U Srbiji ima kapaciteta da se radi na softverskim rešenjima u različitim oblastima koja bi mogla više da približe Beograd svetskim metropolama koje nose epitet „pametni gradovi”, tvrde poznavaoci, dodajući da se ozbiljan koncept „pametnog grada” ne mora realizovati samo sopstvenim ulaganjima, već i kroz partnerstva sa kompanijama koje već imaju takva rešenja u svetu.

Po „pametnim” rešenjima u gradskoj infrastrukturi, Beograd je još daleko od Beča, Londona, Kopenhagena, ali poslednjih godina i u srpsku prestonicu sve više stižu inovacije koje će olakšati život građanima.

Automatizovani metroi, automobili i autobusi na električni pogon, „pametne” zgrade, rešenja su koja u metropolama poput Londona, Beča, Kopenhagena, čine život i lepšim i lakšim.

Sagovornici Tanjuga redom se slažu da na uvođenju inovacija koja će smanjiti utrošak energije, zagađenja, gužve u saobraćaju, kod nas još mora da se radi, ali i navode da su važni koraci za kratko vreme već učinjeni.

Jelena Jovanović sekretar Udruženja za elektronske komunikacije i informaciono društvo Privredne komore Srbije ističe da je ideja o pametnim gradovima u Srbiji zaživela tek pre godinu dve.

U softverska rešenja se, kako kaže, ulaže, ali ne dovoljno, a Srbija ima kapaciteta da na tome dalje radi.

„Mi smo u Srbiji tek unazad godinu ili dve počeli da pričamo o tome. Postoje start-ap kompanije koje su primenile neka rešenja, ali to nije dovoljno. Da li imamo kapaciteta da na tome dalje radimo? Imamo”, rekla je Jovanovićeva i dodala da zavisi od plana velikih gradova kada će krenuti u realizaciju projekata.

Koliko je do sada novca uloženo u Srbiji u takva rešenja – ne zna se, kaže ona, ali je svakako, dodaje, potrebno više.

Sa druge strane, smatra da bi trebalo, pored ulaganja, razmišljati i o pametnim javno-privatnim partnerstvima sa firmama koje već imaju takva rešenja u svetu.

Bečlije, tako, vozeći se gradskim prevozom ne zagađuju okolinu, jer koriste električne „Simensove” autobuse, koji ne emituju ugljen dioksid (SO2). Takođe, zbog inovativnog „drajv” koncepta, ta vozila troše oko 25 odsto manje energije od „običnih” modela.

Taj primer, očito, nije promakao, pa je i Beograd od 1. septembra ove godine uveo liniju Belvil – Vukov spomenik, na kojoj saobraća pet modernih električnih autobusa kineske kompanije „Čeriot Motors”.

Gradonačelnik Siniša Mali istakao je tada da je reč o autobusima koji ne troše gorivo i nečujni su, i poručio da će Grad i dalje nastojati da unapređuje gradski saobraćaj, uključujući i ekološki aspekt.

„Time dajemo lepu poruku svima da se grad Beograd menja, pravimo korake napred”, rekao je Mali.

Zanimljivo „pametno” rešenje jeste i jedna od najodrživijih zgrada na svetu – Simensova zgrada Kristal u Londonu. Kristal je potpuno energetski efikasno rešenje, zasnovano na obnovljivim izvorima energije. Zgrada sama proizvodi 15 odsto energije iz solarnih panela, toplotnih i zemnih pumpi, a troši 70 odsto energije manje od zdanja iste veličine.

Srbija nema takve građevine, ali korak ka boljem rešenju napravljen je već uvođenjem „energetskih pasoša”.

Jovanka Atanacković iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture objašnjava da je energetski pasoš i obaveza određenog energetskog razreda predviđena samo za nove zgrade, odnosno za one izgrađene nakon 30. septembra 2012, dok za stare zgrade postoji obaveza da prilikom renoviranja povećaju svoj energetski razred za jedan nivo.

„Glavni izazovi koji nam predstoje su da povećamo energetsku efikasnost i smanjimo emisiju SO2. Radimo na povećanju svesti građana o ovoj problematici, a to će biti i prvi koraci ka „pametnijim” zgradama”, rekla je ona Tanjugu.

Pametna rešenja mogu biti i ona koja će građanima samo sa svakog mesta dati informaciju o gradskim uslugama, smatra direktor servisa Beokom Darko Glavaš ističući da je odlika pametnog grada pre svega informisanost.

A Beokom e-servis za rešavanje komunalnih problema je ozbiljno shvatio taj zadatak pa se, kako kaže, krenulo sa sređivanjem softvera za komunikaciju sa sugrađanima. Softver je proizvod domaće pameti i nalazi se na 180 računara u gradskoj upravi, opštinama i gradskim komunalnim preduzećima.

Glavaš je rekao da mnoge zemlje primenjuju pametna rešenja već 20 godina, a Srbija je za nekoliko godina praktično već postala lider u regionu.

„Niz stvari je Grad Beograd samo ove godine sproveo kako bismo što više koncept pametnog grada približili sugrađanima”, rekao je on.

On je rekao da građani traže i da što više stvari završe sa nekoliko klikova i izbegnu papirologiju, ali na uvođenju e-uprave moraju raditi ipak sve opštine i gradovi.

Ideja o pametnim gradovima je, kažu sagovornici Tanjuga, posledica zaključaka Svetskog ekonomskog foruma, gde je ukazano da će do 2050. godine čak sedam milijardi ljudi živeti u velikim gradovima.

To je nametnulo i pitanje regulisanja saobraćaja kako bi se smanjile gužve, zatim zaštite životne sredine, ili utroška električne energije kako bi je bilo dovoljno za povećan broj stanovnika. I tada je IT izbio u prvi plan, jer je IT taj koji povezuje logistiku, energetiku, transport, pa je na IT firmama da predlože najbolja rešenja – prenosi Tanjug.

Izvor: tanjug.rs