U Vrbasu je nedavno očišćena glavna deponija koja se nalazi u Ravnom Selu.
Na čišćenju deponije bili su angažovane ekipe JKP „Komunalac“ iz Vrbasa i PJ „Čistoća“, a za njenu sanaciju izdvojeno je 736 hiljada dinara.
Kako je saopšteno, ova deponija sanirana je i pre dve godine, ali stanovnici nisu poštovali zabranu bacanja smeća na ovom lokalitetu.
izvor: vrbas.net
Sandra Jovićević
Na 4. Biznis konferenciji o energetskoj efikasnosti BEES 2016 gradonačelnik Zrenjanina gospodin Čedomir Janjić primio je nagradu BEES Award 2016, za izuzetan doprinos grada Zrenjanina unapređenju energetskog sektora i unapređenju energetske efikasnosti, upotrebi obnovljivih izvora energije i zaštite životne sredine. Nagradu je, uz Grad Zrenjanin, zaslužilo još 12 kompanija i lokalnih samouprava u Srbiji.
Kako su saopštili stručni ocenjivači, grad Zrenjanin je u dužem vremenskom periodu iskazao izuzetnu društvenu odgovornost i jasno opredeljenje ka racionalnom korišćenju i smanjenju potrošnje energije, unapređenju energetske efikasnosti, unapređenju kvaliteta komunalnih usluga i transporta i zaštiti životne sredine.
Gospodin Janjić je izjavio da je zadovoljan jer su i institucije van Zrenjanina prepoznale ovaj grad kao dobro mesto za investiranje, kao i lokalnu samoupravu koja vodi računa i u delu komunalnih usluga, u delu energetike i svega onoga što je u prethodnom periodu urađeno na tom planu. On je podsetio da bolnica u Zrenjaninu ima jedan od najvećih instaliranih sistema solarnih panela u Srbiji, da su paneli postavljeni i na hali sportova „Medison“, kao i da je u školi „Jovan Cvijić“ instaliran sistem toplotnih pumpi.
U radnom delu konferencije grad Zrenjanin predstavio je svoje potencijale i presek realizovanih aktivnosti od 2010. godine, kada se u Gradskoj upravi sistematizovano pristupilo poslovima energetske efikasnosti. Prezentaciju na temu „Racionalno upravljanje energijom i održiva energetska budućnost“ održao je stručni saradnik za poslove energetske efikasnosti u Gradskoj upravi gospodin Dušan Mihajlov.
izvor: zrenjanin.rs
Sandra Jovićević
Pregovaračka plaforma za Poglavlje 27 biće izrađena do jula 2017. budući da se krajem godine očekuje njegovo otvaranje bez pratećih merila, izjavio je danas savetnik predsednika PKS Siniša Mitrović.
On je rekao da to podrazumeva ozbiljan posao koji neće moći da uradi samo administracija i da je zato važno da se svi koji učestvuju u tome uključe i u saradnji sa PKS, GIZ-om i drugim međunarodnim organizacijama daju doprinos u izradi pregovaračke platforme koja će biti obavezujuća i veoma važna za industriju, ali i lokalne samouprave i građane.
Poglavlje 27 odnosi se na oblast životne sredine.
“To će podrazumevati niz posla koji neće moći da uradi samo administracija. Sada već početkom novog projekta izrade nacionalnih implementacionih planova imaćemo preko osam ili devet radnih grupa koje će biti važne za posebne tokove otpada, rekao je Mitrović na konferenciji o odvojenom sakupljanju otpada i reciklaži u PKS u organizaciji Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine i uz podršku Nemačke razvojne saradnje.
Kako je rekao Mitrović, 2016. godinu u ovoj oblasti obeležilo je uvođenje doktrine “cirkularna ekonomija”, a ona će, istakao je, biti i “mejnstrim politika” u 2017. kada je u pitanju promena regultave.
On je ukazao da je važno da se reši to kako da sakupljači sekundarnih sirovina budu deo legalnog sistema.
