Home Blog Page 1330

Data saglasnost na pravila za korišćenje prekograničnih prenosnih kapaciteta za 2016. godinu

aers

Agencija za energetiku Republike Srbije saopštila je da je 4. decembra 2015. godine Savet Agencije za energetiku Republike Srbije dao saglasnost na Sporazume o postupku i načinu raspodele prava korišćenja prekograničnih kapaciteta i pristupu prekograničnim prenosnim kapacitetima za 2016. godinu.

Kako je navedeno, saglasnost je data operaterima prenosnog sistema Republike Srbije (JP EMS), Bugarske (EAD), Mađarske (MAVIR), Rumunije (TRANSELEKTRIKA), Hrvatske (HOPS) i Bosne i Hercegovine (NOS BiH), a organizovanjem zajedničkih aukcija omogućava se efikansije korišćenje prekograničnih kapaciteta. Istaknuto je da se primenom pomenutih sporazuma daju veće mogućnosti korisnicima sistema i unapređuju se uslovi za razvoj tržišta električne energije u Jugoistočnoj Evropi, ali i njegovu integraciju u evropsko tržište.

Agencija za energetiku Republike Srbije saopštila je da se na ostalim granicama primenjuju opšta Pravila za raspodelu Prekograničnih prenosnih kapaciteta.

Sandra Jovićević

foto: aers.rs

Povećanje EE u JZU UKC Tuzla

ukctuzla.ba

U utorak 15. decembra 2015. godine potpisan je Sporazum o razumevanju između Vlade Tuzlanskog kantona, Federalnog ministarstva prostornog uređenja i JZU UKC Tuzla koji ima za cilj implementaciju mera energetske efikasnosti u Univerzitetsko kliničkom centru Tuzla.

Kako je navedeno u saopštenju Univerzitetsko kliničkog centra Tuzla, u okviru ovog projekta biće zamenjena stolarija, urađen krov sa termoizolacijom, unapređen sistem unutrašnje regulacije temperature u objektu i rekonstruisana termoizolaciona fasada. Istaknuto je i da je u planu da se nakon realizacije ovog projekta u Univerzitetsko kliničkom centru Tuzla postavi LED rasveta i zamene grejna tela.

Mere energetske efikasnosti u JZU UKC Tuzla realizuju se u okviru projekta „Energetska efikasnost u BiH“, a za njihovu realizaciju biće izdvojeno oko 1,6 miliona evra. U planu je da radovi budu završeni u roku od 4 meseca, a izvodiće ih domaće kompanije.

Sandra Jovićević

foto: ukctuzla.ba

Održana konferencija povodom tvining projekta upravljanja hemikalijama i biocidnim proizvodima

biocidni proiyvodi eko minpolj

U utorak 15. decembra 2015. godine u Beoradu održana je konferencija „Daji razvoj upravljanja hemikalijama i biocidnim proizvodima u Republici Srbiji“.

Državni sekretar Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine gospođa Stana Božović izjavila je da realizacija tvining projekta ima za cilj da pomogne resornom ministarstvu da ispuni zahteve transpozicije pravnih tekovina Evropske unije u domenu životne sredine i zdravlja ljudi i kroz institucionalnu izgradnju i dalje unapređenje kapaciteta, a kako bi se unapredilo upravljanje hemikalijama i biocidnim proizvodima u Republici Srbiji. Kako je istakla, bezbedno upravljanje hemikalijama jedan je od ciljeva Svetskog samita o održivom razvoju, a Republika Srbija zajedno sa drugim zemljama nastoji da se cilj ostvari kako bi se obezbedila zdrava životna sredina.

Gospođa Božović je navela da je cilj tvining projekta osiguravanje efikasne javne usluge privrednicima koji stavljaju hemikalije i biocidne proizvode u promet, poboljšavanje poslovnog okruženja i kapaciteta domaćih kompanija kako bi bile konkurentnije na jedinstvenom evropskom tržištu. Projekat bi trebalo da doprinese i potizanju višeg nivoa zaštite zdravlja i životne sredine, boljem kvalitetu života i uspešnijem procesu pridruživanja.

Podsetimo, realizacija tvining projekta „Dalji razvoj upravljanja hemikalijama i biocidnim proizvodima u Republici Srbiji“ započeta je 15. septembra 2015. godine. Tvining projekat realizuje Ministarstvo poljoprivrede i Republike Srbije u saradnji sa konzorcijumom Uredbe za hemikalije Republike Slovenije i Savezne Agencije za životnu sredinu Republike Austrije. Projekat će trajati dve godine, a očekuje se da doprinese daljem uređivanju kapaciteta Ministarstva za savremeno upravljanje hemikalijama i biocidnim proizvodima, ali i procesu evropskih integracija.

Tvining projekat „Dalji razvoj upravljanja hemikalijama i biocidnim proizvodima u Republici Srbiji“ finansira se iz fondova Evropske unije (950 hiljada evra), a deo sredstava obezbedila je i Republika Srbija (50 hiljada evra).

Sandra Jovićević

foto: eko.minpolj.gov.rs

Održana konferencija o energetskoj efikasnosti BEES 2015

Foto: mas.bg.ac.rs
Foto: mas.bg.ac.rs

U Sava Centru u Beogradu 15. decembra 2015. godine održana je treća celodnevna Biznis konferencija BEES 2015 „Razvoj tržišta energetske efikasnosti kroz nove modele finansiranja“.

Pomoćnik ministra rudarstva i energetike gospodin Miloš Banjac izjavio je ovom prilikom da će u 2016. godini iz budžeta biti izdvojeno 160 miliona dinara za povecanje energetske efikasnosti u lokalnim samoupravama, dok je u 2015. godini za istu namenu iz budžeta bilo izdvojeno 100 miliona dinara. Dodao je i da će Srbija do 2020. godine morati da poveća učešće obnovljivih izvora energije na 27 odsto, kao i da do 2018. godine mora da smanji potrošnju finalne energije za 9 odsto. Gospodin Banjac je naveo i da će se sledeće godine raditi na izmeni Zakona o efikasnom korišćenju energije i Zakona o energetici, a dodao je i da je nedavno usvojena Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2025. godine sa projekcijama do 2030. godine.

Predsednik Parlamentarnog foruma za energetsku politiku gospođa Aleksandra Tomić istakla je da je veoma značajno povećanje sredstava za povećanje energetske efikasnosti, a podsetila je i da je 2013. godine bilo predviđeno samo pola miliona dinara za ovakve projekte.

Generalni sekretar Privredne komore zelene Srbije gospodin Dušan Vasiljević naveo je da Srbija ima 2 do 3 puta veću potrošnju u proizvodnji po jedinici BDP-a u odnosu na razvijene zemlje, a istakao je i značaj cirkularne ekonomije i energetske efikasnosti.

U okviru konferencije razgovaralo se i ESCO projektima, javno-privatnom partnerstvu, uštedi energije, obnovljivim izvorima energije, pametnim brojilima, kogeneraciji, upravljanju otpadom, cirkularnoj ekonomiji.

Organizator konferencije je „Mass Media International“.

Sandra Jovićević

Održan 16. AQUA FEST

aqva fest pks.rs

Krajem prošle nedelje u prostorijama Privredne komore Srbije održan je 16. po redu AQUA FEST.

U okviru ove manifestacije bilo je reči o završenim nacrtima planskih dokumenata sektora voda, tačnije o Strategiji upravljanja vodama na teritoriji Srbije do 2034. godine, Planu upravljanja vodama za sliv reke Dunav i Planu zaštite vode od zagađivanja. Razgovaralo se i o intenzitetu emisije zagađujućih materija u vode, zaštiti voda i zakonskoj regulative iz ove oblasti. Bilo je reči i o konceptu razvoja i funkcionisanja kanalizacionog sistema grada Beograda, Asset menadžmentu i iskustvima JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija“.

Održana je i redovna godišnja skupština Udruženja za tehnologiju i sanitarno inženjerstvo, a predstavljena je i retrospektiva o radu ovog Udruženja, kao i 45 godina časopisa „Voda i sanitarna tehnika“.

AQUA FEST su organizovali Udruženje za tehnologiju i sanitarno inženjerstvo i Privredna komora Srbije.

Sandra Jovićević

foto: pks.rs

Veliki potencijal vidimo u industriji reciklaže i organskoj proizvodnji

anic igorProCredit banka je objavila podatak da je tokom 2015. godine poraslo investiranje u energetski efikasna rešenja sa 33% na 44%. Ova banka nije jedina koja ima ovu vrstu kreditnih linija na tržištu. Međutim, njihova prednost su konsultanti i eksperti sa dugogodišnjim iskustvom u oblasti energetske efikasnosti na koje se mogu osloniti mala i srednja preduzeća. ProCredit banka zahvaljujući tome finansira između 20% i 30% svih energetski efikasnih rešenja u Srbiji. Član Izvršnog odbora ProCredit banke gospodin Igor Anić za Energetski portal Srbije detaljno govori o tome da je ProCredit grupa na globalnom nivou institucionalizovala okvir za očuvanje životne sredine. Pored toga, ova banka interno poseduje Komitet za zaštitu životne sredine, ali i oglednu “Zelenu” ekspozituru u Nišu.

EP: Povodom istraživanja ProOptimist 2016. i činjenice da su porasla ulaganja u energetsku efikasnost tokom 2015.godine, recite mi detaljnije šta su Vaša zapažanja, konkretno: kakvi su krediti plasirani, u šta se ulaže novac, da li postoje regije u Srbiji u kojima se više investira?
Igor Anić: Što se tiče trendova, primetno je da postoji veća svest o investiranju u energetsku efikasnost. Situacija je takva zato što naša preduzeća počinju sve više da posluju na regionalnim tržištima gde je značaj takvih rešenja mnogo veći i sami standardi su veoma visoki. Što se tiče investicija prisutni su različiti vidovi kod različitih tipova proizvodnih preduzeća. Prevashodno su to bila preduzeća koja su tražila sredstva za investiranje u procesnu opremu, sredstva za efikasnija rešenja kada je transport u pitanju, vozila i slično. Može se reći da u svim segmentima postoji blagi zaokret ka energetski efikasnim rešenjima. Što se tiče regija, ne postoji koncetracija investicija, ali postoji koncetracija industrije, imamo oblasti gde je veći broj registrovanih malih i srednjih preduzeća tako da je tu veći broj investicija. Možemo reći da su to veći gradovi: Beograd, Novi Sad, Niš i Subotica. Trudimo se da razvijamo interne resurse koji mogu da prate ovakva kretanja. Finansijska podrška je praćena i edukacijom što povećava produktivnost i konkurentnost. Imamo par internih programa koji se bave širenjem svesti o obnovljivim izvorima energije, pa smo organizovali seminare i edukacije za mala i srednja preduzeća. U oblasti agro biznisa imali smo promotivne aktivnosti za investiranje u kogenerativna postrojenja u stočarstvu.

EP: Kakva je strategija ProCredit banke za sledeću godinu i šta pored obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti imate u planu još da finansirate?
Igor Anić: Pored investiranja o kojima sam govorio, vidimo veliki potencijal u industrijama koje se bave reciklažom, zaštitom vazduha, organskom proizvodnjom i u svim delatnostima malih i srednjih preduzeća koja pomažu zaštitu životne sredine.To uzimamo kao bitan pravac razvoja, a naša ekspertiza ide upravo u tom smeru. Takođe, banka dosta polaže na internu energetsku efikasnost, i na to kako mi kao preduzeće koje posluje u Srbiji utičemo na zaštitu životne sredine. Od kada je banka postavila institucionalni sistem za upravljanje zaštitom životne sredine, smanjili smo potrošnju električne energije za 33% u poslednje 3 godine. To je postignuto na različite načine, uvođenjem LED osvetljenja, sistema ventilacije, klimatizacije, izolacije i slično. Veoma je važna svest zaposlenih, ali i nove investicije u opremu i renoviranje ekspozitura. Imamo interni web sajt za zaposlene gde redovno distribuiramo savete o uštedi struje i slično.

EP : Koji su najčešći problemi Vasih klijenata kada planiraju investiciju, i da li postoji dovoljno dobar podsticaj i od države kada je u pitanju ulaganje u energetsku efikasnost?
Igor Anić: Najčešći problem je razumevanje finansijske institucije, odnosno interno znanje o konkretnom projektu. Svaki projekat koji se finansira u tom segmentu je prilično specifičan. Da biste finansirali neki obnovljivi izvor energije, procesno proizvodnu mašinu, potrebna je tehnička ekspertiza. Klijent može sam to da razvije, ali može i uz našu pomoć. Mislim da većina finansijskih institucija nema izgrađene ekspertize, i da je tu najveći problem kada se klijenti ne razumeju sa bankom. Tu leži najveća prednost naše banke. Nedovoljna stručnost bankarskih službenika i klijenta može prouzrokovati dosta poteškoća u procesu dogovaranja i odobravanja kreditnih sredstava. Podsticaj države postoji u oblasti obnovljivih izvora energije, ali je sama procedura dosta komplikovana i preduzeće ima dosta problema dok neki proces ne dovede do kraja. Taj proces se popravio, ali u praksi tu nastaje usko grlo jer malo ili srednje preduzeće ne zna kako taj proces izgleda do kraja. Ono što se često javlja kao problem je i nedovoljno razvijen ili nedovoljno stručan projekat klijenta. Upravo zbog toga imamo konsultante koji se bave ovakvim projektima. U zavisnosti od toga iz kojih linija finansiramo klijenta, zavisi i da li naplaćujemo ovu uslugu. U nekim linijama imamo tu tehničku pomoć, a u nekim većim projektima klijent snosi troškove.

EP: Možete li nam reći nešto više o „Zelenoj“ ekspozituri u Nišu, zašto je baš tamo otvorena i kakav je efekat tog poslovnog poteza? Recite nam detaljnije kako je ProCredit grupa organizovana po pitanju zaštite životne sredine?
Igor Anić: Na nivou grupe je institucionalizovan okvir za očuvanje zaštite životne sredine koji se sastoji od 3 stuba. Prvi stub je interna energetska efikasnost, o čemu sam govorio. Drugi stub je uticaj na rizike koji proizilaze iz naših investicija. Treći stub je zeleno finansiranje i kako mi definišemo našu ponudu za klijente. Tako da je u svakoj ekspozituri isti sistem- u skladu sa standardima grupe. Imamo i resurse koji su zaduženi za prećenje i implementaciju projekta u odnosu na svaki ovaj stub. Tu su koordinatori i Green Team koji služi za praćenje ovog segmenta na nivou grupe. Takođe, imamo i komitet za zaštitu životne sredine koji se održava jednom u 2 meseca. Na kraju svake godine definišemo strategiju, a onda pratimo aktivnosti. Što se tiče ekspoziture u Nišu, to je jedna od naših najvećih investicija u poslednje 3 godine. Stvar je u tome da smo objekat kupili u sivoj fazi i mogli smo da primenimo korpus mera, standarda i opreme koja je trebalo da podigne svest o svemu ovome o čemu smo govorili. Ovu ekspozituru koristimo za promociju finansiranja energetski efikasnih rešenja kako bi klijenti shvatili šta sve mogu dobiti kroz ovakav način finansiranja.

Autor : Vesna Vukajlović

Photo: ProCredit bank

U toku realizacija projekta „Razvoj indikatora klimatskih promena i biodiverziteta u Srbiji“

zlatibor.tv

Predstavnici Češke razvojne agencije Mihael Hošek i Jan Dušek posetili su Agenciju za zaštitu životne sredine Republike Srbije povodom realizacije projekta „Razvoj indikatora klimatskih promena i biodiverziteta u Srbiji“.

Kako je saopšteno, poseta je organizovana kako bi češki eksperti sagledali stanje institucija i podataka vezanih za razvoj indikatora. U okviru posete koja je trajala dva dana razgovarano je sa predstavnicima Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine – sektora za klimatske promene, Zavoda za zaštitu prirode Srbije, Republičkog hidrometeorološkog zavoda, Instituta za meteorologiju, Instituta za šumarstvo i Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Predstavnici Češke razvojne agencije su u preliminarnom izveštaju istakli da postoje veoma kvalitetni podaci i modeli kada je reč o klimatskim fakorima i klimatskim promenama, kao i da postoji značajan nedostatak podataka o vrstama biljaka i životinja i staništa. Preporučeno je uspostavljanje koordinacionog tela za razvoj indikatora klimatskih promena i biodiverziteta na nivou resornog ministarstva ili agencije i uspostavljanje stabilnog finansiranja monitoringa senzitivnih vrsta i staništa u saradnji sa centrom za biodiverzitet Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, navedeno je u saopštenju Agencije za zaštitu životne sredine.

U planu je da u martu 2016. godine bude održan okrugli sto sa predstavnicima relevantnih institucija u okviru koga će biti precizno definisana metodologija razvoja indikatora, a biće date i preporuke o senzitivnim vrstama i staništima koji mogu biti korišćeni u razvoju indikatora, kao i preporuke za uspostavljanje permanentnog monitoringa.

Sandra Jovićević

foto: zlatibor.tv

Povećanje EE u dve javne ustanove u Beogradu

1721814_Potpisivanje_sporazuma beograd.rs

U ponedeljak 14. decembra 2015. godine u zgradi Gradske uprave Beograda potpisani su ugovori o energetskoj rekonstrukciji OŠ „Olga Petrov“ i klinike „Dr Laza Lazarević“.

Sekretar za energetiku grada Beograda gospodin Marko Stojanović izjavio je da je reč o realizaciji projekta izgradnje toplane-elektrane na području Padinske skele, a čiji bi korisnici trebalo da budu bolnica, škola i određeni sadržaji koji su pripadali PKB-u.

Predstavnici OŠ „Olga Petrov“ i klinike „Dr Laza Lazarević“ istakli su da je veoma značajno povećanje energetske efikasnosti na ovim ustanovama.

Predstavnik Vlade Švajcarske Konfederacije gospođa Gabrijela Šafrot izjavila je da Švajcarska ima mnogo iskustva kada je reč o energetskoj efikasnosti i obnovljivim izvorima energije, a izrazila je i svoje zadovoljstvo povodom učešća u projektu.

Podsetimo, međudržavnim sporazumom između Vlade Republike Srbije, grada Beograda i Vlade Švajcarske Konfederacije iz 2012. godine predviđeno je da izgradnja toplane-elektrane u Padinskoj skeli bude zajednički finansirana. Tačnije, izgradnju kombinovane elektrane na biomasu i rekonstrukciju škole i bolnice finansiraće Vlada Konfederacije Švajcarske sa 6,4 miliona evra, dok će grad Beograd sa 1,5 miliona evra finansirati izgradnju toplovodne mreže od elektrane do bolnice i škole. Električna energija iz ovog postrojenja će se predavati JP „Elektroprivreda Srbije“, a toplotnom energijom će se zagrevati Osnovna škola „Olga Petrov“ u Padinskoj Skeli, bolnica „Dr Laza Lazarević“ u Beogradu i dva plastenika „PKB-a“ površine dva hektara.

Sandra Jovićević

foto: beograd.rs

Implementiran projekat LED rasvete u Trebinju

led rasveta trebinje.rs.ba

U ponedeljak 14. decembra 2015. godine u opštini Trebinje u Republici Srpskoj označen je završetak radova na postavljanju LED rasvete na južnom izlazu iz grada.

Zamenik gradonačelnika Trebinja gospodin Neđo Ćebedžija izjavio je da je LED rasveta postavljena u okviru projekta „Energetska efikasnost u udruženjima opština“. Dodao je da ovo nije prvi ovakav projekat u Trebinju, jer je već jedan broj svetlećih tela zamenjen LED rasvetom.

Predstavik Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ) gospođa Dubravka Bošnjak istakla je da je Trebinje jedan od osam gradova u kojima će biti implementiran projekat LED rasvete. Ona je navela da projekat podržavaju švajcarska i nemačka vlada.

Vrednost projekta implementacije LED rasvete u Trebinju iznosi oko 30 hiljada KM, odnosno oko 15 hiljada evra; polovinu sredstava obezbedio je GIZ, a drugi deo Savez opština i gradova Republike Srpske. U okviru projekta postavljeno je oko 40 LED sijalica na deonici od oko 2 kilometra.

Sandra Jovićević

foto: trebinje.rs.ba

Zabrinutost zbog klimatskih promena i podrška za ograničavanje emisija štetnih gasova

air-pollution-5876469Dok su se svetski lideri pripremali da pregovaraju o sporazumu koji će uokviriti program rada na klimatskim promenama za narednu deceniju i duže Pju istraživački centar (Pew Research Center) je radio na novom istraživanju koje otkriva da postoji međunarodni dogovor o klimatskim promenama koje predstavljaju ozbiljan izazov.

Većina od svih 40 anketiranih nacija smatra da su klimatske promene ozbiljan problem, a 54% ispitanika misli da je to veoma ozbiljan problem. Čak 78% ispitanika podržava ideju svojih zamalja da ograniče efekat staklene bašte i emisiju štetnih gasova kao deo međunarodnog sporazuma o kojem se raspravljalo na konferenciji o klimatskim promenama COP21 u Parizu.

Ipak, postoje značajne regionalne razlike u shvatanju problema globalnog zagrevanja. Zabrinutost je posebno velika u Latinskoj Americi i Africi. Amerika i Kina, čije privrede su odgovorne za najveći udeo emisije CO2 na godišnjem nivou, spadaju među najmanje zabrinute. U SAD 45% anketiranih smatra da su klimatske promene veoma ozbiljan problem. To isto misli i 18% anketiranih u Kini.

„Postoji opste mišljenje da su klimatske promene ozbiljan izazov, a ne daleka pretnja „, rekao je Ričard Vajk, rukovodilac projekta “Istraživanje globalnih stavova”. „U stvari, većina ispitanog stanovništva nekih zemalja kaže da klimatske promene u svetu štetno deluju na život ljudi ili da će u bliskoj budućnosti prouzrokovati štetu.”
51% ispitanika veruje da klimatske promene već ostavljaju posledice na ljude, a 28% njih misli da će se posledice tek osetiti u narednih nekoliko godina. Više od polovine ispitanika u 39 od 40 zemalja su zabrinuti za posledice koje će lično osetiti zbog klimatskih promena tokom svog života, a 40% njih je veoma zabrinuto zbog toga.

„Ali iza takve podrške kriju se značajne političke razlike“, rekao je Brus Stouks, rukovodilac projekta Globalni privredni stavovi. „Mišljenja o klimatskim promenama sklona su potpadanju pod politički uticaj u mnogim svetskim, bogatijim zemljama poput SAD, Britanije, Nemačke i Australije.“
Postoji opšti dogovor o tome šta treba da se uradi kako bismo izašli na kraj sa globalnim zagrevanjem. Kako se konferencija u Parizu približavala, većina u 39 zemalja je rekla da podržava svoju zemlju u ograničavanju emisije štetnih gasova kao deo klimatskog sporazuma. Čak i u Kini i u Sjedinjenim Američkim Državama, velika većina podržava međunarodni sporazum o ograničavanju emisije gasova sa efektom staklene bašte. Ovo su ključni rezultati u novom istraživanju Pju istraživačkog centra, koje je sprovedeno u 40 zemalja. Istraživanje je sprovedeno u periodu od 25. marta do 27. maja 2015. godine, a u njemu je učestvovalo 45.435 ispitanika. Ostali rezultati izveštaja obuhvataju:

cracked-earth-14179614Posledice klimatskih promena: Ljudi širom sveta su zabrinuti zbog mogućih posledica klimatskih promena, a suša je na vrhu ove liste. Suša je najčešće spomenuta posledica u 31 zemlji, uključujući SAD, gde 50% ispitanika kaže da je ovo posledica koji ih najviše brine. Strah od suše je posebno izražen u Latinskoj Americi i Africi. Na oba kontinenta, 59% ispitanika kaže da je ovo njihova najveća briga.’
Promene životnog stila: Prema većini ispitanika, suočavanje sa klimatskim promenama će zahtevati više od promene politike. To će takođe zahtevati značajne promene u načinu na koji ljudi žive. 67% ispitanika kaže da će ljudi morati da naprave velike promene u sopstevenim životima kako bi se smanjio efekat klimatskih promena. Samo 22% ispitanih smatra da tehnologija može rešiti ovaj problem bez velikih promena. Čak u SAD-u, u zemlji poznatoj po tehnološkim inovacijama, 66% ljudi veruje da treba značajno da promene način života.

Veći učinak bogatijih zemalja: U većini zemalja, ljudi su skloni verovanju da veliki deo tereta za suočavanje sa klimatskim promenama treba da preuzmu bogatije zemlje. 54% ispitanih nacija se slaže sa izjavom : „Bogate zemlje, kao što su SAD, Japan i Nemačka, treba da rade na smanjenju štetnih emisija više nego zemlje u razvoju, jer su one i proizvele većinu emisija štetnih gasova sa efektom staklene bašte do sada.“ Samo 38 % ispitanih smisli da zemlje u razvoju treba da urade isto koliko i bogate zemlje jer će u suprotnom one u budućnosti proizvoditi većinu gasova sa efektom staklene baste.

Stranačke podele: U Americi, 68% demokrata smatra da su klimatske promene ozbiljan problem, a samo 20% republikanaca deli isto mišljenje. Takođe, mnogo više pristalica demokrata (82%) nego republikanaca (50%) podržava vladine akcije da se ograniče gasovi se efektom staklene bašte. Kad je reč o percepciji klimatskih promena, partijske podele su zabeležene u još nekim relativno bogatim nacijama. U Kanadi, 45% pristalica Konzervativne partije veruje da će globalno zagrevanje njima lično naškoditi, a to misli i 71% pristalica liberala, koji su upravo preuzeli rukovodstvo zemlje.

U Australiji postoji slična razlika, samo 31% pristalica liberala misli da su klimatske promene štetne, u poređenju sa 65% pristalica Radničke stranke i 72 % pristalica Zelenih. U Nemačkoj, 51% sledbenika Hrišćansko demoktatske unije/ Hrišćansko-socijalne unije Bavarske je zabrinuto zbog ličnih posledica prouzrokovanih globalnim zagrevanjem, ali i 63% pristalica Socijaldemokratske partije Nemačke i 76% pristalica Zelenih zauzima ovaj stav. Slično tome, u Velikoj Britaniji, sledbenici Konzervativne stranke (39 %) su manje zabrinuti od pristalica Radničke stranke (49%).

Podrška za ograničenje emisija štetnih gasova: Otprilike dve trećine (69%) Amerikanaca podržava Vašington koji je prihvatio multilateralnu obavezu da ograniči sagorevanje zagađujućih materija kao što su ugalj, prirodni gas i nafta. U Kini, koja je odgovorna za najveći procenat emisije CO2, sedam od deset ispitanika (oko 71%) podržava međunarodni ugovor o smanjenju emisije štetnih gasova. Regionalno gledano, najveći entuzijazam za ograničavanje emisije je u Evropi (87%). Podrška je takođe jaka u Latinskoj Americi (83%), a na Bliskom Istoku iznosi oko 73%.

Specifična zapažanja u državama: Većina ljudi, njih 51% širom ispitanih zemalja veruje da su ljudi već ugroženi klimatskim promenama, ali ta cifra varira od zemlje do zemlje. U Brazilu se sa ovom konstatacijom slaže 90% ispitanika, u Francuskoj 59%, u Kini 49%, u Indiji 42%, u SAD-u 41% i u Južnoj Africi 31%. U proseku od 40% anketiranih veruje da će osetiti posledice klimatskih promena tokom života. Ta cifra u Brazilu iznosi 78%, u Indiji 69%, u Južnoj Africi 39%, u Francuskoj 35%, u SAD-u 30% i u Kini 15%.

IZVOR:
www.pewresearch.org

Photo: www.dreamstime.com

The Economist – Svet u 2016.

BCDA Save the DateKonferencija pod nazivom Svet u 2016. u organizaciji magazina The Economist biće održana u hotelu Metropol u Beogradu 17.decembra 2015.godine.
Konferenciju će otvoriti predsednik Vlade Republike Srbije Aleksandar Vučić , a među govornicima se očekuju brojni predstavnici diplomatskog kora, medija i međunarodnih institucija. Kroz pet tematskih panel diskusija biće govora o tendencijama u svim oblastima društvenog života. Treća panel diskusija pod nazivom „Energetska budućnost regiona u 2016.“, biće posvećena energetskom sektoru . Prisutnima će se između ostalih obratiti  gospodin Dušan Bajatović generalni direktor Srbijagasa i gospodin Aleksandar Obradović generalni direktor EPS-a.

Više informacija pogledajte ovde http://www.color.rs/svetu2016/

Otvorena fabrika peleta u Nikšiću

pelat niksic cdm.me

Na visoravni Vučje kod Nikšića 14. decembra 2015. godine otvorena je fabrika za proizvodnju drvnog peleta „Vučje energy“.

Ministar poljoprivrede i ruralnog razvoja gospodin Petar Ivanović izjavio je da je ovo veoma značajna investicija, treća ove vrste u Crnoj Gori. Istakao je i da fabrika predstavlja dobar primer dugoročnog planiranja.

Investitor projekta gospodin Ranko Jovović naveo je da će fabrika raditi u okviru kompanije „Kom komerc“, kao i da je ekološka i isplativa.

Sa izgradnjom fabrike započelo se početkom juna 2015. godine, a njena vrednost iznosi oko pola miliona evra. Investicija je izvedena u saradnji sa Investiciono-razvojnim fondom i iz sopstvenih sredstava. Fabrika se prostire na 250 metara kvadratnih, planirana proizvodnja je 600 kilograma na sat, a zapošljava 11 radnika.

Sandra Jovićević

foto: cdm.me

Implementacija sistema energetskog menadžmenta u Republici Srbiji

pks ee sem

U prostorijama Privredne komore Srbije održan je skup povodom početka projekta „Uklanjanje prepreka za promovisanje i podršku sistemu energetskog menadžmenta u opštinama u Srbiji“.

Portfolio menadžer za energetiku UNDP-a gospođa Maja Matejić izjavila je da projekat ima za cilj da se širom Srbije uvede i pruži podrška uspostavljanju sistema energetskog menadžmenta u lokalnim samoupravama. Kako je istakla, ovaj sistem uključuje i informacioni sistem za energetski menadžment, povećanje energetske efikasnosti ulaganja u javne zgrade i komunalne usluge, kao i da se generalno omogući njihov energetski efikasan rad.

Gospođa Matejić je dodala da će projekat trajati pet godina, dok će njegova vrednost biti 22 miliona dolara. Globalni dogovor o zaštiti životne sredine i UNDP finansiraju projekat sa 2,5 miliona dolara, dok će ostatak sredstava obezbediti srpske institucije, Japanska organizacija za međunarodnu saradnju i Nemačka razvojna banka (KfW).

Pomoćnik ministra rudarstva i energetike gospodin Miloš Banjac istakao je da su ciljevi projekta smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte, povećanje energetske efikasnosti, ušteda energije. On je podsetio da se Srbija obavezala da smanji emisiju gasova sa efektom staklene bašte za 9 odsto, a ovaj projekat će doprineti tome.

U planu je da do kraja projekta u oko 30 opština u Republici Srbiji bude uspostavljen sistem energetskog menadžmenta i informacioni sistem energetskog menadžmenta.

Projekat realizuje Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i Ministarstvo rudarstva i energetike.

Sandra Jovićević

foto: pks.rs

Odobrene kontrolne liste za Sektor inspekcije za zaštitu životne sredine

ministarstvo-poljoprivrede rtv.rs

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine saopštilo je da su sačinjene kontrolne liste Sektora inspekcije za zaštitu životne sredine u skladu sa članom 14. Zakona o inspekcijskom nadzoru.

Kako je navedeno, obrasci kontrolnih lista Inspekcije za zaštitu životne sredine, Inspekcije za zaštitu od jonizujućeg zračenja i Inspekcije za zaštitu i održivo korišćenje ribljeg fonda dostavljene su na stručno mišljenje Odboru za koordinaciju inspekcijskog nadzora. Pomenuti Odbor odobrio je njihov sadržaj, istaknuto je u saopštenju resornog ministarstva.

Obrasce kontrolnih lista možete pogledati na sledećem linku.

Sandra Jovićević

foto: rtv.rs

Održane radionice o zaštiti prirode u Zemunu

zzs

U periodu od 30. novembra do 30. decembra 2015. godine u predškolskim ustanovama u Zemunu održane su obrazovne radionice o zaštiti prirode.

U okviru projekta održane su tematske radionice o zaštiti prirode, ugroženim vrstama, zaštiti divljih i životinjskih vrsta. Vrtićima su uručeni i promo materijali koji podstiču dalji rad sa decom iz oblasti zaštite prirode.

U radionicama je učestvovalo oko 200 dece predškolskog uzrasta iz šest vrtića u Zemunu, a organizator je bio Zavod za zašitu prirode Srbije u saradnji sa Kancelarijom za mlade u Zemunu.

Sandra Jovićević

foto: zzps.rs

Javna rasprava Studije o proceni uticaja na životnu sredinu za projekat izgradnje postrojenje za prečišćavanje i tretman otpadnih voda TE Kostolac početkom januara

TE kostolac

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije izdalo je obaveštenje u kojem je navedeno da je nosilac projekta JP „Elektroprivreda Srbije“, ogranak TE-KO Kostolac podneo Zahtev za saglasnost na Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu za projekat izgradnje postrojenja za prečišćavanje i tretman otpadnih voda TE Kostolac za blokove B1 i B2, kao i za budući blok B3.

Projekat je izradila kompanija „Energoprojekt Hidroinženjering“, a u planu je izgradnja postrojenja za tretman zauljenih otpadnih voda, otpadnih voda tokom budućeg procesa odsumporavanja dimnih gasova i iz objekata hemijske pripreme vode, sanitarnih otpadnih voda na novom postrojenju za prečišćavanje i atmosferskih otpadnih voda u krugu termoelektrane.

Svi zainteresovani mogu izvršiti uvid u sadržinu Studije o proceni uticaja na životnu sredinu za projekat izgradnje postrojenja za prečišćavanje i tretman otpadnih voda TE Kostolac za blokove B1 i B2, kao i za budući blok B3 u prostorijama Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, kao i na internet sajtu resornog ministarstva u roku od 20 dana od objavljivanja obaveštenja, ali i u prostorijama Gradske uprave u Požarevcu.

Javna rasprava i prezentacija pomenute Studije održaće se 12. januara 2016. godine u prostorijama Gradske uprave u Požarevcu.

Više informacija možete pogledati na sledećem linku.

Sandra Jovićević

foto: te-ko.rs

1...1.3291.3301.331...1.516Page 1.330 of 1.516

Newsletter

Kalendar događaja

2024 jul

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
29
30
31
1
2
3
4
Events for 31st jul
No Events
Events for 1st avgust
No Events
Events for 2nd avgust
No Events
Events for 3rd avgust
No Events
5
6
7
8
9
10
11
Events for 4th avgust
No Events
Events for 5th avgust
No Events
Events for 6th avgust
No Events
Events for 7th avgust
No Events
Events for 8th avgust
No Events
Events for 9th avgust
No Events
Events for 10th avgust
No Events
12
13
14
15
16
17
18
Events for 11th avgust
No Events
Events for 12th avgust
No Events
Events for 13th avgust
No Events
Events for 14th avgust
No Events
Events for 15th avgust
No Events
Events for 16th avgust
No Events
Events for 17th avgust
No Events
19
20
21
22
23
24
25
Events for 18th avgust
No Events
Events for 19th avgust
No Events
Events for 20th avgust
No Events
Events for 21st avgust
No Events
Events for 22nd avgust
No Events
Events for 23rd avgust
No Events
Events for 24th avgust
No Events
26
27
28
29
30
31
1
Events for 25th avgust
No Events
Events for 26th avgust
No Events
Events for 27th avgust
No Events
Events for 28th avgust
No Events
Events for 29th avgust
No Events
Events for 30th avgust
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs