Home Blog Page 1340

Ohridsko jezero je ugroženo prirodno nasleđe

ohridsko_jezero
Foto-ilustracija: Unsplash (Milana Jovanov)

Kako prenosi portal www.telegraf.rs postoji opasnost da Ohridsko jezero bude ugroženo, kao i da poslednja močvara u ohridskom regionu presuši. Ohrid predstavlja jedno do 35 područja proglašenih za svetsko prirodno nasleđe, a prema UNESKO.

Makedonski ekolozi „Front 21/42“ i „Eko-svest“ upozoravaju da planirani razvojni projekti duž obale Ohridskog jezera i Nacionalnog parka „Galičica“ mogu dovesti do presušivanja poslednje močvare u ohridskom regionu – Studenčiškog Blata.

Postoji sumnja da će se time naneti šteta brojnim vrstama biljnog sveta zaštićenog Bernskom konvencijom (konvencija o zaštiti evropskih divljih vrsta i prirodnih staništa ), a planirana izgradnja ski-centra na planini gde nema snega uništiće celokupni biodiverzitet na Galičici.

Zbog tih planova, navedena udruženja strahuju da će u tom slučaju Ohridsko jezero biti izbrisano i sa liste UNESKO.

UNESKO je pre nekoliko meseci upozorio da veliki broj planiranih infrastrukturnih projekata može da utiče na vrednost Ohrida i jezera. Na poslednjoj sednici u Istanbulu, najavljena je mogućnost da 2017. godine Ohrid bude izbrisan sa liste UNESKO i prebačen na Listu svetsog nasleđa u opasnosti.

Pored žalbe koju su podneli Stalnom komitetu Bernske konvencije u Strazburu, ekolozi zahtevaju da se planirani projekti odlože, jer je Makedoniji dat rok da do februara 2017. godine odstrani primedbe Komiteta UNESKO.

Izvor: telegraf.rs

V.V.

NIS kandidat za prestižnu nagradu u oblasti zaštite životne sredine

nisssOd juče 9. januara, počela je prva faza javnog glasanja kako saopštava Naftna industrija Srbije. Za NIS možete glasati putem linka koji se nalazi na portalu ove kompanije. Nakon odlaska na preporučeni link  potrebno je da na označenom mestu upišete svoju e-mail adresu na koju potom stiže poruka o potrebi verifikacije. Tek nakon verifikacije, glasanje je uspešno obavljeno. Javno glasanje traje do 1. marta 2017. godine u 17 časova.

NIS je prošao u narednu fazu konkursa European Business Awards, nakon što mu je dodeljena nagrada „Nacionalni šampion“  u kategoriji „Zaštita životne sredine i održivi razvoj“.

Izvor: nis.eu

V.V.

Pošumljavanje u Kruševcu

2_424x289_7f7ffda8f4599fd50bd598210bc543fe“United Group“ Fondacija i grad Kruševac realizovali su akciju ozelenjavanja u okviru kampanje „Ne prljaj, nemaš izgovor“. Tim povodom,  je za predstavnike ove Fondacije priređen prijem. Primili su ih gradonačelnik Dragi Nestorović i pomoćnik gradonačelnika Olivera Drenovac.

Koordinator „United Group“ Fondacije Zorica Bošnjaković je rekla da je misija Fondacije kontinuiran rad na unapređenju lokalnih zajednica širom Srbije.

„Jedan od naših prioriteta je očuvanje životne sredine i zdravog okruženja, kroz akcije pošumljavanja i ozelenjavanja kao i kroz veliku kampanju „NPNI“ koju realizujemo zajedno sa kompanijama SBB i TTV sa ciljem promene svesti šire javnosti o važnosti očuvanja sredine u kojoj živimo“.

“United Group“ Fondacija darovala je gradu 470 sadnica lišćara, u vrednosti od 369.000 dinara. Sadnja je izvršena u naselju Rasadnik, u delu iza P i B zgrada, pored staze ka Slobodištu i dalje u parku Slobodište (uz stazu). Realizovalo je preduzeće JKP „Kruševac“, a posađene su sadnice crvenog hrasta, jasena, bresta, platana, crvene šljive, ukrasne trešnje i javora.

Izvor: krusevac.rs

V.V.

Od danas skuplje gorivo u Crnoj Gori

Foto-ilustracija: Pixabay (IADE-Michoko)
Foto-ilustracija: Pixabay

Cene goriva u Crnoj Gori od ponoći su veće od 12 do 16 centi, jer su obračunate nove akcize od devet centi po litru.

Iz Ministarstva ekonomije “Vijestima” je saopšteno da će od danas litar eurosupera 98 koštati 1,33 evra. Od toga je akciza sa PDV-om 11 centi i jedan cent je poskupljenje.

Litar eurosupera 95 koštaće 1.29 evra ili 12 centi više, dok je dizel poskupeo 16 centi (akciza i PDV 11 centi i poskupljenje pet centi) na 1,16 evra.

Lož ulje za veleprodaju poskupelo je 13 centi na 1.14 evra, a lož ulje za grejanje 12 centi na 86 centi.

Skupština je 30. decembra usvojila izmene Zakona o akcizama koje predviđaju povećanje akciza na sve vrste goriva za devet centi. Veće akcize su deo meera štednje za ovu godinu u cilju smanjenja budžetskog deficita i javnog duga.

Prema odredbama Uredbe o načinu obrazovanja maksimalnih maloprodajnih cena naftnih derivata, naredni obračun će se obaviti  23. januara 2017. godine, a eventualno izmenjene vrednosti naftnih derivata  važiće od 24. januara.

Izvor: vijesti.me

V.V.

U Beogradu će biti zamenjeno 70 km vodovodnih cevi u 2017. godini

1345022537585bc82b198f9970125099_w640

Gradonačelnik Beograda gospodin Siniša Mali izjavio je da će ove godine biti zamenjeno 70 kilometara vodovodnih cevi u centru grada i na Novom Beogradu.

On je istakao da je jedini problem u gradu, usled lošeg vremena i niskih temeperatura, pucanje starih vodovodnih cevi. Kako je dodao, to su one stare azbestne vodovodne cevi, na čije pucanje ne možemo da utičemo jer su stare i 40 do 50 godina.

Naveo je da će taj problem će biti rešen jer će ove godine biti zamenjeno 70 kilometara vodovodnih cevi kako ne bi bilo problema narednih zima.

izvor: tanjug.rs

Sandra Jovićević

Ne očekuju se problemi u snabdevanju energijom zbog ledenog talasa

Foto-ilustracija: Unsplash (adriano qCB)

„Elektroprivreda Srbije“ obezbedila je stabilno snabdevanje električnom energijom tokom ledenog talasa koji povećava potrošnju u celoj Srbiji.

Tokom božićnih praznika EPS je isporučivao oko 120 miliona kWh dnevno, a prvog radnog dana nakon praznika očekivao se rast potrošnje električne energije na oko 130 miliona kWh. Potrošnja raste jer se električna energija koristi za grejanje, ali je manja nego tokom zime 2012. godine kada je premašivala i 140 miliona kWh dnevno.

Preduzete su sve neophodne mere i ne očekuju se problemi u snabdevanju. Sistem EPS-a je stabilan i zaposleni su spremni da odgovore na sve izazove koje u iskopavanju i dopremi uglja, proizvodnji energije, distribuciji i snabdevanju donosi ekstremno hladno vreme.

Na površinskim kopovima „Elektroprivrede Srbije“ nema zastoja u proizvodnji uglja uprkos niskim temperaturama i snegu koji pada. Sistemi za proizvodnju uglja u RB „Kolubara“ rade stabilno zahvaljujući dobroj pripremi, koja je najbitnija za rad u zimskim uslovima. Putevi do i unutar kopa bili su raščišćeni i radnici su na vreme stigli do mašina i bagera. Dobrim planiranjem odgovornih i predanim radom zaposlenih proizvodni proces se realizuje u svim proizvodnim pogonima Ogranka „Kolubara”, a zimska služba je spremno dočekala ledeni talas.

Proizvodnja jalovine i uglja na Površinskom kopu „Drmno“ je stabilna i pored niskih temperatura koje se spuštaju do minus 23 stepena Celzijusa. Hladnoća i mraz otežali su rad rudarima, ali ih nisu sprečile da se ispune proizvodne obaveze. Od početka godine rudarski sistemi, angažovani na otkrivanju uglja premašili su plan proizvodnje za 30 odsto, dok je proizvodnja uglja stabilna i dnevno se iskopa u proseku oko 23.000 tona lignita. Ledeni dani nisu poremetili planove pomeranja rudarskih sistema i od početka godine na kopu „Drmno“ pomerena su tri rudarska sistema.

izvor: rbkolubara.rs

Sandra Jovićević

Izrael gradi najviši solarni toranj na svetu

Foto-ilustracija: Unsplash (shane-rounce)

Izrael usred pustinje Negev na jugu zemlje gradi najviši solarni toranj na svetu.

Toranj Ashalim biće visok 250 metara, a s radom će početi 2018. godine. Kada bude izgrađen, toranj će okruživati 50.000 heliostata – solarnih ogledala. Za razliku od solarnih panela, ova ogledala će reflektovati sunčeve zrake do tornja stvaranjem koncentrisane solarne energije.

Smatra se da će toranj obezbeđivati dovoljno energije za 130.000 domaćinstava.

Cilj Izraela je da do 2020. godine osigura 10 odsto električne energije iz obnovljivih izvora.

izvor: energetika.ba

Sandra Jovićević

Mali vranac prisutan u Beogradu

vranacNa srpskom portalu WWF objavljeno je da su ornitolozi Lige za ornitološku akciju, u saradnji sa Zavodom za zaštitu prirode Srbije, krajem prošle godine ponovo organizovali prebrojavanje malih vranaca i potvrdili da uz obalu reke Save u Beogradu ove godine zimuje 3.700 jedinki. To predstavlja 5,3 odsto evropske, odnosno oko dva odsto ukupne svetske populacije.

Brojnost malih vranaca je skoro ista kao i prošle godine  kada je izbrojano 3.800 jedinki. Relativno stabilna brojnosti i stalno  prisustvo ovih ptica i dalje pokazuje veliku vrednost i značaj rečnih staništa u užoj gradskoj zoni.

Mali vranac je vrsta ptica koja je strogo zaštićena u Srbiji, kao i u Evropskoj uniji. Pripada grupi vrsta od posebnog značaja za zaštitu što u skladu sa Evropskom direktivom o pticama podrazumeva i proglašenje posebnih područja za njenu zaštitu. Procenjuje se da ukupna evropska populacija broji od 28.000 do 39.000 gnezdećih parova. Kao vrsta vezana za vodena staništa, ugrožena je njihovim uništavanjem i isušivanjem.

Ptice se preko dana uglavnom hrane na Savi, Dunavu i drugim većim vodenim površinama u okolini, a uveče se sakupljaju u jata i u velikim grupama noće u vrbacima uz Savu tražeći specifične lokacije, odnosno vrbake koji se nalaze neposredno uz vodu. Najvažnije lokacije za noćenje malih vranaca se nalaze u blizini Mosta na Adi.

Zbog ugroženosti malog broja preostalih vrbaka koje mali vranci koriste inicirana je njihova zaštita. Zavod za zaštitu prirode Srbije je u saradnji sa Direkcijom za izgradnju Beograda i Ligom za ornitološku akciju izradio studiju kojom je predviđena zaštita pet lokacija na levoj i desnoj obali Save u okolini Ade Ciganlije. Studija je izrađena 2012. godine, ali do danas zaštita nije proglašena.

Izvor: wwf.rs

V.V.

Crna Gora značajan činilac u oblasti energetike

Foto-ilustracija: Pixabay (qimono)

Predstavnici Privredne komore Crne Gore saopštili su da Crna Gora može biti značajan činilac u oblasti energetike.

Kako je navedeno, prošlu godinu u sektoru energetike obeležilo je potpisivanje Ugovora o izgradnji drugog bloka Termoelektrane „Pljevlja”, ali i polaganje podmorskog energetskog kabla koji spaja Crnu Goru i Italiju, kao i dodeljivanje koncesija za istraživanje nafte i gasa u Jadranskom moru.

Osim toga, nastavljena je dodela koncesija za izgradnju malih hidroelektrana, a potpisan je i ugovor o izgradnji vetroparka „Možur”. Takođe, izgradnja vetroparka na Krnovu nalazi se u završnoj fazi i ove godine se očekuje njegovo puštanje u rad.

izvor: cdm.me

Sandra Jovićević

Energetski sistem u Srbiji stabilan

f

Energetski sistem Srbije potpuno je stabilan i tokom ledenih dana, potvrdili su gospodin Aleksandar Antić ministar rudarstva i energetike i gospodin Milorad Grčić v. d. direktora „Elektroprivrede Srbije“, koji su 8. januara 2017. godine obišli sistem za dopremu uglja u Termoelektrani „Nikola Tesla A“.

Gospodin Antić je izjavio da je na kolubarskim kopovima bilo minus 20, u Prijepolju minus 30 stepeni Celzijusa, na Pešterskoj visoravni temperatura je bila još niža. Naš energetski sistem pokazuje punu stabilnost u izuzetno teškim uslovima, stabilno proizvodimo i ugalj i električnu energiju. Nemamo problema u prenosu, a pojavljuju se kvarovi u distribuciji, pre svega u jugoistočnoj Srbiji, delom i u zapadnoj Srbiji, mahom u brdsko planinskim krajevima. Najozbiljniji problem, koji je rešen oko podne, bio je u Prijepolju, gde su se u jutarnjim satima zbog temperature od minus 30, na trafostanici zaledili prekidači.

Gospodin Grčić je istakao da se vagoni sa ugljem koji pristiže u TENT preventivno odmrzavaju vodenom parom, kako bi se sprečilo da dođe do zastoja. Zaposleni rade u svim smenama punim kapacitetima. Siguran sam da ćemo uspeti da do kraja ledenih dana održimo elektroenergetsku stabilnost. Zalihe na deponijama u elektranama su nešto više od 800.000 tona, a povećana je proizvodnja u Rudarskom basenu „Kolubara“. Kreće i veći transport uglja, tako da nema straha od nedovoljnih zaliha. Svi blokovi stabilno rade. Potrošnja struje u Srbiji je na apsolutnom proseku za ovaj period u odnosu na prethodne godine. Sve smo predvideli. Dežurne ekipe su 24 časa spremne da intervenišu.

Grčić je objasnio da, i pored veoma teških vremenskih uslova, svega 0,16 odsto potrošača u jednom momentu nije imalo snabdevanje električnom energijom. Svi kvarovi rešavaju se u najkraćem mogućem roku.

izvor: tent.rs

Sandra Jovićević

„Gasprom” postavio novi rekord u izvozu gasa u inostranstvo

sp-gasprom novosti.rs

Kompanija „Gasprom” je 5. januara 2017. godine postavila novi rekord u izvozu gasa u inostranstvo.

Kako je saopšteno, ona je tada isporučila 614,6 miliona kubnih metara gasa. Prethodni rekord je bio zabeležen 29. novembra 2016. godine i iznosio je 614,5 miliona kubnih metara gasa dnevno.

Ranije je navedeno da je „Gasprom” u 2016. godini povećao isporuke gasa u inostranstvo za 12 odsto u poređenju sa 2015. godinom.

izvor: energetika.ba

foto: tanjug.rs

Sandra Jovićević

U prvoj nedelji 2017. cene nafte porasle

56095c5b-4a04-461c-9a30-753a0a0a0a64-nafta-previewNa svetskim su tržištima cene nafte prošle nedelje blago porasle, što se povezuje sa  vestima o smanjenju proizvodnje nekih od najvećih svjetskih proizvođača.

Na londonskom je tržištu cena barela prošle nedelje porasla 0,5 posto, na 57,10 dolara. I na američkom je tržištu barel poskupeo 0,5 posto, na 53,99 dolara.

Nakon što su prošle godine cene “crnog zlata” skočile više od 45 posto, što je bio njihov najveći skok od 2009., na početku ove godine dodatno su ojačale.

Podršku cenama pružile su informacije da su neke članice Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK), u skladu s dogovorom iz novembra prošle godine, počele da smanjuju proizvodnju na početku 2017.

Prema dogovoru, OPEK bi  trebao da smanji proizvodnje za 1,2 miliona barela dnevno, što je prvi takav sporazum od 2008., a inicijativi su se pridružile Rusija i neki drugi proizvođači koji nisu u tom kartelu i koji planiraju da smanje proizvodnju za otprilike polovinu.

Zahvaljujući tome, u ovoj  godini bi trebalo da se smanji neravnoteža između prevelike ponude i slabe potražnje, što je dve godine pritiskalo cene nafte.

Prošle nedelje Saudijska Arabija, Kuvajt i Abu Dabi obavestili svoje klijente o smanjenju proizvodnje, a očekuje se da će i drugi proizvođači to učiniti u skladu s dogovorom OPEK-a.

Izvor: avaz.ba

V.V.

Trafostanica Beograd 20 pouzdan snabdevač

img_1483952037Aleksandar Antić, ministar rudarstva i energetike, je u društvu Mirjane Filipović, državnog sekretara u Ministarstvu rudarstva i energetike, tokom 7. januara posetio trafostanicu Beograd 20, gde ih je dočekalo rukovodstvo Akcionarskog društva „Elektromreža Srbije“, v.d. direktora Jelena Matejić, operativni direktor EMS AD Aleksandra Nauparac i Ilija Cvijetić, izvršni direktor za prenos električne energije.

Poseta i obilazak postrojenja u januarskim danima je bila prava prilika da se potvrdi značaj i uloga trafostanice Beograd 20 koja je obezbedila pouzdano snabdevanje Beograda električnom energijom, i da se ukaže na zalaganje zaposlenih u elektroenergetskom sektoru koji čine sve da sistem bude stabilan i u najhladnijem zimskom periodu.

„EMS AD je ponosan na realizovani projekat TS Beograd 20. Ovaj projekat ima značajnu ulogu sa stanovišta pouzdanog napajanja većeg dela Beograda (centralni, istočni i severoistočni deo). U pomenutim delovima grada nalaze se i mnoge veoma važne institucije: Klinički centri, bolnice, vojni objekti, važne državne institucije, te se sigurnost i pouzdanost napajanja, naročito u ovim najhladnijim danima, ne sme ni jednog momenta dovoditi u pitanje. Naše kolege i tokom Božića pomno prate stanje u elektroenergetskom sistemu kako grada Beograda, tako i cele Srbije, i 24 časa dnevno smo tu za naše sugrađane“, izjavila je Jelena Matejić, v.d. direktora u EMS AD.

Projekat Beograd 20 je strateški najvažniji projekat za elektroenergetsku mrežu grada Beograda, a značajan je i za celu Srbiju. Ovaj projekat EMS AD je uspešno realizovao krajem 2015. a osmišljen je i započet još daleke 1981. godine.

Izvor: ems.rs

V.V.

Na sednici Vlade se neće razmatrati statusna promena “Ljubije”

463084Ministar industrije, energetike i rudarstva Republike Srpske Petar Đokić rekao je da je Vlada Srpske zauzela stav da na sjednici Skupštine akcionara Rudnika železne rude /RŽR/ “Ljubija” 11. januara neće biti razmatrana statusna promena rudnika koja podrazumeva podelu uz osnivanje novog preduzeća.

Iz resornog ministarstva ističu da nije završen postupak privatizacije paketa od 65 odsto državnih akcija u RŽR “Ljubija” po osnovu dve primljene ponude, te bi eventualna statusna promena mogla da zakomplikuje završetak ovog postupka.

“Potrebno je izvršiti prodaju državnog kapitala u RŽR `Ljubija`, čime bi podstakli konkuretsku aktivnost i razvili daleko kvalitetniju proizvodnju mineralnih sirovina na području predorskog rudarskog basena”, navodi se u saopštenju.

Iz Ministarstva industrije, energetike i rudarstva ističu da je apsolutni interes Republike Srpske da se prirodnim resursima upravlja na najbolji način i krajnje racionalno. Za to se resorno ministarstvo maksimalno zalaže u okviru svoje nadležnosti i kroz svoj dosadašnji rad.

Đokić je istakao da će Vlada i Ministarstvo uložiti dodatne napore da se tokom ove godine pojačaju investicione aktivnosti u svim sektorima, posebno energetike i prerađivačke industrije.

Izvor: srna.rs

V.V.

London premašio godišnji limit zagađenja u 2017. godini

Photo: Pixabay

london_pixabay

Glavni londonski sistem za kontrolu zagađenja saopštio je da je London u prvih pet dana 2017. godine premašio godišnji limit zagađenja.

U ulici Brikston u južnom Londonu zabeležena je 24 puta veća koncentracija azotnog-dioksida od dozvoljene po satu, za šta je najveći krivac drumski saobraćaj, a posebno dizel vozila.

Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije, zagađenje vazduha godišnje košta Veliku Britaniju 62 milijarde funti godišnje.

izvor: 021.rs

Sandra Jovićević

Obaveštenje o postupku pokretanja revizije zaštite Predela izuzetnh odlika „Vlasine”

Foto: eko.minpolj.gov.rs

Ministarstvo-zzs

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine izdalo je obaveštenje o postupku pokretanja revizije zaštite Predela izuzetnih odlika „Vlasine”.

Zbog svojih prirodnih vrednosti i potrebe njihovog očuvanja, područje Vlasine je 2006. godine proglašeno za prirodno dobro od izuzetnog značaja, odnosno prirodno dobro I kategorije i to kao Predeo izuzetnih odlika. Uredbom o zaštiti obuhvaćena je površina od 12 740,9005 ha i ustanovljena su tri režima zaštite: I , II i III stepen. Za upravljača tog zaštićenog područja imenovano je Javno preduzeće „Direkcija za građevinsko zemljište i puteve opštine Surdulica“.

Cilj revizije zaštite i izrade nove Studije, kao i donošenje novog Akta o zaštiti je usaglašavanje sa izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode, upotpunjavanje novih, stručnih saznanja i podataka o stanju i statusu područja, kao i promena upravljača tog zaštićenog područja.

Prirodno područje koje se predlaže za zaštitu nalazi se u jugoistočnoj Srbiji najvećim delom na teritoriji opštine Surdulica, a neznatnim na teritoriji opštine Crna Trava. Predloženo područje obuhvata površinu od 12 740,9005 ha ili oko 127 km2. Maksimalna nadmorska visina je 1721 m, a minimalna 944 m. Prema strukturi površina katastarskih opština po vlasništvu u Predelu izuzetnih odlika „Vlasina“ privatnom vlasništvu pripada oko 55 odsto površina, dok državnim i ostalim oblicima vlasništva pripada oko 45 odsto. Lokaliteti u režimu I stepena zaštite su u potpunosti u državnom vlasništvu.

Prema Uredbi o ekološkoj mreži Vlasina pripada delu ekološki značajnog područja br. 88 – „Vlasina“. Zbog prisustva određenih ugroženih biljnih i životinjskih vrsta i prirodnih staništa koji se nalaze na Reѕoluciji 4. i 6. Konvencije o očuvanju evropske divlje flore i faune i prirodnih staništa, Vlasina predstavlja EMERALD područje (RS0000006) u okviru međunarodne EMERALD ekološke mreže. Kao značajno područje sa aspekta očuvanja i zaštite prirodnih vrednosti, Vlasina je upisana kao Ramsarsko područje u registar međunarodno vlažnih područja 20. novembra 2007. godine, a u skladu sa Konvencijom o močvarama od međunarodnog značaja, naročito kao staništa ptica močvarica. Prema Pravilniku o kriterijumima vrednovanja i postupku kategorizacije zaštićenih područja Predela izuzetnih odlika „Vlasine”, svrstava se u I kategoriju – zaštićeno područje od izuzetnog značaja.

Imajući u vidu postojeće stanje, odnosno da dosadašnji upravljač Javno preduzeće „Direkcija za građevinsko zemljište i puteve opštine Surdulica“, nema status indirektnog budžetskog korisnika i da prestaje da postoji 1. decembra 2016. godina, Zavod za zaštitu prirode Srbije predlaže da upravljanje o Predelu izuzetnih odlika „Vlasina” bude povereno Turističkoj organizaciji opštine Surdulica, koja će preuzeti sve zaposlene iz dosadašnje Direkcije, a koji su obavljali poslove čuvanja i upravljanja PIO „Vlasina”.

Postupak pokretanja zaštite je pokrenut 16. decembra 2016. godine, kada je Zavod za zaštitu prirode Srbije, dostavio studiju zaštite Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine, kao nadležnom organu.

izvor: eko.minpolj.gov.rs

Sandra Jovićević

1...1,3391,3401,341...1,675Page 1,340 of 1,675

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
29
30
31
1
2
3
4
Events for 31st December
No Events
Events for 1st January
No Events
Events for 2nd January
No Events
Events for 3rd January
No Events
5
6
7
8
9
10
11
Events for 4th January
No Events
Events for 5th January
No Events
Events for 6th January
No Events
Events for 7th January
No Events
Events for 8th January
No Events
Events for 9th January
No Events
Events for 10th January
No Events
12
13
14
15
16
17
18
Events for 11th January
No Events
Events for 12th January
No Events
Events for 13th January
No Events
Events for 14th January
No Events
Events for 15th January
No Events
Events for 16th January
No Events
Events for 17th January
No Events
19
20
21
22
23
24
25
Events for 18th January
No Events
Events for 19th January
No Events
Events for 20th January
No Events
Events for 21st January
No Events
Events for 22nd January
No Events
Events for 23rd January
No Events
Events for 24th January
No Events
26
27
28
29
30
31
1
Events for 25th January
No Events
Events for 26th January
No Events
Events for 27th January
No Events
Events for 28th January
No Events
Events for 29th January
No Events
Events for 30th January
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs