Home Blog Page 1399

Tonino Maljo novi direktor EPCG

soZa novog izvršnog direktora Elektroprivrede Crne Gore  (EPCG), prema predlogu italijanskog partnera A2A, izabran je Tonino Maljo.

Dosadašnji izvršni direktor Stefano Pastori kako saznaju “Vijesti” tražio je razrešenje sa te dužnosti iz zdravstvenih razloga jer je već od 5. maja ove godine na bolovanju.Odbor direktor EPCG je  na sednici u četvrtak prihvatio ostavku dosadašnjeg izvršnog direktora  i odobrio imenovanje novog.

Gospodin Maljo je inženjer elektronike, a radio je od marta 2007. do sada kao izvršni direktor u Elektrani na ugalj u Brindiziju (A2A grupa). Bio je i direktor održavanja u Elektrani na ugalj i zamenik direktora Elektrane u Brindiziju – Edipower, kao i direktor hemijskog pogona u Chemgas S.r.l. (Sapio grupa). Bio je, između ostalog, i direktor sektora za projektovanje i automatizaciju u Rafineriji nafte u Tarantu (ENI Grupa)

Član je Odbora direktora Confindustria Brindizi i predsjednik Sektora za energetiku u Confindustria.

Iz EPCG je saopšteno da je novi izvršni direktor imenovan u skladu sa usaglašenim ugovorom između akcionara EPCG, Vlade i A2A, što znači na period do kraja važenja ugovora, odnosno do kraja 2016. godine. Vlada je juče konstatovala da su obavljene sve radnje potrebne za potpisivanje akcionarskog ugovora države  i kompanije A2A. Ugovor bi u ime Vlade trebalo da potpiše ministar ekonomije Vladimir Kavarić.

Vlada je u četvrtak, bez održavanja sjednice, na osnovu pribavljenih saglasnosti većine članova  odlučila u vezi sa Pregledom uslova za zaključenje akcionarskog ugovora između države i A2A, koji je dostavio Kabinet potpredsednika

Izvor: vijesti.me

Vesna Vukajlović

Stipendije nemačke fondacije za životnu sredinu

DBUNemačka fondacija za životnu sredinu (Deutsche Bundesstiftung Umwelt – DBU) i ove godine dodeljuje stipendije za praksu ili istraživački boravak u trajanju do dvanaest meseci u organizacijama u Nemačkoj – univerzitetima, institutima, ministarstvima ili nevladinim organizacijama.

Mogućnost da konkurišu za stipendije imaju master diplomci (koji su diplomu stekli u poslednje tri godine), studenti master ili doktorskih studija, ali i građani Srbije do 30 godina starosti sa znanjem nemačkoj jezika.

Stipendijama će biti podržan najširi spektar struka pri čemu predlog projekta mora biti u oblasti zaštite životne sredine, ekologije, održivog razvoja, klimatskih promena ili obnovljivih izvora energije.

Prijava se vrši onlajn, a potrebno je pripremiti: CV na nemačkom jeziku, predlog projekta (do 3 strane, sa opisom problema, metodologijom rada i očekivanim rezultatita) na nemačkom jeziku, kopiju diplome – na nemačkom ili engleskom jeziku, pismo preporuke od univerzitetskog profesora – na nemačkom ili engleskom jeziku, sertifikat ili potvrdu o znanju nemačkog jezika – na nemačkom jeziku. Intervju sa potencijalnim kandidatima obavljaće se na nemačkom.

Početak realizacije stipendiranog projekta predviđen je za 1. februar 2017. godine.

Izvor: kombeg.org.rs

Vesna Vukajlović

Suncobrani za plažu na solarnu energiju

news-2015-April-plaza_suncobrani_896630532Italijansko letovalište Lido di Hesolo, od Venecije udaljeno pedesetak kilometara, uvelo je inovaciju na svoje peščane plaže – prve suncobrane na solarno napajanje u Evropi koji su i jedinstvena turistička atrakcija.

Poduzetnik Kristian Rampaco, koji je razvio ovu tehnologiju je rekao da zaposleni na plaži suncobrane otvaraju koristeći aplikaciju na svojim smartfonovima, što predstavlja pravu atrakciju za turiste jer izgleda poput otvaranja cvetova.

Zaposleni na plaži će konačno odahnuti. Za ovu tehnologiju su rekli da im je, dok su nedavno radili u Ostiji, plaži blizu Rima, za otvaranje 300 suncobrana trebalo između jedan i dva sata.

Rampaco je na ovom projektu radio od 2000. godine. “Ovo je jedinstven sistem u Italiji, a verovatno i u Evropi”, piše na službenim internetskim stranicama Lido di Hesola.

Zasad novu tehnologiju koristi jedna plaža u Lido di Hesolu, na kojoj se nalazi 1600 suncobrana, međutim Rampaco kaže da je za iduće leto dobio porudžbinu za još 15.000 suncobrana širom Italije.

Izvor: Energetika.ba

Vesna Vukajlović

Teheran i Moskva grade dve nuklearne elektrane u Iranu

japIran i Rusija će izgraditi dve nuklearne elektrane u Iranu, prenose lokalni mediji izjavu portparola skupštinskog odbora za nacionalnu bezbednost i spoljnu politiku Irana Sejeda Huseina Nakavija Hoseinija.

Hoseini je rekao da je Iranu potrebno 20 hiljada megavata struje, što zahteva izgradnju oko deset nuklearnih elektrana, navodi agencija „Šana“. On je istakao da je Organizacija za atomsku energiju Irana (AEOI) pripremila plan za izgradnju nuklearnih elektrana, ali nije moguće paralelno izgraditi deset objekata, pa se planira izgradnja dve elektrane u saradnji sa Rusijom.

Hoseini je dodao da Iran treba da dobije tehnologiju za izgradnju nuklearnih elektrana. Rusija i Iran imaju bogato iskustvo u saradnji u oblasti nuklearne energije. Nuklearna elektrana „Bušer“, koju je izgradila Rusija, počela je da radi 2011, a pun kapacitet je dostigla naredne godine.

Projekat „Bušer 2“ predstavili su ruski nuklearni eksperti u septembru 2014. u Teheranu. U novembru je Iran potpisao niz ugovora sa Rusijom za izgradnju još dva nuklearna reaktora i opciju za šest dodatnih reaktora.

Izvor: sputniknews.com

Vesna Vukajlović

Ministar Branislav Nedimović preuzeo funkciju

263788Odlazeća ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine Snežana Bogosavljević Bošković predala je danas dužnost novom ministru tog resora Branislavu Nedimoviću, rečeno je Tanjugu u tom ministarstvu.

Ne krije da ga je “glava zabolela” kada je prvi put čitao zakon o vladi i ministarstvima i kada je video šta ga sve čeka kao ministra poljoprivrede i koje su nadležnosti tog resora.

Pored poljoprivrede, stočarstva i voćarstva o kojima je govorio – reciklaža i ekologija, koje su u njegovoj nadležnosti, su kaže teška tema, jer je svest o značaju ekologije na niskom nivou.

“Mi pričamo o stranim investicijama koje su najvažnija stvar za ovu državu, ali ako dovedete bilo koji prerađivački kapacitet imate problem sa ekologijom”, rekao je Nedimović primetivši da su, što se nadležnosti tiče, lokalne samouprave nadležne za ekologiju ali da nemaju kapaciteta da rešavaju probleme.

Izvor: tanjug.rs

V.Vukajlović

Borisov: Potrebni privatni investitori za gradnju nuklearke

263794Tanjug danas prenosi kako Bugarska želi da joj privatni investitori pomognu u obnavljanju radova na projektu izgradnje nuklearne centrale Belene, nakon što je evropski sud odlučio da Sofija mora da plati visoku odštetu Rusiji zbog opreme poručene za nuklearku, izjavio je danas bugarski premijer Bojko Borisov.

“Imamo dosta drugačiju situaciju. Obavezni smo da platimo za ova dva reaktora”, izjavio je Borisov, dodajući da Bugarska još uvek nema dovoljno sredstava kako bi izgradila nuklearnu centralu, prenosi agencija Rojters.

“Hajde da je pretvorimo u privatni projekat preko agencije za privatizaciju uz različite varijante za učešće države. To je rešenje”, izjavio je Borisov.

Bugarska je 2012. godine otkazala projekat gradnje nuklearne centrale na Dunavu, kapaciteta 2.000 megavata, zbog finansijskih poteškoća i pritiska Brisela i Vašingtona, koji su tvrdili da će ovaj projekat povećati zavisnost Bugarske od uvoza ruskih energenata.

Arbitražni sud u Parizu je u junu presudio da Sofija mora da plati više od 550 miliona evra odštete ruskom nuklearnom gigantu Rosatomu zbog opreme koju je poručila za dva reaktora.

Bugarska se nadala da će opremu ili čitav projekat prodati Iranu, zbog čega je Borisov u julu posetio Teheran kako bi ispitao mogućnost potencijalnog dogovora, za čiju realizaciju je, kako navodi Rojters, takođe potrebna saglasnost Rosatoma.

Izvor: tanjug.rs

Vesna Vukajlović

Nemci biraju obnovljive izvore

strujaNajveći nemački proizvođač energije trpi posledice prelaska nacije na korišćenje solarne i energije vetra, što je, prema “Blumbergu”, politika koja je vodilla obaranju veleprodajne cene električne energije na najniži nivo u više od deset godina.

