Home Blog Page 1439

Hrvatska poseduje 1276 postrojenja na OIE

obnovljivi izvori

Hrvatski operater tržišta energije (HROTE) saopštio je da u Hrvatskoj ima ukupno 1276 postrojenja za iskorišćenje energije iz obnovljivih izvora ukupne snage 531,23MW.

Čak 1214 postrojenja čine solarne elektrne čija je ukupna snaga 44,98MW. Kada je reč o malim hidroelektranama, Hrvatska poseduje ukupno 7 ovakvih postrojenja instalisane snage 2,98MW, dok je elektrana na biomasu 10, a njihova snaga iznosi 24,59MW. Postrojenja koja koriste biogas ima 18, dok je njihova ukupna snaga 21,93MW. Kada je reč o vetroelektranama, njih ima 19, a ukupna instalisana snaga ovih postrojenja je 417,59MW.

Osim toga, Hrvatska poseduje i dva postrojenja na deponijski gas i gas iz postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda ukupne snage 5,5MW, kao i 5 kogeneracionih postrojenja čija je snaga 13,29MW.

Sandra Jovićević

foto: naslovi.net

U toku druga faza povećanja EE u javnim ustanovama Crne Gore

gradjevinarstvo rs energetska efikasnost

U okviru manifestacije „Energetski dani Podgorice“ održana je prezentacija Programa energetske efikasnosti u javnim zgradama u OŠ „Branko Božović“ u Podgorici.

Predstavnik Ministarstva ekonomije Crne Gore gospođa Sandra Šipčić izjavila je da je za ovaj program obezbeđeno 35,53 miliona evra, kao i da je vremenski okvir implementacije od 2012. do 2020. godine. Kako je istakla, cilj programa je povećanje energetske efikasnosti u javnim zgradama, kao i doprinos borbi protiv klimatskih promena i zaštiti životne sredine.

Gospođa Šipčić je navela da se program implementira u dve faze, a prva faza koja je trajala od januara 2012. godine završena je u decembru 2015. godine. U okviru ove faze povećana je energetska efikasnost u 20 osnovnih i srednjih škola i jednom studentskom domu, za šta je utrošeno 13,5 miliona evra. Druga faza projekta započeta je u januaru 2015. godine, a trajaće do 2020. godine. U ovoj fazi predviđena je rekonstrukcija 24 obrazovne ustanove, a obezbeđeno je preko 22 miliona evra. Kako je dodala, novine u okviru ove faze odnose se na uvođenje sistema za energetski menadžment i monitoring, izradu inventara zgrada i pripremu softvera za sertifikovanje i verifikaciju rezultata, kao i na sertifikovanje objekata.

Sandra Jovićević

foto: gradjevinarstvo.rs

Uskoro drugi krug tendera za igradnju deponije u Vinči

deponija vinca kurir.rs

Predstavnici Sekretarijata za zaštitu životne sredine grada Beograda saopštili su za Večernje novosti da je u drugi krug za izgradnju deponije u Vinči ušlo 5 kompanija, od 11 zainteresovanih.

Kako je navedeno, drugi krug tendera biće raspisan u maju 2016. godine, nakon čega će nadležni odabrati jednu kompaniju za izvođenje ovog projekta. Očekuje se da će do kraja sledeće godine biti dobijene sve potrebne dozvole za izgradnju, dok se realizacija projekta očekuje 2019. godine.

Podsetimo, tender za izgradnju deponije u Vinči raspisan je krajem avgusta 2016. godine. Projekat javno-privatnog partnerstva obuhvata projektovanje, finansiranje, izgradnju, upravljanje i održavanje postrojenja za tretman i odlaganje na godišnjem nivou približno 480 hiljada tona komunalnog i oko 100 hiljada tona građevinskog otpada od rušenja, uz proizvodnju električne i/ili toplotne energije, kao i zatvaranje i rehabilitaciju postojeće deponije.

Sandra Jovićević

foto: kurir.rs

Vattenfall prodaje TE na ugalj u Nemačkoj

news-2015-April-vattenfall_106485394Vattenfall je najavio prodaju svojih termoelektrana na lignit u Nemačkoj. Čaški EPH s finansijskim partnerima kupuju rudnike uglja i termoelektrane uz njih. Prodaja bi trebalo da umanji ugljičnu izloženost kompanije s 80 miliona tona na 25 miliona tona emisije gasova sa efektom staklene bašte godišnje. Vattenfallov CEO Magnus Hall kazao je da je ovakva strategija dobra s obzirom na trenutne finansijske pokazatelje na tržištu. “Kompanija ubrzava svoju tranziciju prema klimatski održivijoj proizvodnji energije. Ova prodaja znači da će više od 75% naše proizvodnje biti klimatski neutralno u poređenju s današnjih 50%”, kaže Hall, javlja Energy live news.

Vesna Vukajlović

Izvor:www.energetika.ba

Zatvaranje četiri rudnika

resČetiri rudnika koja posluju u sastavu javnog preduzeća „Resavica“ za podzemnu eksploataciju uglja uskoro će biti zatvorena, dok će najmanje 1.500 radnika ostati bez posla, saznaje „Blic“. Istovremeno, dug ovog javnog preduzeća od 11 milijardi dinara pašće na pleća građana Srbije. Ovo je scenario koji će radna grupa Ministarstva privrede i Ministarstva energetike i rudarstva, pojačane ekspertima sa Rudarsko-geološkog fakulteta, predočiti Vladi Srbije do 31. maja.

Tada bi trebalo da se definiše status ove kompanije koja je svrstana u 17 privilegovanih preduzeća zaštićenih od stečaja. Četiri rudnika čije rudne rezerve su na izdisaju – Vrška Čuka, Bogovina, Ibarski i Senjski rudnici – staviće katanac na svoja vrata. Izvor „Blica“ iz Vlade kaže da je ovo opcija koja je najrealnija kako kompanija ne bi otišla u stečaj.

– Tačno je da je formirana radna grupa koja će mora da definiše platformu o isplativosti proizvodnje. Ne možemo više da poslujemo sa rudnicima koji nisu isplativi. Što se tiče viška radnika, o brojevima ne želim da pričam. Sve se sagledava, a država je maksimalno spremna da nam pomogne – kaže v.d. direktora resavice Stevan Dželatović za „Blic“. I ministar privrede Željko Sertić potvrđuje da se traže rešenja.

– Koordinator procesa je Ministarstvo energetike i rudarstva, ali i naše ministarstvo je uključeno u radnu grupu. Sve aktivnosti se vode u dogovoru sa MMF i Svetskom bankom, a do 31. maja radna grupa će izaći sa rešenjem za „Resavicu“ – kaže Sertić za „Blic“.

Vesna Vukajlović

Izvor: www.blic.rs

Blumberg odredio novu cenu nafte

nafStabilizacija tržišta nafte biće postignuta nakon što cena za barel dostigne 50 dolara. Upravo ta brojka će u najskorije vreme postati „magična“ za celokupnu naftnu industriju, navodi Blumberg. Predstavnici britanske kompanije BP, koja je jedna od najvećih igrača na tržištu nafte, istakli su da će moći da ojačaju svoje finansijske rezultate, uključujući i dividende i investicionu politiku, samo ako se cene vrate na nivo od 50-55 dolara za barel. Svetski lider po broju bušotina, kompanija „Nejbors industrija“, već vodi pregovore sa klijentima o proširenju saradnje u slučaju skoka cena nafte do „pogodnih 50 dolara za barel i više“, navodi Blumberg.

Eksperti kompanije za savetovanje „Vud Mekenzi“ takođe smatraju da će prvih 50 igrača na naftnom tržištu prestati da „krvare“ kada prosečna cena bude 53 dolara za barel. Ne govori se samo o dostizanju cene od 50 dolara za barel. Da bi kompanije mogle da se vrate na odmrzavanje projekata, cene treba da budu iznad 50 dolara za barel i da se stabilizuju barem na tom nivou, naglasio je potpredsednik za korporativnu analizu u kompaniji „Vud Mekenzi“, Frejzer Mekej.

Vesna Vukajlović

Izvor: www.sputniknews.com

RTB Bor: Povećana prerada i jeftinija proizvodnja bakra

borMetalurzi iz Bora proizveli su u aprilu 7.600 tona anodnog bakra, čime su pokazali da su projektovana prerada 400.000 tona koncentrata i proizvodnja 80.000 tona katoda godišnje u novim metalurškim postrojenjima – osvojene u potpunosti, izjavio je direktor Topionice i rafinacije Boban Todorović. Sada se ciljaju viši dometi, prerada 550.000 tona koncentrata i proizvodnja 100.000 tona katodnog bakra iduće godine u ovo vreme”, rekao je on Tanjugu. “Aprilska proizvodnja je 11 odsto veća od planirane, odnosno one koja je predviđena dizajnom nove topionice. Povećali smo dnevnu preradu na 1.550 tona šarže i tako sada postižemo bolje ekonomske efekte na mesečnom nivou. U isto vreme smo, što je vrlo važno, zadržali planirano iskorišćenje metala i sumpora od najmanje 98 odsto. Veća prerada, dakle, neće ugroziti emisiju iz metalurških agregata jer imamo apsolutnu kontrolu nad tehnoloških postupkom dobijanja bakra”, ističe Todorović. Aktuelna proizvodnja, kako kaže generalni direktor RTB-a Bor Blagoje Spaskovski, dokaz je da časovni kapacitet prerade u novoj topionici može da se poveća za 20 do 25 odsto bez ijednog uloženog centa. Dodaje da je prezadovoljan radom novih pirometalurških postrojenja i činjenicom da su metalurzi osvojili novu tehnologiju.

“Fleš-smelting tehnologija je najmodernija u svetu, ona koja sopstvenu sirovinu, sumpor iz koncentrata, troši kao energent. Borski metalurzi su je osvojili i savladali nešto što je svetsko savršenstvo. Oni su pobednici tehnološke i ekološke revolucije. Već smo povećali preradu i na taj način pojeftinili proizvodnju, bez centa ulaganja”, rekao je Spaskovski. Prema njegovim rečima, sada se radi na tome da se stvore uslovi u kojima će topionica moći godišnje da preradi 600-650 hiljada tona koncentrata i to sa minimalnim ulaganjem.  Ako se uloži ne više od pet miliona dolara u zamenu katalizatora, ojačavanje linija i pojačavanje protoka, odnosno “vuče”, kako to topioničari i sumporaši kažu, prerada se bez ikakvih problema može podići za 50 odsto, dodao je Spaskovski. On kaže da se povećanjem kapaciteta prerade i proizvodnje obaraju režijski troškovi i rad nove topionice postaje isplativ.  “Ona je već sada isplativa sa ekološkog aspekta, a biće još bolje kada uložimo u rudarstvo i tako dodemo do više sopstvenog koncentrata”, rekao je Spaskovski. Vecu preradu sopstvenog koncentrata, dodaje on, garantuju već overene basenske rudne rezerve teške milijardu i 355 miliona tona, ali i novootkrivena nalazišta bakra i zlata.

Vesna Vukajlović

www.tanjug.rs

Solar Impuls 2 sleteo u Arizonu

sol2Avion na solarni pogon “Solar Impuls 2” sleteo je u predgradje Feniksa, u američkoj državi Arizona, završivši još jednu etapu puta oko sveta tokom kojeg koristi isključivo energiju sunca. Avion je sleteo u mesto Gudjer, jugozapadno od Finiksa, oko 21 čas po lokalnom vremenu, 16 sati pošto je poleteo iz grada Mauntin Vju u Silicijumskoj dolini, na severu Kalifornije. Letelicom je u ovoj etapi upravljo pilot Andre Boršberg, koji je po izlasku iz aviona rekao da to nije bio dug let, ali da je bio prelep. Solarni avion je na put oko sveta poleteo iz Abu Dabija 9. marta 2015.

Tokom etapnog leta, pravio je pauze u Omanu, Mjanmaru, Kini i Japanu. Najrizičniji deo putovanja bio je let preko Pacifika, koji je predjen u dve etape. Posle ukupno 120 sati leta od Japana preko Tihog okeana, avion je na Havaje sleteo 3. jula prošle godine. Na Havajima je, medjutim, ostao prizmljen devet meseci zbog oštećenja baterije i nedostatka sunčeve svetlosti tokom zimskog perioda. Prošle sedmice prešao je i drugu etapu preko Pacifika i posle trodnevnog leta sleteo u San Francisko. Drugi pilot Bertran Pikar upravljao je avionom na tom delu leta. Planirano je da posle Feniksa napravi još dve pauze u SAD pre nego što poleti preko Atlantskog okeana ka Evropi ili severnoj Africi. Avion leti bez goriva, a struju dobija iz 17.000 solarnih ćelija postavljenih na krilima raspona 72 metra. Ukupna vrednost projekta, pokrenutog 2002. godine, procenjuje se na više od 100 miliona dolara.

Vesna Vukajlović

www.beta.rs

Smanjena proizvodnja električne energije u prvom kvartalu 2016. godine u BiH

dalekovod energetika ba

Poslovni portal Indikator.ba saopštio je da je Federacija Bosne i Hercegovine u prvom kvartalu 2016. godine uvezla dva puta više električne energije nego u istom periodu prošle godine.

Prema navodima Federalnog zavoda za statistiku, u prvom kvartalu ove godine uvezeno je 392GWh električne energije, dok je uvoz u istom periodu 2015. godine iznosio 187GWh električne energije. Osim toga, smanjen je i izvoz električne energije, pa je u ovom periodu 2016. godine izvezeno 587GWh električne energije u odnosu na 842GWh električne energije 2015. godine. Kako je istaknuto, razlog ovome je loša hidrološka situacija na početku godine što je dovelo do smanjene proizvodnje električne energije u hidroelektranama.

Bruto proizvodnja električne energije u Federaciji Bosne i Hercegovine iznosila je 2424GWh u prvom kvartalu 2016. godine, dok je prošle godine u istom periodu proizvedeno 2744GWh električne energije. Proizvodnja u hidroelektranama iznosila je 907GWh električne energije, dok je u termoelektranama proizvedeno 1517GWh električne energije.

Sandra Jovićević

foto: energetika.ba

U planu izgradnja fabrike za preradu otpada u Foči

sastanak-radni-o2eKrajem prošle nedelje u opštini Foča u Republici Srpskoj održan je sastanak između predstavnika ove opštine, preduzeća „Komunalac“ i britanske kompanije „O2E Tehnology“ o izgradnji regionalne fabrike za preradu otpada.

Predstavnik kompanije „O2E Tehnology“ gospodin Ljubiša Slavković izjavio je da „O2E tehnologija“ podrazumeva stopostotnu preradu otpada i reciklažu, a kroz koju bi se dobijalo gorivo, električna energija, organska đubriva objedinjujući sve aspekte zelene ekonomije, zaštitu životne sredine i održivi razvoj. On je istakao da je reč o samoodrživoj tehnologiji jer proizvodi dovoljno energije kako bi zadovoljavala potrebe fabrike. Osim toga, nema uticaja na okolinu, ne stvaraju se nove deponije, ne ispuštaju štetni gasovi, već se otpad pretvara u kvalitetno gorivo i đubrivo.

Direktor preduzeća „Komunalac“ gospodin Miloš Lazović naveo je da bi izgradnja ovakvog pogona donela brojne benefite opštini i stanovništvu. Dodao je da ne bi bilo deponija, a cena komunalnih usluga bi bila smanjena, a očekuje se i otvaranje novih radnih mesta.

Načelnik opštine Foča gospodin Radisav Mašić istakao je da je prvi korak ka realizaciji ovog projekta proglašenje lokacije Filipovići neperspektivnom vojnom imovinom kako bi se mogla preneti u vlasništvo opštine, a nakon čega će se krenuti u ozbiljnije pregovore o projektu.

U planu je da fabrika prerađuje između 35 i 55 hiljada tona otpada godišnje, sa mogućnošću proširenja kapaciteta i uključivanja drugih opština u projekat. Vrednost investicije iznosi oko 55 miliona evra, od čega bi 90 odsto bilo obezbeđeno iz investicionih fondova, dok bi ostatak bio učešće lokalnih zajednica. Očekuje se da bi projekat mogao biti realizovan u roku od dve godine.

Sandra Jovićević

foto: opstinafoca.rs.ba

Dodeljene povelje „Zeleni list“ i „Crni list“

NI8O0346-1-768x512

Prošle nedelje u okviru akcije „Tražimo zagađivača godine i zaštitnike životne sredine“ u Sremskim Karlovcima uručeno je deset povelja „Zeleni list“ za 2015. godinu i jedna povelja „Crni list“.

Povelje „Zeleni list“ dobili su Ambasada Japana za pomoć Srbiji u saniranju klizišta, Pokret gorana Srbije za 55 godina rada usmerenog na ekologiju i zaštitu životne sredine, kompanija „Fijat Krajsler automobili“ za akciju reciklaže automobila, Alternativa za bezbednije hemikalije – AlHem za akciju zamenjivanja opasnih hemikalija bezbednijim, Ministarstvo pravde, JP „Srbijašume“ i Šumarski fakultet u Beogradu za akciju „Jedno drvo za jednog ratnika“, Regionalni centar za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju Niš, Scena Off teatar Niš i JKP „Mediana“ Niš za ekološki pozorišni festival „Šta dramiš“, kao i Udruženje građana „Taraške rode“ i MZ Taraš zbog najvećeg broja gnezda roda. Osim toga, povelju „Zeleni list“ dobili su i profesor Dragan Pečurica za aktivnu borbu protiv zagađenja vazduha u Bačkoj Topoli, inženjer Rajko Šćekić za projekat i proizvodnju briketa od ugljene prašine iz RB „Kolubara“ i inženjer Milutin Dražić za projekte pošumljavanja na omladinskim radnim akcijama u Srbiji tokom nekoliko decenija.

Povelja „Crni list“ dodeljena je Republičkoj sanitarnoj inspekciji zbog nedoslednosti u sprovođenju Zakona o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu.

Podsetimo, akcija se sprovodi već 33 godine, a prvi put je organizovana 1983. godine od strane Ekološkog magazina „Čekajući vetar“ Radio Beograda 2 i Društva za čistoću vazduha Srbije.

Akciju su organizovali Pokret gorana Vojvodine i Radio Beograd 2.

Sandra Jovićević

foto: ekoloskicentar.org

GIZ donirao platformu za EE Ministarstvu ekonomije Crne Gore

GetImage.aspx

Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ) donirala je Ministarstvu ekonomije Crne Gore softversku Platformu za monitoring i verifikaciju uštede energije.

Kako je navedeno u saopštenju Ministarstva ekonomije Crne Gore, platforma je pogodna za praćenje realizacije planova za unapređenje energetske efikasnosti na nacionalnom i lokalnom nivou, a olakšava i proces izveštavanja prema nacionalnim i međunarodnim organima. Osim toga, platforma pruža podatke o realizovanim projektima čime se omogućava evaluacija delotvornosti različitih programa kroz poređenje troškova sa ostvarenim benefitima, kao i bolja razmena podataka između nacionalnog i lokalnog nivoa i unapređenje koordinacije tokom planiranja i sprovođenja politika u oblasti energetske efikasnosti.

GIZ je donirao Platformu za monitoring i verifikaciju uštede energije Crnoj Gori u okviru realizacije projekta Otvoreni regionalni fond za jugoistočnu Evropu – Energetska efikasnost.

Sandra Jovićević

foto: mek.gov.me

Obeležen dan Zavoda za zaštitu prirode Srbije

s5

U utorak 26. aprila 2016. godine u Nišu obeležen je dan Zavoda za zaštitu prirode Srbije.

Direktor ove institucije gospodin Aleksandar Dragišić izjavio je da su istraživanja novih prostora za zaštitu, stručni nadzor i drugi poslovi usmereni na očuvanje prirodne baštine omogućili da se u proteklom jednogodišnjem periodu poveća procenat zaštite koji trenutno iznosi 6,51 odsto. Istakao je i da je za više desetina područja pokrenut postupak zaštite, a što bi trebalo da zaštićenu površinu uveća za 2,15 odsto. U planu je da se ovakve aktivnosti nastave u 2016. godini izradom studija zaštite i revizija za 21 područje.

Gospodin Dragišić je dodao i da je Zavod za zaštitu prirode Srbije u 2015. godini pokrenuo istraživanja na području manastira Hilandar na Svetoj Gori, a naveo je i rad na izradi petogodišnjeg Izveštaja o stanju prirode u Republici Srbiji. Istakao je i da su veoma značajne aktivnosti u okviru programa UNESCO – „Čovek i biosfera“ i „Geoparkovi“, ali i učešće u radu Evropske mreže rukovodilaca organizacija za zaštitu prirode – ENCA. Naveo je i aktivnosti na uspostavljanju ekološke mreže u Srbiji, kao i rad na sastavljanju Crvenih knjiga i Crvenih lista.

U okviru ove manifestacije dodeljene su i nagrade najboljima u okviru foto konkursa „Priroda Srbije“.

Sandra Jovićević

foto: zzps.rs

Potpisan Memorandum o razumevanju između zemalja Zapadnog Balkana

28.04.16-1

U sredu 27. aprila 2016. godine u prostorijama Sekretarijata Energetske zajednice u Beču potpisan je Memorandum o razumevanju između predstavnika operatera prenosnih sistema, nacionalnih regulatornih tela i ministarstava energetike Srbije, Bosne i Hercegovine, Albanije, Crne Gore, Makedonije i Kosova.

Memorandum o razumevanju predviđa blisku saradnju potpisnica ovog memoranduma sa partnerima iz susednih država članica Evropske unije u cilju stvaranja likvidnog regionalnog tržišta električne energije i olakšavanja procesa integracija. Predviđeno je i postavljanje strateških ciljeva koji predviđaju osmišljavanje i primenu u praksi integrisanja „dan unapred“ tržišta unutar zapadno balkanske šestorke i šire, ali i druge mere na polju razvoja regionalnog tržišta i sigurnosti snabdevanja. Osim toga, u planu je i da operatori prenosnog sistema naprave okvir za ostvarivanje strateških ciljeva sa procedurama uz pomoć kojih bi vodili i realizovali mere, programe i projekte koji proisteknu iz pomenutog memoranduma, a regulatorna tela će otkloniti regulatorne prepreke za integrisanje tržišta električne energije.

Potpisnici Republike Srbije bili su predstavnici Ministarstva rudarstva i energetike, Agencije za energetiku, JP „Elektromreža Srbije“ i Berze električne energije za Jugoistočnu Evropu (SEEPEX).

Sandra Jovićević

foto: mre.gov.rs

Nastavak saradnje RB „Kolubara“ i „Kolubara Usluga“

28.04.16

Predstavnici JP „Elektroprivreda Srbije“ i „Kolubara Usluga“ potpisali su prošle nedelje ugovor o partnerstvu.

Vršilac dužnosti JP „Elktroprivreda Srbije“ gospodin Milorad Grčić izjavio je da je potpisivanjem ovog ugovora obezbeđen siguran posao za radnike i dugoročna stabilnost EPS-a, RB „Kolubara“ i „Kolubara Usluga“.

Direktor „Kolubara Usluga“ gospodin Saša Jovičić istakao je da je potpisivanje ovog ugovora veoma značajno za sve radnike „Kolubara Usluga“.

Ugovor je vredan 3,5 milijarde dinara, a predstavlja nastavak partnerstva između RB „Kolubara“ i „Kolubara Usluga“. Predviđeno je da zaposleni u „Kolubara Uslugama“ budu zaduženi za poslove mašinskog, elektro i rudarskog održavanja opreme, mašina i postrojenja, ali i za poslove čišćenja i obezbeđenja.

Sandra Jovićević

foto: rbkolubara.rs

Nemci podržavaju kupovinu električnih kola

Nemačka će sa milijardu evra subvencionisati kupovinu električnih automobila sa ciljem da pomogne autoindustriji da bude konkurentnija na globalnom tržištu sve popularnijih vozila koja manje zagađuju životnu sredinu. Počev od maja, kupci električnih automobila dobijaće subvenciju od 4.000 evra a oni koju kupuju plug-in hibride 3.000 evra. Sada električni automobili čine manje od procenat ukupnog broja kola na nemačkim drumovima. Istovremeno, Folksvagen najavljuje 20 novih modela električnih automobila do kraja decenije.

volfgang-sojble-1Kako je rekao nemački ministar finansija Volfgang Šojble (Wolfgang Schaeuble), troškove subvencija za električne automobile podeliće vlada i autoindustrija. Vlada je za subvencije građanima koji kupuju električna kola namenila 600 miliona evra a još 400 miliona biće upotrebljeno za javne nabavke i izgradnju stanica za punjenje. Nemački ministar ekonomije Zigmar Gabrijel (Sigmar Gabriel) rekao je 27. aprila da je cilj da se broj električnih kola u Nemačkoj uveća sa 50.000 na pola miliona do 2020, što je samo polovina od prvobitno projektovanih milion vozila, prenela je agencija AP. Sada je na nemačkim putevima 45 miliona automobila. Za program subvencionisanja električnih kola već su se prijavili Folksvagen (Volkswagen), Dajmler (Daimler) i BMW a program je otvoren za sve nacionalne i strane proizvođače. Očekuje se da 600 miliona evra namenjenih subvencijama potraju do 2019. Novac će, prenosi britanski Gardijan, dobiti oni koji se prvi prijave i to za automobile ne skuplje od 60.000 evra, rekao je Šojble.

Kako je precizirano, 300 miliona evra iz predviđenog paketa biće upotrebljeno za izgradnju infrastrukture za punjenje električnih automobila u gradovima i duž autoputeva dok će još 100 miliona otići za kupovinu električnih kola za saveznu vladu. Vladinim programom od milijardu evra biće subvenciosano 400.000 električnih automobila, čime će se taj segment ojačati do tačke kada električna kola postaju masovna na tržištu, rekao je na konferenciji za štampu vicekancelar i ministar ekonomije Gabrijel.

Vesna Vukajlović

Izvor: www.euroaktiv.rs

1...1,4381,4391,440...1,670Page 1,439 of 1,670

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
1
2
3
4
5
6
7
Events for 30th November
No Events
Events for 1st December
No Events
Events for 2nd December
No Events
Events for 3rd December
No Events
Events for 4th December
No Events
Events for 5th December
No Events
Events for 6th December
No Events
8
9
10
11
12
13
14
Events for 7th December
No Events
Events for 8th December
No Events
Events for 9th December
No Events
Events for 10th December
No Events
Events for 11th December
No Events
Events for 12th December
No Events
Events for 13th December
No Events
15
16
17
18
19
20
21
Events for 14th December
No Events
Events for 15th December
No Events
Events for 16th December
No Events
Events for 17th December
No Events
Events for 18th December
No Events
Events for 19th December
No Events
Events for 20th December
No Events
22
23
24
25
26
27
28
Events for 21st December
No Events
Events for 22nd December
No Events
Events for 23rd December
No Events
Events for 24th December
No Events
Events for 25th December
No Events
Events for 26th December
No Events
Events for 27th December
No Events
29
30
31
1
2
3
4
Events for 28th December
No Events
Events for 29th December
No Events
Events for 30th December
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs