Home Blog Page 1431

Predstavljene obaveze industrije u okviru Poglavlja 27

24-05-2016-UO PKS_007

U prostorijama Privredne komore Srbije 24. maja 2016. godine članovima Upravnog odbora Privredne komore Srbije predstavljene su ključne obaveze kada je reč o industriji u okviru Poglavlja 27.

Kako je navedeno u saopštenju Privredne komore Srbije, predstavljene su investiciono najzahtevnije evropske direktive i vremenski okviri za njihovu implementaciju kada je reč o zaštiti životne sredine i klimatskim promenama. Osim toga, predstavljena je i prva kvartalna analiza efekata propisa na privredu, a što predstavlja novu fazu dijaloga komorske strukture i privrede.

Na sednici su usvojeni i kriterijumi za pripajanje Privrednoj komori Srbiji regionalnih privrednih komora i Privredne komore Beograda.

Sandra Jovićević

foto; pks.rs

Raspisan konkurs za projekte zaštite životne sredine u 2016. godini

zzs

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine raspisalo je Javni konkurs za dodelu sredstava za projekte zaštite životne sredine koje realizuju organizacije i druga udruženja u 2016. godini.

Kako je saopšteno, cilj konkursa je unapređenje zaštite životne sredine kroz jačanje svesti javnosti o značaju zaštite životne sredine, a prioritetne oblasti su klimatske promene, zaštita zemljišta, zaštita voda, upravljanje otpadom, promocija zelene ekonomije, sprovođenje Arhuske konvencije.

Svi zainteresovani mogu se prijaviti u roku od 15 dana od datuma objavljivanja konkursa.

Više informacija možete pogledati na sledećem linku.

foto: naslovi.net

Započet projekat „Situaciona analiza pristupa zdravoj pijaćoj vodi i sanitaciji za decu osnovnih škola“

ministarstvo-poljoprivrede rtv.rs

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine saopštilo je da je krajem prošle nedelje započeta realizacija projekta „Situaciona analiza pristupa zdravoj pijaćoj vodi i sanitaciji za decu osnovnih škola“ u seoskim sredinama Šumadijskog i Pomoravskog okruga.

Cilj projekta je izvršavanje analize situacije pristupa zdravoj pijaćoj vodi i sanitaciji dece u osnovnim školama, kao i sanitarni nadzor objekata u ruralnim područjima Šumadije i Pomoravlja sa preliminarnom procenom investicije i obezbeđivanje izgradnje institucionalnih kapaciteta za zdravstvenu ispravnost vode za piće i sanitacije u školama, uključivanjem u razvojne procese izabrane predstavnike lokalnih relevantnih institucija i zainteresovanih strana. Kako je saopšteno, ciljevi se realizuju kroz razvoj pilot metodologije, izbor reprezentativnih primera osnovnih škola u seoskim sredinama na teritoriji, kako bi se omogućilo repliciranje i diseminacija projekata na ceo region i druge oblasti u zemlji i kako bi se obezbedila održivost projekta.

Istaknuto je da su do sada identifikovane ciljne seoske osnovne škole, definisana je metodologija za implementaciju, kriterijumi, parametri za analizu, izvršena je procena nedostataka relevantnih informacija u odnosu na trenutno stanje sa očekivanim rezultatom koji će se postići tokom sledeće godine.

Projekat implementira Regionalna agencija za razvoj, a učestvuje 329 osnovnih škola. Vrednost projekta iznosi 105 hiljada evra.

Sandra Jovićević

foto: rtv.rs

izvor: eko.minpolj.gov.rs

Saradnja ABB Srbija i Elektrotehničkog fakulteta

U aprilskom broju časopisa „Industrija“ objavljen je razgovor sa asistentom na Elektrotehničkom fakultetu  gospodinom Kostom Jovanovićem. Intervju je posvećen  saradnji ovog fakulteta i kompanije ABB. Većina kadrova zaposlenih u kompaniji ABB je svoje školovanje završila na Elektrotehničkom fakultetu prema rečima gospodina Jovanovića, a praksa je pokazala da je neophodan rad i tokom studiranja.

Kosta Jovanoviå– Saradnja ABB-a i ETF-a je sama po sebi prirodna jer je ABB jedan od lidera iz oblasti automatike, robotike i energetike. Ono što je veoma bitno je i to da ABB kao jedna od vodećih i najvećih firmi iz ove oblasti razume koliko je bitna saradnja akademskog dela i privrede u jednoj sredini kao što je ova. Pored toga ova kompanija je poznata po svom ulaganju u razvoj i inženjerskim inovacijama. Sigurno da nisam ni bio na fakultetu od kada je počela saradnja između ETF-a i kompanije ABB, ali poslednjih godina se vidi prisustvo i podrška u skoro svim segmentima koja nam stiže od ABB-a- kaže gospodin Jovanović.

Ove dve institucije su potpisale takozvani „Zlatni paket“. Novi prodekan za saradnju sa privredom prof.Tomašević je rešio da te veze osnaži.  Na fakultetu primećuju da se privreda manje bavi razvojem, a više uslužnim delatnostima, ali svakako je obema stranama cilj da se smanji odliv mozgova po čemu je Srbija apsolutni lider u svetu. ABB je jedna od firmi koje izlaze u susret fakultetu putem donacije opreme, kao i podrške različitim projektima i aktivnostima na fakultetu. Najznačajniji deo donacije je industrijski robot IRB 120 sa industrijskim kontrolerom IRC5 Compact, kao i 50 licenci za softver robot studio koji će studenti koristiti. Ovo je važno jer fakultet nije imao sredstva ,a ni prostora da ponudi labaratorijske vežbe iz robotike, a za proces obrazovanja važna  karika je upravo praksa. Do sada fakultet je plaćao usluge nekim labaratorijama u srednjim školama koje su pak, dobijale donacije od Evropske unije. Sada, fakultet ima industrijskog robota koji je ABB donirao, pa studenti mogu da rade sa pravim hardverom. Pored toga ABB je donirao i relejnu zaštitu u vrednosti od više hiljada evra. I to nije sve, svake godine najbolji student na katedre za elektromotorne pogone dobije nagradu od ABB-a u vidu studijskog putovanja, kako bi se upoznao sa proizvodnjom ABB opreme. Treba spomenuti i da je ABB  finansirao štampanje udžbenika nekih od profesora što je unapredilo nastavu u mnogome.

Gospodin Jovanović najavljuje da će se saradnja nastaviti na obostrano zadovoljstvo jer je od presudnog značaja obrazovan kadar koji će kasnije raditi u privredi i industriji. Tu leži i motiv za studente da se zalažu i kroz školovanje prođu što je kvalitetnije moguće.

Vesna Vukajlović

Čileanci grade metro sa pogonom na vetar i sunce

 5f49e79513d83320fee2694858338c6d72a981e1– Podzemna železnica kreće u novu budućnost za čovečanstvo, u budućnost saobraćaja koji ne zagađuje životnu sredinu – rekla je Mišel Bašle povodom početka izgradnje prve metro stanice koja će koristit energiju iz obnovljivih izvora energije.

Više od polovine električne energije, čak 60%, koji koristi metro u Santjagu dobijaće se iz energija vetra i sunca, izjavila je danas predsednica Čilea, Mišel Bašle. 42% utošene energije koristiće se iz “El Pelicano” solarnog projekta, a 18% iz “San Juan” vetro parka. Ukupna instalisana snaga solarnog parka “El Pelicano” iznosiće 100 MW, a očekuje se proizvodnja od 300 GWh električne energije na godišnjem nivou.

Lokacija izgradnje pomenutog solarnog i vetro parkova se nalazi u pustinji Atakama, Čile. Realzacija i početak eksploatacija ovih projekata očekuje se krajem 2017. godine. Ukupna procenjena investiciona vrednost za realizaciju oba projekta je 500 miliona dolara.  Metro u Santjagu biće prva podzemna železnica u svetu koja će koristiti eletričnu energiju dobijenu iz obnovljivih izvora energije.

Metro u Santjagu ima 100 stanica i pet linija ukupne dužine 103 kilometra, a dnevno prevozi 2,5 miliona putnika, što ga svrstava u drugi najveći metro u Latinskoj Americi.

Izvor: pv-magazine.com

Nevena Đukić

Više od 1000 energetskih pasoša i 1700 stručnjaka sa licencom za energetsku efikasnost u Srbiji

gradjevinarstvo rs energetska efikasnost

U Beogradu je danas otvorena konferencija „Energetska efikasnost u zgradarstvu sa posebnim osvrtom na korišćenje geotermije i hlađenje“.

Šef Odseka za energetsku efikasnost Ministarstva rudarstva i energetike Republike Srbije gospođa Jasminka Pavlović izjavila je da je u Srbiji do sada izdato oko 1000 energetskih pasoša, kao i da skoro 1700 stručnjaka ima licencu za energetsku efikasnost. Kako je istakla, Srbija mora da prati standarde koji su postavljeni u Evropi, a sve nove zgrade moraju da imaju energetski pasoš. Dodala je i da zgrade koje se rekonstruišu moraju da unaprede svoj energetski razred.

Gospođa Pavlović je dodala i da je izrađen Centralni registar energetskih pasoša, kao i da je u saradnji sa GIZ-om izrađena analiza objekata i tipologija zgrada za oko 30 opština u Srbiji.

Sandra Jovićević

foto: gradjevinarstvo.rs

Niža cena gasa u Sremskoj Mitrovici od 1. juna 2016. godine

gas

Od 1. juna 2016. godine korisnici usluga Javnog preduzeća za distribuciju prirodnog gasa „Srem-gas“ iz Sremske Mitrovice plaćaće nižu cenu gasa.

Finansijski direktor JP „Srem-gas“ gospođa Jasmina Puhalić izjavila je za RTV da je planska cena gasa snižena u odnosu na prethodni period i iznosi 26 dinara po metru kubnom gasa, a odražava se na distributere javnog snabdevanja, tako da će cene gasa biti smanjene.

Smanjena cena gas primenjivaće se za kategorije privrede i domaćinstva, a odluka će stupiti na snagu nakon dobijanja saglasnosti Agencije za energetiku Republike Srbije.

Sandra Jovićević

foto: aers.rs

Otvorena ekološka izložba „Deset za 260“

IZLOZBA "DESET ZA 260"U ponedeljak 23. maja 2016. godine na platou ispred Muzeja istorije Jugoslavije otvorena je izložba skulptura od plastičnih boca „Deset za 260“.

Izložbu su organizovali Apatinska pivara i Fakultet primenjenih umetnost povodom obeležavanja 260 godina Apatinske pivare. Cilj izložbe je afirmacija mladih umetnika i podsticanje građana na reciklažu, kao jedan od vidova očuvanja okolne.

Radove je izložilo deset umetnika, koji su od 260 plastičnih boca napravili umetnička dela i dali upotrebnu vrednost otpadu koji zagađuje životnu sredinu.

Sandra Jovićević

foto: tanjug.rs

BRANKO DUNJIĆ: Najbolje i najuspešnije kompanije u osnovama svog poslovanja imaju ugrađene principe čistije proizvodnje

Foto: Youtube / Print Screen / Color Media Communications
Foto: Youtube / Print Screen / Color Media Communications

UNIDO (United Nations Development Organization) je specijalizovana agencija Ujedinjenih nacija koja promoviše održivi industrijski razvoj. UNIDO podstiče i smanjenje siromaštva u zemljama u razvoju, kao i razvoj ekonomija u tranziciji. Ova opredeljenja su definisana u Lima deklaraciji 2013. godine na UNIDO generalnoj konferenciji. U sradnji sa kompanijama ova organizacija pored tehničke pruža i konsultantske usluge. Kod nas Centar za čistiju proizvodnju Srbije pri Tehnološko- metalurškom fakultetu u Beogradu sprovodi navedene aktivnosti. Svaka društveno odgovorna kompanija koja brine o zaštiti životne sredine mogla bi da se uključi u ove programe i unapredi svoje poslovanje ali, kako kaže naš sagovornik dr Branko Dunjić director Centra za čistiju proizvodnju Srbije, nije tako. Postoje faktori koji utiču na nezainteresovanost kompanija i formiranje stava da je to nevažna i sporedna stvar.

EP: Centar za čistiju proizvodnju Srbije postoji u okviru projekta UNIDO. Održali ste brojne seminare i obuku za preko 70 kompanija. Recite nam nešto više o centru i rezultatima vašeg rada?    

Branko Dunjić: Centar za čistiju proizvodnju Srbije osnovan je 2007. godine i deluje u okviru Tehnološko- metalurškog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Centar je na globalnom nivou deo UNIDO/UNEP mreže Centara za sirovinsku efikasnost i čistiju proizvodnju (RECP Net). Do sada je pomogao u primeni metodologije sirovinski efikasnije i čistije proizvodnje u preko 70 kompanija u Srbiji i obučio 64 eksperata za čistiju proizvodnju. Pored projekata u Srbiji, Centar uspešno pruža konsultantske usluge i u inostranstvu. Poslednje četiri godine Centar sarađuje sa Međunarodnom finansijskom Korporacijom (IFC) na različitim projektima sirovinske i energetske eϐikasnosti u Srbiji, Rusiji, Hrvatskoj, Kazahstanu, Uzbekistanu, Ukrajini i Bosni i Hercegovini.

Centar sarađuje i sa Vladom Republike Srbije, pa je tako uspešno pripremio i sprovodi projekat “Pravilno rukovanje i konačno odlaganje PCB” koji finansira Globalni Fond za životnu sredinu (GEF). U aprilu 2015. godine, započeo je projekat “Implementacija IPPC/IE direktive u postrojenjima za intenzivan uzgoj živine i svinja ” koji Centar za čistiju proizvodnju Tehnološko-metalurškog fakulteta, realizuje u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije, a uz finansijsku pomoć Ambasade Švedske u Beogradu. Osnovni cilj projekta je podrška nadležnim organima Republike Srbije i operaterima u usvajanju održivog pristupa za implementaciju IPPC/IE Direktive u postrojenjima za intenzivan uzgoj živine i svinja. Na globalnom nivou naš Centar je postao deo novoosnovane mreže centara za efikasno korišćenje resursa (RECP Net) koju zajednički podržavaju UNIDO i UNEP. Centar za čistiju proizvodnju je od 2014. godine postao regionalni koordinator za sve projekte sirovinske efikasnosti i čistije proizvodnje na Balkanu.

U projektu “Hemijski lizing“, koji uvodi novi poslovni model u upravljanju hemikalijama, naš Centar učestvuje pod okriljem UNIDO, od 2007. godine. Centar je dobio na međunarodnoj sceni brojna priznanja za postignute rezultate u uvođenju ovog poslovnog modela u konkurenciji više od 50 oganizacija iz 20 zemalja među kojima i nekoliko zlatnih i srebrnih medalja. Dobili smo i priznanje za najbolji Centar u svetu koji sprovodi ovaj projekat. Medalje su pored Centra, dobili i partneri “Knjaz Miloš”, “Ecolab”, “Henkel” i “Bambi-Banat”. S obzirom da ovde nemamo više mesta za objašnjavanje poslovnog modela, neka vaši čitaoci posete www.chemicalleasing.com ili naš sajt, www.cpc-serbia.org. Do sada (od 2006. do 2015.) ukupno je u projektima učestvovalo preko 70 kompanija sa oko 40.000 zaposlenih i prosečne uštede po kompaniji (ne računajući projekat sa EPS-om) iznose oko 100.000 € godišnje uz:

 – Prosečno smanjenje potrošnje vode 50.000 m3/god.

– Prosečno smanjenje potrošnje el. energije: 500 MWh/god.

– Prosečno smanjenje emisije CO2: 500t/god.

Foto – ilustracija: Pixabay

EP: Koje kompanije su primenile vašu metodologiju i na koji način započinjete saradnju sa novim kompanijama? Šta su ove kompanije posle obuke promenile u svom poslovanju, imate li načina da pratite i ocenite primenu metodologija?

Branko Dunjić: Među preduzećima koja su uspešno primenila metodologiju uz našu pomoć su: “Metalac”, “Knjaz Miloš”, “Imlek”, “Carnex”, “EPS”, “Zvezda-Helios”, “Bambi-Banat”, “Štark”, “Maxima”, “Sojaprotein”, “Tarkett”, “Umka”, “Chemical Agrosava”, “Galenika Fitofarmacija”, “Unipromet”, “Delta-Agrar” kao i kompanije iz gradova Pančevo i Čačak. Po pravilu, najbolje kompanije i najbolje usvajaju i primenjuju metodologiju sirovinski efikasinije i čistije proizvodnje. Naši obučeni eksperti posle šest meseci od završetka projekta obilaze kompanije i interesuju se za stvarnu primenu opcija čistije proizvodnje. Te kompanije zadržavaju tim koji je formiran u toku obuke i nastavljaju sa sistematskim pristupom analize materijalnog i energetskog bilansa i stalnim unapređenjima. Iskustvo govori da su opcije za koje su investicije ispod 5.000 € skoro u potpunosti primenjene, ono do 50.000 € oko 60 % a one za čiju je realizaciju potrebno više od 50.000 € oko 30 %. Gornja granica vremena otplate investicija u mere čistije proizvodnje koja je prihvatljiva za naše kompanije je oko 3 godine. U početku smo saradnju sa kompanijama započinjali posle serija informacionih seminara po čitavoj Srbiji, i preko ličnih kontakata. Sada se kompanije sve više javljaju same, ali je i dalje najveći broj projekata koϐinansiran od strane različitih donora (UN, IFC, bilateralna pomoć).

EP: Da li je čistija proizvodnja u Srbiji dovoljno zastupljena, kakvi su Vaši utisci sa terena? Šta su osnovne prepreke i problemi da bi fabrike dugoročno bile odgovorne u pogledu zaštite životne sredine?

Branko Dunjić: Apsolutno ne. Većina naših kompanija čistiju proizvodnju posmatra kao nevažnu, sporednu stvar, vezanu za zaštitu životne sredine, dok ona u stvari predstavlja ozbiljnu poslovnu strategiju, održivu na duži rok. Poslovnu strategiju zasnovanu na domaćinskom poslovanju, stalnom preispitivanju i unapređenju, znatiželji. Strategiju zasnovanu na odgovornosti prema sebi, okolini, prirodnim resursima i budućim generacijama. Istinu za volju, naše kolege iz čitavog sveta kažu da je slično i kod njih.

Ponovo mogu da kažem da najuspešnije i najbolje kompanije u osnovama svoga poslovanja imaju ugrađene principe čistije proizvodnje. Osnovne prepreke su zastarelost tehnologije i nedostatak novca. Naša industrija je u poslednjoj dekadi XX veka, izgubila korak i ostala bez novca. Tako je sada je primorana da radi neefikasno, gubeći novac kroz preteranu i neefikasnu potrošnju energije, sirovina, hemikalija i vode. Ne postoje finansijske olakšice za uvođenje čistije proizvodnje, primećujemo i nedovoljno sprovođenje zakona. Pri tome, cene vode i energije su relativno niske (iako i na tom nivou preskupe za neke!), pa to još više doprinosi nezainteresovanosti kompanija za ovu vrstu projekata. Sve to dovodi do neke vrste apatije i neverice u mogućnost promene, pa se često ne uvode poboljšanja koja ne koštaju ništa.

Intervju vodila: Vesna Vukajlović

Intervju je objavljen u biltenu pod nazivom “Odgovorne kompanije“, objavljenom prvog marta 2016. godine.

Fosilno gorivo podiže temperaturu za 10 stepeni

e07b6881e9729afc75cb3ae90f260cd6Nastavak upotrebe fosilnih goriva, kao što su gas, nafta i ugalj, dovešće do porasta globalne temperature na Zemlji za oko 10 stepeni Celzijusovih, što bi moglo da se dogodi do kraja 22. veka, navodi se u najnovijoj studiji kanadskih naučnika.

Temperatura bi mogla porasti za 9,5 stepeni u proseku i bila bi pet puta viša od limita utvrdjenog Pariskim klimatskim sporazumom, zaključenim u decembru prošle godine pod okriljem UN, što bi planetu Zemlju učinilo mnogo nepovoljnijom za život nego što su naučnici predvidjali, stoji u studiji danas objavljenoj u časopisu Nature Climate Change.

U oblasti Arktika, koji se topi dva puta brže nego ranije, temperatura je već dostigla nivo izmedju 15 i 20 stepeni Celzijusovih.

Potrošnja svih raspoloživih rezervi fosilnih goriva, nafte, gasa i uglja, dodala bi u atmosferu oko 5.000 milijardi tona gasova sa efektima staklene bašte, posebno ugljen-dioksida.

Ako bi se eksploatacija tih resursa nastavila postojećim tempom, efekat staklene bašte mogao bi potpuno da prevlada do kraja 22. veka, upozorili su autori studije.

Stručnjaci za klimatske promene su u poslednjem izveštaju iz 2014. godine predvidjali dodatne 2.000 milijardi tona gasova sa efektom staklene bašte u atmosferi, a da bi se globalna temperatura zadržala na dva stepena, ne bi smeo biti prekoračen limit od 1.000 milijardi tona dodatnih gasova.

Prema navodima autora studije sa Univerziteta Viktorija u Kanadi, nije isključen ni mnogo sumorniji scenario, ako se ne zaustavi negativno delovanje na atmosferu, jer nije moguće garantovati da će 195 zemalja potpisnica Pariskog sporazuma preduzeti mere u cilju sprečavanja klimatskih promena.

Zvaničnici zemalja potpisnica od 16. maja u Bonu, gde je zaključena konvencija o klimi pod okriljem UN, a tema sastanka je primena Pariskog sporazuma, koja je još u operativnoj fazi.

Izvor: Beta

Photo: Blic

U planu izgradnja MHE „Tribija“ u opštini Vareš

mhe

Vlada Zeničko-dobojskog kantona donela je odluku o dodeli koncesije za izgradnju, korišćenje i prenos MHE „Tribija“ privrednom društvu „Energonova“ iz Sarajeva.

Ova mala hidroelektrana trebalo bi da bude izgrađena na reci Tribiji u opštini Vareš, a očekuje se da će instalirana snaga elektrane iznositi 961kW.

Koncesija je dodeljena na 30 godina, a koncesionar je dužan da uplati jednokratnu koncesionu naknadu u iznosu od 85 hiljada KM i tekuću koncesionu naknadu u iznosu od 10 odsto od ukupnog prihoda za svaki mesec tokom eksploatacije.

Sandra Jovićević

foto: naslovi.net

TE „Gacko“ proizvela 485,17GWh električne energije od početka godine

te gacko energetika ba

Izvršni direktor za proizvodnju električne energije i razvoj TE „Gacko“ gospodin Borivoje Vujičić izjavio je da je zaključno sa 22. majem ova termoelektrana ostvarila plan proizvodnje za maj 2016. godine.

Gospodin Vujičić je istakao da je zaključno sa 22. majem 2016. godine ostvarena proizvodnja od 111,37GWh, dok je planirana proizvodnja za maj iznosila 110GWh električne energije. On je naveo da je od početka godine do sada proizvedeno 485,17GWh električne energije, odnosno 96,4 odsto u odnosu na plan.

Dodao je da je za proizvedenu električnu energiju utrošeno 52,53 miliona tona lignita, dok se na deponijama nalazi oko 160 hiljada tona lignita, a u rezervi je i 200 tona mazuta.

Sandra Jovićević

foto: energetika.ba

Objavljeni izveštaji o plastičnim kesama i ambalažnom otpadu za 2015. godinu

sepa

Agencija za zaštitu životne sredine Republike Srbije objavila je Izveštaj o upravljanju ambalažom i ambalažnim otpadom u 2015. godini i Izveštaj o plastičnim kesama u Republici Srbiji u 2015. godini.

Kako je navedeno u izveštajima, na tržište Republike Srbije u 2015. godini plasirano je oko 5.085 tona plastičnih kesa sa aditivima i skoro 199 tona plastičnih kesa bez aditiva, dok je ukupna količina ambalaže stavljene na tržište Republike Srbije oko 362.515 tona. Kada je reč o ponovno iskorišćenom otpadu, prijavljeno je 134.970 tona, od čega je 128.207 tona ponovo reciklirano.

Izveštaj o upravljanju ambalažom i ambalažnim otpadom u 2015. godini možete pogledati na sledećem linku.

Izveštaj o plastičnim kesama u Republici Srbiji u 2015. godini možete pogledati na sledećem linku.

Sandra Jovićević

foto: zlatibor.tv

Ispunjeni uslovi za izradu znaka zaštite prirode

sreKako javlja medijska agencija SRNA, dekan Akademije umetnosti Univerziteta u Banjaluci Luka Kecman uručio je danas ministru za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju Republike Srpske Srebrenki Golić knjigu grafičkih standarda za izradu znaka zaštite prirode Srpske.

Više informacija na : www.srna.rs

V.V.

Italijanska kreditna linija

itNakon veoma uspešne realizacije prve Kreditne linije, Italijanska Vlada je odobrila i novi Program druge Kreditne linije u vrednosti od 30 miliona evra, koji u Srbiji implementira Ambasada Italije zajedno sa Ministarstvom Finansija Srbije.

Svrha Kreditne linije je da preko domaćeg bankarskog sistema doprinese ekonomskom rastu Srbije kroz podsticanje razvoja privatnog sektora i proširenje odnosa sa Evropskom unijom, kao i da pomogne u unapređivanju osnovnih lokalnih usluga koje pružaju javna komunalna preduzeća, kroz lakši pristup kreditnim sredstvima koja se odobravaju po povoljnim uslovima. Ovaj Program realizuje se preko devet lokalnih banaka.Više informacija pogledajte ovde: Italijanska kreditna linija_SRB

Grad Kragujevac pomaže udruženja u oblasti lokalnog ekonomskog razvoja, energetske efikasnosti i održivog razvoja

Grb-KragujevacLokalna samouprava u  Kragujevcu, objavila je Konkurs za prijavu predloga programa i projekata udruženja u oblasti lokalnog ekonomskog razvoja, energetske efikasnosti i održivog razvoja, zašta je, ove godine, iz budžeta Grada, opredeljeno 2 miliona dinara. Prvo otvaranje ponuda predloga projekata zakazano je za 30. maj 2016. godine, pa tim povodom lokalna administracija poziva zainteresovana udruženja i organizacije da se prijave na ovaj konkurs.

Više informacija pogledajte ovde Град Крагујевац помаже удружења у области локалног економског развоја-1

Vesna Vukajlović

1...1,4301,4311,432...1,670Page 1,431 of 1,670

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
1
2
3
4
5
6
7
Events for 30th November
No Events
Events for 1st December
No Events
Events for 2nd December
No Events
Events for 3rd December
No Events
Events for 4th December
No Events
Events for 5th December
No Events
Events for 6th December
No Events
8
9
10
11
12
13
14
Events for 7th December
No Events
Events for 8th December
No Events
Events for 9th December
No Events
Events for 10th December
No Events
Events for 11th December
No Events
Events for 12th December
No Events
Events for 13th December
No Events
15
16
17
18
19
20
21
Events for 14th December
No Events
Events for 15th December
No Events
Events for 16th December
No Events
Events for 17th December
No Events
Events for 18th December
No Events
Events for 19th December
No Events
Events for 20th December
No Events
22
23
24
25
26
27
28
Events for 21st December
No Events
Events for 22nd December
No Events
Events for 23rd December
No Events
Events for 24th December
No Events
Events for 25th December
No Events
Events for 26th December
No Events
Events for 27th December
No Events
29
30
31
1
2
3
4
Events for 28th December
No Events
Events for 29th December
No Events
Events for 30th December
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs