RTS prenosi da zbog najave oštre zime, Evropska komisija upozorava kako nerešena pitanja Moskve i Kijeva, ponovo dovode u opasnost dopremu ruskog gasa u Evropu. Saopštavaju da ulažu napore da dogovorenim posredovanjem između dveju zemalja, osiguraju snabdevanje. Zbog samo jednog pravca snabdevanja najveći energetski rizik za Srbiju jeste snabdevanje gasom.

Iz Vlade poručuju – iskoristićemo sve mogućnosti povećanja dotoka gasa i drugih izvora energije.
Srbija će ove godine imati spremna dva gasna projekta. Prvi je sa Bugaskom – dvosmerni gasovod Dimitrovgrad–Sofija. Sa Evropskom komisijom se dogovara njegovo finasiranje. Drugi posao, proširenje skladišta Banatski dvor sa ruskim Gaspromom, u završnoj je fazi.

“Privodi se kraju ta tehničko-ekonomska analiza i ja zaista očekujem u narednim nedeljama da ćemo imati konačnu odluku na koji način i u kom kapacitetu, pre svega eksploatacije ćemo raditi to proširenje”, kaže ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić.

Uveliko se radi na povećanju zaliha nafte i derivata. Rezervi sada imamo za 12 dana, a do 2023. moraju biti na dvomesečnom nivou. Šezdeset i pet odsto derivata u Srbiji prevozi se cisternama. To je rizično i ekološki neprihvatljivo, pa je dobro što se sprema gradnja dva naftovoda.

“Ideja je da Rafineriju nafte Pančevo povežemo sa centrima postojećih skladišta, pre svega u Smederevu a u drugoj fazi ka Nišu, a da severni pravac – za koji će se projekt raditi sledeće godine, a to je pravac Pančevo-Novi Sad – krenemo da radimo negde 2020-2021”, rekao je izvršni direktor za investicije “Transnafte” Nebojša Lemajić.

Posle tri decenije i EPS će na proleće početi da gradi novo proizvodno postrojenje – termoelektranu u Kostolcu. Iz Vlade najavljuju još dva-tri vetroparka, više malih hidroelektrana i velike investicije u biomasu jer svetske analize ukazuju na rast potrošnje struje.

“Na primer, imaćete mnogo više električnih automobila 2040. nego što se ima sada”, ističe izvršni direktor za trgovinu strujom u EPS-u Dragan Vlaisavljević.

Bezbednost Nacionalnih energetskih sistema uslovljavaju unutrašnji, ali i više spoljni faktori. Rizici po energetsku bezbednost su: ekonomski i socijalni faktor što znači da je neophodno obezbediti energiju po pristupačnim cenama i zaštititi ugrožene potrošače, među faktorima je i neravnomerna koncentracija resursa prirodnog gasa jer dve trećine poseduju Rusija i Katar.

Takođe, veliki rizik transporta energenata postoji zbog geopolitičke situacije, klimatskih katastrofa, ali su i ratna i krizna područja takođe jedan od faktora koji utiču na bezbednost nacionalnih energetskih sistema.

Izvor: rts.rs