Home Blog Page 1397

Održan eko kamp „Sačuvajmo Dunav“

s1

Od 14. do 22. avgusta 2016. godine održava se studentski eko kamp „Sačuvajmo Dunav“ u Specijalnom rezervatu prirode Veliko ratno ostrvo.

U okviru kampa učestvovalo je 25 studenata sa različitih fakulteta koji su imali priliku da kroz stručna predavanja, praktičan rad na studiji slučaja i zabavni program upoznaju Veliko ratno ostrvo, različite aspekte zaštite životne sredine i načine na koje svako može doprineti čistijem Dunavu i potencijalnom razvoju turizma na slivu.

Kamp „Sačuvajmo Dunav“ se održava u organizaciji Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine – Republičke direkcije za vode, GIZ – Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju i Coca-Cola Sistema, u saradnji sa Gradom Beogradom, JKP „Zelenilo Beograd“, Fakultetom za primenjenu ekologiju „Futura“, Institutom za hemiju, tehnologiju i metalurgiju Univerzteta u Beogradu, Mladim istraživačima Srbije i Svetskim fondom za zaštitu prirode (WWF).

izvor: zzps.rs

Sandra Jovićević

Harli-Dejvidsonu ekološka kazna

cccTanjug prenosi da je američka kompanija “Harli-Dejvidson” optužena za bespravnu proizvodnju i prodaju uređaja koji povećavaju zagađenje vazduha iz njihovih motora. Ona je postigla nagodbu sa američkim vlastima o plaćanju kazne u visini 15 miliona dolara.

Kultni američki proizvođač velikih i bučnih motora pristao je da otkupi i prestane da prodaje takozvane “super tjunere” koji poboljšavaju performanse, ali i povećavaju  emisiju ugljovodonika i azot-monoksida, prenosi agencija AFP.

Kompanija je proizvela i prodala oko 340.000 uređaja koji su zabranjeni američkim  Zakonom o čistom vazduhu, saopštilo je Ministarstvo pravde.

Ova vest stiže u vreme kada se nemački proizvođač automobila Folksvagen suočava sa stalnim sudskim sporovima nakon što je priznao da je instalirao uređaj za manipulisanje emisijom gasova na eko-testovima u 11 miliona svojih automobila na dizel pogon, prodatih u svim delovima sveta.

Prošle godine, “Harli-Dejvidson” je prodao oko 265.000 motora širom sveta, a samo u SAD 168.000 jedinica.

Prema uslovima nagodbe, “Harli” će vlastima platiti kaznu od 12 miliona dolara a dodatnih tri miliona dolara će nameniti za projekat zamene konvencionalnih grejnih tela na čvrsta goriva u lokalnim zajednicama sa ekološki čistijim pećima, navodi se u saopštenju, a prenosi francuska agencija.

Izvor: tanjug.rs

V.V.

Svetski kongres o upravljanju čvrstim otpadom u NS

ISWA_2016_World_Congress_Novi_Sad-4-470x320Najveći svetski kongres za upravljanjem čvrstim otpadom – ISWA 2016, biće održan u Novom Sadu od 19. do 22. septembra, a ovo je nakon 30 godina prvi put da se organizacija tog kongresa poveri nekoj zemlji iz Jugoistočne Evrope, izjavio je danas Izvršni direktor Asocijacije za upravljanje čvrstim otpadom Srbije Goran Vujić.

Nakon gradova poput Beča Sao Paola i Firence, više od hiljadu najvećih stručnjaka i predstavnika globalnih korporacija iz više od 50 zemalja, u Novi Sad će doneti svoja iskustva i praksu, što je od neprocenjivog značaja za našu zemlju, rekao je Vujić Tanjugu.

“ISWA asocijacija ima za cilj da dobre primere upravljanja otpadom prezentuje u svim delovima sveta kako bi se upravljanje otpadom koje je sada jedan od gorućih problema u celom svetu, dovelo na dobar nivo. Misija ISWA-e pre svega je sagledavanje otpada kao resursa, a ne kao smeća, za koje treba da pronađemo neko krajnje konačište”, rekao je Vujić.

Prema njegovim rečima, organizacija jednog ovakvog kongresa dolazi u pravo vreme jer Srbija danas ima ozbiljan problem sa čvrstim otpadom i otpadnim vodama, jer, kako je istakao, stanje u toj oblasti, u susret pregovorima sa EU, moraće značajno da se promeni.

Kakvo je stanje u toj oblasti rečito govori podatak da svako od nas dnevno proizvde do kilogram komunalnog otpada koji, kako je rekao Vujić, nažalost, ne završava gde bi trebalo, a samo u Vojvodini i dalje postoji oko 450 divljih deponija.

Vujić je naglasio da situacija kod nas nije tako drastično loša, kao što je slučaj sa pojedinim gradovima, pre svega u Africi, ali nije ni dovedena do nivoa koji bismo svi želeli. Mnogo toga, kako je kazao, nedostaje da bi dostigli evropske kriterijume, ali i postoje ozbiljni koraci ka uređenju sistema upravljanja otpadom.

Među tim koracima, on je posebno istakao činjenicu da kod nas starih guma više nema po deponijama i potocima i da se sve one recikliraju, a i u oblasti elektronskog otpada ostvaren je veliki napredak jer postoji sistem produžene odgovornosti proizvođača i četiri kompanije koje, kvalitetno vrše reciklažu te vrste otpada.

Vujić je kazao da je upravljanje čvrstim otpadom kompleksna oblast i da njena problematika ne zaobilazi ni jednu državu Jugoistočne Evrope o čemu svedoči i činjenica da se u susednoj Hrvatskoj već nedeljama nagoveštava da ta članica EU neće stići da do 2020. godine ispuni propisane smernice.

“To je slučaj sa svim zemljama Jugoistočne Evrope i upravo jedan od ciljeva ovogodišnjeg ISWA kongresa jeste kako pomoći tim zemljama da se konačno pridruže zapadnim zemljama i lakše dostignu ciljeve Evropske unije koji su dosta striktni i teški”, precizirao je Vujić i dodao da će se na kongresu pre svega govoriti o povećanju procenta reciklaže, ali i o drugim tretmanima otpada koji uopšte ne postoje južno i istično od Budimpešte.

Izvor: tanjug.rs

Vesna Vukajlović

U Sarajevu održan sajam povodom zaštite vazduha

news-2015-April-prirodan_sajam_147100759

Krajem prošle nedelje u Sarajevu u Bosni i Hercegovini održan je „PriroDan sajam“.

Cilj ovog sajma bio je povećanje svesti građana o zaštiti vazduha.

U okviru manifestacije održane su edukativne radionice o kvalitetu vazduha, predstavljeni su instrumenti za merenje kvaliteta vazduha, održana je izložba zdrave hrane, ali i takmičenje u najsporijoj vožnji bicikla.

Sajam je organizovao Program za zaštitu životne sredine Ujedinjenih nacija (UNEP).

izvor: energetika.ba

Sandra Jovićević

Vukovar dobija solarnu elektranu

------ 2 color slba

------ 2 color slba

U opštini Vukovar u Republici Hrvatskoj krajem prošle nedelje potpisan je ugovor o izgradnji solarne elektrane na krovu Poslovno-inovacijskog centra.

Gradonačelnik Vukovara gospodin Ivan Penava izjavio je da je ugovor od velikog značaja za grad Vukovar zbog dovođenja novih kompanija i unapređenja poslovnih mogućnosti.

Snaga ove solarne elektrane bi trebalo da bude 102kW, a očekuje se da će godišnje proizvoditi 124,84MWh električne energije. Vrednost investicije je 1,3 miliona kuna.

izvor: glas-slavonije.hr

Sandra Jovićević

Foto konkurs „Budi eko mobilan“

budi-eko-mobilan-300x222

Delegacija Evropske unije u Srbiji, EU info centar i EU info kutak u Nišu i Novom Sadu organizuju foto konkurs „Budi eko mobilan“ povodom obeležavanja Evropske nedelje mobilnosti.

U okviru konkursa svi zainteresovani mogu poslati fotografije koje na originalan i kreativan način prikazuju odnos prema urbanoj mobilnosti i zaštiti životne sredine. Zainteresovani se mogu takmičiti u dve kategorije – urbana eko mobilnost i zaštita životne sredine (učenici osnovnih i srednjih škola) i moj eko ljubimac.

Fotografije se mogu poslati do 9. septembra 2016. godine do 17 časova, a od 10. do 18. septembra biće objavljene na Fejsbuk stranici EU info centra. Građani će putem interneta moći da glasaju, a najboljih 10 fotografija iz svake kategorije biće izloženo u EU info centru tokom septembra. Osim toga, najboljih osam fotografija biće promovisanio u vozilu gradskog prevoza, a najbolje tri fotografije iz svake kategorije dobiće vredne nagrade.

Više informacija možete pogledati na sledećem linku.

izvor: pancevo.rs

Sandra Jovićević

Partneri odustali od “Severnog toka 2”, “Gasprom” sam pokreće projekat

gaspromRuska gasna kompanija “Gasprom” je najavila da će sopstvenim sredstvima izgraditi novi gasovod od Rusije do Nemačke, u vrednosti od 11 milijardi dolara, nakon što je, pod pritiskom Poljske, došlo do raspada mešovitog preduzeća koje je trebalo da radi na izgradnji tog gasovoda, piše “Fajnenšel tajms”.

“Gasprom” je saopštio da je konzorcijum koji čine kompanije “Anži”, OMV, “Vinteršel”, “Šel” i “Uniper”, odlučio da povuče svoj zahtev za osnivanjem mešovitog preduzeća u Poljskoj koje bi bilo zaduženo za izgradnju “Severnog toka 2”.

Ruski “Gasprom” je prošle godine potpisao sa evropskim partnerima akcionarski sporazum o zajedničkoj kompaniji za projekat izgradnje gasovoda “Severni tok 2”.

Gasovod, čiji bi ukupan godišnji kapacitet bio 55 milijardi kubnih metara gasa, udvostručio bi količinu gasa koja bi se iz Rusije direktno isporučivala u Nemačku preko Baltičkog mora, zaobilazeći Ukrajinu kao tradicionalnu tranzitnu rutu.

Zemlje EU su, međutim, podeljene u pogledu tog projekta. Baltičke i istočnoevropske države, uključujući Poljsku, protive se izgradnji tog gasovoda, dok ga Nemačka, koja žarko želi da obezbedi snabdevanje jeftinim gasom, podržava.

Poljska kancelarija za zaštitu konkurencije i potrošača (UOKiK) prošlog meseca nije odobrila osnivanje mešovitog preduzeća koje bi činilo šest kompanija zaduženih za izgradnju i rad gasovoda “Severni tok 2”.

Izvor: rts.rs

Energetska zajednica razmatra sankcije zbog Srbijagasa

Tanjug danas prenosi pozivajući se na Večernje novosti da će ministarski savet Energetske zajednice razmotriti  14. oktobra usvajanje kazni protiv Srbije u Sarajevu, jer nije završila restrukturiranje Srbijagasa i Jugorosgasa.

Srbija je imala tu obavezu prema Sporazumu o Energetskoj zajednici i odluci Ministarskog saveta EZ usvojenoj 2014. godine, da razdvoji poslove operatera prenosnog sistema i snabdevača prirodnog gasa.

Kao kazne pominju se gubitak prava glasa u EEZ i finansijski penali.

Direktor Sekretarijata Energetske zajednice Janez Kopač u martu je rekao da neće tolerisati višedecenijsko odlaganje preuzetih obaveza oko restruktuiranja srpske gasne kompanije koja je 2005. godine preuzela tu obavezu, prenosi list, dodajući da je Kopač dao rok za taj posao 1. jul 2016.

On je tada je naglasio da bi sankcije mogle da budu simbolične kao što je zabrana glasanja na sastancima EZ i uskraćivanje naknade za troškove dolazaka na njih ali i ozbiljnije kao što je uskraćivanje evropskih sredstava iz IPA fondova Srbiji iz oblasti energetike.

Tanja_Miscevic-mc.rsŠefica pregovračkog tima Srbija za pristupanje EU Tanja Miščević navela je tada da Srbija ne bi trebalo da ima probleme sa pregovorima o članstvu ako ne ispuni sve obaveze prema EZ, ali je istakla da restrukturiranje Srbijagasa jeste uslov za otvaranje poglavlja koje se odnosi na energetiku, a to je poglavlje 15.

Izvor: tanjug.rs

Vesna Vukajlović

JP “Srbijašume” učestvuje na 22. Festivalu ekološkog pozorišta

sumice2Od 18. do 21. avgusta 2016. godine održava se 22. Festival ekološkog pozorišta u Bačkoj Palanci, a ove godine će na njemu učestvovati i JP “Srbijašume”. Festival za decu i mlade osnovan je 1994. godine s ciljem da spoji kulturu sa prirodom i približi ih omladini. Ovo je jedistvena prilika da deca iz okoline vide kvalitetne pozorišne predstave sa ekološkom tematikom, ali i da učestvuju u radu kreativnih radionica.

Predstavnici JP “Srbijašume” će tokom trajanja festivala održati jedno interaktivno predavanje, nekoliko kreativnih radionica i odigrati jednu predstavu za decu.

Drugog dana, 19. 8. 2016. godine, od 10:00 do 12:00 časova predstavnici JP “Srbijašume” će održati predavanje o značaju očuvanja životne sredine prilagođeno deci školskog uzrasta, nakon kojeg će deca imati priliku da naprave mini ekosisteme. Ova edukativna radionica omogućava deci da naprave malu životnu zajednicu, ali i da razviju osećaj odgovornosti kroz zalivanje i negu koju treba da joj posvete.

Trećeg dana festivala, 20. 8. 2016. godine, od 19:00 do 21:00 časova predstavnici JP “Srbijašume” će prirediti publici dramsku i edukativnu radionicu “Šumski bonton”, koja je osmišljena kao pokazna vežba o tome kako se ne treba ponašati u šumi. Na kreativan način deci se skreće pažnja na značaj očuvanja životne sredine i motivišu se da se uključe u borbu za očuvanje planete.

Izvor: srbijasume.rs

Vesna Vukajlović

Ministarstvo ekonomije CG o malim hidro centralama

f98b2e3e1dc3f83bfd7d8238fa6414c0“Što se tiče pitanja višenamjenskog korištenja, osnovno poznavanje projekta mHe podrazumijeva i činjenicu da je jedan od kritrijuma za vrednovanje ponuda upravo i projekat višenamjenskog rješenja. Projekat višenamjenskog rješenja podrazumjeva projekte, ponavljamo, okruženja vodotoka koji mogu biti izgradnja ribnjaka, terena za rekreaciju i slično, ili projekti koji podrazumjevaju energetsku efikasnost kao što je zamjena ulične rasvjete sa led sijalicama montaža solarnih katuna i dr.

Projekti višenamjenskog rješenja koji su vrednovani obavezni su da se realizuju pored projekta izgradnje mHe i ova obaveza je takođe utvrđena ugovorom o koncesiji. Neki od ovih projekata su već realizovani čime se dodatno poboljšava kvalitet življenja u područjima gdje se grade mHe. Opština Berane, Bijelo Polje i Andrijevica su počeli da dobijaju prihode od koncesione naknade na račun izgrađenih mHE. Koncesionari redovno izmiruju obaveze po pitanju koncesione naknade. Realizovani su projekti solarnih katuna, kao i zamjenu ulične rasvjete led sijalicama.

Pojedini investitori su realizovali i projekte za koje nisu bili obavezni po ugovoru, kao što je izmiještanje vodovoda, asfaltiranje puteva, donacije opštini na čijoj teritoriji rade male hidrocentrale itd. Samo jedan investitor zapošljava indirektno preko 35 ljudi na svojim objetkima… Posebno treba naglasiti da svi objetki, nakon isteka koncesionog perioda, prelaze u trajno vlasništvo države.”, navodi se u saopštenju.

Ministarstvo ne samo da ne krije, već je o ovom pitanju, kao što je već naglašeno, organizovalo niz javnih rasprava i okruglih stolova, na koje niko od onih koji govore o problemima u vezi sa mHE nikada nije došao. Da zaista postoje problemi u realizaciji projekta, kako to deo javnosti tvrdi, svaka odgovorna politika pretpostavlja da se o tim problemima ukaže u toku samog procesa ili da se pokrene postupak poništenja tendera. Međutim, sve je ovo izostalo do sada.”

Izvor: vijesti.me

Vesna Vukajlović

Vrhunske inovacije u proizvodnji goriva dostupne i OMV potrošačima u Srbiji

omwGoriva premijum kvaliteta pod imenom OMV MaxxMotion dostupna su potrošačima širom Srbije od 2013. godine. Karakteristike ovih goriva su bolje performanse na putu, zaštita motora, više pređenih kilometara i niska emisija izduvnih gasova. OMV konstantno radi na razvoju novih goriva u skladu sa razvojem nove tehnologije motora, a MaxxMotion goriva na najbolji način predstavljaju pristup kompanije: vrhunski brend, najviši kvalitet i visok nivo usluge u ponudi maksimalne mobilnosti potrošačima. Potvrda kvaliteta OMV goriva dolazi i kroz potvrdu dugogodišnje saradnje sa proizvođačem automobila visoke klase, nemačkim Audijem.

OMV tim za inovacije, koji stoji iza nastanka MaxxMotion goriva, zadužen je u okviru OMV grupacije za razvoj i optimizaciju goriva i premijum goriva, razvoj novih proizvodnih tehnologija, inovacione procese (vodonik, biogoriva, goriva iz algi itd.), monitoring kvaliteta i kontrolu lanca snabdevanja i proizvodnje.

“Naš tim ima iskustvo u naučnom pristupu od preko 50 godina i posvećeni smo razvoju proizvoda kompanije kojima se garantuje visok kvalitet goriva. Sarađujemo sa proizvođačima automobila, testiramo vozila i njihove motore u našem Tehnološkom centru u Švehatu,” kaže menadžer Odeljenja za razvoj proizvoda i inovacije kompanije OMV, Nikolaj Šubert (Nikolai Schubert).

OMV nudi potrošačima na tržištu Srbije tri vrhunska MaxxMotion goriva: dva benzinska goriva (od 95 i 100 oktana), kao i dizel. Otkada je ušao na tržište Srbije 2001. godine OMV je lider na polju kvaliteta i konstantno uvodi nove proizvode i usluge.

“Vrhunska OMV goriva su rezultat neprekidnog procesa inovacija čiji cilj je obezbeđivanje prvoklasnih proizvoda što predstavlja i očekivanja OMV potrošača u Srbiji. OMV MaxxMotion benzini i dizel imaju optimalan sirovinski sastav bez prisustva sumpora. Štaviše inovativni i posebno osmišljen paket aditiva omogućava optimalne performanse motora,” izjavio je direktor maloprodaje OMV Srbija Decebal Tudor i podsetio da na OMV stanicama potrošači mogu uz Save&Drive kartice da ostvare i do 5 dinara po litru na sve vrste goriva uključujući i MaxxMotion, kao i do 25% na odabrane artikle i/ili usluge iz OMV asortimana.

Specijalni sastav aditiva upotrebljen za OMV MaxxMotion benzine dovodi do maksimalnih performansi motora, što je posebno izraženo kod OMV MaxxMotion 100. Njegov sastav i visoki oktanski broj obezbeđuju bolju efikasnost u sagorevanju. U slučaju OMV MaxxMotion dizela upotreba inovativnih aditiva sprečava pojavu naslaga na brizgaljkama i na taj način maksimizuje performanse motora. OMV MaxxMotion goriva obezbeđuju bolju zaštitu motora, što ima za posledicu duži životni vek motora. Upotrebom najsavremenijih aditiva i vrhunskih bio komponenata MaxxMotion održava motor čistim i na taj način pozitivno utiče na smanjenu emisiju izduvnih gasova u životnu sredinu.

Izvor: omv.co.rs

Vesna Vukajlović

Odluka o proširenju Banatskog Dvora u poslednjem kvartalu 2016.

banatski-dvor_660x330Direktor Srbijagasa Dušan Bajatović najavio je juče, odgovarajući na pitanja novinara agencija Tanjug i Beta u Skupštini Srbije, da će se o proširenju podzemnog skladišta Banatski Dvor odlučivati uskoro, odnosno u poslednjem kvartalu ove godine.

On je kazao da za proširenje tog skladišta nisu potrebne pare države, već da je preduzeće Banatski Dvor sposobno da to samo finansira, prenose agencije.

  -To je klasično projektno finansiranje. Banatski Dvor sam sebe proširuje, nema učešća ni Srbijagasa, ni Gasproma, ni države Srbije, a ne treba nam ni nikakav međudržavni sporazum, rekao je Bajatović.

Prema njegovim rečima, trenutno tehnički timovi uveliko rade na tom poslu.

-Za Srbiju bi bilo najpovoljnije da se kapacitet skladišta gasa u Banatskom Dvoru sa sadašnjih 450 miliona kubnih metara proširi na milijardu kubika, jer bi tada bila ispeglana neravnomerna potrošnja koju imamo, a to je da zimi trošimo više a leti manje tog energenta, naglasio je Bajatović. On je naveo i da bi sa kapacitetom skladišta od jedne milijarde kubika gasa, bile ostvarene uštede i na transportu, a Srbija bi imala i skladište rezervi tog energenta.

 Bajatović je naglasio i da nema opasnosti kada je reč o snabdevenosti Srbije gasom, dodajući da postoje problemi koje treba rešavati, ali da to neće dovesti do prekida snabdevanja Srbije tim energentom. On je kazao da je veći problem pitanje cene i uslova nabavke.

-Ako se držimo načelnog dogovora Srbijagasa i Gasproma neće biti izmena u načinu snabdevanja, ni u samoj ceni vezano za naftnu formulu po kojoj kupujemo ruski gas, kazao je on.

Direktor Srbijagasa u izjavi Tanjugu je napomenuo da se radi i na diversifikaciji snabdevanja, navodeći da Srbiji predstoji da jača interkonekciju ka Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Republici Srpskoj, ka Rumuniji.

 -U ovoj fazi nije počela interkonekcija prema Bugarskoj. Mi smo stalno u poziciji da nam se za to nudi kredit, a Bugarska je dobila grant. Otežano ide i izgradnja gasovoda između Grčke i Bugarske što je uslov da koristimo tu interkonekciju, a iz tog pravca bi eventualno mogli da koristimo oko 500 miliona kubika godišnje, rekao je Bajatović.

On je dodao da iz tog pravca možemo da računamo na američki “šel gas” koji je skuplji od  ruskog gasa, posebno što sa ruskim Gaspromom imamo povoljan sporazum.

Bajatović je dodao da preko gasovoda Tap i Tanap, za gas iz Azerbejdžana – nema dovoljnih količina za Srbiju, ali da su nam, recimo, dostupne određene količine gasa preko Severnog toka.

 -U ovom momentu nismo u opasnosti da li ćemo moći da budemo snabdevani gasom, imamo ili ćemo imati rešenje. Samo je pitanje pod kojim uslovima. Videćemo šta će doneti otvaranje tržišta , ali i ono u svakom slučaju ne treba bude špekulativno, jer bi tada plaćali veću cenu, rekao je Bajatović.

Izvor: srbijagas.co.rs

Aqos razvija automobil na solarni pogon

A45a2Tim dizajnera i privrednika iz Beograda, radi na  pronalaženju  rešenja kako bi se smanjio udeo automobilske industrije u zagađenju vazduha putem CO2. Saša Milovančević , jedan od osnivača i izvršni direktor Aqos Technologies d.o.o., kaže da će automobili raditi na solarni pogon, a solarne ćelije i njihov izgled su poseban izazov u dizajnerskom smislu.

Srpska kompanija kaže da ima podršku studenata sa Beogradskog univerziteta, i nekoliko internacionalnih kompanija koje proizvode automobile. Menadžment planira test na putevima 2020., i nada se proizvodnji u Srbiji dok bi finansiranje trebalo da bude prekookeansko. Kada se završi dizajn solarnih ćelija, nastaviće se rad na motoru i bateriji pre nego što se uradi prvi prototip. Prvi automobil, prema rečima Milovančevića će biti proizveden 2023. godine. To naravno zavisi od brojnih faktora, uključujući  tržišnu situaciju.

Izvor: balkangreenenergynews.com

V.Vukajlović

Životna sredina – veliki izazov i razvojna šansa

16082016 EkologijaU predstojećim pregovorima sa EU poglavlje koje se odnosi na životnu sredinu i klimatske promene – Poglavlje 27 predstavljaće jedan od najvećih izazova za državu i privredu. Istovremeno, ekološki projekti nose veliki ekonomski potencijal jer ulaganja u infrastrukturu, zelene tehnologije i cirkularnu ekonomiju imaju velike mogućnosti za razvoj i nova radna mesta.

Iskustva zemalja članica EU koje su prošle ovaj put pokazuju da su investicioni i operativni troškovi finansiranja zahteva evropskih direktiva u ovoj oblasti značajni i zahtevaju visok stepen koordinacije na svim nivoima od republike preko pokrajina i gradova do opština, objašnjava Dušan Stokić, rukovodilac Centra za zaštitu životne sredine PKS.

To podrazumeva uključivanje svih subjekata u ovaj proces – industrije i privrednika, predstavnika nauke i univerziteta, lokalnih samouprava, civilnog sektora, medija i svih aktera koji mogu dati svoj doprinos. Procenjuje se da će finansijski najveći teret implementacije i sprovođenja propisa u oblasti zaštite životne sredine podneti privreda oko 60 odsto, lokalne samouprave 20 odsto i građani 20. „Ako se posmatraju investiciono najzahtevnije direktive, na primer Direktiva o industrijskim emisijama, u sektorima energetike, naftne industrije, hemijske industrije, industrije građevinskog materijala, metalurgije, rudarstva i prehrambene industrije procenjuje se da će za oko 30 instalacija koje podležu izdavanju integrisane dozvole biti potrebno (IPPC instalacije) 1,1 milijarda evra“, ističe Stokić.

Iako se može očekivati da Evropska komisija odobri odlaganje primene nekih direktiva, procenjuje se da će svega oko 20-30 postrojenja eventualno moći da očekuje saglasnost Komisije za dobijanje prelaznih rokova, što je između pet i 10 odsto svih IPPC instalacija, ukoliko se za svako pojedinačno postrojenje za koje se vode pregovori obezbedi validna tehnička, ekonomska i finansijska argumentacija. Sa druge strane, posledice loših pregovora mogu biti fatalne kako za privredne subjekte, tako i za državu. Privredni subjekti, čija postrojenja ne uspeju da odgovore ekološkim zahtevima i standardima neće imati uslov za izvoz i poslovanje, a država, ukoliko se preuzete obaveze ne ispunjavaju, može plaćati visoke kazne kao što je sada slučaj u Bugarskoj i Rumuniji. Kada je reč o upravljanju otpadom, drugoj velikoj i zahtevnoj oblasti, najveći deo investicionih troškova odnosi se na razvoj infrastrukture u cilju sprovođenja Okvirne direktive o otpadu, Direktive o deponijama i Direktive o ambalaži i ambalažnom otpadu. Procenjuje se da će investicioni troškovi u vezi sa implementacijom ovih direktiva iznositi oko 917,7 miliona evra.

Novija istraživanja pokazuju da je za sprovođenje zahteva Evropske unije u vezi implementacije direktiva u sektoru komunalnih otpadnih voda i vode za piće, kao i direktive o deponijama, potrebno oko 7,9 milijardi evra. Relativno visoke investicije u ovoj oblasti ne treba posmatrati kao trošak, već kao dugoročno isplativo ulaganje u zdravlje ljudi, u čisto radno i životno okruženje i u zdravu životnu sredinu, rekao je Stokić. Pravilnom politikom zaštite životne sredine, kako je istakao, mogu se ostvariti značajne finansijske uštede zbog preventivnog delovanja na zdravlje ljudi i sprečavanje nepotrebnih i često veoma visokih troškova lečenja i zdravstvene zaštite. Ne treba zaboraviti ni značajan ekonomski potencijal, jer ulaganja u ekološke projekte, infrastrukturu, „zelene“ tehnologije i cirkularnu ekonomiju imaju veliki potencijal za razvoj i zapošljavanje. Razvoj reciklažne industrije i jačanje i integracija sakupljačke mreže u legalne tokove, predstavlja veliku poslovnu šansu kako za postojeća privredna društva, tako i za preduzetnike i inovatore.

Nova zakonska rešenja i primena principa cirkularne okonomije treba da omoguće lakše, brže i jednostavnije korišćenje otpadnih materijala, koji dobijaju status sirovine. Ovo može podstaći razvoj industrije i proizvodnje novih proizvoda od recikliranog materijala, a koji potiče od, na primer, otpada od građenja i rušenja, ambalažnog otpada, tekstilnog otpada, bio-otpada itd.

Izvor: pks.rs

Vesna Vukajlović

Potrošeni resursi Zemlje za ovu godinu

prirodaČak pet dana ranije nego prošle godine, čovečanstvo je do 8. avgusta potrošilo budžet prirodnih resursa za celu godinu, poručila je međunarodna istraživačka organizacija Mreža za globalni ekološki otisak (Global Footprint Network), koja pokušava da promeni način na koji svet upravlja prirodnim resursima i kako reaguje na klimatske promene.

Dan ekološkog duga koji ove godine došao  već 8. avgusta, označava datum kada ljudska godišnja potrošnja prirodnih resursa prekoračila ono što Zemlja može obnoviti u jednoj godini. To se događa zato što u atmosferu emitujemo više ugljen-dioksida nego što ga naši okeani i šume mogu apsorbovati, iscrpljujmo zalihe ribe i sečemo šume brže nego što se one mogu obnoviti i ponovo izrasti.

Upravo je to ono što WWF, Svetska organizacija za prirodu, koja je partner Global Futprint Netvorka, nastoji da spreči sprovođenjem svojih projekata zaštite reka, šuma i mora, kao i pozivajući građane da biraju održive proizvode iz ribarstva.

Emisija ugljendioksida najbrži je rastući faktor prekomerne potrošnje i čini čak 60 odsto od ukupnog ekološkog otiska čoveka. Ekološki otisak podrazumeva ljudske potrebe za svim prirodnim resusrsima – voda, hrana, vazduh, energija, i sl.

Ako želimo da postignemo zadate ciljeve klimatskog sporazuma, koji je u decembru 2015. godine u Parizu usvojilo gotovo 200 zemalja, emisije ugljen-dioksida moraće se značajno sniziti i dovesti do nule do 2050. godine. To zahteva novi, odnosno drugačiji način života na našoj jedinoj planeti.

„Takav način života nosi brojne prednosti, a kako bi ga postigli, biće potrebno mnogo truda“, rekao je Matis Vackernagel, suosnivač i izvršni direktor Global Futprint Netvorka. „Dobra vest je da je sa trenutnom tehnologijom to ipak moguće i da je dugoročno finansijski povoljno, s velikim koristima koje premašuju troškove. To će podstaći rastuće sektore poput obnovljivih izvora energije, a smanjiti rizike i troškove povezane sa uticajem klimatskih promena na neadekvatnu infrastrukturu. Jedino što nam je za to još potrebno je više političke volje“, istakao je Vackernagel.

Najviši ekološki otisak u našoj regionu ima Slovenija, čak 5,8 gha (globalni hektar). Sledi je Hrvatska sa 3,9 gha, te Bosna i Hercegovina sa 3,1 gha. Najmanji otisak ima Srbija – 2,8 gha. Prema WWF-ovom Izveštaju o stanju planete, sve zemlje našeg regiona žive van mogućnosti svojih prirodnih resursa, a najnoviji Izveštaj o stanju planete biće objavljen 27. oktobra.

Izvor: wwf.rs

Vesna Vukajlović

Protiv ilegalnog tretmana otpada

BecPrema službenim podacima kojima raspolaže Gradski sektor za upravljanje otpadom MA 48, iz Beča se u inostranstvo godišnje ilegalno izveze 16.000 tona otpada, čija se financijska šteta procjenjuje na dve milijarde evra.

Na nivou države Austrije se godišnje ilegalno izveze 80.000 tona otpada u vrednosti od deset milijardi evra. U skladu s austrijskim Zakonom o otpadu otpad se sme predavati samo ovlaštenim komunalnim ili privatnim sakupljačima pa bečki gradski sektor za zbrinjavanje otpada MA 48 apeluje na građane da prijave sve ilegalne aktivnosti vezane za zbrinjavanje otpada te da svoj glomazni otpad odlože na jedno od 17 gradskih reciklažnih odlagališta.

Reciklaža sirovinskih materijala iz otpada naime vrlo je korisna i u privrednom i u ekološkom smislu.

A ilegalni izvoz otpada ima dalekosežne ekonomske i ekološke posledice. Svaki frižider, svaka perilica za veš ili svaki mobilni telefon  sadrži sekundarne sirovine kao što su zlato, bakar ili rijetke elemente poput litijuma ili tantala, prenosi energetika-net.

Jedna tona starih mobilnih telefona tako na primer  sadrži više zlata od jedne tone zlatne rude. Perilica rublja ima udeo gvožđa od 60%, a električni šporet čak 83%. Ilegalni su sakupljači zato najviše zainteresovani  za otpad koji sadrži aluminijum, bakar i druge metale zatim električni i elektronski otpad.

Izvor: energetika.ba

1...1,3961,3971,398...1,670Page 1,397 of 1,670

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
1
2
3
4
5
6
7
Events for 30th November
No Events
Events for 1st December
No Events
Events for 2nd December
No Events
Events for 3rd December
No Events
Events for 4th December
No Events
Events for 5th December
No Events
Events for 6th December
No Events
8
9
10
11
12
13
14
Events for 7th December
No Events
Events for 8th December
No Events
Events for 9th December
No Events
Events for 10th December
No Events
Events for 11th December
No Events
Events for 12th December
No Events
Events for 13th December
No Events
15
16
17
18
19
20
21
Events for 14th December
No Events
Events for 15th December
No Events
Events for 16th December
No Events
Events for 17th December
No Events
Events for 18th December
No Events
Events for 19th December
No Events
Events for 20th December
No Events
22
23
24
25
26
27
28
Events for 21st December
No Events
Events for 22nd December
No Events
Events for 23rd December
No Events
Events for 24th December
No Events
Events for 25th December
No Events
Events for 26th December
No Events
Events for 27th December
No Events
29
30
31
1
2
3
4
Events for 28th December
No Events
Events for 29th December
No Events
Events for 30th December
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs