Potpisan ugovor o izgradnji bioenergane u Kruševcu

01.11.2016

U opštini Kruševac 25. oktobra 2016. godine potpisan je ugovor između JP „Srbijašume“ i kompanije „Building Energy“ o izgradnji bioenergane u Kruševcu.

Kako je saopšteno, izgradnja bioenergane trebalo bi da počne u proleće naredne godine, a sa radom će poćeti 2018. godine. Kompanija „Building Energy“ finansiraće i izgradnju toplovoda između bioenergane i Toplane u vrednosti od 800 hiljada evra, a vrednost projekta izgradnje bioenergane biće oko 20 miliona evra.

Očekuje se da će se godišnje eksploatisati oko 60 hiljada kuubika drveta.

izvor: kruševac.rs

Sandra Jovićević

Otvorena ekološka izložba „Pejzaži Titelskog brega“

01.11.2016

U petak, 28. oktobra 2016.godine u prostorijama JP „Titelski breg“ u Titelu, otvorena je izložba fotografija pod nazivom „Pejzaži Titelskog brega“.

Cilј ove izložbe je predstavlјanje Titelskog brega i prirodnog bogatstva ovog jedinstvenog specijalnog rezervata prirode. Na konkurs za ovu izložbu javilo se nekoliko lјubitelјa fotografije, a izloženo je 20 izabranih radova.

Autore i prisutne pozdravila je direktorka JP „Titelski breg“ gospođa Ivana Milinkov, a izložbu je otvorila direktorka Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode gospođa Bilјana Panjković.

izvor: pzzp.rs

Održan IV forum zainteresovanih strana u okviru Evropske povelje za održivi turizam

01.11.2016

U cilju realizacije akcionog plana Evropske povelje za održivi turizam Europark federacije (European Charter), JP „Vojvodinašume“ je kao upravljač Specijalnog rezervata prirode „Gornje Podunavlje“, 21. oktobra 2016. godine u Eko centru „Karapandža“, organizovalo četvrti sastanak zainteresovanih strana.

Tema sastanka savetodavnog tela bila je hronologija dosadašnjih aktivnosti, presek trenutnog stanja realizacije akcionog plana za period od 2015. do 2016. godine i pravci razvoja održivog turizma u okviru Evropske povelje za održivi turizam, kako na području Specijalnog rezervata prirode „Gornje Podunavlje“, tako i u opštem smislu samog sertifikacionog procesa (European Charter II i III).

Prisutni, koji su na dosadašnjim forumima bili, pre svega, upućeni u proces dobijanja Evropske povelje za održivi turizam, a zatim i u proces izrade dokumentacije neophodne za ulazak u ovaj kompleksan sertifikacioni proces, ovog puta su dobili osnovne informacije o trenutnom stanju realizacije akcionog plana Evropske povelje za održivi turizam kada je JP „Vojvodinašume“ u pitanju i u isto vreme zadatak da na sledećem forumu koji je predviđen za decembar 2016. godine iznesu njihove dosadašnje rezultate.

izvor: vojvodinasume.rs

“Telenor Smart City Challenge Serbia 2016“

31.10.2016

Potpredsednik Privredne komore Srbije Miroslav Miletić je na otvaranju Evropskog ekonomskog dunavskog foruma pod nazivom „Pametni gradovi“ koji po prvi put organizuje PKS u saradnji sa Austrijskim ekonomskim senatom, izjavio da 80 odsto evropskog stanovništva živi u urbanim sredinama, a na globalnom nivou procenjuje se da će do 2050. godine u gradovima živeti sedam milijardi ljudi, što će, kako kaže, doneti brojne izazove, kao što su zakrčenost saobraćajnica, zagađenost vazduha, visoka cena energije. Prema njegovim rečima, koncept “Smart Cities” integriše IKT, energetiku i transportni sektor u inovativnom rešavanju navedenih problema velikih gradova kako bi se postigla veća mobilnost građana, uštedela energija, a u isto vreme i održao prirodni kapital.

PKS od ove godine podržava projekat “Telenor Smart City Challenge Serbia 2016“ – takmičenje u razvijanju mobilnih aplikacija iz domena pametnih gradova. Ovaj projekat ima cilj da inspiriše novu generaciju talentovanih srpskih IT preduzetnika, pomažući im da razviju svoje ideje za unapređenje kvaliteta života u lokalnim zajednicama u Srbiji, kao i da pokrene aktivnu diskusiju o konceptu pametnih gradova u celoj zemlji.

