Od 1. oktobra 2015. godine u Republici Srbiji snižena je cena prirodnog gasa za oko 9,3 odsto.
Cena prirodnog gasa tako je niža za 9,1 odsto za kupce koji imaju pravo na javno snabdevanje, dok je cena gasa za domaćinstva niža za 8,5 odsto. Cena gasa snižena je zbog smanjenja cena nafte na svetskom tržištu i kursa dolara.
Podsetimo, cena gasa ove godine smanjena je čak tri puta, odnosno smanjenje iznosi oko 23 odsto u odnosu na period pre prvog sniženja cene.
Sandra Jovićević
foto: ec.europa.eu
U Beogradu u hotelu Metropol 1. oktobra 2015. godine održana je regionalna konferencija „Izazovi energetske stabilnosti“.
Ministar rudarstva i energetike gospodin Aleksandar Antić otvorio je konferenciju i ovom prilikom izjavio da je Srbija energetski stabilna i bezbedna zemlja. Kako je najavio, pred Srbijom su veliki energetski projekti, a uskoro se očekuju pregovori sa kompanijom „Gasprom“ u vezi detalja proširenja podzemnog skladišta gasa „Banatski Dvor“. Gospodin Antić je istakao i dobre rezultate JP „Srbijagas“, a dodao je i da ovo preduzeće ima podršku Vlade Republike Srbije.
Direktor JP „Srbijagas“ gospodin Dušan Bajatović rekao je da je proširenje podzemnog skladišta gasa „Banatski Dvor“ već dogovoreno, kao i da je za drugu fazu modernizacije pomenutog skladišta potrebno uložiti oko 65 miliona evra bez izgradnje pratećih gasovoda. Kako je istakao, Srbija ima dovoljne količine gasa za predstojeću grejnu sezonu, a čak se razmatra i mogućnost da se u Mađarskoj uskladišti između 100 i 200 miliona kubika gasa u slučaju da dođe do problema sa transportom preko Ukrajine. Gospodin Bajatović izjavio je i da je Srbija započela pregovore za nove pravce snabdevanja gasom, kao i da će niža cena gasa ostati na snazi cele godine ako bude ostao niži kurs dolara i evra.
Direktor kompanije „Gasprom export“ gospođa Elena Burmistrova istakla je da će ova kompanija uvek biti pouzdan partner Srbije, a govorila je i o proširenju podzemnog skladišta gasa „Banatski Dvor“ koje bi trebalo da doprinese još većoj energetskoj sigurnosti Srbije.
U okviru konferencije razgovaralo se i o restrukturiranju JP „Srbijagas“, energetskim izazovima za 2016. godinu, a dodeljena su i priznanja radnicima JP „Srbijagas“.
Regionalna konferencija „Izazovi energetske stabilnosti“ održana je povodom 10 godina rada JP „Srbijagas“.
Sandra Jovićević
foto: svet.rs
Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine raspisao je 30. septembra 2015. godine javni konkurs za dodelu bespovratnih sredstava za finansiranje i sufinansiranje projekata nevladinih organizacija i neprofitnih institucija u 2015. godini za unapređenje saznanja dece u predškolskim ustanovama, kao i učenika osnovnih i srednjih škola na području AP Vojvodine o efikasnom korišćenju energije.
Neki od ciljeva projekta su podsticanje aktivnosti predškolskih ustanova, osnovnih i srednjih škola, kojima se kod dece i učenika osnažuje energetska svest u smislu pozitivnog i odgovornog korišćenja energije, edukacija dece i učenika da potrošnja energije utiče na klimatske promene, podsticanje lične brige o korišćenju energije, promocija obnovljivih izvora energije.
Na konkurs se mogu prijaviti nevladine organizacije, kao i neprofitne organizacije.
Ukupan iznos za dodelu sredstava iznosi 4 miliona dinara, a maksimalni iznos sredstava koji može biti dodeljen jednom projektu je 400 hiljada dinara. Projekat mora biti realizovan do 1. juna 2016. godine.
Rok za podnošenje prijava je 30. oktobar 2015. godine.
Više informacija možete pogledati na sledećem linku.
foto: psemr.vojvodina.gov.rs
Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine raspisao je 30. septembra 2015. godine javni konkurs za dodelu bespovratnih finansijskih sredstava za sufinansiranje realizacije projekata primene toplotnih pumpi za zagrevanje/hlađenje objekata javne namene.
Cilj projekta je afirmacija obnovljivih izvora energije, smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte, smanjenje zavisnosti od uvoza fosilnih goriva, revitalizacija postojećih sistema, sigurnije snabdevanje energijom.
Na konkurs se mogu prijaviti javne ustanove sa teritorije AP Vojvodine, a sredstva mogu biti iskorišćena za nabavku i montažu novih postrojenja sa toplotnim pumpama za rad u monovalentnom režimu sa pratećim instalacijama, kao i za adaptaciju/rekonstrukciju postojećeg sistema za grejanje/hlađenje ugradnjom toplotne pumpe za rad u bivalentnom režimu.
Ukupan iznos za dodelu sredstava iznosi 30 miliona dinara, a maksimalni iznos sredstava koji može biti dodeljen jednom projektu je 10 miliona dinara.
Rok za podnošenje prijava je 30. oktobar 2015. godine.
Više informacija možete pogledati na sledećem linku.
foto: psemr.vojvodina.gov.rs
Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine raspisao je 30. septembra 2015. godine javni konkurs za dodelu bespovratnih finansijskih sredstava za sufinansiranje realizacije projekata korišćenja solarne energije za pripremu potrošne tople vode u objektima javne namene.
Na konkurs se mogu prijaviti javne ustanove sa teritorije AP Vojvodine, a sredstva mogu biti iskorišćena za nabavku i montažu novih postrojenja za pripremu potrošne tople vode putem solarnih kolektora sa pratećim instalacijama pri čemu je obavezno ugraditi merno-regulacionu opremu, adaptaciju/sanaciju postojećeg sistema za zagrevanje tople potrošne vode i nabavke i montaže novih postrojenja za pripremu tople potrošne vode putem solarnih kolektora sa pratećim instalacijama, kao i za rekonstrukciju postojećeg sistema za grejanje tople potrošne vode dodavanjem kombinovane instalacije sa solarnim kolektorima.
Ukupan iznos za dodelu sredstava iznosi 30 miliona dinara, a maksimalni iznos sredstava koji može biti dodeljen jednom projektu je 4 miliona dinara. Jedna ustanova može konkurisati samo sa jednim projektom.
Rok za podnošenje prijava je 30. oktobar 2015. godine.
Više informacija možete pogledati na sledećem linku.
foto: psemr.vojvodina.gov.rs
Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine raspisao je 30. septembra 2015. godine javni konkurs za dodelu bespovratnih finansijskih sredstava za finansiranje realizacije projekata rekultivacije napuštenih kopova bez titulara.
Kako je navedeno, projekat ima za cilj trajno otklanjanje štetnih posledica nastalih eksploatacijom mineralnih sirovina, obezbeđivanje višenamenskog korišćenja rekultivisanih prostora, sprečavanje negativnih uticaja na životnu sredinu, promocije održivog razvoja jedinica lokalnih samouprava, kao i unapređenje uslova života stanovnika lokalnih zajednica.
Pravo učešća na konkursu imaju lokalne samouprave i mesne zajednice na teritoriji AP Vojvodine u cilju realizacije projekata rekultivacije napuštenih kopova bez titulara.
Ukupan iznos za dodelu sredstava iznosi 30 miliona dinara, a maksimalni iznos sredstava koji može biti dodeljen jednom projektu je 4 miliona dinara.
Rok za podnošenje prijava je 30. oktobar 2015. godine.
Više informacija možete pogledati na sledećem linku.
foto: psemr.vojvodina.gov.rs
Pokrajinski sekreatrijat za energetiku i mineralne sirovine raspisao je 30. septembra 2015. godine javni konkurs za dodelu podsticajnih sredstava za sufinansiranje realizacije projekata ugradnje kotlovskih postrojenja sa većim stepenom korisnog dejstva u javnim ustanovama.
Pravo učešća na konkursu imaju javne ustanove sa teritorije AP Vojvodine, dok sredstva mogu biti iskorišćena za nabavku i montažu novih kotlova na fosilna goriva sa većim stepenom korisnog dejstva i pratećom opremom u primarnoj toplotnoj podstanici.
Ukupan iznos za dodelu sredstava iznosi 10 miliona dinara, a maksimalni iznos sredstava koji može biti dodeljen jednom projektu je 5 miliona dinara.
Rok za podnošenje prijava je 30. oktobar 2015. godine.
Više informacija možete pogledati na sledećem linku.
foto: psemr.vojvodina.gov.rs
Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine raspisao je 30. septembra 2015. godine javni konkurs za dodelu podsticajnih sredstava za sufinansiranje realizacije projekata energetski efikasnih farmi.
Pravo učešća na konkursu imaju zemljoradničke zadruge, registrovana poljoprivredna gazdinstva, privredna društva i preduzetnici registrovani za uzgoj životinja sa sedištem na teritoriji AP Vojvodine.
Sredstva mogu biti iskorišćena za nabavku i montažu novih kotlovskih postrojenja za sagorevanje biomase sa pratećim instalacijama ili rekonstrukciju/adaptaciju postojećih sistema za grejanje koji proizvode toplotnu energiju iz fosilnih goriva dodavanjem novog kotlovskog postrojenja za primarno korišćenje biomase u energetske svrhe, zatim za nabavku i montažu fotonaponskih solarnih panela, kao i za nabavku i montažu postrojenja za sagorevanje biomase i solarnih panela.
Opredeljeni iznos sredstava po konkursu iznosi 35 miliona dinara, a rok za podnošenje prijave je 30. oktobar 2015. godine.
Podsetimo, Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine AP Vojvodine raspisao je 5. avgusta 2015. godine Javni konkurs za dodelu bespovratnih podsticajnih sredstava za sufinansiranje realizacije projekata energetski održivih farmi, ali niko od aplikanata nije ispunio uslov, zbog čega je i doneta odluka o ponovnom raspisivanju konkursa.
Više informacija možete pogledati na sledećem linku.
foto: psemr.vojvodina.gov.rs
Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine raspisao je 30. septembra 2015. godine javni konkurs za dodelu podsticajnih sredstava za korišćenje biomase za proizvodnju toplotne energije u javnim ustanovama.
Kako je navedeno, cilj projekta je smanjenje uvozne zavisnosti od fosilnih goriva, povećanje energetske efikasnosti, smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte, afirmacija korišćenja obnovljivih izvora energije, revitalizacija postojećih sistema grejanja u javnim ustanovama.
Pravo učešća na konkurs imaju javne ustanove sa teritorije AP Vojvodine i to za nabavku i montažu novih kotlovskih postrojenja za sagorevanje biomase sa pratećim instalacijama, adaptaciju postojećih sistema za grejanje koji proizvode toplotnu energiju iz fosilnih goriva i dodavanje novog kotlovskog postrojenja za primarno korišćenje biomase u energetske svrhe.
Opredeljeni iznos sredstava po konkursu iznosi 35 miliona dinara, a rok za podnošenje prijave je 30. oktobar 2015. godine.
Više informacija možete pogledati na sledećem linku.
foto: psemr.vojvodina.gov.rs
U četvrtak 1. oktobra 2015. godine u Kragujevcu održana je konferencija „Lokalne zajednice – ključni akteri u borbi protiv klimatskih promena u Srbiji“ u sklopu niza aktivnosti „Ekološki izazovi: a da se aklimatizujemo?“.
Konferenciju je otvorio gradonačelnik Kragujevca gospodin Radomir Nikolić, koji je ovom prilikom istakao da lokalna vlast mora da deluje u borbi protiv klimatskih promena, kako bi se smanjili efekti na globalnom nivou.
Ambasador Francuske u Srbiji njena ekselencija gospođa Kristin Moro izjavila je da je za konferenciju o klimatskim promenama izabran grad Kragujevac zbog duge saradnje sa francuskim gradom Sirenom, ali i zbog toga što je preduzeo mere u borbi protiv klimatskih promena sa Sirenom u domenu prerade otpada. Istakla je značaj borbe protiv klimatskih promena, a posebno značaj delovanja na lokalnom nivou, ne samo na državnom. Dodala je da su klimatske promene nastale zbog ljudskog uticaja, kao i da imaju ozbiljne posledice na globalnom nivou. Kako je navela, Subotica je jedina lokalna samouprava u Srbiji koja ima mere za smanjenje emisije gasova staklene bašte, dok je u Francuskoj to na mnogo višem nivou. Tako se u Francuskoj u pojedinim opštinama primenjuju planovi koji doprinose povećanju energije iz obnovljivih izvora, smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte, skladištenju energije, pametnim mrežama, pametnim zagađivačima, uštedi energije.
Gospođa Moro je podsetila da Francuska predsedava ovogodišnjom konferencijom o klimatskim promenama COP21 u okviru koje se očekuje postizanje globalnog sporazuma o klimi. Kako je navela, svaka od 195 zemalja učesnica i Evropska unija morala je da dostavi Nacionalni plan za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte, što je do sada učinilo oko 120 zemalja. Istakla je da je trenutni angažman po pitanjima klime nedovoljan kako bi se globalna temperatura smanjila za 2 stepena Celzijusa do 2100. godine, ali da se to može ostvariti u budućnosti zbog novih tehnologija koje omogućavaju smanjenje emisije gasova staklene bašte, a koje se stalno pojavljuju. Gospođa Moro je podsetila i da su pre nekoliko meseci održani sastanci o predstojećoj konferenciji o klimatskim promenama u Parizu, a najavila je i da se u narednom periodu očekuje još sličnih sastanaka i konferencija o ovom pitanju.
Predstavnik francuske opštine Mec gospodin Sebastijan Duš govorio je o pravnim okvirima za energetsku tranziciju u Francuskoj i Evropskoj uniji i istakao da je za ovu oblast veoma bitan model održivog razvoja. Kako je naveo, održivi razvoj obuhvata smanjenje emisije gasova staklene bašte, smanjenje potrošnje energije, smanjenje zavisnosti od fosilnih goriva, prilagođavanje teritorije kako bi se klimatske promene manje osetile. Govoreći o globalnom kontekstu, gospodin Duš je podsetio da je Okvirna konvencija Ujedinjenih nacija o promeni klime usvojena 1992. godine, a stupila na snagu 1994. godine, dok je Kjoto protokol usvojen 1997. godine, a ratifikovan je 2005. godine. Kako je istakao, Okvirna konvencija Ujedinjenih nacija o promeni klime podstiče zemlje potpisnice da stabilizuju emisiju gasova sa efektom staklene bašte, dok ih Kjoto protokol obavezuje da to urade. Prvi obavezujući period protokola odnosio se na period od 2008. do 2012. godine kada su zemlje koje su ga ratifikovale imale obavezu da smanje emisiju gasova sa efektom staklene bašte za 8 odsto u odnosu na 1990. godinu, dok drugi obavezujući period, od 2013. do 2020. godine predviđa da emisija gasova sa efektom staklene bašte bude smanjena za najmanje 18 odsto do 2020. godine. Evropska unija je 2008. godine usvojila paket o klimi i energiji koji predviđa da do 2020. godine bude smanjena emisija gasova sa efektom staklene bašte za 20 odsto u odnosu na 1990. godinu, smanjena potrošnja energije za 20 odsto u odnosu na 1990. godinu i povećanje udela obnovljivih izvora energije za 20 odsto u odnosu na 1990. godinu. Francuska je 2005. godine usvojila zakon koji definiše ciljeve za izmenu energetske politike, a koji podrazumeva smanjenje emisije gasova staklene bašte za 75 odsto u odnosu na 1990. godinu, ali bez vremenskog okvira. Osim toga, usvojeni su i zakoni koji omogućavaju delovanje lokalnih zajednica na lokalnom nivou, kao i Zakon o energetskoj tranziciji koji propisuje smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte za 40 odsto do 2030. godine i 75 odsto do 2050. godine, povećanje udela obnovljivih izvora energije 32 odsto do 2030. godine, smanjenje iskorišćenja fosilnih goriva za 30 odsto i nuklearne energije za 50 odsto do 2025. godine. Dodao je da je gradska opština Mec 2009. godine počela da primenjuje plan Klima, energija na lokalnom nivou koji podrazumeva izradu bilansa emisije gasova sa efektom staklene bašte i emitovanih ugljeničnih isparenja, razvijanje strategije za smanjenje ovakvih gasova do 2020. godine i izradu i implementaciju akcionog plana.
Predstavnik Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine gospođa Danijela Božanić izjavila je da je izrađen dvogodišnji ažurirani izveštaj za bolje praćenje emisija gasova sa efektom staklene bašte, kao i da svi zainteresovani mogu dostaviti svoje primedbe na izveštaj do 20. oktobra 2015. godine. Kako je istakla, Republika Srbija je do sada izradila Strategiju borbe protiv klimatskih promena sa akcionim planom, uskoro će izaći publikacija Uticaj klimatskih promena na poljoprivredu, a osnovala je i Nacionalni savet za klimatske promene.
Predstavnik Sekretarijata za zaštitu životne sredine grada Beograda gospodin Miodrag Grujić predstavio je Akcioni plan adaptacije na klimatske promene grada Beograda. Kako je naveo, grad Beograd je krajem 2013. godine doneo odluku o realizaciji ovog projekta, dok je za samu izradu plana bilo potrebno oko godinu dana.
Predstavnik francuskog grada Sirena gospodin Rafael Gudeti predstavio je primere dobre prakse iz oblasti energetske efikasnosti, zaštite životne sredine i obnovljivih izvora energije. Kako je istakao, grad je zamenio javnu rasvetu LED rasvetom što je doprinelo uštedi energije od oko 60 odsto, obnovljeni su privatni i javni objekti kako bi se doprinelo povećanju energetske efikasnosti, zamenjen je filter na glavnom bazenu što godišnje uštedi oko 35 hiljada kubnih metara vode, radi se na zameni automobila i autobusa ekološkim vozilima, implementiran je sistem ukopanih kontejnera što doprinosi povećanju zelenih površina.
Predstavnik grada Kragujevca gospodin Vladimir Maksimović istakao je da Kragujevac ima velikih problema sa upravljanjem otpadom jer se dnevno proizvede preko 160 tona komunalnog otpada koji se odlaže na nefunkcionalnu deponiju u Jovanovcu. On je istakao i da je u planu uvođenje LED javne rasvete u Kragujevcu, izrada studije dinamičkog saobraćaja, odnosno zamena vozila javnog prevoza ekološkim vozilima, kao i da je osnovano odeljenje za energetsku efikasnost koje radi na skeniranju stanja, pripremi projekata i pronalaženju izvora finansiranja ove oblasti.
Konferenciji su prisustvovali predstavnici Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, Ambasade Francuske, Delegacije Evropske unije u Srbiji, UNDP-a, SKGO-a, lokalnih samouprava, privatnih i javnih preduzeća, nevladinih organizacija, a organizatori su Ambasada Francuske i grad Kragujevac.
Sandra Jovićević
foto: energetskiportal.rs
Predstavnici Virovitičko-podravske županije saopštili su da je u proteklih dve godine u razvoj obnovljivih izvora energije u županiji uloženo preko 26 miliona evra, odnosno oko 200 miliona kuna.
Kako je istaknuto, u toku su radovi na pet elektrana koje koriste obnovljive izvore energije, a krajem sledećeg meseca očekuje se završetak radova na visećoj solarnoj elektrani. Takođe, očekuje se i da krajem ove godine počne sa radom kogeneraciona elektrana za proizvodnju toplotne i električne energije u Voćinu, dok se 2016. godine očekuje završetak radova na još tri elektrane koje koriste biomasu i biogas.
Navedeno je i da će u narednom periodu početi i projekat postavljanja solarnih panela na 9 škola u Virovitičko-podravskoj županiji, kao i izgradnja 200 solarnih sušara za duvan.
Sandra Jovićević
foto: energetika.ba
U Beogradu je 29. septembra 2015. godine održan skup o energetskoj efikasnosti.
Predstavnik Ministarstva rudarstva i energetike gospođa Vesna Rodić izjavila je da će od marta 2016. godine u javnim objektima i preduzećima biti angažovano oko 200 energetskih menadžera koji bi trebalo da doprinesu uštedi energije. Kako je istakla, sistemom eneregtskih menadžera koji će kontrolisati primenu mera energetske efikasnosti u javnim objektima biće obuhvaćeno oko 70 odsto potrošnje primarne energije u Srbiji. Dodala je da svaka firma mora imati obučenog energetskog menadžera, kao i da su energetski savetnici obavezni da jednom u pet godina obavljaju preglede energetske efikasnosti industrijskih objekata, a jednom u deset godina javnih objekata. Takođe je podsetila da je Republika Srbija 2013. godine donela zakon o efikasnom korišćenju energije koji predviđa uvođenje sistema energetskih menadžera u industrijske objekte koji troše preko 2500 tona ekvivalenta nafte, kao i u ustanove koje troše preko 1500 tona ekvivalenta nafte.
Predstavnik HIP Petrohemije gospođa Negica Rajakov izjavila je da ovo preduzeće predstavlja primer dobre prakse kada je reč o sprovođenju mera energetske efikasnosti, kao i da će do kraja sledeće godine, upravo ovim merama, biti postignute uštede od oko 8,5 miliona evra godišnje.
Predstavnik Nemačkog udruženja za decentralizaciju energetske tehnologije gospodin Hans Georg Veisher istakao je da se u Republici Srbiji isplati preduzeti mere energetske efikasnosti zbog oronulih fasada, kao i zastarele tehnologije koja se primenjuje u toplanama i industrijskim objektima. Kako je naveo, u Nemačkoj postoji oko 60 mreža energetske efikasnosti koje spajaju različita preduzeća omogućavajući im da pronađu način za uštedu energije.
Skup o energetskoj efikasnosti organizovala je Delegacija nemačke privrede u Srbiji.
Sandra Jovićević
foto: energetskiportal.rs
Nadzorni odbor JKP „Beogradske elektrane“ na sednici koja je održana 18. septembra 2015. godine doneo je odluku o sniženju cena prirodnog gasa u skladu sa Metodologijom za određivanje cene prirodnog gasa za javno snabdevanje.
Kako je navedeno, grupa kupaca sa malom potrošnjom gas će plaćati 38,98 dinara po metru kubnom, kupci sa vanvršnom potrošnjom, ravnomernom potrošnjom i neravnomrenom potrošnjom energent će plaćati 36,97 dinara.
Nova cena prirodnog gasa primenjivaće se od 1. oktobra 2015. godine, nakon dobijanja saglasnosti Agencije za energetiku Republike Srbije.
Tabelu sa predlogom cena možete pogledati na sledećem linku.
Sandra Jovićević
izvor: beoelektrane.rs
U utorak 29. septembra 2015. godine u Skupštini grada Kragujevca prezentovana su dva ekološka projekta „Reakcija – reciklažna akcija“ i „Integracija mladih sa poremećajem u ponašanju kroz vršnjačku grupu“.
Član Gradskog veća za zaštitu životne sredine grada Kragujevca gospodin Vladimir Maksimović izjavio je da projekat „Reakcija – reciklažna akcija“ ima visok stepen održivosti, kao i da u njemu učestvuje veliki broj učenika osnovnih škola i polaznika predškolskih ustanova. U okviru projekta, učenici će biti informisani o značaju reciklaže i upravljanju otpadom, a biće nabavljeno i 40 žičanih kontejnera za reciklažu. Projekat će trajati do 15. novembra 2015. godine, a realizuje se uz podršku Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine.
Kada je reč o projektu „Integracija mladih sa problemom u ponašanju kroz vršnjačku grupu“, cilj je da se kroz ekološke radionice mladi sa problemom u ponašanju vrate u društveno priznate tokove. Koordinator projekta gospođa Jasmina Čobanović je ovom prilikom istakla da će korisnici projekta biti mladi koji su na evidenciji Centra za socijalni rad „Solidarnost“, kao i da će projekat trajati četiri meseca. Projekat se realizuje u saradnji Prve tehničke škole u Kragujevcu, ekološke organizacije CEOOR i Eko parka Ilina voda.
Sandra Jovićević
foto: kragujevac.rs
Zavod za zaštitu prirode Republike Srbije sredinom septembra 2015. godine raspisao je Internacionalni foto konkurs „Biodiverzitet“.
Svi zainteresovani fotografi mogu poslati svoje fotografije u okviru četiri kategorije: divlji svet, crvena lista, pejzaži i ljudi. U okviru kategorije divlji svet biće prihvaćene fotografije retkih i nesvakidašnjim momenata u biljnom i životinjskom svetu koje kreativno ističu karakter i ponašanje određene vrste u njenom prirodnom staništu; u okviru kategorije crvena lista zainteresovani mogu podneti fotografije retkih vrsta i ekosistema; fotografije pejzaža trebalo bi da prikažu prirodu, dok fotografije u okviru kategorije ljudi moraju prikazati raznolikost i običaje ljudske vrste.
Fotografije se mogu poslati na konkurs do 15. oktobra 2015. godine, a najboljih 25 radova biće izloženo u okviru Trećeg svetskog kongresa biodiverziteta koji se održava od 26. do 29. oktobra 2015. godine na Mokroj Gori.
Foto konkurs „Biodiverzitet“ organizuje Zavod za zaštitu prirode uz podršku društva National Geographic i kompanije CANON.
Više informacija možete pogledati na sledećem linku.
foto: zzps.rs
U utorak 29. septembra 2015. godine u Obrenovcu održan je Regionalni skup „Odgovor prirode na smanjenje rizika od katastrofe“.
Državni sekretar Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije gospođa Stana Božović izjavila je da je veza između životne sredine i prirodnih katastrofa široko dokumentovana, ali nedovoljno integrisana u planove za smanjenje rizika od katastrofa. Kako je dodala, ekosistemi mogu doprineti smanjenju rizika od katastrofa, dok degradirano okruženje može da izazove ili pogorša katastrofe, a klimatske promene mogu doprineti dodatnim negativnim uticajima.
Gospođa Božović je navela i da odgovarajući menadžment ekosistema može da se iskoristi za smanjenje rizika od katastrofa i prilagođavanja u vezi klimatskih rizika.
Regionalni skup „Odgovor prirode na smanjenje rizika od katastrofa“ organizovalo je Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine u saradnji sa Savetom Evrope i Međunarodnom organizacijom za zaštitu prirode.
Sandra Jovićević
foto: eko.minpolj.gov.rs
Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs
©2024 www.energetskiportal.rs