Izvor: tanjug.rs
Foto: www.energetskiportal.rs
Vesna Vukajlović
Irak je povećao kontigent isporuka nafte Kini, SAD i Indiji, kako bi ispoštovao obaveze iz ugovora potpisanih uoči dogovora članica i nečlanica Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK) o smanjenju proizvodnje radi podizanja cene tog energenta, javlja Rojters.
Iračka naftna kompanija Ojl marketing kompani (SOMO) povećala je kontigent isporuka kineskom Unipeku, najvećem kupcu iračke nafte, za tri procenta na između 40 i 60 miliona barela za svaki kvartal u 2017. godini.
SOMO će, takođe, pod novim ugovornim uslovima isporučiti naftu kompanijama Ekson mobajl, Ševron i indijskom prerađivaču nafte Esar ojl, tvrde izvori upoznati sa situacijom.
Ugovor sa kineskim Unipekom je potpisan pre nego se naftni kartel OPEK, čiji je Irak član, dogovorio sa drugim nečlanicama kartela, predvođenim Rusijom, o smanjenju proizvodnje za čak 1,8 miliona barela nafte dnevno, u nastojanju da se smanji prekomerna globalna ponuda.
“Ukoliko Irak poveća obim isporuka Kini, dok drugi moraju da smanje ili da zadrže na stabilnom nivou, Irak će neizbežno zadobiti novi tržišni udeo”, izjavio je neimenovani trgovac.
Irak je drugi najveći proizvođač nafte unutar OPEK-a posle Saudijske Arabije, i trenutno je trećerangirani u isporukama nafte Kini, posle Rusije i Saudijske Arabije.
Izvor: tanjug.rs
V.V.
U opštini Čajetina u 2017. godini planirana je izgradnja dve male hidroelektrane.
Reč je o malim hidroelektranama „Komalj“ i „Peta“, čija će instalisana snaga biti 700kW i 800kW, a očekuje se da će u realizaciju ovih projekata „Zlatiborske elektrane“ uložiti preko 5 miliona evra.
Inače, krajem leta ove godine počela je sa radom mala hidroelektrana „Beli Kamen“ u ovoj opštini. Snaga elektrane iznosi 1,68 MW, a u njenu izgradnju uloženo je 5,2 miliona evra.
izvor: glaszapadnesrbije.rs
Sandra Jovićević
Narodna skupština Republike Srpske usvojila je odluku o zaduženju Republike Srpske kod Nemačke banke za obnovu i razvoj (KfW) od 60 miliona evra za izgradnju vetroelektrane „Hrgud“ u opštini Berkovići.
Vetroelektranu u selu Hrgud u opštini Berkovići će graditi Elektroprivreda Republike Srpske Matično preduzeće Trebinje, koje je koncesiju dobilo na 50 godina.
Predviđeno je da snaga vetroelektrane bude 48 MW, dok bi godišnja proizvodnja iznosila 126 GWh.
izvor: energetika.ba
Sandra Jovićević
Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine saopštilo je da je doneto Rešenje o davanju saglasnosti na ažuriranu Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu projekta postrojenja za reciklažu elektronskog i električnog otpada u opštini Palilula, nosioca projekta „Set Reciklaža“ Beograd.
Uvid u doneto Rešenje može se izvršiti u prostorijama Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine u Beogradu, kao i na službenom sajtu Ministarstva u roku od 20 dana od dana objavljivanja ovog obaveštenja.
Protiv ovog Rešenja nije dopuštena žalba. Nosilac projekta i zainteresovana javnost mogu pokrenuti upravni spor podnošenjem tužbe nadležnom sudu u roku od 30 dana od dana prijema ovog rešenja, odnosno od dana objavljivanja u sredstvima informisanja.
Više informacija možete pogledati na sledećem linku.
izvor: eko.minpolj.gov.rs
Sandra Jovićević
Vlada je na juče održanoj sednici donela Odluku o Energetskom bilansu Crne Gore za 2017. godinu kojom su obuhvaćeni bilansi električne energije, uglja i naftnih derivata, kao i mere za realizaciju utvrđenih projekcija.
„U diskusiji je, između ostalog, istaknut pozitivan iskorak u bilansu električne energije, jer je planirana proizvodnja od 3.359 GWh na pragu elektrana, što je više od procene ostvarenja u tekućoj godini za 9,8 odsto“, kaže se u saopštenju Vladinog Biroa za odnose s javnošću.
Premijer, Duško Marković je, kada su u pitanju obnovljivi izvori energije, istakao da je Crna Gora dostigla potreban nivo proizvodnih kapaciteta u toj oblasti, što je obaveza iz procesa integracije u Evropsku uniju.
“Predsednik Vlade je zakljućujući ovu tačku dnevnog reda naglasio da će zatražiti od potpredsednika Vlade za ekonomsku politiku i finansijski sistem i ministarke ekonomije da energetski kompleks Vlada nadzire u celini, kako se ne bi događalo da pojedini privredni subjekti koji su u većinskom državnom vlasništvu zarad povećanja sopstvene dobiti uzrokuju gubitke u drugim državnim privrednim društvima”, kaže se u saopštenju.
Navodi se da je, imajući u vidu personalne promene u sastavu Vlade, a u cilju stručnog usmeravanja i praćenja poslova od značaja za pripremu i sprovođenje investicionih projekata iz oblasti infrastrukture, Vlada donela Odluku o obrazovanju Nacionalne investicione komisije kojom će predsedavati Marković.
Izvor: vijesti.me
V.Vukajlović
EPS će do 2025. godine realizovati investicije u elektroenergetski sistem Srbije vredne ukupno više od 4,5 milijardi evra, izjavio je danas direktor Sektora za strategiju EPS-a Aleksandar Jakovljević.
On je na konferencija “The Economist: Svet u 2017” u Skupštini Srbije, na panelu posvećenom energetici, rekao da se u narednom periodu očekuje rast privednih aktivnosti u Srbiji.
“Postavlja se pitanje, kako ćemo obezbediti energiju u Srbiji za potrebu potrošača. Termoelektrane na ugalj će i dalje ostati dominantan oslonac u narednom periodu, uz usklađivanje sa regulativom EU u oblasti zaštite životne sredine. Do sada smo uložili u to oko 200 miliona evra i u narednom period se očekuje još 600 miliona evra”, rekao je Jakovljević.
On je rekao da su predviđena i značajna sredstva za revitalizaciju hidroeketrana, kako bi i u tom segmentu ostala nepromenjena proizvodnja struje.
“Imamo projekte i u distributivnom delu u vezi sa povećanjem sigurnosti snabdevanja, ali i za efikasniji rad postojećeg sistem. U narednom periodu, do 2025. su predviđene investicije na nivou većem od 4,5 milijarde evra u elektronenergetski sistem Srbije”, naglasio je Jakovljević.
On je naglasio da postoji potencijal i u obnovljivim izvorima energije i da država ima određene akcione planove koji će biti realizvani.
Govoreći o obnovljivim izvorima energije, Jakovljević je rekao da oni ne mogu trenutno da budu alternativa uglju i dodao su zato planirane razne aktivnost za smanjenje emisije CO2. On je naglasio da postoji veliki potencija za unapređenje energetske efikasnosti u Srbiji.
“Pokrivamo godišnju potrebu potrašača u Srbiji. Imamo višekove u letnjem periodu i manjkove u zimskom, ali smo uglavnom uravnotežni. Projekcija potrošnje pokazuje da neće biti nekog velikog povećanja potrošnje u narednom periodu”, naveo je Jakovljević.
Izvor: tanjug.rs
Američki eksperti ocenili su da je RTB „Bor“ napredovao u svakom segmentu ekologije, poput tretmana otpadnih voda i smanjenja koncentracije SO2 gasa.
Kako je u izjavi Tanjugu objasnio inženjer gospodin Teri Braun, prema preliminarnoj reviziji operativnih podataka, video je da su ostvarenja danas mnogo bolja nego ranije, te da su postignuti mnogo bolji rezultati po pitanju smanjenja koncentracije SO2 gasa. On je istakao da je sada sve u skladu sa srpskim zakonom i propisima, a da su primećena i vidna poboljšanja u delu tretmana otpadnih voda.
Direktor RTB „Bor“ gospodin Blagoje Spaskovski kaže da topionica danas radi sa boljim parametrima, ali da još uvek ima mesta za par koraka do onih koji su dizajnom postavljeni. Dodao je da je bezbednost radnika podignuta na maksimalan nivo, a od posebne važnosti je i ekološka pobeda koju je RTB postigao. Spaskovski je naglasio da mu je ocena rada postrojenja za tretman otpadnih voda, koju su dali nezavisni inženjeri iz Amerike, posebno važna jer je upravo u tom delu zabeležena najveća ušteda dok se nova topionica gradila.
izvor: tanjug.rs
Sandra Jovićević
Savetnik generalnog direktora „Srbijagasa“ gospodin Dragiša Martinović izjavio je da će do kraja decembra 2016. godine biti doneta odluka o proširenju podzemnog skladišta gasa „Banatski Dvor“.
On je istakao da Srbija može zajedno sa „Gaspromom“ da proširuje „Banatski dvor“ i razmišlja o novom skladištu gasa, jer jedino su skladišta gasa nešto što će nam u narednom periodu omogućiti sigurno snabdevanje gasom Srbije. Naveo je da je za „Srbijagas“ veoma važno što realizuje količine gasa koje ima sa „Gaspromom“, a koje rastu svake godine i ovo je četvrta godina u kojoj povećavamo obim kupovine tako da tržište gasa u Srbiji stabilno raste.
Generalni direktor „Srbijagasa“ gospodin Dušan Bajatović je ranije izjavio da bi za Srbiju bilo najpovoljnije da se kapacitet skladišta gasa u „Banatskom Dvoru“ sa sadašnjih 450 miliona kubnih metara proširi na milijardu kubika.
izvor: tanjug.rs
Sandra Jovićević
Na 15. Generalnoj Skupštini IMPEL (European Union Network for the Implementation and Enforcement of Environmental Law) održanoj od 1. do 2. decembra 2016. godine u Bratislavi, odlučeno je da Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, Sektor inspekcije za zaštitu životne sredine, postane član ove evropske mreže.
IMPEL je mreža inspekcija evropskih zemalja u oblasti zaštite životne sredine.
Članstvom u IMPEL-u inspekcija za zaštitu životne sredine će nastaviti jačanje saradnje sa evropskim zemljama u oblasti životne sredine i razmenu iskustava i znanja u implementaciji i nadzoru evropske regulative u ovoj oblasti. Podrška i razmena iskustava sa zemljama članicama IMPEL mreže ima izuzetan značaj u svrhu ostvarivanja standarda uspešnosti i napretka Sektora inspekcije za zaštitu životne sredine.
izvor: eko.minpolj.gov.rs
Sandra Jovićević
Ministarstvo održivog razvoja i turizma (MORT) Crne Gore očekuje da će Poglavlje 27 biti otvoreno u prvoj polovini sledeće godine, saopštila je Ivana Vojinović iz tog resora, navodeći da će Eko fond biti ključni mehanizam za finansiranje obaveza u toj oblasti, prenose Vijesti.
„Očekujemo da će poglavlje o životnoj sredini i klimatskim promenama biti zvanično otvoreno vrlo brzo, u prvoj polovini sledeće godine. Očekujemo da će tada biti održana Međuvladina konferencija na kojoj će ovo najzahtevnije i finansijski najintezivnije poglavlje biti i zvanično otvoreno“, rekla je Vojinović.
Ona je, na otvaranju radionice „Monitoring Poglavlja 27 – alati i tehnike praćenja“, saopštila da je Crna Gora u ovom momentu, na neki način, spremna za otvaranje Poglavlja 27.
„Na bazi urađene Strategije koju je Vlada usvojila, imamo jasno i precizno definisan plan svih aktivnosti koje treba da se realizuju u narednom četvorogodišnjem periodu, definisane nosioce realizacije određenih aktivnosti i procijenjena finansijska sredstva koja je neophodno uložiti“, pojasnila je Vojinović.
Ona je ocenila da je Crna Gora u ovogodišnjem Izveštaju o napretku Evropske komisije (EK), u odnosu na prethodne, dobila najpozitivniju ocjenu u okviru Poglavlja 27.
„Ako bismo izvršili regionalno poređenje sa ostalim državama kandidatima i potencijalim kandidatima, Crna Gora je takođe ostvarila najbolju gradaciju u odnosu na ispunjavanje kriterijuma koje EK postavlja“, navela je Vojinović.
Govoreći o ključnim izazovima u ovoj oblasti, rekla je da su za implementaciju obaveza iz ovog poglavlja potrebna velika finansijska sredstva. Prema njenim rečima, prepoznajući enormna finansijska sredstva koja je potrebno uložiti u predstojećem periodu, u novom Zakonu o životnoj sredini uveden je mehanizam Eko fonda. Vojinović je objasnila da će Fond služiti kao ključni mehanizam za finansiranje obaveza, programa i projekata iz oblasti životne sredine.
„Iako Zakon nalaže obavezu da Fond bude uspostavljen do sredine 2018. godine, potrudićemo se i uložiti sve napore da on počne sa radom i do kraja 2017. godine“, rekla je Vojinović.
U toku pripremne aktivnosti u vezi sa studijom opravdanosti osnivanja Fonda, kako bi on bio finansijski održiv, traži se opravdani model Eko fonda u kadrovskom, organizacionom, tehničkom smislu i finansijskom smislu.
„Ono što sa sigurnošću mogu reći i pre izrade studije je da će funkcionisanje Fonda biti zasnovano na takozvanom principu „zagađivač plaća“, saopštila je Vojinović. To znači, objasnila je ona, da će se on u jednom delu finansirati od prikupljenih naknada od zagađivača životne sredine. Vojinović je ocenila da je ova godina bila jako uspešna za sve subjekte koje doprinose realizaciji obaveza iz ovog poglavlja.
Izvor: vijesti.me
V.V.
Ministar industrije, energetike i rudarstva Republike Srpske Petar Đokić izjavio je da je kompanija “Mital” spremna da ponudu za Rudnik gvozdene rude /RŽR/ “Ljubija” podigne na 60 miliona KM i izjednači je sa ponudom “Izraeli investment grupe”.
Đokić je rekao da će Vlada Republike Srpske uskoro odlučiti kome će biti prodate akcije “Ljubije”, i istakao da će biti izabrana ponuda koja je u najboljem interesu za Republiku Srpsku.
“Mital je u prvoj ponudi nudio 29 miliona KM, a sada je i njihova ponuda udvostručena”, rekao je Đokić za “Euroblicu”, zatim je napomenuo da je u postupku prodaje Rudnika “Ljubija” cilj Vlade Srpske bio podsticanje konkurencije.
“Nadam se da ćemo imati razumevanja koja neće blokirati proces. Niko ne može da bude unapred favorizovan. Apsolutno sam protiv toga da bilo ko ima monopol. Tako je i “Mital” prihvatio da se menja jer je osetio jak uticaj konkurencije”, kaže Đokić.
Izvor: srna.rs
Vesna Vukajlović
Posle Osijeka, Opatije i Splita, poslednji susret kupaca HEP Opskrbe održan je juče u Zagrebu. U ovogodišnjem programu učestvovalo je više od 800 uglednih privrednika, najvećih kupaca električne energije iz čitave Hrvatske.
Okupljenim se privrednicima, među kojima su bili i predstavnici uglednih velikih kupaca poput Plive, INA-e, HRT-a, Ericsson Nikole Tesle, Končara, Messera, Vetropacka, Podravke, Aquafilcroa, Vindije i drugih, obratio predsednik Uprave Hrvatske elektroprivrede Perica Jukić i naglasio: „HEP je snažna, stabilna i organizovana kompanija koja se uspešno nosi s konkurencijom i može da odgovori na sve energetske potrebe kupaca, koliko god one bile složene ili posebne. Zato i nakon gotovo 8 godina od kada je tržište u Hrvatskoj otvoreno, HEP je i dalje je lider i drži 85 posto tržišta.“
O novostima u poslovanju HEP Opskrbe i trendovima na tržištu električne energije govorila je direktorka HEP Opskrbe, Tina Jakaša. „Zahvaljujući inovativnosti poslovanja, HEP Opskrba nastavlja da bude vodeći snabdevač električnom energijom u Republici Hrvatskoj, s više od 69 hiljada kupaca i prodajom od 6,8 TWh u prošloj godini.“, izjavila je direktorka Jakaša.
Izvor: hep.hr
V.V.
Bez energetske bezbednosti i diverzifikacije energetske politike ne možemo da očekujemo da na ekonomskom planu puno prosperiramo i da na pravi način organizujemo našu zemlju, poručio je danas potpredsednik skupštine Vladimir Marinković.
“Bez javnog i dobrog dijaloga između privrede i države i jakih imputa koje dobijamo od privrednika i potencijalnih investitora, jasno je da ta politika ne može da bude na nekom zavidnom nivou”, istakao je Marinković na otvaranju 4. biznis konferencije BEES 2016 “Kako privući nove investicije u energetskom sektoru – projekcije do 2020”.
On smatra da imamo dovoljno resursa, snagu i energiju, ali što je najbitnije političku volju da razvijamo energetski sektor.
Marinković je poručio da je parlament spreman na dijalog i da su privrednici, strukovna udruženja, asocijacije dobrošla u parlament kako bi razgovarali o svakom aspektu koji će doprineti tome da se zakonska regulativa poboljša i da se na najbolji mogući način razvija energetski sektor s obzirom na dobre potencijale.
Podsećajući da je krajem 2015. donet nov zakon o energetici, on je izrazio nadu da taj dokument daje mogućnost investitorima za investicije u svim aspektima energetike, te da daje mogućnost za sprovođenje strategije naše zemlje u domenu energetske politike.
Šef predsedništva za zapadni Balkan Evropske investicione banke Dubravka Negre rekla je da je zahtev Evropske komisije da ta banka poveća aktivnosti u zemljama zapadnog Balkana kroz takozvanu inicijativu ekonomskog i socijalnog okvira koji treba da se poveća u ovom delu Evrope.
“Dobili smo novi mandat da finansiramo veći broj projekata i u većem iznosu i planiramo da plasiramo dodatnih dve milijarde evra u naredne četiri godine u zemlje zapadnog Balkana i da ta sredstva kombinujemo sa bespovratnim sredstvima”, rekla je ona.
Prema njenim rečima, fokus tih sredstava između ostalog i na projektima energetike. Ona je izrazila nadu da će posle nekog vremena donekle usporenih investicija uspeti da realizujemo nove projekte i u sektoru energetike. Direktor Mas Medija Internacional Milivoje Radovanović rekao je da je energija ključni problem budućnosti.
On je rekao da na konferenciji učestvuju predstavnici više od 20 država sa ciljem povezivanja i umrežavanja državnih i finansijskih institucija, lokalnih samouprava, asocijacija i drugih biznis faktora.
Konferencija je održana uz institucionalnu podršku Ministarstva rudarstva i energetike i Inžinjerske komore Srbije.
Izvor: tanjug.rs
V.V.
Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs
©2024 www.energetskiportal.rs