Istraživački centar energetike i životne sredine Bečkog tehnološkog univerziteta karakteriše budući pametan grad kao grad gde se život odvija u energetski samoodrživim, ekološkim zgradama, koje su integrisane u sofisticiranu urbanu strukturu. Građani u pametnom gradu štede na električnoj i toplotnoj energiji i generišu sopstvenu zelenu energiju, uz podršku novih električnih, pametnih mreža. U tom smislu, koncept “pametnog grada” se može posmatrati kao prepoznavanje rastuće i ključne važnosti tehnologije za unapređenje konkurentnosti, kao i osiguranje održive budućnosti.

Predsednik Austrijskog ekonomskog senata Erhard Busek govorio je o značaju unapređenja regionalne saradnje u Dunavskom regionu kroz prizmu „pametnih gradova“. Skupu su se obratili renomirani stručnjaci iz regiona i čitavog sveta, a prezentaciju „Beograd – pametan grad na dve evropske reke“ održala je Žaklina Gligorijević iz Urbanističkog zavoda Beograda.

Izvor: pks.rs

Vesna Vukajlović

Održan skup o Registru velikih izvora zagađivanja

31.10.2016

Od 25. do 26. oktobra 2016. godine u Beogradu održan je skup posvećen Registru velikih izvora zagađivanja (PRTR registru).

Na skupu je bilo reči o doprinosu medija i nevladinog sektora zaštiti životne sredine, kao i o informisanju zaposlenih u državnim organima o Registru velikih izvora zagađivanja. Rečeno je da od 290 postrojenja koja imaju obavezu da informišu Agenciju za zaštitu životne sredine o emisijama zagađujućih materija čak 90 odsto šalje podatke na vreme, a zatim se ovakvi podaci dostavljaju Evropskoj agenciji za zaštitu životne sredine.

Skup je organizovan u okviru projekta „Pomoć u uspostavljanju i unapređenju PRTR registra u zemljama Zapadnog Balkana i Moldaviji“.

izvor: sepa.gov.rs

Sandra Jovićević

Beograd jedan od četiri svetska grada sa statusom šampiona u oblasti energetske efikasnosti

31.10.2016

Status „Champion City” podrazumeva dubinski pristup i širi spektar aktivnosti u trajanju od tri godine. Ovaj status imaju samo četiri grada u svetu, među kojima je i Beograd, a ostali su u Kini, Indiji i Južnoj Americi.

– Krajnji cilj je da našoj deci ostavimo zeleniji, energetski pametniji i lepši grad, a to će i čitavu Srbiju pokrenuti napred i biti ideja vodilja za ostale lokalne samouprave – istakao je Mali i poželeo uspešan rad svim učesnicima konferencije.

Gradonačelnik Beograda Siniša Mali otvorio je danas u Starom dvoru konferenciju o energetskoj efikasnosti u zgradarstvu i daljinskom grejanju, koju organizuju Agencija Ujedinjenih nacija za životnu sredinu i Svetski institut za resurse. On je tom prilikom istakao da je Beograd jedinstven u svetu jer istovremeno pristupa globalnim inicijativama – Akcelerator energetske efikasnosti u zgradama i Daljinska energija u gradovima.

– Ovo je potvrda naših aktivnosti u protekle tri godine, kojima ukazujemo na to koliko nam je važna ne samo energetska efikasnost nego i život u zelenijem i zdravijem gradu. Kao lokalna samouprava inicirali smo promenu Zakona o stanovanju, čime će se građanima Beograda dati mogućnost da zajedno počnemo da menjamo fasade i da povećavamo energetsku efikasnost u zgradama. Na sledećoj sednici Skupštine grada na dnevnom redu naći će se Strategija razvoja „Beogradskih elektrana”, čiji je deo uključivanje velikog broja alternativnih izvora energije. Da bismo postigli konačni cilj, potrebno je da se sklopi više kockica u jednu, a upravo izmena zakona i strategija doprinose za nas najvažnijem projektu. To je osnivanje fonda za energetsku efikasnost – rekao je Mali.

Izvor: Beograd.rs

Vesna Vukajlović

Odjeci “Beogradskih investicionih dana”

31.10.2016

Na “Beogradskim investicionim danima” (BDI) održanim od 24. do 26. oktobra u organizaciji Grada Beograda, Privredne komore Beograda i Centralno evropskog foruma za razvoj – CEDEF, preko 600 učesnika iz 20 zemalja imalo je prilike da se upozna sa investicionim potencijalima Srbije, Vojvodine, Beograda.

Razgovaralo se o privrednom ambijentu i preprekama da se privuče više investicija u Srbiju. To su bile teme uvodne i još pet sesija prvog dana manifestacije, dok je drugi dan bio posvećen B2B sastancima i konkretnim poslovnim i investicionim dogovorima.

Izvršni direktor Privredne komore Beograda, Svetozar Krstić je naveo da i Privredna komora Beograda ima svoj porfolio investicionih projekata, kojih ima ukupno 37.

-Industrija je pokrivena sa 16 projekata, od malih hidroelektrana do projekta solarnog sistema za primarnu preradu otpadnih voda i projekata proizvodnje biogasa, a svi ovi projekti vezani su za obnovljive izvore energije što je njihova dodatna vrednost, ocenio je Krstić.

Izvor: kombeg.org.rs

Vesna Vukajlović

Nemačka se dogovorila sa energetskim kompanijama

31.10.2016

Nemačka Vlada je nedavno prihvatila dogovor sa četiri najveće elektroprivrede – E.On-om, RWE-om, EnBW-om i Vattenfallom. One će biti dužne da državi plaćaju u fond za dekomisiju nuklearnih elektrana ukupno 23,6 mlrd. evra (26 mlrd. USD) , a država će prihvatiti obavezu stvaranja preduslova za skladištenje otpada iz dekomisije.

Kompanije će uz to ipak biti odgovorne za zatvaranje svih nuklearki do 2022. Namera dogovora je da se reši nesigurnosti oko potencijalnih troškova za porezne obveznike, dajući istovremeno jasnu finansijsku sliku energetskim kompanijama i investitorima. Sve četiri kompanije žalile su se na tzv. premiju na rizik, ali na kraju su ipak pristale na državne zahteve.

Kompanije su inicijalno najavljivale da će im za rešavanje pitanje nuklearnog otpada trebati 45 milijardi USD, ali postojala su strahovanja da kompanije jednostavno neće biti u stanju da generišu toliku količinu novca.

U toku je diskusija gde skladištiti nuklearni otpad, a stručna komisija je izviestila da se stabilna dugoročna lokacija skladišta možda neće sagraditi do idućeg veka. Trenutno, otpad se skladišti u privremeno skladište, a istrošeno gorivo ostaje u elektranama. Većina istrošenog goriva se prerađuje u inostranstvu, javlja Power engineering.

Izvor: energetika.ba

Vesna Vukajlović

Crna Gora dobija berzu električne energije

31.10.2016

Vlada Crne Gore je na sednici održanoj krajem prošle nedelje usvojila plan Crnogorskog operatora tržišta električne energije COTEE za formiranje berze električne energije.

Kako je predviđeno planom, naredne godine bi trebalo da se osnuje društvo sa ograničenom odovornošću u cilju uspostavljanja berze električne energije u Crnoj Gori. Osnivački ulog bi trebalo da bude 100 hiljada evra, a udeo u novoj kompaniji imaće Crnogorski operator tržišta elektrrične energije, Crnogorski elektroprenosni sistem (CGES) i Elektroprivreda Crne Gore (EPCG), s tim što postoji mogućnost da se udeo Elektroprivrede Crne Gore ponudi i drugim energetskim subjektima u zemlji.

Kako je saopšteno, od sledeće godine će se primenjivati i nova tržišna i pravila za rad balansnog tržišta.

izvor: energetika.ba

Sandra Jovićević

Osnovan Ujedinjeni zeleni front

31.10.2016

Predsednici Zelenih Srbije i Zelene ekološke partije – Zeleni potpisali su u Beogradu deklaraciju (sporazum) o Ujedinjenom zelenom frontu. Kako se navodi u zajedničkom saopštenju, sporazum predstavlja najznačajniji zeleni politički dokument i osnovu delovanja svih zelenih opcija u Srbiji.

Deklaraciju su potpisali narodni poslanik i predsednik Zelenih Srbije Ivan Karić i Dejan Bulatović, predsednik Zelene ekološke partije – Zeleni. Predsednik Zelene ekološke partije je izjavio da Zeleni u Srbiji imaju san da osvoje 8, 9, 10 i više procenata glasova kao što imaju zelene kolege u Nemačkoj, a to se može ostvariti samo ukoliko se Zeleni u Srbiji ujedine.

Osnivači Zelenog fronta svoje ciljeve baziraju na očuvanju i zaštiti prirode, životne sredine i prevenciji i zdravlju građana Srbije, ublažavanju i prilagođavanju klimatskim promenama, Srbiji bez GMO, zelenoj i kružnoj ekonomiji kao šansi za otvaranje radnih mesta.

Izvor: danas.rs

Vesna Vukajlović

Rusi prodaju 19,5 odsto udela u Rosnjeftu

31.10.2016

Rusko ministarstvo finansija veruje da će do kraja ove godine ostvariti priliv u savezni budžet od prodaje 19,5 odsto državnog udela u Rosnjeftu, ali sumnja da je potrebna dalja privatizacija te kompanije, izjavio je u petak ministar finansija Anton Siluanov.

“Vlada želi da proda 19,5 odsto udela u Rosnjeftu, najvećem proizvođaču nafte u zemlji, pošto joj to omogućava da i dalje zadrži kontrolni udeo u kompaniji. Ako prodamo još 10 odsto udela, država više neće imati kontrolnu poziciju u tom preduzeću”, rekao je Siluanov, a prenosi Rojters.

“Dakle, nisam čuo da je takav plan razmatran na Vladi”, dodao je on, odgovarajući na pitanje da li vlada razmatra prodaju dodatnog dela svog vlasništva u Rosnjeftu.

Prema njegovim rečima, u 2018. godini se predviđa prihod od samo 14 milijardi rubalja od prodaje državni udela u nekoliko preduzeća.

Izvor: tanjug.rs

Vesna Vukajlović

Data saglasnost na Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu rekonstrukcije MHE „Temac“

31.10.2016

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine saopštilo je da je doneto rešenje o davanju saglasnosti na Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu rekonstrukcije MHE „Temac“ u opštini Pirot.

Kako je navedeno, ova mala hidroelektrana nalazi se u u Parku prirode „Stara planina“ kod Pirota i evidentirana je kao dobro sa spomeničkim svojstvima.

Uvid u doneto Rešenje može se izvršiti u prostorijama Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine ili na internet sajtu resornog ministarstva u roku od 15 dana od dana objavljivanja ovog obaveštenja.

Više informacija možete pogledati na sledećem linku.

izvor: eko.minpolj.gov.rs

foto: rtv.rs

Sandra Jovićević

EPS podneo zahtev za rekonstrukciju MHE „Sokolovica“

28.10.2016

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine saopštilo je da je nosilac projekta JP „Elektroprivreda Srbije“ podneo zahtev za određivanje obima i sadržaja Studije o proceni uticaja na životnu sredinu projekta rekonstrukcije MHE „Sokolovica“ na reci Timok u opštini Zaječar.

Zainteresovana javnost može da izvrši uvid u sadržinu zahteva svakog radnog dana u prostorijama Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine u Beogradu, kao i na službenom sajtu Ministarstva i dostavi svoje mišljenje u roku od 10 dana od dana objavljivanja ovog obaveštenja.

Više informacija možete pogledati na sledećem linku.

izvor: eko.minpolj.gov.rs

foto: eps.rs

Sandra Jovićević

Zeleni klimatski fond akreditovao GIZ

28.10.2016

Zeleni klimatski fond (Green Climate Fund) je akreditovao GIZ kao organizaciju koja će sprovoditi njene projekte. GIZ sada može da aplicira kako bi fond finansirao njegove projekte u ukupnoj vrednosti od 250 miliona dolara.

“Srećna sam da je GIZ akreditovan, na ovaj način ukazano nam je priznanje iskustva koje smo godinama sticali širom sveta u oblasti klimatskih promena i mitigacije.- rekla je Tanja Guner predsedavajuća u upravnom odboru GIZ-a. “Ovaj ključni fond u internacionalnom finansiranju, će nam omogućiti da sprovedemo više projekata iz oblasti mitigacije i klimatskih promena.”

Zajedno sa zainteresovanim državama partnerima GIZ će pripremiti projekte za fond, na primer u Africi, Aziji i Latinskoj Americi. Projekti će imati za cilj da unaprede lokalne aktivnosti iz domena mitigacije i da podrže stanovništvo u u prihvatanju uticaja klimatskih promena.

Zeleni klimatski fond su osnovale 194 države na Konferenciji o klimatskim promenama u Kankunu. Ovaj fond obezbeđuje sredstva za projekte iz oblasti klimatskih promene u zemljama u razvoju kako u cilju smanjenja emisija ugljen dioksida, tako i u pružanju podrške stanovništvu da private posledice klimatskih promena.

Izvor: giz.de

Vesna Vukajlović

1...1,3681,3691,370...1,670 Page 1,369 of 1,670

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM