Danas je Međunarodni dan podizanja svesti o štetnom uticaju buke na zdravlje

27.04.2016

Svake poslednje srede u aprilu obeležava se Međunarodni dan podizanja svesti o štetnom uticaju buke na zdravlje.

Povodom ovog dana, Centar za sluh i komunikaciju započeo je globalnu kampanju podizanja svesti ljudi o štetnosti buke na zdravlje, a Svetska zdravstvena organizacija objavila je izveštaj „Teret bolesti izazvan bukom u životnoj sredini“. U izveštaju je dokumentovano da buka izaziva stres i ometa osnovne aktivnosti, kao i da duža izlaganja mogu dovesti do oboljenja kardiovaskularnih organa, hipertenzije, pa i smrti. Prepoznajući značaj ovog problema, Evropska agencija za životnu sredinu je 2011. godine ustanovila nagradu za inovaciju, kampanju ili ceremoniju čiji je cilj podizanje svesti o štetnosti buke.

Međunarodni dan podizanja svesti o štetnom uticaju buke na zdravlje ustanovljen je 1996. godine.

Sandra Jovićević

foto: sepa.gov.rs

izvor: sepa.gov.rs

Obama i Merkelova inspirisani ABB-ovom revolucionarnom tehnologijom na sajmu industrijske tehnologije u Hanoveru

27.04.2016

Nemačka kancelarka Angela Merkel i američki predsednik Barak Obama među prvima su se upoznali sa novim, revolucionarnim pametnim senzorom iz ABB-a tokom posete Međunarodnom sajmu industrijske tehnologije u Hanoveru u ponedeljak. Lideri dveju zemalja imali su priliku da vide na koji način ABB-ov pametni senzor može da poveća produktivnost stotina miliona elektromotora tako što bi se oni po prvi put povezali sa servisom baziranim na „cloud” tehnologiji.

Na ABB-ovom štandu, Merkelova i Obama čuli su kako pametni senzor može da se primeni na veliki broj niskonaponskih motora, bez obzira na to da li su novi ili već u upotrebi, čime se povećava njihova efikasnost, smanjuje vreme zastoja u radu i štedi novac. Digitalno rešenje će po prvi put omogućiti da niskonaponski motori budu integrisani u sve zastupljeniji Internet stvari, usluga i ljudi (I0 TSP)

U pratnji direktora ABB Grupe Ulriha Špishofera, ABB regionalnog predsednika za region Amerike Grega Šaia i generalnog direktora ABB-a za Nemačku Hans-Džordža Kraba, lideri dveju zemalja posmatrali su YuMi robot koji sa lakoćom demonstrira kako se pametni senzor montira na niskonaponski motor. Putem bežične konekcije sa internetom, podaci o radu motora prikazani su na velikom ekranu, čime se pokazalo kako mogu neočekivani kvarovi da se izbegnu, a potrošnja električne energije smanji. „Pametni senzor omogućava transkontinentalnu industrijsku digitalizaciju,” rekao je Špishofer.

„Upotrebom senzora skraćuje se vreme zastoja u radu motora i do 70%, produžava se njihov radni vek i do 30%, i smanjuje se potrošnja električne energije čak i do 10%. Kada bi svi industrijski elektromotori širom sveta bili opremljeni našim pametnim senzorima, ušteda energije bila bi srazmerna količini električne energije koju proizvede stotinu velikih elektrana”. Pametni senzor privukao je pažnju u Hanoveru u značajnoj meri, ne samo predsednika Obame i kancelarke Merkel, već i niza potencijalnih kupaca koji su uvereni da će imati koristi od njegove primene. Senzor će biti dostupan na tržištu krajem godine.

ABB (www.abb.com ) je vodeća svetska kompanija u oblasti energetike i industrijske automatizacije koja svojim tehnologijama pomaže korisnicima iz javnog sektora, industrije, oblasti infrastrukture i transporta u unapređenju njihove produktivnosti uz smanjenje štetnog uticaja na životnu sredinu. ABB Grupa posluje u oko 100 zemalja i zapošljava oko 135.000 ljudi.

Internacionalna nedelja arhitekture od 5. maja u Beogradu

27.04.2016

Beogradska internacionalna nedelja arhitekture (BINA), 11. po redu, biće održana od 5. do 28. maja pod sloganom “Budućnost je sada”, a organizatori najavljuju izuzetno bogatu programsku šemu. Slogan “Budućnost je sada” zapravo je rezultat ideje da je budućnost već počela i da će ono što su izazovi i problemi sa kojima se suočavamo sada, poput migracija stanovništva, problema sa energijom, klimatskim promenama, svakako biti problemi sa kojima će se se arhitektura suočavati u budućnosti, kaže za Tanjug Danica Jovović Prodanović, jedan od članova autorskog tima manifestacije. Prodanović je izrazila zadovoljstvo što je BINA (Beogradska internacionalna nedelja arhitekture) ove godine postala deo velikog evropskog projekta, koji je okupio 14 institucija iz 13 evropskih zemalja.

U okviru tog projekta, koji se zove “Future Architecture platform”, BINA će tokom ove i sledeće godine, kako ističe, organizovati izložbu “Energetske tačke Beograda”, posvećenu onome što su autori prepoznali kao energetske potencijale srpske prestonice. “Osnovni cilj platforme je da se u što većoj meri povežu institucije i ljudi koji se bave arhitekturom, kao i da se uspostavi mreža arhitekata, istraživača, teoretičara”, navela je Prodanović. Ovogodišnja BINA se održava u Kulturnom centru Beograda, u galeriji RTS-a, u galeriji Fakulteta likovnih umetnosti i u Dečjem kulturnom centru, a publiku očekuje bogata programska šema, koja će imati nekoliko programskih blokova, izložbi, arhitektonskih šetnji, serijala predavanja, radionica za decu i odrasle… Program je, kako dodaje Prodanović, podeljen na nekoliko segmenata, a jedan ozbiljan deo je posvećen stanovanju, u okviru čega će biti organizovana izložba u galeriji RTS-a, koju je napravio Građevinsko-arhitektonski fakultet iz Niša, u saradnji sa Društvom arhitekata Niša.

U okviru ovog programskog bloka će, prema njenim rečima, biće organizovan i jedan seminar, koji će biti održan 7. maja i koji je posvećen problemima savremenog stanovanja i govori o tri aspekta. “Jedan aspekt su iskustva iz Austrije, Beča, druga tema su iskustva iz našeg regiona, iz Zagreba, a treći segment seminara je posvećen iskustvima iz Amsterdama”, precizirala je sagovornica Tanjuga. Planirana su i dva predavanja “Arhitektura posle budućnosti” Ane Jeinić iz Austrije i “Predstavljanje nasleđa u budućnosti” Sonje Jankov. Na konferenciji za novinare u galeriji Artget u Kulturnom centru Beograda novinarima su se obratili i neki od učesnika predstojeće manifestacije, Aleksandar Bobić i Milena Kordić, kustos Darko Marušić, ali i direktor Austrijskog kulturnog foruma u Beogradu Johanes Iršik.

Vesna Vukajlović

www.tanjug.rs

Glasanje za Idvorsky Electric Tractor do 1. maja

27.04.2016

U toku je glasanje za Program Globalnih Inovacija kroz nauku i tehnologiju (GIST) u kome učestvuje preko 1000 mladih preduzetnika širom sveta koji su se susreli sa izazovom kako bi predstavili inovativne ideje i startup-ove iz oblasti nauke i tehnologije. Na panelu je odabrano 102 polufinalista medju kojima je Ivan Jovanov iz Srbije. Ivanov tim elektro inženjera Idvorsky Electric Tractor kao jedini tim iz Srbije, uspeo je u kvalifikacijama da promoviše i učini ideju razvoja električnog pogona traktora, vrednom da bude odabrana u polufinale takmičenja u jakoj medjunarodnoj konkurenciji ideja i inovacija. Javno glasanje ce odluciti koji polufinalisti ce dobiti šansu da se ovog juna pridruže GES-u (Svetski Preduzetnicki Samit 2016). Javnost može da glasa od 01. aprila do 01. Maja 2016. Ukoliko želite, inovativni Ivanov video Idvorsky Electric Tractor mozete pronaći i glasati na sledećem linku http://www.gistnetwork.org/tech-i/vote

GIST je povezan sa preko 2.8 miliona mladih preduzetnika preko digitalne platforme kroz koju spovodi treninge za preko 5 000 startup-ova. GIST okuplja mlade preduzetnike širom sveta sa vestinama kako bi svoje ideje pretvorili u realnost koja može da promeni sudbinu njihove zajednice. Još od 2011. godine, GIST zajedno sa naučno-tehničkim inovatorima i preduzetnicima pružaju obuku mladima kako bi im pomogli da započnu uspešan startup kroz set raznih takmičenja, letnjih kampova i interaktivnih online programa. Podršku programu GIST je dala Uprava za okeane i medjunarodne poslove zaštite životne sredine i nauke SAD kako bi se pružila što bolja šansa za usavržavanjem i sticanjem znanja. Više informacija o GIST programima i predstojećim dogadjajima možete naći na www.gistnetwork.org.

Vesna Vukajlović

Izvor: wwwcedeforum.org

Puštena u rad vetroelektrana „Rudine“

27.04.2016

U okolini Dubrovnika u Hrvatskoj puštena je u rad vetroelektrana „Rudine“.

Predstavnik kompanije „RP Global“ gospodin Gerhard Matzinger ovom prilikom je izjavio da investiranje u oblast obnovljivih izvora energije povećava konkurentnost domaće privrede, kao i kvalitet života stanovništva. Dodao je da će VE „Rudine“ doprineti razvoju Dubrovnika i okoline.

Vetroelektrana „Rudine“ nalazi se na Lisačkim Rudinama u Hrvatskoj. Ima 12 vetroturbina, a njena instalisana snaga iznosi 34,2MWh. U planu je da godišnja proizvodnja električne energije bude oko 85GWh, odnosno elektrana će proizvoditi dovoljno energije za napajanje oko 20 hiljada domaćinstava, a doprineće i smanjenju emisije ugljen dioksida za 24 hiljade tona godišnje.

Sandra Jovićević

foto: energetskiportal.rs

Počela izgradnja vetroparka u Vršcu

27.04.2016

Kompanija „MK Fintel Wind“ počela je izgradnju vetroparka „La Piccolina“ kod Vršca, prenosi portal eVrsac.

Predstavnici kompanije „MK Fintel Wind“ izjavili su da će snaga novog vetroparka u Vršcu biti 6,6MW, dok je vrednost investicije procenjena na oko 10 miliona evra. Istaknuto je da je trenutno na ovom projektu angažovano oko 50 radnika, ali da su u toku i pripreme za izgradnju vetroparka „Košava“ kod Vršca ukupne snage 117MW.

Podsetimo, krajem prošle godine izgrađen je prvi vetropark u Srbiji. Vetropark se nalazi u Kuli, njegova snaga iznosi 9,9MW, a investitor je bila kompanija „MK Fintel Wind“.

Sandra Jovićević

foto: evrsac.rs

izvor: evrsac.rs

Održan skup posvećen upravljanju otpadom u Jugoistočnoj Evropi

26.04.2016

U Privrednoj komori Srbije prošle nedelje održan je skup „Prikupljanje podataka o čvrstom otpadu u Jugoistočnoj Evropi“.

U okviru skupa saopšteno je da javna komunalna preduzeća u Srbiji moraju unaprediti postojeće sisteme i načine praćenja tokova otpada u svojim sredinama. Predstavljena su iskustva primene dve komponente projekta koje se odnose na alat za praćenje tokova komunalnog otpada, ali i glavne prednosti SWIS alata koji naturalno i deskriptivno prati tokove komunalnog otpada, od faze sakupljanja do trajnog zbrinjavanja. Osim toga, predstavljen je i CFM alat kojim se prate i evidentiraju svi troškovi u lancu upravljanja otpadom, kao i rezultati merenja količine i sastava komunalnog otpada u 16 pilot opština iz regiona.

Projekat „Prikupljanje podataka o čvrstom otpadu u Jugoistočnoj Evropi“ pokrenut je 2014. godine, a finansijski ga podržava Otvoreni regionalni fond za modernizaciju opštinskih usluga. U projektu učestvuju opštine iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Makedonije i Crne Gore.

Sandra Jovićević

foto: pks.rs

Černobilj – 30 godina od nuklearne katastrofe

26.04.2016

Na današnji dan 1986. godine, u 01.23 po moskovskom vremenu odjeknula je eksplozija koja je uništila četvrti reaktor nuklearne elektrane Černobilj, raznela krov i poslala oblak radioaktivnog materijala koji se raširio izvan granica Ukrajine i kontaminirao veliki deo Evrope. Rano jutros oglasile su se sirene u isto vreme kada se desila prva eksplozija u sovjetskoj nuklearki kod Černobilja pre 30 godina, čime je počelo obeležavanje godišnjice najveće nuklearne katastrofe u istoriji čovečanstva.

Pre 30 godina reaktor broj četiri eksplodirao je duboko unutar atomske centrale “Lenjin” u Černobilju, pokrenuvši najgoru nuklearnu katastrofu koju je svet video. Buknuli su požari, a nuklearno gorivo gorelo je duže od deset dana oslobađajući radioaktivnost jednaku eksploziji najmanje 200 bombi bačenih na Hirošimu.

Prva eksplozija pokrenula je lančanu reakciju, koja je praćena oslobađanjem velike količine radioaktivnog otpada u atmosferu. Površinu od oko 147.000 kvadratnih kilometara – područja Ukrajine, Rusije i Belorusije sa oko šest miliona stanovnika – prekrio je oblak nuklearne prašine.

U eksploziji stradala su dva radnika elektrane, a narednih dana od posledica radijacije još 28 osoba. Pripjat nije bio odmah evakuisan. Stanovnici su se bavili svakodnevnim aktivnostima ne sluteći kakav užas se dogodio svega nekoliko kilometara dalje. Posle pet sati, na desetine ljudi se razbolelo.

Vesna Vukajlović

www.blic.rs i www.sputniknews.com

Čukaru Peki kod Bora u rukama potpuno nove kompanije

26.04.2016

Kanadske kompanije Nevsun Risorsiz (Resources) i Rezervoar Minerals (Reservoir), sklopile su neočekivan dogovor o spajanju kompanija na projektu bakra “Timok” (Čukaru Peki) kod Bora, nakon prodaje dela akcija američkog Friporta (Freeport), prenosi veb portal istmedia.rs. Reč je o nalazištu sa izuzetno visokim sadržajem bakra i zlata, gde su u toku geološka istraživanja kojima treba da se dokažu tačni sadržaji ovih metala, kako bi se uradila studija isplativosti ulaganja u otvaranje rudnika. “Ovim spajanjem stvara se rudarska kompanija srednje veličine od sto odsto vlasništva u gornjoj zoni projekta.

Zajednička kompanija biće finansirana budžetom Nevsuna i biće u poziciji da donese dobit preko jako uspešog razvojnog tima Nevsuna”, saopšteno je na sajtu Rezevoar Minerals. Izvršni direktor Nevsuna Klif Dejvis izjavio je da ova transakcija kapital Nevsuna stavlja u službu strateških investicija sa velikim povraćajem novca, što će značajno doprineti vrednosti deoničara te kompanije. “Sa trenutnim novcem iz našeg rudnika Bisha, imamo finansijsku snagu i proverene tehničke mogućnosti da unapredimo Projekat Timok u razumnom vremenskom roku. Radujemo se saradnji sa svim zainteresovanim stranama i jako sposobnim partnerima kako bismo doveli projekat do faze proizvodnje”, rekao je Dejvis. U martu je kanadska kompanija Lundin Majning (Mining) objavila da je izvesno njeno učešće na ovom projektu, pošto će od kompanije Friport kupiti 55 odsto akcije “gornjeg ležišta”, ali je Reservoar Minerals, na osnovu prava preče kupovine, neočekivano sklopio dogovor sa kompanijom Nevsun čime je Lundin ostao van igre. Ranije je objavljeno da je na nalazištu “Čukaru Peki” otkriveno 65 miliona tona rude sa srednjim sadržajem bakra od 2,6 odsto po toni i zlata od 1,5 grama. Procenjeno je da se iz te rude može dobiti 1,7 miliona tona bakra i 98 tona zlata. Objavljeno je, takodje, da je donji deo ležišta, u komne Friport ima 54 odsto udela, bogatiji ovim metalima od gornjeg. U dosadašnja istraživanja na “Čukaru Peki” uloženo je 60 miliona dolara, a Friport je svoj udeo u projektu “gornje zone” ranije ponudio Lundinu za 262,5 miliona dolara.

Vesna Vukajlović

www.beta.rs

Ostrvske zemlje najviše zainteresovane za primenu sporazuma o klimatskim promenama

26.04.2016

Ostrvske zemlje, direktno ugrožene klimatskim promenama, najviše su zainteresovane za usvajanje i striktno poštovanje Pariskog klimatskog sporazuma koji je u petak ratifikovan u sedištu UN, izjavio je premijer Fidžija Džosaja Voreke Bainimarama. Pored Fidžija, još najmanje devet ostrvskih država ratifikovalo je Pariski sporazum potpisan 12. decembra prošle godine. Ostrvske zemlje u Tihom okeanu tokom aprila pogodio je tropski ciklon Vinston, koji je usmrtio 44 osobe, uništio 40.000 domova i prouzrokovao štetu od milijardu dolara.

Medju državama koje su prve ratifikovale sporazum nalaze se i Tuvalu, Kiribati, Maldivi, Belize, Barbados, Nauru, Sveta Lucija i Samoa. Više od 160 zemalja potpisalo je u petak u sedištu UN u Njujorku završni sporazum kojim se predvidja postepeno ukidanje fosilnih goriva kao primarnog izvora energije, a prva zemlja koja ga je ratifikovala je bila Francuska. Sporazum u Parizu obavezuje države potpisnice da preduzmu mere kako bi porast globalne temperature bio snižen na dva stepena. Ostrvske zemlje zalažu se za ograničenje porasta globalne temperature na 1,5 stepeni i za ulaganje dodatnih finansijskih sredstava u prilagodjavanje njihove privrede i infrastrukture klimatskim promenama.

Vesna Vukajlović

www.beta.rs

JP „Vojvodinašume“ obeležilo Dan planete zemlje

26.04.2016

JP „Vojvodinašume“ i ove godine organizovalo je različite aktivnosti povodom Dana planete zemlje.

U petak 22. aprila 2016. godine na Departmenu za biologiju i ekologiju Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu održana je šesta „Noć biologije“ gde su se svi prisutni upoznali sa zaštitom prirode i zaštitom šuma, praktičnim instrumentima koji se koriste u šumarstvu i slično.

Predstavnici JP „Vojvodinašume“ prisustvovali su predavanju „Očuvanje biodiverziteta: otvorena pitanja“ koje je organizovao Pokrajinski zavod za zaštitu prirode povodom Dana planete zemlje, a bili su i domaćini predstavnicima Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine u okviru studijske posete SRP „Deliblatska peščara“, lokalitet Korn.

Sandra Jovićević

foto: vojvodinasume.rs

izvor: vojvodinasume.rs

Samo 9 odsto energije u BiH dolazi iz OIE

26.04.2016

U Sarajevu u Bosni i Hercegovini predstavnici Centra za razvoj i podršku i EFEKT mreža za ekološki prihvatljivu energiju na Dan planete zemlje delili su promo materijal u cilju edukovanja građana o značaju uvođenja obnovljivih izvora energije.

Ovom prilikom je istaknuto da 91 odsto energije u Bosni i Hercegovini dolazi iz fosilnih goriva, a samo 9 odsto iz obnovljivih izvora energije, kao i da su zdravstveni troškovi izazvani termozagađenjem procenjeni na oko 3,1 milijarde evra godišnje. Navedeno je da Bosna i Hercegovina zaostaje za svetskim trendovima u oblasti zaštite životne sredine i održivog energetskog razvoja.

Rečeno je da je potrebno usvojiti strategiju energetskog sektora, kao i da je neprihvatljivo nastraviti sa izgradnjom termoelektrana koje koriste ugalj u Bosni i Hercegovini, s obzirom na to da je izgradnja ovakvih postrojenja u Evropi zabranjena.

Sandra Jovićević

foto: klix.ba

Već više od 5 GW iz obnovljivih izvora u Rumuniji

26.04.2016

Ukupna instalirana snaga postrojenja za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora u Rumuniji dostigla je 5156 MW na kraju februara 2016. godine, pokazuju podaci rumunskog operatora elektroprenosnog sistema Transelectrica. Vetroelektrane imaju snagu 3129 MW, sunčane elektrane 1338 MW, mikrohidroelektrane 586 MW, a elektrane na biomasu 103 MW, javlja rumunski portal ‘Nine o’ Clock’.

Vesna Vukajlović

www.energetika.ba

1...1,4411,4421,443...1,671 Page 1,442 of 1,671

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM