Raspisan konkurs za prodaju otpada u TE-KO Kostolac

24.11.2015

JP „Elektroprivreda Srbije“ iz Beograda, ogranak TE-KO Kostolac, objavilo je 24. novembra 2015. godine oglas o prodaji opasnog otpada od elektronskih i električnih proizvoda.

Kako je navedeno u konkursnoj dokumentaciji, predmet prodaje su olovne baterije u procenjenoj količini od oko 40 tona, a sa najnižom prihvatljivom cenom od 64,84 dinara po kilogramu, kao i odbačena elektronska i električna oprema drugačija od one navedene u 20 01 23 (odbačena oprema koja sadrži hlorofluorougljovodonike) i 20 01 21 (fluorescentne cevi i drugi otpad koji sadrži živu) – odnosi se samo na transformatore (20 01 35) u procenjenoj količini od 35 tona sa najnižom prihvatljivom cenom od 53,25 dinara po kilogramu.

Svi zainteresovani za učešće na tenderu, između ostalog, moraju posedovati propisanu dokumentaciju koja se odnosi na ispunjenost uslova sa aspekta zaštite životne sredine i neophodni kadrovski kapacitet, kao i vozilo za prevoz određenih opasnih roba.

Rok za podnošenje ponuda je 10 dana od objavljivanja oglasa u dnevnim listovima „Politika“ i „Večernje novosti“.

Konkursnu dokumentaciju možete pogledati na sledećem linku.

Sandra Jovićević

foto: balkanmagazin.net

Dvadeset godina rada kopa „Tamnava-Zapadno polje“

23.11.2015

JP „Elektroprivreda Srbije“ izdalo je saopštenje u kojem je istaknuto da je kop „Tamnava-Zapadno polje“ 17. novembra 2015. godine obeležio 20 godina rada.

Kako je navedeno, kop je počeo sa radom 1995. godine, a do sada je proizveo 159 miliona tona lignita. Rekord u roizvodnji uglja ostvaren je 2013. godine, kada je proizvedeno 14,6 miliona tona. U maju 2014. godine, zbog poplava, kop je prestao sa radom, a pod vodom je bilo zarobljeno 9 bagera, tračni transporteri, mašine, pomoćna meehanizacija. Nakon ispumpavanja vode, proizvodnja uglja na ovom kopu pokrenuta je u decembru 2014. godine, dok je u junu 2015. godine proizvodnja uglja vraćena na nivo pre poplava.

Na kopovima RB „Kolubara“ godišnje se proizvede oko 30 miliona tona uglja, a skoro 50 odsto proizvedenog uglja dolazi upravo sa kopa „Tamnava-Zapadno polje“.

Sandra Jovićević

foto: eps.rs

Održana radionica „Footprin3p“ u Subotici

23.11.2015

U subotu 21. novembra 2015. godine u prostoru Klein house – social bar & art gallery u Subotici održan je Summer3p postforum „Dan otvorenih vrata – umetnost i nasleđe“.

U okviru postforuma, između ostalog, održana je radionica „Footprin3p“ koja je namenjena deci i mladima starosti od 7 do 17 godina. Na radionici su prisutni mogli da izmere svoj ekološki otisak, odnosno da izračunaju kakav je njihov uticaj na planetu Zemlju.

Postforum „Dan otvorenih vrata – umetnost i nasleđe“ podržali su Fondacija za omladinsku kulturu i stvaralaštvo „Danilo Kiš“ i Kancelarija za mlade grada Subotice.

Inače, Summer3p festival organizuje se na Paliću od 2003. godine, a osim zabavnog ima i edukativni karakter. Tako se u okviru festivala održavaju radionice o zaštiti prirode i životne sredine, kao i promocije reciklaže i pravilnog odlaganja otpada.

Sandra Jovićević

foto: summer3p.subotica.com

Počela izgradnja regionalne deponije u Subotici

23.11.2015

U Subotici je 23. novembra 2015. godine obeležen početak radova na izgradnji regionalne deponije. Ovom događaju prisustvovali su predstavnici Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine, grada Subotice i preduzeća „Regionalna deponija“.

Ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine gospođa Snežana Bogosavljević Bošković izjavila je da je izgradnja regionalne deponije u Subotici prvi infrastrukturni projekat koji je resorno ministarstvo kao predlagač i korisnik predložilo da se finansira iz IPA fonda. Istakla je da je dokumentacija za projekat pripremljena još 2011. godine, dok je 2012. godine predloženo finansiranje projekta kroz IPA program. Kako je navela, ovaj projekat predstavlja primer dobre prakse, a veoma je značajan za resorno ministarstvo jer rešava problem upravljanja komunalnim otpadom u Subotici i još šest opština (Čoka, Kanjiža, Senta, Novi Knjaževac, Bačka Topola, Mali Iđoš) u skladu sa evropskim i domaćim zakonodavstvom i sprečava dalje zagađenje životne sredine. Gospođa Bogosavljević Bošković je istakla da je vrednost projekta oko 24 miliona evra, od čega je kroz IPA projekat obezbeđeno 20 miliona evra, resorno ministarstvo obezbedilo je 3,2 miliona evra, dok ostatak treba da obezbedi grad Subotica i opštine regiona.

Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji gospodin Majkl Devenport dodao je da će projekat imati veliku praktičnu primenu i omogućiće celom regionu Subotice bolji kvalitet vazduha i vode.

Kako je navedeno u saopštenju Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, ovim projektom će u Srbiji prvi put biti primenjen celoviti sistem konačnog zbrinjavanja komunalnog otpada prema standardima Evropske unije i u skladu sa Nacionalnom strategijom za upravljanje otpadom za period od 2010. do 2019. godine.

Sandra Jovićević

foto: eko.minpolj.gov.rs

Opština Kiseljak dobila sertifikat „Zelena tačka“

23.11.2015

U četiri osnovne škole u opštini Kiseljak u Bosni i Hercegovini održane su ekološke pozorišne predstave „Reciklaža nije gnjavaža“ u cilju edukacije učenika o značaju reciklaže.

Direktor kompanije „Ekopak“ gospođa Amela Hrbat izjavila je da ova kompanija ima za cilj da predstava bude odigrana u celoj Federaciji, kako bi se veći broj učenika edukovao o značaju razdvajanja ambalažnog otpada, reciklaži i zaštiti životne sredine.

Ovaj edukativni projekat realizuje kompanija „Ekopak“ u saradnji sa Forumom građana Zenice, a uz podršku Federalnog ministarstva životne sredine i turizma.

U okviru projekta, kompanija „Ekopak“ uručila je sertifikat „Zelena tačka“ opštini Kiseljak koji pokazuje da ova opština brine o zaštiti životne sredine i odlaganju ambalažnog otpada.

Inače, početkom juna 2015. godine potpisan je ugovor o uspostavljanju i razvoju Sistema Zelene tačke između opštine Kiseljak, kompanije „Ekopak“ i JP „Vodovod i kanalizacija“. Cilj Sistema Zelene tačke je uspostavljanje efikasnog, transparentnog, dugoročnog i održivog sistema za upravljanje ambalažnim otpadom. Predviđeno je formiranje 5 ekoloških otoka na kojima će se odlagati otpad, kao i nabavka vozila za prevoz prikupljenog ambalažnog otpada.

Sandra Jovićević

foto: opcina-kiseljak.org

U toku radovi na izgradnji kanalizacije u Surčinu

23.11.2015

Menadžer grada Beograda gospodin Goran Vesić krajem prošle nedelje obišao je radove na izgradnji vodovoda u naselju Jabukovački ključ u opštini Surčin.

Gospodin Vesić je ovom prilikom izjavio da je grad Beograd 2015. godine izdvojio skoro tri milijarde dinara za izgradnju vodovoda i kanalizacije. Kako je istakao, pripremljen je plan po kome će sva nedostajuća infrastruktura u vodovodu i kanalizaciji biti izgrađena do 2025. godine, za šta će biti potrebno oko 575 miliona evra, a biće izgrađeno i pet fabrika za preradu otpadnih voda. Dodao je da će sledeće godine početi izgradnja kanalizacije na Plavim horizontima u vrednosti od 514 miliona dinara, kao i postrojenja za preradu otpadnih voda u Belom potoku, Pinosavi i Međulužju ukupne vrednosti 375 miliona dinara. Osim toga, biće izgrađena fekalna kanalizacija u naselju Sunčani breg u Rakovici u vrednosti od 200 miliona dinara, kanalizacija na Maloj Utrini na Voždovcu u vrednosti od 100 miliona dinara, vodovod u Beljini u Barajevu u vrednosti od 280 miliona dinara, sekundarna vodovodna mreža u Ripnju u vrednosti od 130 miliona dinara, ali i sekundarna vodovodna mreža u Stepojevcu i Vrbovnom u vrednosti od 94 miliona dinara.

Gospodin Vesić je istakao da je u toku izgradnja magistralnog vodovoda prema Lazarevcu, a da je u planu i izgradnja fekalne kanalizacije u Surčinu u vrednosti od 100 miliona dinara, radovi na Jelezovačkom kolektoru u istoj vrednosti, zatim radovi na potisnom kolektoru u Sopotu vrednosti oko 200 miliona dinara, izgradnja vodovoda u Grmovcu u vrednosti od 60 miliona dinara, izgradnja kanalizacije u Batajnici u vrednosti od 380 miliona dinara, retenzija na Kumodraškom kolektoru u vrednosti od 350 miliona dinara, izgradnja rezervoara u Kaluđerici čija je vrednost oko 280 miliona dinara, kao i izgradnja regionalnog vodovoda Makiš-Mladenovac od Zučke kapije do Kaluđerice u vrednosti od 186 miliona dinara. Dodao je da su u toku i pregovori o izgradnji fabrike vode u Obrenovcu.

Član Gradskog veća gospodin Marko Zeljug izjavio je da će domaćinstva iz naselja Jabukovački ključ u opštini Surčin dobiti vodu do februara 2016. godine, kao i da će naredne godine početi radovi na izgradnji fekalne kanalizacije u Surčinu.

Predsednik Skupštine opštine Surčin gospodin Stevan Šuša dodao je da je zahvalan gradu Beogradu na pomoći kada je reč o rešavanju velikih infrastrukturnih problema, a naveo je i da će uskoro biti raspisan tender za nastavak izgradnje kanalizacije u Surčinu u vrednosti od 114 miliona dinara.

U naselju Jabukovački ključ u Surčinu izvode se radovi na izgradnji vodovoda u dužini od 1,9 kilometara. Vrednost radova iznosi 17,7 miliona dinara, a finansira ih Direkcija za gradsko građevinsko zemljište. Sa izgradnjom vodovoda započelo se pre desetak dana, a završetak se očekuje u februaru 2016. godine.

Sandra Jovićević

foto: beograd.rs

Završen šesti međunarodni „Green fest“

23.11.2015

U petak 20. novembra 2015. godine završen je šesti Međunarodni festival zelene kulture „Green fest“.

U okiru festivala pedstavljeno je 98 filmova iz oblasti zaštite životne sredine, održane su kreativne radionice, izložbe, panel diskusije i predavanja. Prezentovan je i Akcioni plan adaptacije grada Beograda na klimatske promene, a realizovana je i akcija „Čep za hendikep“.

Ovogodišnji slogan „Green festa“ bio je Novi horizonti – Budućnost počinje sada, a festival je posetilo preko 12 hiljada posetilaca.

Festival „Green fest“ organizovali su Centar za unapređenje životne sredine u saradnji sa Domom omladine Beograd, a cilj festival je promocija ekologije i zaštite životne sredine.

Sandra Jovićević

foto: greenfest.rs

Dovoljno energenata za predstojeću zimsku sezonu

23.11.2015

Predstavnici JP „Elektroprivreda Srbije“ i Privredne komore Srbije istakli su za Tanjug da je elektroenergetski sistem Srbije spreman za predstojeću zimsku sezonu.

Predstavnici EPS-a su u izjavi za Tanjug istakli da su remonti u svim termoelektranama i hidroelektranama uspešno završeni, na deponijama ima dovoljno uglja, tako da se očekuje stabilno snabdevanje električnom energijom u predstojećoj zimskoj sezoni.

Sekretar Odbora za energetiku Privredne komore Srbije gospodin Ljubinko Savić izjavio je za Tanjug da se proizvodnja uglja odvija u skladu sa planom, toplane imaju dovoljno energenata, a ne očekuju se ni prekidi u snabdevanju električnom energijom. On je istakao da je skladište prirodnog gasa u potpunosti popunjeno i spremno za dalje snabdevanje, dok se prerada nafte odvija po planu, pa isporuka mazuta i lož ulja ide kako je predviđeno. Kako je istakao, u narednom periodu se očekuje veće korišćenje energije iz obnovljivih izvora.

Sandra Jovićević

foto: novosti.rs

Predstavljeni nacrti tri zakona iz oblasti zaštite životne sredine

23.11.2015

U Narodnoj Skupštini Republike Srbije 17. i 19. novembra 2015. godine održana su javna slušanja o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode, Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine i Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o upravljanju otpadom.

Predsednik Odbora za zaštitu životne sredine gospodin Branislav Blažić otvorio je javno slušanje o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode i ovom prilikom istakao da bi trebalo raditi na nacrtu pomenutog zakona kako bi bio potpuniji pre nego što uđe u proceduru Narodne skupštine. Prilikom otvaranja javnog slušanja za Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine i Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o upravljanju otpadom naveo je da se javna slušanja organizuju radi predstavljanja zakona Odboru za zaštitu životne sredine, a kako bi se kroz diskusiju narodnih poslanika, predstavnika ministarstava i stručne javnosti poboljšao koncept budućih predloga zakona.

Državni sekretar Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine gospođa Stana Božović izjavila je da su pripremljene izmene i dopune ova tri zakona u cilju daljeg efikasnog sprovođenja procesa integracije Republike Srbije. Kako je istakla, usklađivanje sa propisima Evropske unije, uspostavljanje efikasnog sistema izdavanja, izmene i oduzimanja dozvole za upravljanje otpadom, uspostavljanje sistema izdavanja privremene dozvole za velike zagađivače, obezbeđivanje osnova za pristup sertifikovanom sistemu upravljanja i kontrole zaštite životne sredine EMAS sistemu, uvođenje novih instituta nusproizvoda i prestanka statusa otpada predstavljaju neke od novina u zakonu. Dodala je da se tako doprinosi i podršci jačanja održivog sistema upravljanja otpadom, razvoju cirkularne ekonomije, poboljšanju odredaba koje se odnose na kontrolu i nadzor u svrhu obezbeđivanja efikasne implementacije zakona kao i povezivanje sa zakonima iz drugih oblasti.

U saopštenju Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije istaknuto je da je Nacrtom zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine izvršeno usklađivanje sa Zakonom o potvrđivanju konvencije o dostupnosti informacija, Direktivom o dostupnosti informacija o životnoj sredini 2003/04 EC, Direktivom 2003/35 EC i učešću javnosti u donošenju odluka i pravu na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine – Arhuska konvencija, kao i usklađivanje sa Zakonom o slobodnom pristupu informacija od javnog značaja u pogledu ujednačavanja rokova za dostavljanje informacija, troškova izdavanja informacija i izuzetaka.

Nacrt Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode usklađen je sa zakonima i standardima Evropske unije, a predloženo je i da se izvrše dopune zakona koji se odnose na planove upravljanja zaštićenim područjima, prava i ovlašćenja čuvara zaštićenih područja koji bi postali službena lica.

Nacrtom Zakona oizmenama i dopunama Zakona o upravljanu otpadom predviđeno je dodatno usklađivanje sa propisima Evropske unije, usaglašavanje sa drugim zakonima, kao i međusobno usklađivanje odredaba zakona radi efikasnije implementacije, pre svega u oblasti upravljanja medicinskim i farmaceutskim otpadom.

Sandra Jovićević

foto: eko.minpolj.gov.rs

Završena izgradnja dimnjaka u termoelektrani „Kostolac B“

20.11.2015

JP „Elektroprivreda Srbije“ saopštilo je da je u termoelektrani „Kostolac B“ završena izgradnja dimnjaka na postrojenju za odsumporavanje dimnih gasova.

Kako je istaknuto, projekat se finansira u okviru prve faze kineskog aranžmana za termoelektranu „Kostolac B“. Obuhvata rehabilitaciju Bloka 1 i Bloka 2 koje su završene, kao i izgradnju sistema za odsumporavanje dimnih gasova i izgradnju industrijskog koloseka. U planu je da sledeće godine bude izgrađeno i moderno pristanište, navedeno je u saopštenju EPS-a. Istaknuto je i da je Blok B1 prvi u energetskom sistemu EPS-a koji ima kontrolisanu emisiju azotnih oksida i emituje u atmosferu manje od 50 miligrama praškastih materija.

Izvršni direktor EPS-a za proizvodnju energije gospodin Dragan Jovanović izjavio je da je potpisivanjem komercijalnog ugovora i sporazuma o kreditiranju izgradnje novog bloka od 350MW i proširenja kopa „Drmno“ sa Ministarstvom finansija nastavljena druga faza kreditnog aranžmana. Kako je istakao, vrednost radova na izgradnji Bloka B3 i proširenju proizvodnih kapaciteta kopa „Drmno“ sa 9 na 12 miliona tona uglja godišnje iznosi 715,6 miliona dolara, dok je ukupna vrednost obe faze 1,06 milijardi dolara.

Sandra Jovićević

foto: eps.rs

Predstavnici „Siemensa“ posetili kop „Tamnava-Zapadno polje“

20.11.2015

RB „Kolubara“ izdao je saopštenje u kome je navedeno da su predstavnici nemačke kompanije „Siemens“ posetili kop „Tamnava-Zapadno polje“.

Direktor rudarskog sektora kompanije „Siemens“ gospodin Edzard Luben izjavio je da je impresioniran kopom „Tamnava-Zapadno polje“ u tehničkom i tehnološkom smislu, ali i profesionalnošću upravljanja kopom. Istakao je da su ljudi iz kompanije „Siemens“ učestvovali u projektima revitalizacije i modernizacije proizvodnih kapaciteta.

Direktor kopa „Tamnava-Zapadno polje“ gospodin Goran Tomić dodao je da su stručnost i entuzijazam zaposlenih bili ključni za potpui oporavak kopa „Tamnava-Zapadno polje“. Istakao je da je kompanija „Siemens“ bila isporučilac velikog dela moderne i tehnološki unapređene elektro-opreme, kao i da su svi rokovi za isporuku poštovani, ali i da je kvalitet radova bio na visokom nivou.

Sandra Jovićević

foto: rbkolubara.rs

AERS dala saglasnost za preuzimanje merno-regulacionih stanica operaterima distributivnog sistema

20.11.2015

Agencija za energetiku Republike Srbije izdala je saopštenje u kojem je navedeno da je data saglasnot preuzimanja merno-regulacionih stanica operaterima distributivnih sistema „Gas-Ruma“ iz Rume, INGAS iz Inđije, DJKP POLET iz Plandišta, JP GAS iz Temerina, LOZNICA-GAS iz Loznice, GAS iz Bečeja, „Sombor-gas“ iz Sombora, JP „Kovin-gas“ iz Kovina, AD „Gas feromont“ iz Stare Pazove i JP „Vrbas-gas“ iz Vrbasa.

Istaknuto je da operateri distributivnog sistema preuzimaju merno-regulacione stanice koje nisu u njihovom vlasništvu u skladu sa planom na koji je data saglasnost i o njegovoj realizaciji će dva puta u toku godine obaveštavati Agenciju za energetiku i Ministarstvo rudarstva i energetike.

U saopštenju je navedeno da je Zakonom o energetici definisano da do 2020. godine merno-regulacione stanice moraju biti u vlasništvu operatora distributivnih sistema.

Sandra Jovićević

foto: aers.rs

Predstavljen Akcioni plan adaptacije na klimatske promene sa procenom ranjivosti za Beograd

20.11.2015

U okviru manifestacije GREEN FEST koja se održava u Domu Omladine od 17. do 20. novembra juče, 19. novembra,predstavljen je Akcioni plan adaptacije na klimatske promene sa procenom ranjivosti. Skupština grada Beograda usvojila je akcioni plan na sednici održanoj 23. oktobra ove godine.

Skup je otvorio gospodin Goran Trivan, gradski sekretar za zaštitu životne sredine koji se u uvodnom obraćanju zahvalio saradnicima na timskom radu pri izradi ovako delikatnog i komplikovanog zadatka.

Kao važnu stavku u daljem napretku, kada je životna sredina u pitanju gospodin Trivan ističe bolju koordinaciju koja podrazumeva da u sve planske dokumente grada Beograda treba da uđu standardi koji će život na ovom prostoru učiniti boljim. Takođe veoma važna stvar, koju ističe Trivan je i da Zavod za urbanizam primeni usvojene standarde kroz svoje planove i da svi sekretarijati i institucije koji pripadaju gradu inkorporiraju planove i da ih primene. Životna sredina kao politika treba da bude inkorporirana u planove i da se ne primenjuje samo na papiru već i u praksi. Gospodin Trivan je istakao da je Beograd jedini grad koji ima Strategiju pošumljavanja, kao i da je Svetska banka Plan upravljanja otpadom ocenila kao jedan od najboljih.

Prisutnima se obratio i gradski menadžer gospodin Goran Vesić koji je istakao da je Beograd prvi grad u regionu koji je izradio akcioni plan, zahvalio se svima koji su učestvovali i napomenuo da će sve što su uradili imati smisla ako bude sprovedeno u delo. U obraćanju gospodin Vesić se osvrnuo i na aktivnosti koje grad sprovodi i na buduće projekte. Kada je u pitanju projekat sanacije deponije u Vinči istakao je da se projekat nalazi u poslednjoj fazi pre raspisivanja tendera za izbor partnera. Od novih aktivnosti koje će se sprovoditi u gradu najavljeno je rešavanje problema podzemnih kontejnera, postavljanje novih za separaciju otpada, izgradnja pet fabrika za preradu otpadnih voda što će se takođe sprovoditi kroz javno-privatno partnerstvo, postavljanje nedostajuće kanalizacione mreže kao i regulisanje ispuštanja otpadnih voda u Savu i Dunav. Poučeni iskustvom sa poplavama prethodnih godina, grad je inicirao izradu kompletne regulacije svih bujičnih tokova na teritoriji Beograda kako bi se predupredile posledice.

Pored predstavnika grada Beograda prisutnima su se obratili i gospođa Viržina Manfroni ispred francuske ambasade i gospodin Jakob Deč predstavnik Nemačkog društva za međunarodnu saradnju GIZ.

Izrada Akcionog plana adaptacije proistekla je iz učestvovanja u regionalnom projektu Adaptacija na klimatske promene na području zapadnog Balkana koji finansira GIZ u saradnji sa relevantnim institucijama u Beogradu, Podgorici i Tirani.

Akcioni plan adaptacije na klimatske promene sa procenom ranjivosti možete preuzeti na sledećem linku.

Svetlana Jovanović

foto: energetskiportal

Agencija za energetiku dala saglasnost na Pravila za raspodelu prekograničnih prenosnih kapaciteta za JP EMS

20.11.2015

Agencija za energetiku Republike Srbije izdala je saopštenje u kojem je navedeno da je na sednici Saveta Agencije za energetiku, koja je održana 17. novembra 2015. godine, doneta odluka o davanju saglasnosti javnom preduzeću za prenos električne energije i upravljanje prenosnim sistemom „Elektromreža Srbije“ na Pravila za raspodelu prekograničnih prenosnih kapaciteta.

Kako je istaknuto, doneta Pravila za raspodelu prekograničnih prenosnih kapaciteta omogućavaju transparentnu proceduru za raspodelu prekograničnih kapaciteta na ovim granicama i veoma su bitna za uređenje trgovine i razvoj tršišta električne energije.

U saopštenju je navedeno da je ovo javno preduzeće kao operator prenosnog sistema električne energije odgovorno za organizovanje godišnjih, mesečnih, nedeljnih i unutardnevnih alokacionih procedura za raspodelu 50 odsto ukupnog raspoloživog prenosnog kapaciteta na granicama na kojima nisu organizovane zajedničke aukcije.

Sandra Jovićević

foto: aers.rs

Podgorica dobila komunikacionu strategiju o klimatskim promenama i energetskoj efikasnosti

20.11.2015

Sekretarijat za planiranje i uređenje prostora i zaštitu životne sredine Podgorice izdao je saopštenje u kojem je navedeno da je u okviru implementacije projekta „Podizanje svesti o klimatskim promenama i merama za njihovo ublažavanje u glavnim gradovima Jugoistočne Evrope“ izrađena Komunikaciona strategija za promovisanje mera energetske efikasnosti i zaštite od klimatskih promena u Podgorici.

Kako je navedeno u saopštenju, kroz implementaciju Komunikacione strategije za promovisanje mera energetske efikasnosti i zaštite od klimatskih promena biće prezentovane aktivnosti iz oblasti energetske efikasnosti i borbe protiv klimatskih promena, kako bi se građani Podgorice podstakli na realizaciju istih.

Projekat „Podizanje svesti o klimatskim promenama i merama za njihovo ublažavanje u glavnim gradovima Jugoistočne Evrope“ u okviru koga je izrađena pomenuta strategija realizovali su grad Podgorica i Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ).

Komunikacionu strategiju za promovisanje mera energetske efikasnosti i zaštite od klimatskih promena možete pogledati na sledećem linku.

Sandra Jovićević

foto: cdm.me

Prezentacija projekta energetske efikasnosti u Banjaluci

20.11.2015

srebrenka golic novosti rs

U četvrtak 19. novembra 2015. godine u Banjaluci u Republici Srpskoj održana je prezentacija projekta „Energetska efikasnost“.

Ministar za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju Republike Srpske gospođa Srebrenka Golić izjavila je da je izabrano 11 objekata koji će biti sanirani po principima energetske efikasnosti. Kako je istakla, sanirani objekti će ostvarivati uštedu od oko 50 odsto u odnosu na objekte koji nisu sanirani. Dodala je i da prema novom Zakonu o uređenju prostora i građenju koji je usvojen, svi objekti izgrađeni posle 1. januara 2016. godine moraju biti energetski efikasni.

Projekat realizuje Ministarstvo za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju Republike Srpske, a u okviru projekta biće sanirano 35 javnih objekata iz oblasti zdravstva i obrazovanja. Vrednost projekta iznosi 32 miliona dinara, a sredstva su obezbeđena uz pomoć Svetske banke.

Podsetimo, krajem oktobra 2015. godine u Banjaluci potpisan je Memorandum o razumevanju između Ministarstva za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju Republike Srpske i UNDP-a u cilju povećanja broja objekata koji će biti sanirani. Memorandumom je planirano uspostavljanje saradnje između projekata „Energetska efikasnost u BiH“ i „Zeleni ekonomski razvoj“. Predviđeno je kontinuirano ažuriranje i praćenje podataka koji se odnose na potrošnju energije, emisiju štetnih gasova i drugih podataka u vezi potrošnje energije u zgradama javnog sektora u Republici Srpskoj. U planu je da se za svaki objekat definišu mere energetske efikasnosti koje će se sprovesti, dok će investicije biti realizovane po principu paralelnog finansiranja.

Sandra Jovićević

foto: novosti.rs

1...1.3361.3371.338...1.516 Page 1.337 of 1.516

Newsletter

Kalendar događaja

2024 jul

Events for 31st jul

Events for 1st avgust

Events for 2nd avgust

Events for 3rd avgust

Events for 4th avgust

Events for 5th avgust

Events for 6th avgust

Events for 7th avgust

Events for 8th avgust

Events for 9th avgust

Events for 10th avgust

Events for 11th avgust

Events for 12th avgust

Events for 13th avgust

Events for 14th avgust

Events for 15th avgust

Events for 16th avgust

Events for 17th avgust

Events for 18th avgust

Events for 19th avgust

Events for 20th avgust

Events for 21st avgust

Events for 22nd avgust

Events for 23rd avgust

Events for 24th avgust

Events for 25th avgust

Events for 26th avgust

Events for 27th avgust

Events for 28th avgust

Events for 29th avgust

Events for 30th avgust

PIŠITE NAM