Francusko srpska privredna komora je tokom 2015. godine proširila broj članica i sada broji 130 kompanija. Od svog osnivanja promoviše dolazak novih francuskih firmi u Srbiju i unapređuje odnose sa udruženjima i komorama u Srbiji. Ova institucija nastoji i da poveća prisustvo srpskih firmi u francuskim regijama. Francuska važi za najvećeg investitora u Evropi, a u Srbiju je uložila oko 500 miliona evra što nije dovoljno, ali imajući u vidu događaje, sastanke, ekonomske forume koji se redovno organizuju ta ulaganja bi trebalo da budu još značajnija. Sanja Ivanić je direktorka Francusko srpske privredne komore i za Energetski portal, govori o značaju zaštite životne sredine svih firmi koje posluju u Srbiji. Pored toga, ističe zašto je važno da pored političke i državničke volje, svest o klimatskim promenama bude na visokom nivou i u privatnom sektoru i privredi.
EP: Nalazite se na čelu Privredne komore koja unapređuje poslovnu klimu i odnose između Francuske i Srbije. Mnoge kompanije članice pripadaju sektoru energetike, mnoge od ovih kompanija su učestvovale na konferenciji COP 21, šta je najbolje iz prakse u Francuskoj sto bi valjalo primeniti u Srbiji?
Sanja Ivanić: Kao mreža uspešnih preduzeća koja u svom poslovanju vode računa o održivom razvoju, mi verujemo da model ‘zelene ekonomije’ omogućava privredni rast, kreira nova radna mesta i uvećava konkurentnost, da je borba protiv klimatskih promena i prilika za preduzeća da uvedu inovativna rešenja, predlože nove modele razvoja. Više francuskih preduzeća, članova Francusko-srpske privredne komore imaju odlične primere poslovne prakse koje su nedavno i prezentovali na Konferenciji koja je tim povodom upriličena u Ambasadi Francuske. Kao kompanije koje dolaze iz zemlje u kojoj je zelena ekonomija pitanje od izuzetne važnosti i, uzevši obzir francuska iskustva i dostignuća u ovoj oblasti, osećamo posebnu odgovornost da prenesemo tu ekspertizu na srpsko tržište.
EP: Zašto je po Vašem mišljenju važno da osim brojnih učesnika konferencije COP 21 koji dolaze iz sektora državne uprave, NVO sektora, međunarodnih institucija učešće uzmu i kompanije ?
Sanja Ivanić: Za tranziciju ka zelenoj ekonomiji neophodno je uspostavljanje sveobuhvatnog javno-privatnog partnerstva, uz angažovanje svih relevantnih aktera, i svih slojeva društva. Pored konstantne prisutnosti naših kompanija članica na relevantnim konferencijama, sajmovima i javnim debatama po pitanju zelene ekonomije, francuske kompanije imaju otvorenu saradnju sa predstavnicima institucija i javnog sektora uopšte po ovom pitanju. Privreda je nezaobilazan akter u zaštiti životne sredine. Globalne kompanije odavno su, u okviru svoje poslovne strategije društveno-odgovornog poslovanja, kao jedan od primarnih programa, uvele zaštitu životne sredine. Verujemo da privatni sektor ima značajnu odgovornost po ovom pitanju. Uostalom, iskustva i govore o potrebi da se velike privatne kompanije u sve većem broju uključuju u rešavanje ovog značajnog društvenog pitanja.
EP: Koja bi bila Vaša preporuka članicama francusko-srpske privredne komore u budućnosti kada je u pitanju globalno zagrevanje, zaštita životne sredine, energetska efikasnost?
Sanja Ivanić: Posebno vodimo računa o podizanju svesti kod mladih, i nastojimo da ih što ranije motivišemo da razmišljaju o načinima sprovodjenja održivog razvoja u praksi – tako smo iste godine kada je i kreirana Komora ustanovili Studentsku nagradu koju organizujemo uz podršku naših preduzeća koja nagradjuju najbolje studentske radove i akcione planove na temu održivog razvoja. U proteklih pet izdanja Nagrade, videli smo više zaista zanimljivih studentskih predloga, koji su dokaz da naše mlade generacije postaju sve svesnije važnosti ove teme za našu privredu i društvo uopšte.
Intervju vodila: Vesna Vukajlović
Građevinski otpad veliki je i neiskorišćeni resurs, jer 80 odsto može da se reciklira i ponovo koristi u građevinarstvu, najviše u niskogradnji, istaknuto je u PKS u diskusiji „Nova industrijalizacija Srbije – skriveni resurs u otpadu građevinskog materijala“.
Predstavnici Nemačke organizacije za tehničku saradnju – GIZ, posetili su kuršumlijsku opštinu, gde je tim povodom održan radni sastanak kojem su prisustvovali tehnički savetnik – Steffen Blume, Zoran Jakovljev – menadžer GIZ IMPACT projekta, predsednik Opštine Kuršumlija – Radoljub Vidić, opštinski projektni tim kao i predstavnici JPKD ”Toplica”.
Tradicionalna manifestacija „Vidovdanski eko dan Kruševac – zeleni grad“, ove godine održana je na platou ispred Doma sindikata, u subotu od 17:00 – 20:00 časova, u okviru programa „Vidovdan 2016“.
Mediji su preneli da je Indijsko Ministarstvo energetike prošle nedelje objavilo planove u kojima otkazuje izgradnju četiri elektrane na ugalj ukupne snage 16 GW. Dve elektrane su bile planirane da budu građene na obali i puštene u pogon uz pomoć uvoznog uglja, a sve četiri elektrane trebalo je da troše 46 miliona tona uglja godišnje. Reč je o još jednoj od mera kojom Indija želi smanjiti ukupan broj emisija CO2 iz energetskog sektora.
Na sednici Vlade Republike Srbije održane 13.06.2016. godine donete su “Uredba o podsticajnim merama za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora i iz visoko efikasne kombinovane proizvodnje električne i toplotne energije” i “Uredba o uslovima i postupku sticanja statusa povlašćenog proizvođača električne energije, privremenog povlašćenog proizvođača i proizvođača električne energije iz obnovljivih izvora energije”.
