Direktor Srbijagasa Dušan Bajatović najavio je juče, odgovarajući na pitanja novinara agencija Tanjug i Beta u Skupštini Srbije, da će se o proširenju podzemnog skladišta Banatski Dvor odlučivati uskoro, odnosno u poslednjem kvartalu ove godine.
On je kazao da za proširenje tog skladišta nisu potrebne pare države, već da je preduzeće Banatski Dvor sposobno da to samo finansira, prenose agencije.
-To je klasično projektno finansiranje. Banatski Dvor sam sebe proširuje, nema učešća ni Srbijagasa, ni Gasproma, ni države Srbije, a ne treba nam ni nikakav međudržavni sporazum, rekao je Bajatović.
Prema njegovim rečima, trenutno tehnički timovi uveliko rade na tom poslu.
-Za Srbiju bi bilo najpovoljnije da se kapacitet skladišta gasa u Banatskom Dvoru sa sadašnjih 450 miliona kubnih metara proširi na milijardu kubika, jer bi tada bila ispeglana neravnomerna potrošnja koju imamo, a to je da zimi trošimo više a leti manje tog energenta, naglasio je Bajatović. On je naveo i da bi sa kapacitetom skladišta od jedne milijarde kubika gasa, bile ostvarene uštede i na transportu, a Srbija bi imala i skladište rezervi tog energenta.
Bajatović je naglasio i da nema opasnosti kada je reč o snabdevenosti Srbije gasom, dodajući da postoje problemi koje treba rešavati, ali da to neće dovesti do prekida snabdevanja Srbije tim energentom. On je kazao da je veći problem pitanje cene i uslova nabavke.
-Ako se držimo načelnog dogovora Srbijagasa i Gasproma neće biti izmena u načinu snabdevanja, ni u samoj ceni vezano za naftnu formulu po kojoj kupujemo ruski gas, kazao je on.
Direktor Srbijagasa u izjavi Tanjugu je napomenuo da se radi i na diversifikaciji snabdevanja, navodeći da Srbiji predstoji da jača interkonekciju ka Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Republici Srpskoj, ka Rumuniji.
-U ovoj fazi nije počela interkonekcija prema Bugarskoj. Mi smo stalno u poziciji da nam se za to nudi kredit, a Bugarska je dobila grant. Otežano ide i izgradnja gasovoda između Grčke i Bugarske što je uslov da koristimo tu interkonekciju, a iz tog pravca bi eventualno mogli da koristimo oko 500 miliona kubika godišnje, rekao je Bajatović.
On je dodao da iz tog pravca možemo da računamo na američki “šel gas” koji je skuplji od ruskog gasa, posebno što sa ruskim Gaspromom imamo povoljan sporazum.
Bajatović je dodao da preko gasovoda Tap i Tanap, za gas iz Azerbejdžana – nema dovoljnih količina za Srbiju, ali da su nam, recimo, dostupne određene količine gasa preko Severnog toka.
-U ovom momentu nismo u opasnosti da li ćemo moći da budemo snabdevani gasom, imamo ili ćemo imati rešenje. Samo je pitanje pod kojim uslovima. Videćemo šta će doneti otvaranje tržišta , ali i ono u svakom slučaju ne treba bude špekulativno, jer bi tada plaćali veću cenu, rekao je Bajatović.
Izvor: srbijagas.co.rs
Tim dizajnera i privrednika iz Beograda, radi na pronalaženju rešenja kako bi se smanjio udeo automobilske industrije u zagađenju vazduha putem CO2. Saša Milovančević , jedan od osnivača i izvršni direktor Aqos Technologies d.o.o., kaže da će automobili raditi na solarni pogon, a solarne ćelije i njihov izgled su poseban izazov u dizajnerskom smislu.
U predstojećim pregovorima sa EU poglavlje koje se odnosi na životnu sredinu i klimatske promene – Poglavlje 27 predstavljaće jedan od najvećih izazova za državu i privredu. Istovremeno, ekološki projekti nose veliki ekonomski potencijal jer ulaganja u infrastrukturu, zelene tehnologije i cirkularnu ekonomiju imaju velike mogućnosti za razvoj i nova radna mesta.
Čak pet dana ranije nego prošle godine, čovečanstvo je do 8. avgusta potrošilo budžet prirodnih resursa za celu godinu, poručila je međunarodna istraživačka organizacija Mreža za globalni ekološki otisak (Global Footprint Network), koja pokušava da promeni način na koji svet upravlja prirodnim resursima i kako reaguje na klimatske promene.
Prema službenim podacima kojima raspolaže Gradski sektor za upravljanje otpadom MA 48, iz Beča se u inostranstvo godišnje ilegalno izveze 16.000 tona otpada, čija se financijska šteta procjenjuje na dve milijarde evra.
Razvojni program Ujedinjenih nacija (UNDP) u BiH u okviru petogodišnjeg projekta ”Zeleni ekonomski razvoj”, koji u Bosni i Hercegovini implementira u saradnji sa partnerima Ministarstvom spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH, Švedskom ambasadom u BiH, Fondom za zaštitu okoline Federacije BiH i Fondom za zaštitu životne sredine i energetsku efikasnost Republike Srpske, upriličio je u Zenici edukativno-zabavni događaj pod nazivom ”Lajk za pametnu energiju”.
Na površinskom kopu Drmno iskopana je 150 milionita tona uglja od početka proizvodnje pre tri decenije, saopštio je juče EPS. Jubilarna tona na kopu Drmno u okviru EPS-ovog ogranka TE-KO Kostolac iskopana je 14. avgusta godine u drugoj smeni.
Tanjug prenosi da na mađarskim putevima danas ima više od 1.000 električnih vozila, a prema računici Ministarstva privrede Mađarske taj broj će se povećati na 50.000 do 2020. godine, izjavio je danas državni sekretar tog ministarstva, Ištvan Lepšenji.
Ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić je izjavio danas Tanjugu da je angažovanje Energoprojekt entela i Ekonomskog instituta na proceni imovine EPS-a u funkciji jačanja našeg najznačajnijeg javnog preduzeća.
NASA je saopštila da je jul bio najtopliji mesec na planeti Zemlji od kada se mere temperature.
Tečni naftni gas (TNG) u protekle dve nedelje poskupeo je od pet do sedam dinara po litru na pumpama i punionicama u Srbiji. Tako je cena popularnog auto-plina sa 62,9 stigla do 69,9 dinara za litar kod većine prodavaca. Na nekim benzinskim stanicama, pogotovo onima pored auto-puteva, cena je dostigla i 72,9 dinara po litru, prenose Novosti.
Rusija je spremna da nastavi dijalog sa članicama Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK) o stabilizaciji cene nafte, izjavio je danas ruski ministar energetike Aleksandar Novak u intervjuu za saudijski dnevni list Ašark Al-Avsat.
Gasprom je u prvoj polovini tekuće godine povećao izvoz prirodnog gasa zapadnoj Evropi za 14,2 odsto, na 69,8 milijardi kubnih metara na godišnjem nivou, saopštila je danas ruska gasna kompanija.
Danas su počeli radovi na izgradnji 3,7 kilometara dovoda vode od akumulacije Prvonek do Vranja, koji će rešiti višedecenijski problem vodosnabdevanja u tom gradu. Novi cevovod, u koji će biti uloženo 2,3 miliona evra, biće završen u februaru 2017. godine i obezbediće sigurno i redovno snabdevanja vodom u Vranju.