U odgovoru na to, RWE je objedinio svoje sektore za obnovljive izvore energije, mrežu i maloprodajnu delatnost u posebnu kompaniju pod nazivom Inogi, u kojoj će prodati 10-procentni udeo u ovoj godini.

RWE je u izveštaju o poslovanju potvrdilo svoju prognozu dobiti za ovu godinu u rasponu od 500 miliona do 700 miliona evra.

Nemačka energetska kompanija RWE ostvarila je rast profita od 10 procenata u prvih šest meseci 2016.

Prilagođena neto dobit porasla je na 598 miliona evra (668 miliona dolara) u prvoj polovini godine, navela je kompanija sa sedištem u Esenu a prenosi agencija “Blumberg”.

Ovaj iznos je ipak ispod očekivanja pet analitičara koji su u anketi “Blumberga” u proseku predviđali profit od 640 miliona evra, javlja B92.

Izvor: B92

Vesna Vukajlović

Poljoprivreda i lov veća pretnja od klimatskih promena

Fototapeta_Afrika_-_Žirafy_3159.jpg.largePoljoprivreda i lov predstavljaju veću neposrednu opasnost po životnu sredinu nego klimatske promene, prema studiji istraživača objavljenoj u časopisu “Nejčur”, a prenosi Tanjug.

Analizirajući gotovo 9.000 “ugroženih” ili “skoro ugroženih” vrsta, naučnici su zaključili da je tri četvrtine njih prekomerno eksploatisano za trgovinu, razonodu ili hranu, javlja agencija Frans pres.

Tražnja za mesom je, na primer, prouzrokovala gotovo istrebljenje zapadne gorile i kineskog pangolina, dok se više od polovine biljaka i životinjskih vrsta, koje su obuhvaćene studijom, suočilo sa izmeštanjem iz njihovog prirodnog staništa na industrijska gazdinstva i plantaže, kako bi se držala stoka i uzgajali usevi za gorivo i hranu.

Istovremeno, samo 19 odsto tih vrsta je trenutno ugroženo klimatskim promenama, navodi se u toj studiji.

Koautor ovog izveštaja Džejms Votson kaže da je naša planeta sada ušla u “situaciju masovnog istrebljenja” kada 1.000 do 10.000 puta brže nestaju vrste nego što je to bio slučaj pre jednog ili dva veka.

Izvor: tanjug.rs

Vesna Vukajlović

Za sada nema rešenja za alternativno snabdevanje gasom

Aleksandar-Vucic-1Vlada Srbije već godinu i po dana radi na obezbeđivanju alternativnog načina snabdevanja gasom, ali za sada rešenja nema, izjavio je mandatar Aleksandar Vučić i pozvao one koji imaju neki predlog da mu ga predoče.

Vučić je, u raspravavi u Skupštini Srbije, rekao da se Srbija našla u sred globalnog rata koji se vodi preko gasa i drugih energenata, primetivši da za sada nismo stradali, ali, “ni krivi ni dužni”, imamo poteškoća da dođemo do gasa.

Vlada je spremna da plati, kako je rekao, tržišnu cenu, ali i ukazao da su uvek neke zemlje u sukobu sa drugima, pa Srbija ne možemo da reši svoju situaciju.

“Pitanje je šta ćemo sa gasom da radimo. Povećavaćemo skladišta. Cilj nam je da imamo dve milijarde kubnih metara rezervi gasa, ako to imamo, mi smo zemlju obezbedili”, rekao je Vučić i dodao da imamo rezerve za 3-4 meseca, nije panika, ali nemamo političko rešenje.

Srbiji je sada potrebno oko dve milijarde kubika gasa, a za 10 godina, rekao je Vučić, kad se očekuje veća industrijska proizvodnja trebaće 3,5 miliona kubnih metara.

Vrativši se na obustavljeni projekat “Južni tok”, Vučić je rekao da njega nema jer je Putin lično rekao da je taj gasovod mrtav, a ministarka Zorana Mihajlović se, kako je rekao, nikako nije protivila tom projektu, zalagala se za njega.

On je podvukao da Srbija sada dobija gas samo preko Beregova u Ukrajini, ali i da ga brine situacija u toj zemlji, jer se, kako je naveo, prema njegovim informacijama, gomilaju se njihove trupe prema Krimu, a i Rusi su povećali borbenu gotovost.

“Išao sam i u Ameriku, i u Azerbejdžanu sam razgovarao. Pričao sam i sa Marošem Šefčovićem (EK) o interkonekciji, da oni daju 20 miliona, mi ćemo 15 miliona da platimo, ali odakle će da stigne taj gas – to je ono”, rekao je Vučić dodajući da on taj gas još ne vidi.

Prema njegovim rečima, bilo je reči o kupovini tečnog gasa preko Mađarske, ali Srbija nije, kazao je, zainteresovana da kupuje taj, dvostruko skuplji gas.

Vučić je rekao da je traženo i da se Srbija snabdeva preko “plutajuće platforme” u Grčkoj, ali ni to, kako je rekao, nije moglo.

“I nema rešenja. Radimo godinu i po i na kraju jedini gas koji nam stiže je preko Beregova. Ako se prekine ta linija, ne daj bože, mi gasa nemamo. Mi brinemo svaki dan, nema gde nisam bio kod svakog ko ima gas išao sam, razgovarao sam”, rekao je Vučić uz opasku da imamo rezerve za 3-4 meseca, i da nema mesta panici.

Komentarišući susret Putina i turskog predsednika Erdogana, on je rekao da, ako se oni i jesu dogovorili oko gasovaoda, to može Srbiji da koristi jer će Turci manje uzimati gasa iz Azerbejdžana.

Mandatar je ocenio da verovatno nema ništa od Severnog toka 2, sve je više problema i oko toga, komplikuiju se stvari, a Srbija je, kako je rekao, suviše mala.

Izvor: tanjug.rs

Vesna Vukajlović

 

ABB-ovi integrisani sistemi proizvode električnu energiju u hidroelektranama na Hinterhajnu

abb 10Energija vode ili hidroenergija je najvažniji domaći energetski resurs u Švajcarskoj, a pokriva 56 % potreba za električnom energijom u toj zemlji. Planinski kanton Graubinden i hidroelektrane kompanije Kraftwerke Hinterrhein (KHR), koje su u njemu lokalizovane, od velike su važnosti za proizvodnju električne energije. Danas je u toku modernizacija niza KHR-ovih hidroelektrana posredstvom električnih i automatizovanih rešenja iz ABB-a.

U dnevnim periodima velike potražnje – ujutro, oko podneva i uveče – troše se velike količine električne energije. Veliki deo energije koja je potrebna u tim periodima proizvodi se u KHR-ovim reverzibilnim hidroelektranama, koja nastavlja da i dalje osigurava snabdevanje električnom energijom u Švajcarskoj.

Podsećanja radi, upravo je Švajcarska otkrila vodu kao resurs za proizvodnju električne energije pre više od jednog veka. Prva mala hidroelektrana počela je  s radom još 1879. godine u Sankt Moricu, a proizvodila je 7 kilovata električne energije. Napajala je rasvetu u dvorani restorana slavnog hotela Kulm, u vlasništvu Johanesa Badruta. Današnja proizvodnja električne energije u hidroelektranama kantona Graubinden od izuzetnog je značaja za Švajcarsku. One u proseku proizvode oko 7900  GWh godišnje, što je više od jedne petine električne energije proizvedene u toj zemlji.

KHR proizvodi 1410 GWh godišnje i ima ključnu ulogu kao jedan od najvećih proizvođača električne energije u tom kantonu. Između ostalog, kompanija proizvodi čak 40 % električne energije potrebne za vožnju železničkih vozila Retinske Železnice – lokalne železničke kompanije poznate po prelepim deonicama koje prolaze kroz Alpe.

Više od sto godina iskustva

ABB razvija tehnologije i sisteme za hidroenergetski sektor, kao i rešenja za proizvodnju i distribuciju električne energije već više od jednog veka. Takođe, ABB je vodeći svetski isporučilac proizvoda i integrisanih rešenja na području elektroenergetske i automatizacijske tehnologije za hidroelektrane, kako generatora,  generatorskih prekidača i energetskih transformatora, tako i sklopnih blokova, motora, pogona i sistema za automatizaciju i zaštitu. ABB je isporučio elektroenergetske i automatizacijske sisteme za oko 6000 hidroelektrana širom sveta – od malih elektrana kapaciteta manjeg od 1 MW do ogromnih hidroelektrana koje proizvode više od 10 GW električne energije.

Kao pružalac kompletne usluge, ABB isporučuje celovite i potpuno integrisane proizvode i rešenja za generatorsku tehnologiju kao i za  instrumentacijske, električne i upravljačke sisteme. Ova integrisana rešenja obezbeđuju visoku pouzdanost rada koja doprinosi optimalizaciji izvedbi i  povećanju operativnu pouzdanost i efikasnosti sistema.

Rešenja za celi životni ciklus sistema

Temeljne kompetencije ABB-a obuhvataju celi vrednosni niz i životni ciklus hidroelektrana. Linija proizvoda i usluga uključuje projektovanje električnih, instrumentacijskih i upravljačkih sistema kao i njihovu optimalnu integraciju u sistem. To uključuje upravljanje projektima, potom instalaciju i prvo puštanje kompletnog rešenja u rad. Nakon uspešnog tehničkog pregleda i preuzimanja, ABB pruža svojim klijentima opsežan portfolio usluga upravljanja životnim ciklusom u rasponu od nabavke rezervnih delova i popravki do obuke, daljinskog praćenja i tehničke podrške.

Potpuna obnova za veću efikasnost

Pedeset godina nakon puštanja u rad, tehnološki napredak omogućava modernizaciju sistema. Obnova je započeta 2011. godine s ciljem osiguravanja operativne pouzdanosti i ekonomske isplativosti u budućim decenijama. Vrednost ulaganja u obnovu sistema iznosi 280 milijuna CHF, a radovi će biti dovršeni iduće godine.

U centralnoj elektrani Sils originalni srednjenaponski, vazduhom izolovani sklopni blok  (11 kV) na otvorenom zamenjen je naprednim, kompaktnim, metalom oklopljenim sklopnim blokom s osam ormana. Kompletno niskonaponsko naizmenično i jednosmerno napajanje, uključujući i potrebne pretvarače, zamenjeno je, između ostalog,  pametnim sklopnim blokom MNS koji je ABB proizveo u Lenzburgu, Švajcarskoj, i vodom hlađenim transformatorom za potrebe same elektrane.

Hidroelektrana u Berenburgu ugrađena je u  izdržljivi zid brane kompenzacijskog bazena visok 67 m. U postrojenju su instalirani brojni ABB-ovi proizvodi poput srednjenaponskog sklopnog sistema sa 13 ormana, niskonaponskog distributivnog sistema i suvog transformatora. Sistem napajanja u hitnim slučajevima koji je ABB isporučio za ovu hidroelektranu, takođe je važan. Ovaj sistem, kapaciteta 1 MVA, baziran je na dizel agregatu koji je opremljen katalizatorom i filterom čestica. Stoga, u slučaju nestanka struje, može osigurati vremenski neograničeno snabdevanje električnom energijom, na primer, za rad ustava na hidraulički pogon u zidu brane.

ABB obnavlja i KHR-ovu hidroelektranu u Ferari. Tokom obnove KHR-ovih elektrana, ABB je bio zadužen za upravljanje projektom, projektovanje, instalaciju, tehnički pregled i puštanje u rad.

KHR – izvanredna priča

Izgradnja tako velikih hidroelektrana na području  kojim protiče Hinterhajn između 1956. i 1963. godine nikako nije bila jednostavan zadatak. Bilo je potrebno izgraditi branu dugu 8 km u dolini jezera Lej s druge strane granice, u Italiji. Izgradnju je omogućio sporazum između Švajcarske i Italije, zaključen 1949. godine. Razmena zemljišta obavljena je kasnije, tako da su zidovi brane zapravo podignuti na švajcarskom tlu. Izgradnja hidroelektrana na Hinterhajnu bila je jedan od najvećih švajcarskih projekata tokom 1950-ih i 1960-ih godina, ali i impresivna demonstracija  tehničkih kapaciteta tog vremena.

KHR-ove hidroelektrane koriste energiju vodotoka  na tri različita nivoa, od jezera Lej na 1900 m nadmorske visine preko centralnih elektrana u Ferari (instaliranog kapaciteta 185 MW) i Berenburgu (220 MW) do dna doline kod Silsa (245 MW).

www.abb.com

Podrška usvajanju Zakona o energetskoj efikasnosti FBiH

aaaaPredsednica Skupštine Kantona Sarajevo Ana Babić održala je juče sastanak s predstavnicima USAD-ovog projekta Investiranje u sektor energije – EIA.

Glavna tema sastanka je bilo pitanje usvajanja Predloga Zakona o energetskoj efikasnosti Federacije BiH, koji je usvojen u Predstavničkom domu Parlamenta FBiH, i u istom obliku bi trebao da bude usvojen i u Domu naroda ovog paralamenta.

Na sastanku je bilo reči o pozitivnim efektima i benefitima za sve strukture u našem društvu, jer bi usvajanjem Zakona bile stvorene pretpostavke za praktičnu implementaciju svih ostalih aktivnosti iz domena politike energetske efikasnosti.

Mak Kamenica, zamenik direktora USAID-ovog projekta, je ovom prilikom rekao da je veoma bitno usvajanje zakonskog rešenja koje će urediti oblast energetske efikasnosti, a najprie zbog razvoja finansijskog modela, tzv. Obligacione šeme za energetsku efikasnost koja je obaveza Bosne i Hercegovine prema Ugovoru o energetskoj zajednici.

Predsednica Skupštine KS Ana Babić je istakla da je Kanton Sarajevo opredeljen da podrži sve aktivnosti koje doprinose boljitku građanki i građana, a pitanje energetske efikasnosti u tome ima značajnu ulogu.

“Zadatak svih predstavnika institucija vlasti je da obezbede kvalitetan ambijent i preduslove za privatni sektor i naše stanovništvo da se energija u svim svojim oblicima racionalno koristi i da se ostvaruje povratak uloženih sredstava u njenu potrošnju. Namera nam je da u što većoj meri ispunimo ciljeve održivog razvoja, a pri čemu mislim na smanjenje negativnih uticaja na okolinu, zadovoljavanje energetskih potreba krajnjih potrošaća, povećanje sigurnosti snabdijevanja energijom”, naglasila je, između ostalog, predsednica Babić.

Izvor: energetika.ba

Vesna Vukajlović

Slabi rezultati srednjoevropskih energetskih kompanija

foto-ilustracija: Pixabay

1445898440energetikaČeška elektroenergetska kompanija ČEZ je u prvih šest meseci 2016. godine zabeležila 10%-tni pad neto dobiti, na oko 510 mil. evra u odnosu na isto razdoblje u 2015.

Ukupni operativni prihod u posmatranom razdoblju iznosi nešto više od 3,6 mlrd. evra, što se objašnjava time što je negativan uticaj povišenih troškova inspekcija nuklearnih elektrana nadoknađen pomoću veće i produktivnije proizvodnje energije u elektranama na ugalj te prodajom roba, javlja češki dnevnik ‘Prague Monitor’.

Istovremeno je najveća rumunska naftna kompanija Petrom (u vlasništvu austrijske naftne i plinske kompanije OMV) u drugom tromeseč 2016. godine zabeležila neto dobit od svega 26,2 mil. evra.

To je za čak 83% manje nego u istom razdoblju 2015. godine, a kompanija kao razlog za takav rezultat navodi pad cena nafte, javlja rumunski dnevnik ‘Ziarul Financiar’.

Izvor: energetika.ba

Zaštićene životinje u Hrvatskoj

ugrozene-zivotinjeVeliki deo Hrvatske čine nacionalni parkovi i parkovi prirode koje su za dom odabrale mnoge biljne i životinjske vrste. Među zaštićenim vrstama navode se sisavci, gmazovi, ptice, vodozemci kao i stanovnici morskih dubina, poput kitova, sredozemne medvedice zatim glavate ženke i plemenite periske.

Sredozemna medvedica ili morski čovek jedan je od najugroženijih sisara. Radi se o prekrasnim bićima koji veći deo svog života provode u pećinama na kopnu, žalovima i drugim teško dostupnim mestima. One žive same ili u manjim grupacijama.

Zagađenje prirode danas je veliki problem ne samo u svetu nego i u Hrvatskoj. Problem je postao toliko veliki da su počele da izumiru i određene vrste ptica i biljaka. U današnjem društvu svest oko zaštite životne sredine je velika i zbog toga se preduzimaju razni koraci kako bi se zaštitile ugrožene vrste.

Plemenita periska je poznata školjka koja živi na peščanom dnu. Ona je čest stanovnik morske trave, a čije je vađenje zabranjeno kao i prodaja njenih ljuštura.

Dupini su još jedna vrsta čiji opstanak ugrožavaju razne ljudske aktivnosti. Tako je zabranjeno lovljenje dupina, a u krugu od 100 metara ne bi smelo biti ni jednog čamca.

Morski konjic je još jedno dobrodušno biće koje je nažalost lak plen za mnoge nesavesne ronioce.

Od kopnenih životinja ne treba zaboraviti na vuka, risa, vidru i divlje mačke. Vukovi su predatori koji love slabašan plen. Ako dođe do nestašice hrane oni će posegnuti i za biljkama. Radi se o životinjama koje žive u čoporu.

Izvor: ekologija.com.hr

Vesna Vukajlović

SAD o Severnom toku 2 i ukrajinskoj ekonomiji

ukrajinaSpecijalni predstavnik američkog Stejt departmenta za energetiku Amos Hohštajn smatra da će u slučaju realizacije gasovodnog projekta „Severni tok 2“ ukrajinska ekonomija propasti, prenosi Sputnik a javlja Euroaktiv.

Govoreći sa novinarom lista „Euroaktiv“, Hohštajn je istakao da će Ukrajina izgubiti prihode u iznosu od dve milijarde dolara, čim izgubi status tranzitne zemlje za ruski gas.

On je dodao da ne smatra da Rusija pokušava da naudi Slovačkoj, ali „Moskva, možda, o tome i ne razmišlja“. Hohštajn podseća da Bratislava svake godine dobija milijardu dolara od tranzita ruskog prirodnog gasa i budžet Slovačke će takođe ostati bez tih prihoda u slučaju raskida postojećeg ugovora.

Predstavnik Stejt departmenta je uveren da bi bilo pogrešno razmatrati „Severni tok 2“ kao mali, izolovani projekat. On smatra da će projekat imati veliki uticaj na celu Evropu i da će čak obnoviti liniju koja je delila Evropu u vremenu Hladnog rata, ali ne u vojnom, već u ekonomskom pogledu.

Projekat „Severni tok 2“ predviđa izgradnju dve linije gasovoda opšteg kapaciteta 55 milijardi kubika gasa godišnje od obale Rusije preko Baltičkog mora do Nemačke.

Početkom maja američki državni sekretar Džon Keri je izjavio da su SAD zabrinute zbog projekta i da smatraju da će taj gasovod imati negativan uticaj na Istočnu Evropu.

Ranije je ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov izjavio da je „Severni tok 2“ čisto komercijalni projekat i da pokušaji da se on blokira imaju politički karakter, a da SAD preko svojih posebno bliskih prijatelja pokušavaju da stvore poteškoće.

Izvor: sputnik.rs

Vesna Vukajlović

Neto profit NIS-a 25 miliona evra u prvom polugođu

NISNaftna industrija Srbije (NIS) očuvala je profitabilnost i ostvarila neto dobit od 3,1 milijardu dinara (25,1 milion evra) u prvih šest meseci 2016, uprkos izazovim u poslovanju, oličenim pre svega u niskim cenama sirove nafte na svetskom tržištu, obaveštava Tanjug.

Ostvareni rezultat je utoliko značajniji ako se ima u vidu činjenica da je u prva tri meseca neto dobit iznosila 261 milion dinara, saopšteno je iz NIS-a. Uspeh je zabeležen kod većine operativnih pokazatelja.

Ukupan promet naftnih derivata iznosio je 1,55 miliona tona, što je povećanje od 6,0 odsto u odnosu na prošlu godinu.

U inoaktivama je promet povećan za 38 odsto u poređenju sa prošlogodišnjim, dok je istovremeno za 1,0 odsto povećano i učešće na maloprodajnom tržištu Srbije i sada iznosi 43 odsto.

Ukupan obim prerade nafte i poluproizvoda iznosio je 1,75 miliona tona, ili za 16 odsto više. Proizvodnja nafte i gasa dostigla je u prvoj polovini godine 743 hiljade uslovnih tona, dok su istovremeno rezerve ugljovodonika uvećane 3,7 odsto.

Takođe, proizvodnja električne energije dostigla je 74.336 MWh, odnosno 27 odsto više u odnosu na prvo polugodište 2015. godine. U istom periodu direktne i indirektne poreske obaveze NIS grupe iznosile su 76,3 milijarde dinara, i veće su za 13 odsto u odnosu na isti lanjski period.

NIS je u prvom polugodištu, u saradnji sa inostranim partnerima, nastavio i pripreme za realizaciju strateških investicionih projekata kompanije, kao što je projekat Duboke prerade u Rafineriji nafte Pančevo. Nastavljene su aktivnosti i na pripremi projekta Termoelektrane-toplane (TE-TO) Pančevo, koji će biti realizovan u saradnji sa “Gasprom energoholdingom”.

Dugotrajna kriza u naftnom sektoru je, ipak, ostavila tragove na rezultate kompanije, pa je pokazatelj EBITDA (dobit pre plaćanja kamata, poreza na dobit i amortizacije) na polovini godine iznosio 13,2 milijarde dinara što je 37 odsto manje u poređenju sa istim periodom 2015.

Kao društveno odgovorna kompanija, NIS je 2016. godinu proglasio godinom HSE-a (Health, Safety, Environment), jer su briga o zdravlju i bezbednosti na radu i zaštita životne sredine apsolutni prioriteti. U prvih šest meseci ostvareni su značajni rezultati na ovom polju. Tako je indikator povreda sa izgubljenim danima smanjen 51 odsto u odnosu na prvo polugodište prošle godine, a za isti procenat smanjen je i broj saobraćajnih nesreća iz kategorije RAR (Road Aksident Rescue).

“Ispravnost puta kojim je NIS krenuo u okolnostima globalne krize u naftno-gasnoj industriji još jednom je potvrđena dobrim rezultatima iz prve polovine 2016. godine. NIS je odgovor na produženu krizu u naftno-gasnom sektoru pronašao u nastavku doslednog sprovođenja programa povećanja operativne efikasnosti u svim oblastima poslovanja, čiji je efekat u prvoj polovini godine iznosio 4,4 milijarde dinara”, izjavio je Kiril Kravčenko, generalni direktor NIS-a.

Naglasio je da NIS, takođe, nije odustao od ključnih investicionih projekata i uprkos krizi je za prvih šest meseci 2016. investirao sumu gotovo tri puta veću od neto profita – ukupno 9,1 milijardu dinara.

“Posebno bih istakao da u našem fokusu i dalje ostaje HSE. Nastojaćemo da HSE politika u NIS-u, kao i u velikim svetskim kompanijama, bude u osnovi svakog procesa, od izbora potencijalnih partnera do najvažnijih poslovnih odluka. Na taj način ne samo da brinemo o okruženju i zaposlenima, već i doprinosimo boljim poslovnim rezultatima kompanije”, zaključio je Kravčenko.

Izvor:tanjug.rs

Vesna Vukajlović

Podrška PKS projektu razvoja pametnih gradova

11-08-2016-TN_007_NASLOVNAPrijave za prvo takmičenje „Telenor Smart City Challenge Serbia“, namenjeno startap preduzećima i timovima programera, u razvijanju mobilnih aplikacija iz domena pametnih gradova, koje obuhvataju oblast ekologije, saobraćaja, šopinga i turizma, trajaće do 28. avgusta. Finale je predviđeno za kraj godine kada će biti izabrane tri najbolje ideje, najavljeno je danas u PKS.

Marko Čadež, predsednik PKS rekao je, na konferenciji za novinare, da je cilj takmičenja podrška mladim i talentovanim ljudima da razviju svoje ideje za unapređenje kvaliteta života u lokalnim zajednicama kroz mobilne aplikacije iz domena pametnih gradova.

„U toj oblasti se najbolje prepoznaje uticaj novih tehnologija na svakodnevni život. Procenjuje se da će do 2050. u gradovima živeti sedam milijardi ljudi, što donosi nove izazove”, rekao je predsednik PKS i dodao da mobilne aplikacije donose poboljšanje servisa za građane i pomažu u rešavanju problema svakodnevnog života u urbanim sredinama.

Smart Cities integriše IKT, energetiku, i transportni sektor u inovativnom rešavanju problema velikih gradova, kao što je zakrčenost saobraćajnica, zagađenost vazduha, visoka cena energije kako bi se postigla veća mobilnost građana, uštedela energija i zaštitila životna sredina.

U okviru projekata, objasnio je Čadež, planirana je obuka koja će mladima pomoći da ideje pretoče u uspešan biznis. PKS, po rečima predsednika, pomoći će najboljima da se povežu sa investitorima i velikim svetskim kompanijama.

Takmičenje „Telenor Smart City Challenge Serbija 2016“ organizuje udruženje BEUM pod generalnim sponzorstvom kompanije Telenor Srbija, uz podršku Friedrich Naumann fondacije i ICT Hub-a. Institucionalnu podršku dala je PKS u okviru aktivnosti podrške razvoju omladinskog preduzetništva.

Nemanja Žilović, direktor marketinga u Telenoru rekao je da je važno da u društvu postoji snažan IT sektor i da u Srbiji ima dosta talentovanih mladih ljudi sa dobrim idejama. Podrškom ovom projektu pružamo priliku mladima da počnu svoj biznis, dodao je predstavnik Telenora.

Kako je objasnio Đorđe Đorđević, programski direktor BEUM-a i menadžer projekta, deset najboljih finalista ući će u osmomesečni program mentorstva u IKT Hub-u, dok će u finalu koje je planirano u decembru biti izabrana tri najbolja tima.

Glavni cilj je promovisanje rešenja iz koncepta pametnih gradova u Srbiji i pokretanje diskusije sa ciljem razvoja ovog koncepta u našim gradovima.

Ukupan novčani fond za najbolje timove koji mogu imati po tri člana je 10.000 evra, a najbolji tim imaće program akceleracije u inostranstvu u trajanju od dve nedelje. Tri najbolja tima ući će i partnerski odnos sa Telenorom, odnosno ta kompanija postaće vlasnik 10 odsto novoosnovanih kompanija i dati doprinos u distribuciji aplikacija.

Prijave za takmičenje su otvorene do 28. avgusta, a formular za prijave i uslovi konkursa predstavljeni su na sajtu www.smartcitychallenge.rs.

Izvor: pks.rs

Vesna Vukajlović

1...1,3981,3991,400...1,670Page 1,399 of 1,670

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
29
30
31
1
2
3
4
Events for 31st December
No Events
Events for 1st January
No Events
Events for 2nd January
No Events
Events for 3rd January
No Events
5
6
7
8
9
10
11
Events for 4th January
No Events
Events for 5th January
No Events
Events for 6th January
No Events
Events for 7th January
No Events
Events for 8th January
No Events
Events for 9th January
No Events
Events for 10th January
No Events
12
13
14
15
16
17
18
Events for 11th January
No Events
Events for 12th January
No Events
Events for 13th January
No Events
Events for 14th January
No Events
Events for 15th January
No Events
Events for 16th January
No Events
Events for 17th January
No Events
19
20
21
22
23
24
25
Events for 18th January
No Events
Events for 19th January
No Events
Events for 20th January
No Events
Events for 21st January
No Events
Events for 22nd January
No Events
Events for 23rd January
No Events
Events for 24th January
No Events
26
27
28
29
30
31
1
Events for 25th January
No Events
Events for 26th January
No Events
Events for 27th January
No Events
Events for 28th January
No Events
Events for 29th January
No Events
Events for 30th January
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs