EBRD odobrila kreditnu liniju za projekte EE i OIE Komercijalnoj banci

14.11.2014

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) odobrila je Komercijalnoj banci kreditnu liniju u iznosu od 10 miliona evra. Ova sredstva će biti upotrebljena za realizaciju projekata iz oblasti energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije u lokalnim samoupravama i privatnim kompanijama.

Direktor Evropske banke za obnovu i razvoj u Srbiji gospodin Mateo Patrone izjavio je da ova kreditna linija predstavlja bitan korak ka podizanju svesti o uštedi energije i zaštiti životne sredine u Srbiji.

Ova sredstva deo su WEBSEFF (Western Balkans Sustainable Energy Financing Facility) programa Evropske banke za obnovu i razvoj koji je namenjen za investicije privatnih i industrijskih kompanija čiji projekti rezultiraju prihvatljivom i održivom upotrebom energije.

Inače, Evropska banka za obnovu i razvoj do sada je uložila preko 3,8 milijarde evra u 181 projekat iz oblasti energetike, infrastrukture, trgovine, industrije, poljoprivrede.

Sandra Jovićević

foto: glassrbije.org

Potpisan sporazum o borbi protiv klimatskih promena između SAD i Kine

13.11.2014

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država gospodin Barak Obama i kineski predsednik gospodin Si Đinping potpisali su sporazum o borbi protiv klimatskih promena u Pekingu.

Sporazumom je predviđeno da Sjedinjene Američke Države smanje emisiju štetnih gasova u atmosferu između 28 i 26 odsto do 2025. godine u odnosu na 2005. godinu. NR Kina će do 2030. godine morati da dostigne udeo energije iz obnovljivih izvora od 20 odsto.

Inače, pregovori o ovom sporazumu trajali su devet meseci, a predstavlja osnovu za borbu protiv klimatskih promena jer Sjedinjene Američke Države i NR Kina zajedno emituju oko 45 odsto štetnih gasova u atmosferu.

Sandra Jovićević

foto: presstv.rs

U Leskovcu očišćeno 90 divljih deponija za godinu dana

13.11.2014

U septembru prošle godine u Leskovcu je počelo čišćenje divljih deponija, a do sada je očišćeno čak njih 90.

Načelnik Gradske uprave za zaštitu životne sredine gospođa Bobana Stošić u intervjuu za „Politiku“ izjavila je da se komunalni otpad odvozi na regionalnu sanitarnu deponiju „Željkovac“, dok se građevinski i biljni odlaže na deponiju u Donjoj Jajini. Prema njenim rečima, do sada je na deponije odloženo oko 16 hiljada tona otpada. Gospođa Stošić je istakla i da postoji veliki problem sa otpadom od pesticida, koji će u narednom periodu pokušati da reše edukujući poljoprivrednike.

Inače, Leskovac je jedan od prvih gradova u Srbiji u kojem je pokrenuta akcija čišćenja divljih deponija ovakvih razmera, ali i jedan od malobrojnih gradova u kojem postoji regionalna sanitarna deponija. Ova deponija u Leskovcu nalazi se u privatnom vlasništvu, a prostire se na oko 80 hektara.

Sandra Jovićević

foto: pressonline.rs

Javno skladište za biootpad za Apatin

13.11.2014

Prošle nedelje je u opštini Apatin održana treća vanredna sednica gradskog veća na kojoj je, između ostalog, odlučeno da JP „Direkcija za izgradnju“ iz Apatina raspiše javnu nabavku za Projekat izgradnje javnog skladišta za biootpad.

Opština Apatin je od Pokrajinskog sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine dobila 142,5 miliona dinara za sufinansiranje ovog projekta, dok se njegova ukupna vrednost procenjuje na oko 2,5 miliona evra.

Javno skladište za biootpad trebalo bi da bude izgrađeno u naselju Prigrevica, a biće jedno od pet skladišta koja će biti izgrađena u Vojvodini. Očekuje se da će skladište obezbediti posao za oko 50 radnika, a nakon njegove izgradnje trebalo bi da počne proizvodnja energije iz ove sirovine.

Sandra Jovićević

foto: cvijet.info

Finska kupuje akcije „Gasum“-a

12.11.2014

Ministar za javne kompanije u Finskoj gospođa Sirpa Patero izjavila je da će Vlada ove zemlje otkupiti akcije gasnog operatera „Gasum“ od kompanija „E.ON“ i „Fortum“. Za ove akcije Vlada Finske izdvojiće oko 510 miliona evra.

Kompanija „Fortum“ poseduje 31 odsto akcija gasnog operatera „Gasum“, dok kompanija „E.ON“ poseduje 20 odsto akcija.

Kupovinom ovih akcija država će imati udeo od 75 odsto u kompaniji „Gasum“.

Sandra Jovićević

foto: talouselama.fi

Projekat povećanja EE u zgradarstvu

12.11.2014

zorana mihajlovic1 — Foto: srbija.gov.rs

Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Republike Srbije gospođa Zorana Mihajlović izjavila je danas na skupu „Jačanje nacionalnih kapaciteta za održivo stanovanje“ da se mora obezbediti kvalitetna i održiva gradnja za sve građane. Ona je istakla da se mora povećati energetska efikasnost u zgradarstvu jer se iz energetski neefikasnih objekata gubi do 40 odsto energije. Takođe je dodala da je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture učestvovalo u izradi Ženevske povelje Ujedinjenih nacija, a koja će biti usvojena u aprilu 2015. godine.

Koordinator Ujedinjenih nacija u Republici Srbiji gospođa Irena Vojackova-Solorano rekla je da sve zemlje u regionu moraju unaprediti modele stanovanja, a Ujedinjene nacije će im pomoći u ovom projektu.

Skup „Jačanje nacionalnih kapaciteta za održivo stanovanje“ održan je u Klubu poslanika Srbije u organizaciji Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Ekonomske komisije za Evropu Ujedinjenih nacija (UNECE) i Programa za ljudska naselja Ujedinjenih nacija (UN – Habitat).

Skupom je obeležen početak projekta za unapređenje stanovanja u Republici Srbiji. Projekat će trajati tri godine, a omogućiće da se podigne energetska efikasnost u zgradarstvu i omogući održivo stanovanje.

Sandra Jovićević

foto: nspm.rs

Preduzeću „Srbijagas“ kompanije i opštine duguju oko milion evra za snabdevanje gasom

12.11.2014

Predsednik sindikata kompanije „Srbijagas“ gospodin Veljko Milošević izjavio je da dug za gas Srbije Rusiji predstavlja samo 20 odsto duga domaćih kompanija i lokalnih samouprava kompaniji „Srbijgas“. On je istakao da kompanija „Srbijagas“ duguje oko milion evra, ali kada bi naplatila sve dugove bila bi na nuli.

Jedan od najvećih dužnika kada su u pitanju preduzeća je „Azotara“ sa 330 miliona evra, dok je najzaduženija toplana „Energetika Kragujevac“ sa 29 miliona evra.

Predsednik Udruženja toplana Srbije gospodin Milovan Lečić izjavio je da je jedan od najvećih problema spor oko visine kamata jer oko polovina duga odlazi na kamate.

Pored navedenih dužnika, velike dugove prema kompaniji „Srbijagas“ imaju i „HIP Petrohemija“, „Železara Smederevo“, kao i opštine Jagodina i Zrenjanin.

Sandra Jovićević

foto: bizlife.rs

Završeni konkursi Pokrajinskog sekretarijata za sufinansiranje energetski održivih farmi i štedljive javne rasvete

12.11.2014

U petak 7. novembra 2014. godine završeni su konkursi za dodelu bespovratnih podsticajnih sredstava za sufinansiranje realizacije projekata energetski održivih farmi i štedljive javne rasvete.

Pravo učešća na konkursu za dodelu bespovratnih podsticajnih sredstava za sufinansiranje realizacije projekata energetski održivih farmi imali su zemljoradničke zadruge, registrovana poljoprivredna gazdinstva, privredna društva i preduzetnici registrovani za uzgoj životinja na teritoriji AP Vojvodine. Ova sredstva se mogu iskoristiti za nabavku i montažu kotlova na biomasu i adaptaciju postojećih sistema za grejanje koji proizvode toplotnu energiju iz fosilnih goriva i dodavanje novog kotlovskog postrojenja za primarno korišćenje biomase u energetske svrhe.

Sredstva koja će biti dodeljena za sufinansiranje realizacije projekata štedljive javne rasvete mogu se iskoristiti za zamenu postojećih svetiljki sa štedljivim izvorima svetlosti i zamenu ili nabavku i montažu sistema za upravljanje javnom rasvetom u jedinicama lokalne samouprave na teritoriji AP Vojvodine.

Svi zainteresovani mogli su konkurisati samo sa jednim projektom, a prema različitim kriterijumima vršiće se bodovanje na osnovu kojeg će biti dodeljena podsticajna sredstva.
Ukupan iznos podsticajnih sredstava za projekat energetski održivih farmi iznosi 20 miliona dinara, dok je za projekat štedljive javne rasvete opredeljeno skoro 10 miliona dinara.

U narednom periodu Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine objaviće rezultate konkursa.

Sandra Jovićević

foto: psemr.vojvodina.gov.rs

Otvoren Naučni centar izuzetnosti za nauku i tehnologiju u Hrvatskoj

12.11.2014

centar hrvatska vijesti.hrt.hr

Ministar nauke, obrazovanja i sporta Republike Hrvatske gospodin Vedran Mornar na sednici Nacionalnog saveta za nauku, visoko obrazovanje i tehnološki razvoj proglasio je sedam naučnih centara izuzetnosti. Jedan od centara je i Naučni centar izuzetnosti za nauku i tehnologiju – integracija Mediteranske regije (STIM) koji će voditi prof. dr sci. gospođa Vlasta Bonačić-Koutecky.

U ovom centru između ostalog će biti razvijana nanotehnologija koja će razvijati nove materijale za solarne i gorive ćelije. Osim ovoga, centar će biti fokusiran i na zaštitu životne sredine i vode, uticaje klimatskih promena, kao i morske bioresurse za bioekonomiju. Očekuje se da će istraživanja omogućiti rešavanje pitanja iz oblasti energije, zaštite životne sredine i održivog razvoja.

Naučni centar izuzetnosti za nauku i tehnologiju biće deo Univerziteta u Splitu, a finansijski će ga podržavati Ministarstvo obrazovanja, nauke i sporta, kao i fondovi Evropske unije. Očekuje se da će početi sa radom u toku ove nedelje.

Sandra Jovićević

Saradnja Crne Gore i Hrvatske u oblasti zaštite životne sredine

12.11.2014

Ministar održivog razvoja i turizma Crne Gore gospodin Branimir Gvozdenović i ministar zaštite životne sredine i prirode Hrvatske gospodin Mihail Zmajlović potpisali su 11. novembra 2014. godine Sporazum o saradnji u oblasti zaštite životne sredine između Vlade Crne Gore i Republike Hrvatske.

Gospodin Branimir Gvozdenović izjavio je da je Crna Gora posvećena očuvanju životne sredine i da će saradnja sa Hrvatskom u ovoj oblasti doprineti primeni dobre prakse i iskustava iz regiona.

Gospodin Mihail Zmajlović istakao je da će ovim sporazumom biti postignuta efikasnija zaštita vazduha, zemlje, biljnog i životinjskog sveta što će doprineti povećanju kvaliteta života građana.

Sporazum o saradnji u oblasti zaštite životne sredine obavezuje Crnu Goru i Hrvatsku da sarađuju u oblastima zaštite mora i podmorja, upravljanja balastnim vodama i obalnim područjem, upravljanja otpadom. Osim toga, obavezna je saradnja i u oblasti zaštite vazduha i klime, prekograničnog sprečavanja zagađenja voda. Takođe će sarađivati i u postupku približavanja Crne Gore Evropskoj uniji, pristupu informacijama i obrazovanju u oblasti zaštite životne sredine, kao i na zajedničkim projektima.

Sandra Jovićević

Biomasa kao energent za grejanje ove sezone u Kladovu

12.11.2014

Pomoćnik direktora proizvodnje JKP „Beogradske elektrane“ gospodin Petar Vasiljević u intervjuu za „eKapiju“ izjavio je da će opština Kladovo od ove grejne sezone početi probno da koristi biomasu umesto mazuta za daljinsko grejanje.

Direktor JP „Jedinstvo“ iz Kladova gospodin Goran Petrović za „eKapiju“ je istakao da bi ove grejne sezone u opštini Kladovo biomasa mogla da se koristi za grejanje. Kako je naveo, procenat iskorišćenja ovog energenta iznosio bi između 30 i 50 odsto, u zavisnosti od temperature. On je dodao da će se koristiti kotlovi na ugalj, ali i da su potrebne mašina za drobljenje i mašina za transport koje bi trebalo da budu obezbeđene u saradnji sa Ministarstvom rudarstva i energetike.

Inače, 14. februra ove godine održan je Javni dijalog na temu „Grejanje u Srbiji – individualno i daljinsko grejanje“, gde je gospodin Petar Vasiljević predstavio rang listu najisplativijih projekata prelaska daljinskog grejanja na biomasu po gradovima, a to su Zrenjanin, Negotin, Bajina Bašta, Trstenik, Šabac, Priboj, Čačak i Jagodina. Međutim, ni jedna od ovih opština do sada nije realizovala projekat daljinskog grejanja na biomasu.

Sandra Jovićević

PREDSTAVLJAMO Hotel „Euro Gaj“

11.11.2014

Nadomak Kragujevca, na raskrsnici puteva za Kraljevo i Čačak nalazi se hotel „Euro Gaj“. Objekat je izgrađen 40-ih godina prošlog veka kao vojna bolnica Svetog oca Nikolaja, zadužbina Danice i Koste Šamanovića. Nakon tridesetak godina namena objekta promenjena je iz bolnice u hotel u državnom vlasništvu. Hotel je bio u lošem stanju jer poslednjih decenija nije bilo ulaganja u objekat, sve dok ga 2004. godine nije zakupio gospodin Miodrag Nikolić.

Kako je u razgovoru za Energetski Portal istakao predstavnik hotela „Euro Gaj“ gospodin Tomislav Nikolić, ovaj hotel se od ostalih razlikuje po iskorišćenju obnovljivih izvora energije. Hotel ima instalirane toplotne pumpe, kotao na pelet i solarne kolektore.

U periodu od 2009. do 2011. godine parcijalno je postavljeno osam toplotnih pumpi tipa voda-voda. Svaka od topolotnih pumpi ima snagu od 16kW, dok je izlazna snaga 32kW, a temperatura u izmenjivaču toplote iznosi između 18 i 25 stepeni Celzijusa. Izlazna temperatura vode iznosi oko 55 stepeni Celzijusa. Ovih osam toplotnih pumpi koristi se za zagrevanje i hlađenje hotela, kao i za dogrevanje sanitarne vode. Ušteda energije koja se postiže toplotnim pumpama u hotelu „Euro Gaj“ iznosi oko 60 odsto.

Osim toplotnih pumpi, u hotelu su instalirani i solarni kolektori. Solarni kolektori postavljeni su 2011. godine, a njihova snaga iznosi 186kW. Njima se zagreva topla sanitarna voda i voda bazena i to kroz dva odvojena sistema, a postiže se ušteda energije do 90 odsto.

Kotao na pelet postavljen je 2012. godine, a njegova izlazna snaga iznosi 290kW. Osim peleta, ovaj kotao može koristiti i mlevene koštice voća. Kotao na pelet postavljen je zbog toga što toplotne pumpe nemaju dovoljno snage da zagrevaju oko 2000 kvadratnih metara hotela (Kristalnu salu, restoran, kafanu, kuhinju, preko 30 soba i oko 10 apartmana). On se koristi samo kada je potrebno zagrejati kompletnu površinu hotela zbog proslava ili u slučaju kada je spoljna temperatura ispod minus 7 stepeni Celzijusa.

Osim što su u hotelu postavljene toplotne pumpe, solarni kolektori i kotao na pelet, hotel je kompletno renoviran spolja i iznutra. Urađena je kompletna izolacija termomineralnom vunom, postavljena su termostakla, zamenjena je kompletna stolarija, a promenjene su i električne i vodovodne instalacije.

S obzirom da je pre renoviranja i postavljanja toplotnih pumpi, solarnih kolektora i kotla na pelet objekat bio zagrevan uz pomoć dva kotla na električnu energiju snage po 80kW, ukupna ušteda energije u ovom objektu sada iznosi preko 50 odsto.

Sve radove izvodila je kompanija „Feman“ d.o.o. iz Jagodine, koja je ujedno i nosilac projekta i investitor.

Vrednost opreme koja je postavljena u hotelu „Euro Gaj“ iznosi više od 100 hiljada evra dok su ukupna ulaganja mnogo veća.

Ovaj hotel jedan je od retkih hotela u Srbiji koji za zagrevanje i hlađenje prostorija koristi obnovljive izvore energije. Njihovim iskorišćenjem, osim što ostvaruje velike uštede, hotel doprinosi i očuvanju i zaštiti životne sredine.

Sandra Jovićević

foto: energetskiportal.rs

U Kaliforniji 35 odsto svih električnih vozila u SAD-u

11.11.2014

Prema najnovijem istraživanju koje je sprovedeno u Sjedinjenim Američkim Državama došlo se do podatka da u Kaloforniji ima najviše električnih vozila, oko 12 hiljada. To je oko 35 odsto svih električnih vozila u Sjedinjenim Američkim Državama.

Osim toga, čak 39 odsto vlasnika električnih vozila poseduje solarne panele na svojim kućama, dok 17 odsto razmišlja o njihovoj ugradnji.

Preko 70 odsto vlasnika električnih vozila kod kuće i na poslu poseduju adekvatno mesto za punjenje vozila, ali su ipak spremni da plate više za korišćenje javne stanice za punjenje električnih vozila.

Električna vozila u ovoj državi mesečno uštede preko 1,3 miliona litara benzina, a u toku jednog meseca u Kaliforniji se proda oko 1000 električnih vozila.

Sandra Jovićević

foto: elektricni-avtomobili.si

Najbolji IPA projekat – „Podrška životnoj sredini bez alergena – SAFE“

11.11.2014

Za najbolji projekat u okviru IPA prekogranične saradnje u periodu od 2007. do 2013. godine izabran je projekat „Podrška životnoj sredini bez alergena – SAFE“.

Ovaj projekat realizovan je između AP Vojvodine i mađarske županije Bač-Kiškun, a njegov cilj je bio unapređenje uslova životne sredine u ovim oblastima uništavanjem alergenih biljaka, pre svega ambrozije. U okviru projekta uništena je ambrozija na teritoriji od preko 7 kilometara kvadratnih, što je doprinelo i smanjenju koncentracije polena.

Osim toga, radilo se i na podizanju svesti o alergenim biljkama. Organizovani su seminari za poljoprivrednike i komunalne inspektore, kao i konferencija za lekare opšte prakse. Takođe su podeljene brošure o alergenim biljkama, a počeo je sa radom i višejezični veb sajt koji je pratio koncentraciju polena u vazduhu. Organizovani su i međunarodni literarni i likovni konkursi za učenike osnovnih i srednjih škola.

Inače, projekat „Podrška životnoj sredini bez alergena – SAFE“ jedan je od 8 izabranih projekata primera najbolje prakse u konkurenciji njih 200.

Sandra Jovićević

foto: vojvodinahouse.eu

Ukrajina u narednom periodu mora da plati gas za novembar i decembar

11.11.2014

Ministar energetike Rusije gospodin Aleksandar Novak izjavio je 7. novembra 2014. godine da je Rusija poslala Ukrajini račun za avansno plaćanje gasa. Prema njegovim rečima, Ukrajina će morati da plati dve milijarde kubika ruskog gasa po ceni od 378 dolara za 1000 kubnih metara ovog energenta. On je dodao da Rusija očekuje uplatu za novembar i decembar ove godine od ukrajinskog „Naftogasa“ u narednom periodu.

Podsetimo, 29. oktobra 2014. godine počeli su pregovori između Rusije, Ukrajine i Evropske unije o snabdevanju gasom koji su uspešno završeni 30. oktobra 2014. godine. Tada je evropski komesar za energetiku gospodin Ginter Etinger izjavio da će Ukrajina otplatiti dug za gas Rusiji koji iznosi 3,1 milijardu dolara, kao i 1,5 milijardi avansa za buduće snabdevanje. Za otplatu ovog duga garantovaće Evropska unija i međunarodne finansijske institucije.

Nakon toga, premijer Rusije gospodin Dmitrij Medvedev potpisao je 1. novembra 2014. godine dekret kojim se Ukrajini obezbeđuje popust na gas. Dekretom je predviđeno da će Ukrajina imati popust od 100 dolara na 1000 kubika gasa, ako cena za ovu količinu bude 333,3 dolara ili više.

Popust je dat na ime izvoznih carinskih taksi, a važiće od 1. novembra 2014. godine do 31. marta 2015. godine.

Sandra Jovićević

foto: pks.rs

1...1.4511.4521.453...1.523 Page 1.452 of 1.523

Newsletter

Kalendar događaja

2024 jul

Events for 31st jul

Events for 1st avgust

Events for 2nd avgust

Events for 3rd avgust

Events for 4th avgust

Events for 5th avgust

Events for 6th avgust

Events for 7th avgust

Events for 8th avgust

Events for 9th avgust

Events for 10th avgust

Events for 11th avgust

Events for 12th avgust

Events for 13th avgust

Events for 14th avgust

Events for 15th avgust

Events for 16th avgust

Events for 17th avgust

Events for 18th avgust

Events for 19th avgust

Events for 20th avgust

Events for 21st avgust

Events for 22nd avgust

Events for 23rd avgust

Events for 24th avgust

Events for 25th avgust

Events for 26th avgust

Events for 27th avgust

Events for 28th avgust

Events for 29th avgust

Events for 30th avgust

PIŠITE NAM