Predlogom ugovora za istraživanje i proizvodnju ugljovodonika u podmorju Crne Gore za četiri bloka sa budućim koncesionarima ENI iz Italije i Novatek iz Rusije predviđene su dve istražne platforme u prvoj fazi istraživanja i dve potencijalne platforme u drugoj fazi.  Najbliža biti udaljena minimum deset kilometara od obale, istaknuto je nedavno na konferenciji za novinare povodom objavljivanja teksta dokumenata i njihovog upućivanja u Skupštinu Crne Gore.

Vladan Dubljević VD direktora Uprave za ugljovodonike je rekao da je period na koji se ugovor dodeljuje podrazumeva fazu istraživanja koja ima dva istražna perioda od četiri plus tri godine, kao i fazu proizvodnje koji se daje na 20 godina. Sa budućim koncesionarima se potpisuje Ugovor o koncesiji za proizvodnju ugljovodonika (PCC), koji reguliše odnose između Države i koncesionara. Koncesionari međusobno potpisuju još dva ugovora i to Ugovor o zajedničkim operacijama (JOA) i Ugovor o računovodstvenim evidencijama (AA), koji postaju sastavni deo Ugovora o koncesiji za proizvodnju ugljovodonika.

Ugovor o računovodstvenim evidencijama (ACC) reguliše način obračuna troškova između partnera u ugovoru i maksimalne troškove koji se mogu pripisati aktivnostima u Crnoj Gori gde su troškovi koji se priznaju ograničeni samo na aktivnosti u Crnoj Gori.  »Kako bi ostvarila bolju kontorolu nad upravljanjem resursom država je odlučila da propiše i standardizuje sadržaj Ugovora o zajedničkim operacijama (JOA) i Ugovora o računovodstvenim evidencijama (AA)« naglasio je Dubljević ističući da ovakav pristup propisivanja detaljnih ugovora olakšava kontrolu od strane države a stvara ravnotežu interesa među koncesionarima.

Sredstva obezbeđenja koje definišu predlozi ugovora odnose se pre svega na bezuslovnu garanciju za izvođenje obaveznog radnog programa, za dva istražna perioda odvojeno, koja se daje na 100% vrednosti definisanih glavnih radova a poziva se u slučaju neispunjavanja Obaveznog radnog programa. Vrednost garancije za prvi istražni period za obe kompanije je 85 miliona evra. Definisana je i garanacija matične kompanije budućih koncesionara koja pokriva plaćanje svih obaveza po osnovu ugovora u slučaju neizvršavanja obaveza iz ugovora, i sve neugovorene obaveze prema trećim licima u slučaju direktne štete ili gubitaka nastalih u vezi sa aktivnostima po osnovu Ugovora, uključujući zagađenja ili incidiente. Kao sredstvo obezbeđenja, osim toga, predviđeni su i obavezna sveobuhvatna polisa osiguranja za industriju nafte i gasa kao i Fond za deinstalaciju postrojenja kao obezbeđenje ukoliko koncesionari ne izvrše svoje obaveze u pogledu uklanjanja postrojenja. Uplate u ovaj fond se vrše godšnje od početka faze proizvodnje.

Benefiti od ovog projekta su višestruki i dele se na fiskalne benefite koji definišu da se ukupan prihod koji će država ubirati od buduće proizvodnje nafte i gasa se kreće od 62 do 68 procenta neto profita kompanija u ovom sektoru. Osim toga, tu su i direktni prihodi kao što je naknada za površinu 300 eura po km2 što je prihod budžeta, zatim naknada za proizvodenu naftu i gas koja podrazumeva 5-12 odsto zavisno od obima proizvodnje za naftu i dva odsto za gas što je takođe prihod budžeta, porez od 54 odsto na neto dobit kompanija od čega je prihod 85 odsto naftnog fonda i 15 odsto budžeta kao i porez od 9 odsto na dividende što je takođe prihod budžeta. Ostali benefiti podrazumevaju Fond za obuku i izgradnju kapaciteta u sektorima državne uprave povezanim sa istraživanjem i proizvodnjom ugljovodonika kao što je životna sredina, bezbednost na  moru, univerzitet, javno zdravstvo, koji predviđa 400.000 eura godišnje tokom faze istraživanja i 600.000 eura godišnje tokom faze proizvodnje.

U oblasti zaštite životne sredine, propisima i ugovorom je, između ostalog, definisano obavezno poštovanja propisa iz oblasti životne sredine, uključujući, poštovanje preporuka i nalaza Strateške procene uticaja na životnu sredinu, zatim zabrana odlaganja bilo kakvog otpada na morsko dno i u more, uključujući politiku nultog ispuštanja krhotina nastalih tokom bušenja, zabrana vršenja istraživanja tokom perioda migracije i parenja morskih sisara, obaveza sprovođenje procene uticaja na životnu sredinu (EIA) pre svake aktivnosti, uključujući detaljno snimanje morskog dna zbog utvrđivanja osetljivosti biodiverziteta, ograničenje sprovođenja aktivnosti u zaštićenim područjima, arheološkim nalazištima, ribarskim zonama, miniskim područjima, pomorskim putevima, Natura 2000 zonama kao i obavezna primena EU Direktive o bezbednosti naftnih i gasnih operacija u podmorju kao da je ta Direktiva u celosti prenesana u crnogorski pravni sistem.

Istorijat

Istraživanja nafte i gasa u Crnoj Gori datira još od 1914. Godine. Iako Crna Gora još uvek nije valorizovala taj potencijal, gotovo sve države u okruženju jesu tako da u Jadranu postoji trenutno 1500 istražnih bušotina. Italija je izbušila 1.358 buštotina od kojih je proizvodnih oko 100 gasnih i 38 naftnih bušotina. Susedna Hrvatska je izbušila 133 istražne bušotine i trenutno ima 18 proizvodnih gasnih platformi u severnom delu Jadrana. Albanija aktivno proizvodi naftu i gas od 1960. godine, najviše na kopnu, a ima proizvodnju u Jadranskom moru u Duressi bloku. Grčka je prošle godine raspisala tender za istraživanje nafte i gasa na deset blokova koji pokrivaju njenu celu zapadnu obalu, na samom ulazu u Jadran.

Vesna Vukajlović