Home Blog Page 131

EBRD pokreće solarni energetski projekat u Hrvatskoj

Foto-ilustracija: Pixabay (fabersam)
Foto-ilustracija: Pixabay (LCEC)

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) započela je svoj projekat u okviru programa InvestEU. Sa investicijom od 10,6 miliona evra, EBRD finansira tri firme posebne namene za potrebe izgradnje tri solarne elektrane (SPV) registrovane u Hrvatskoj. Ovi SPV-ovi deo su Encro grupe – istaknutog proizvođača obnovljive energije u Hrvatskoj. Projekat bi trebalo da donese zemlji tri postrojenja ukupne snage 30 MW, i prvi je takav koji će biti finansiran od strane EBRD-a u zemlji.

Ovaj projekat će olakšati uspostavljanje novog kapaciteta za proizvodnju solarne energije od 30 MV u Hrvatskoj, što predstavlja prvi poduhvat banke u sektoru solarnih fotonaponskih (PV) elektrana u zemlji, navodi se na sajtu EBRD-a.

Ovu inicijativu odlikuje jedinstven pristup, koji podrazumeva prodaju proizvedene električne energije na veleprodajnom tržištu. Ovaj metod se ističe po tome što funkcioniše nezavisno od bilo koje šeme podrške obnovljivoj energiji. Usvajanjem ove strategije, projekt otvara put tržišnim rešenjima u razvoju hrvatskog sektora obnovljivih izvora energije.

Pročitajte još:

Električna energija iz ovih solarnih instalacija će se direktno plasirati na tržište, nudeći klijentu fleksibilnost da se uključi u korporativne ugovore o kupovini električne energije (PPA) po sopstvenom nahođenju.

Do sada je EBRD u hrvatsku ekonomiju uložio više od 4,6 milijardi evra. Nova strategija banke, usvojena u maju, daje prioritet tranziciji zelene ekonomije, uključujući obnovljivu energiju, kao ključni fokus za svoje buduće aktivnosti u Hrvatskoj.

Energetski portal

Četiri ključne tačke dugo očekivanog klimatskog sporazuma SAD-Kina: Ni reči o smanjenju upotrebe uglja

Photo illustration: Pixabay
Photo-illustration: Pixabay

Dugo očekivani klimatski sporazum koji su 14. novembra objavile Sjedinjene Američke Države i Kina ne sadrži ni reči o smanjenju upotrebe uglja, niti planu za okončanje fosilnih goriva. Pa ipak, prvi zajednički klimatski sporazum od 2021. godine, takozvani “Sunnylands Statement” nazvan po mestu sastanka predstavnika zemalja u Kaliforniji, ponovo pokreće mogućnost saradnje između dva najveća emitera gasova staklene bašte na svetu, veruju analitičari.

„Sunnylands izjava o povećanju saradnje u rešavanju klimatske krize“, objavljena dan pre susreta predsednika Džoa Bajdena i Si Đinpinga na marginama Azijsko-pacifičkog ekonomskog saveza (APEK) i manje od tri nedelje pre Konferencije Ujedinjenih nacija (UN) o klimi COP28, predstavlja vrhunac niza nedavnih klimatskih susreta između SAD i Kine.

Ovi susreti uključuju posetu SAD-ovog izaslanika za klimu Džona Kerija Pekingu u julu, klimatsko putovanje guvernera Kalifornije Gavina Njusoma u Kini u oktobru, sastanke kineskog izaslanika za klimu Sija Ženhua sa Kerijem u Sanilendsu početkom novembra i objavljivanje dugo očekivanog kineskog plana kontrole metana.

Neki analitičari poput Tejle Bland, starije programske službenice Kineskog klimatskog centra, ocenjuju da sporazum predstavlja “više politički gest pozitivne namere nego akcioni plan“. Njen kolega Li Šuo slaže se da sporazum ne sadrži važne informacije po pitanju nekih ključnih i suštinskih problema, poput energetske tranzicije i uglja.

Pročitajte još:

Photo-illustration: Unsplash (marcin-jozwiak)

,,Mislim da je ovo uglavnom u skladu s očekivanjima, da će u okviru trenutno izazovne političke situacije između Kine i SAD-a, svaki ishod u vezi sa klimom biti samo ‘postavljanje osnove’, a ne ‘postavljanje tona’ ili ‘otvaranje novog poglavlja’ ’’,ističe Lu Šuo.

Drugi, pak, primećuju da je bilo i konkretnijih obećanja. Čak i Greenpeace ističe da izjava sadrži nekoliko ohrabrujućih elemenata.

,,To uključuje podršku trostrukom povećanju globalne obnovljive energije do 2030. godine, s posebnim naglaskom na važnosti dovoljnog napretka obnovljive energije kako bi se zamenili ugalj, nafta i gas; pominje da će ciljevi smanjenja emisija do 2035. godine obuhvatiti celokupnu ekonomiju, obuhvatiti sve gasove staklene bašte i usklađivati se s ograničenjem zagrevanja prema Pariskom sporazumu’’, ističe Greenpeace.

Slede četiri najvažnije tačke sporazuma:

Ne pominje se okončanje ere fosilnih goriva

Sporazum navodi da je potrebno “ubrzati zamenu za proizvodnju električne energije iz uglja, nafte i gasa“, ali ne pominje jasna obećanja o smanjenju upotrebe uglja, gradnje novih elektrana na ugalj, niti okončanje ere fosilnih goriva. Obe zemlje i dalje su veliki proizvođači fosilnih goriva.

Ugalj ostaje osnova kineske ekonomije, a zemlja je dodala preko 44 gigavata električne energije iz uglja u poslednje dve godine kako bi zadovoljila povećanu potražnju za energijom. U Sjedinjenim Američkim Državama, proizvodnja nafte i prirodnog gasa postavlja domaće rekorde.

Prelazak na obnovljivu energiju će se ubrzati

Photo-illustration: Unsplash (insung yoon)

Obe zemlje su se složile da će uložiti napore da do 2030. godine trostruko povećaju kapacitet obnovljive energije. Kina je do prošle godine instalirala solarne i vetroelektrane od 758 GW. Tokom 2023. godine, planira da doda 210 GW iz solarnih instalacija, što je otprilike dvostruko više u odnosu na Sjedinjene Američke Države. Ali, i SAD ulažu milijarde dolara u čistu energiju putem Zakona o smanjenju inflacije.

Dve zemlje planiraju ponovo da pokrenu Forum za energetsku efikasnost SAD-Kina kako bi “produbile razmenu politika o rešenjima za uštedu energije i smanjenje ugljenika u ključnim oblastima, uključujući industriju, zgrade, transport i opremu”. Na kraju, i Kina i SAD imaju cilj da unaprede razvoj najmanje pet velikih projekata za hvatanje i skladištenje ugljen-dioksida do 2030. godine, uključujući hvatanje iz industrijskih i energetskih izvora.

Suočavanje s zagađenjem plastike zahteva razvoj cirkularne ekonomije

Jedan od kraćih delova sporazuma govori o tome da su obe zemlje “odlučne da okončaju zagađenje plastikom“, što je važna izjava s obzirom na trenutno učešće obe strane u pregovorima o Globalnom sporazumu o plastici u Keniji. Obe zemlje uglavnom su bile neme ili neaktivne u smanjenju upotrebe plastike u svojim proizvodima i uvođenju značajnih programa recikliranja plastike. Ako nacionalne vlade usvoje stroge propise, to bi moglo da se promeni.

Smanjenje metana konačno dolazi u prvi plan

Fokus na metan se smatra važnim, s obzirom na to da je reč o često zanemarenom gasu staklene bašte. Kada je dogovoren Globalni pakt o metanu na COP26 u Glazgovu, sa ciljem smanjenja emisija metana za 30 odsto do 2030. godine, Kina nije bila među potpisnicima. Druga najveća svetska ekonomija trenutno ne uključuje metan kao gas koji uzrokuje zagrevanje u svojim podnescima UN-u.

Međutim, prema izjavi, ove dve zemlje će sada uključiti sve gasove staklene bašte, uključujući metan, u svoje naredne nacionalne planove za borbu protiv klimatskih promena. SAD i Kina takođe su se složile da će biti domaćini Samita o metanu i gasovima staklene bašte koji nisu CO2 na COP28.

Izvor: Cirkularna ekonomija

Izvoz otpada – EU donosi strože mere za upravljanje otpadom

Photo-illustration: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay (Hans)

Postignut je politički dogovor između Evropskog parlamenta i Saveta o pošiljkama otpada. Ovaj sporazum je značajan deo Evropskog zelenog dogovora, čiji je cilj smanjenje zagađenja i promovisanje održivog upravljanja otpadom unutar i van granica EU.

Nova uredba uvodi stroge mere, posebno u pogledu izvoza plastičnog otpada. U odlučujućem potezu da se spreči degradacija životne sredine i zagađenje u trećim zemljama, biće zabranjen izvoz plastičnog otpada iz EU u zemlje koje nisu članice OECD-a. 

Da podsetimo, članice OECD-a su:  Australija, Austrija, Belgija, Kanada, Čile, Češka, Danska, Estonija. Finska, Francuska, Nemačka, Grčka, Mađarska, Island, Irska, Izrael, Italija, Japan, Koreja, Kolumbija, Letonija, Litvanija, Luksemburg, Meksiko, Holandija, Novi Zeland, Norveška, Poljska, Portugal, Slovačka, Slovenija, Španija, Švedska, Švajcarska, Turska Ujedinjeno Kraljevstvo, Sjedinjene Države, kao i Kostarika od pre dve godine.

U vezi sa drugim otpadom koji se može reciklirati, propis predviđa da se takav otpad može izvoziti u zemlje koje nisu članice OECD-a samo ako one pokažu sposobnost da upravljaju otpadom na održiv način. Ova odredba osigurava da su prakse upravljanja otpadom u zemljama primaocima usklađene sa visokim ekološkim standardima EU, čime se sprečava šteta po ljudsko zdravlje, saopšteno je na sajtu Evropske komisije.

Pročitajte još:

Prema nedavnoj studiji WWF-a, Brazil bi mogao postati četvrti najveći proizvođač plastičnog zagađenja na svetu, sa više od trećine plastičnog otpada kojim se ne upravlja adekvatno. Uprkos tome što je mali proizvođač plastičnih proizvoda, ograničena infrastruktura i kapaciteti za prikupljanje i sortiranje u gusto naseljenim priobalnim zajednicama i glavnim gradovima kao što su Sao Paulo i Rio de Žaneiro postaju sve vidljiviji problemi.

Foto-ilustracija: Unsplash (Roberta Errani)

Tragedija klizišta na deponiji Koše u Etiopiji 2017. godine -deponija koja prima otpad iz Adis Abebe od 1964. godine, pokazuje koliko daleko ovaj problem može da ode. Klizišta i zdravstvene opasnosti, uključujući izloženost toksičnim hemikalijama i respiratornim bolestima, dakle ugroženost života, prisutna je na ovakvim mestima, a u jednom trenutku deponija je zauzimala prostor od čak 36 hektara.

U međuvremenu, Kenija je pokušala da preduzme neke korake uvođenjem zabrane plastičnih kesa za jednokratnu upotrebu. Iako je zabrana inicijalno bila uspešna, izazovi prekograničnog zagađenja brzo su se pojavili, sa otpadom koji ilegalno prelazi granice iz susjednih zemalja poput Ugande i Tanzanije, navodi WWF.

Ključni aspekt nove uredbe je modernizacija i digitalizacija procedura otpreme otpada. Kada se ove procedure učine digitalnim i efikasnim, trebalo bi da se olakša integracija otpada nazad u cirkularnu ekonomiju, bez ugrožavanja nivoa kontrole koji je potreban za takve pošiljke.

Prepoznajući trgovinu otpadom kao ozbiljan ekološki zločin koji je često povezan sa organizovanim kriminalom, uredba poziva na pojačanu saradnju između država članica EU i strože sankcije protiv onih koji su uključeni u nezakonitu trgovinu otpadom. Učešće Kancelarije EU za borbu protiv prevara (OLAF) u podršci istragama u vezi sa transnacionalnim zločinima trgovine otpadom dodatno naglašava ozbiljnost ovog pitanja.

Ukratko, nova regulativa EU o transportu otpada je važan korak ka odgovornom upravljanju otpadom. 

Energetski portal

Potraga za izgubljenim sortama: Odgovor vinogradarstva na klimatske promene

Foto-ilustracija: Unsplash (Ales Me)
Foto-ilustracija: Unsplash (Lasseter Winery)

Međunarodna organizacija vinara je saopštila da će količine vina ove godine biti najmanje u poslednjih šest decenija. Na takvo stanje su uticali mrazevi, kiše i suše. Kako se izboriti sa klimatskim promenama i sve većim izazovima u vinarstvu i vinogradarstvu za RTS je govorio dr Miodrag Grbić, profesor genomike na Univerzitetu Zapadni Ontario u Kanadi. 

Klimatske promene pogađaju sve oblasti našeg života uključujući i vinsku proizvodnju, napominje prof. dr Miodrag Grbić. Porast temperatura u periodu rasta vinove loze od 1950. do 2004. godine iznosi 1,7 stepen Celzijusa što ima katastrofalne posledice na kvalitet vinske proizvodnje.

„Prvo, ove visoke temperature smanjuju kiselost vina, dovode do velike količine šećera što stvara visokoalkoholna vina, a po standardima Evropske unije, ako vino ima više od 16 procenata alkohola, ne može da se prodaje kao vino nego može da ide samo kao liker. I na kraju, imamo nešto što se u struci zove zeleni tanini. Tanini koji daju kvalitet vina i specifičan ukus postaju zeleni, odnosno nedovoljno sazreli, tako da vino ne može da stari na određeni način“, objašnjava profesor.

Pored toga, dolazi i do smanjenja prozvodnje antocijana, tako da crvena vina, na primer, dobijaju lošu boju, i vina sa geografskim poreklom praktično gube svoje tipične karakteristike, dodaje profesor.

Sve ovo se dešava širom sveta, ističe profesor. Veliki vinski regioni Francuske – Loara, Bordo, Burgundija – su pogođeni klimatskim promenama i pitanje je kakva će biti budućnost tipčnih vina proizvedenih u ovim regionima.

Pročitajte još:

Nauka kao dežurni vatrogasac

Foto-ilustracija: Unsplash (Devon Janse van Rensburg)

Trenutno postoji 10.000 različitih sorti vinove loze, a samo 15 sorti čine 50 odsto zasađenih površina pod vinovom lozom. Ove široko gajene sorte su selektovane zbog visoke produktivnosti, popularnosti u određenim regionima i šire se svuda po svetu, međutim, one najgore reaguju na klimatske promene.

„Nauka koristeći naročito genomiku, i to je jedan deo projekta, pilot projekta koje smo uradili ovde u Srbiji, fokusirajući se na genetski diverzitet vinove loze u Srbiji, u saradnji sa Institutom za vino i vinovu lozu iz Lariohe iz Španije, Biološkim fakultetom, Institutom za multidisciplinarne studije i Poljoprivrednim fakultetom iz Zemuna i Novog Sada. I praktično smo uspeli da vidimo vrh ledenog brega analizirajući 163 uzorka vinove loze sa fokusom da tražimo stare vinove loze koje su skoro izgubljene i koje u ovim klimatskim promenama mogu da imaju vrlo pozitivne karakteristike“, naglašava profesor Grbić.

Tokom istorije, vinogradarstvo je prošlo najpre kroz veliku krizu zbog filoksere koja je gotovo potpuno uništila vinsku proizvodnju i smanjila diverzitet vinove loze. Posle toga, kako bi postala otporna na filokseru, vinova loza je kalemljena na podlogu i opet je napravljena selekcija jer su kalemljene sorte koje su rano sazrevale, koje su imale visoku produktivnost, ali zbog klimatskih promena, one više nisu rentabilne.

„Sorte koje kasno sazrevaju pod ovim uslovima globalnog otopljenja, u stvari postaju sorte koje sazrevaju u normalno vreme. Takođe, te sorte mogu da imaju genetski sklop koji je otporan na ove klimatske promene, recimo da su otpornije na sušu i koje imaju manji prinos, ali daju visoko kvalitetna vina“, ističe profesor.

Naučnici sada, praktično, istražujući genetski diverzitet, očekuju da će naći sorte koje još uvek postoje, mada su skoro zaboravljene, a koje mogu da budu potencijal koji će poniditi odgovor na trenutne klimatske promene.

Potraga za autohtonim sortama

Foto-ilustracija: Unsplash (Ales Me)

Profesor Miodrag Grbić napominje da su istraživanja praktično na početku. Obuhvaćeno je 163 različite sorte, a jedna od osnovnih namera je da se napravi katalogizacija svih sorti na teritoriji Srbije.

„Ovaj pilot projekat je iznedrio praktično 11 sorti koje nemamo u bazi podataka. Što je vrlo interesantno da one predstavljaju stare ili gotovo izgubljene sorte za koje u daljem istraživanju može da se utvrdi kako reaguju na klimatske probleme. Praktično te sorte koje smo utvrdili nemaju ime. Zovu se ‘nepoznata’. Ali što se tiče teritorije Srbije da bi napravili potpunu katalogizaciju treba da uradimo otprilike dve i po hiljade uzoraka, a uradili smo 163.“

Genomskim istraživanjima je utvrđeno i da se domestifikacija vinove loze odigrala mnogo pre nego što se do sada mislilo, napominje profesor Grbić. Ranije se mislilo da se to dešavalo u Gruziji otprilike pre šest hiljada godina. Međutim, postoji drugi centar domestifikacije vinove loze koji je u zapadnoj Aziji, današnjoj Anadoliji odakle je vinova loza stigla u Evropu.

„A most ka Evropi je Balkan. Znači da su prve domestifikovane sorte vinove loze unesene u Evropu preko Balkana sa dolaskom prvih poljoprivrednika. Znači da su sorte koje su ovde gajene jedne od najstarijih i najinteresantnijih u Evropi, međutim, nedovoljno istražene“, ističe prof. dr Miodrag Grbić.

Izvor: RTS

Padej dobija solarnu elektranu instalisane snage 3 MWp

Foto: EP
Foto: EP

U Severobanatskom naselju Padej u toku je izgradnja solarne elektrane „Panawiss plus“ instalisane snage 3 MWp. Završetak radova elektrane, koja će se prostirati na pet hektara površine, planiran je do kraja tekuće godine.

Investitor projekta je Panawiss plus, a izvođenje radova povereno je kompaniji MT-KOMEX koja je kroz dugogodišnje iskustvo, ostvarila brojne uspešne projekte, izgradnjom i isporukom opreme za više od 200 solarnih elektrana na zemlji i krovovima, ukupne instalisane snage više od 90 MW.

Kompaniju čini stručan i od poverenja tim ljudi, spreman da klijentima uvek pruži punu podršku u svim fazama projekta, od razvojne etape do pripreme dokumentacije za tehnički prijem i ishodovanja upotrebne dozvole, po principu ključ u ruke.

Za izgradnju ove solarne elektrane biće upotrebljeno ukupno 5.400 monofacijalnih panela, nemačkog proizvođača Luxor Solar, dok je za model panela izabran ECO LINE HALF CELL M144/500 W, poslednje generacije. Kada je reč o konstrukciji na koju se postavljaju solarni paneli, izabran je model turskog proizvođača Kirac metal. Stručni tim kompanije odlučio je da za solarnu eletranu „Panawiss plus“ koristi invertore kompanije Fronius Tauro – ECO-100-3-P, snage 100 kW.

Transformaciju električne energije sa napona 0.4 kV na napon 20 kV vršiće transformator snage 2.500 kVA, prema proračunima ova elektrana na godišnjem niovu će proizvoditi 3.700 MW.

Sva proizvedena električna energija plasiraće se u elektrodistributivni sistem.

Pročitajte još:

Ušteda CO2

Jedan hektar šume apsorbuje osam kilograma ugljen-dioksida po satu. Ukoliko se uzme u obzir da biljke fotosintezu vrše u proseku 12 sati u toku dana, to znači da na dnevnom nivou apsorbuju 96 kilograma. Gledano na godišnjem nivou, jedan hektar šume apsorbuje oko 35.000  kilograma, dok je za 20 godina reč o 700 tona.

Kada je reč o elektrani, ona će na godišnjem nivou smanjiti emisije za 3.000 tona, odnosno 60.000 tona za 20 godina.

Energetski portal

Uskoro završetak radova na gasnoj interkonekciji Srbija-Bugarska 

Foto: Ministarstvo rudarstva i energetike-Nikola Mladenović
Foto-ilustracija: Unsplash (KWON JUNHO)

Izgradnja gasne interkonekcije Srbija-Bugarska privodi se kraju i on bi u probni radi trebalo da bude pušten do kraja meseca.

Prema rečima Dubravke Đedović Handanović, ministarke rudarstva i energetike na gasno merno-regulacionoj stanici Niš 2 sada se već radi na detaljima, dok su Trupale, kao najveći objekat na ovom gasovodu, završene. 

„Radovi teku očekivanom dinamikom i u finalnoj su fazi. Sledeće nedelje će MUP izvršiti kontrolu gasne interkonekcije, pregled radova, kako bismo ispunili sve uslove da gasovod uđe u probni rad pre kraja novembra, kao što je bilo i planirano“, rekla je Đedović Handanović, navodi se u saopštenju.

Gasno-merno regulacione stanice Niš 2 i Trupale ministarka je obišla sa Nenadom Jocićem, načelnikom Uprave za preventivnu zaštitu od požara Ministarstva unutrašnjih poslova. Podsetila je i da su svi administrativni preduslovi za isporuke gasa iz Azerbejdžana ispunjeni.

Pročitajte još:

„Potpisan je ugovor između Transportgasa i Bulgartransgasa o gasnoj interkonekciji. Time su ispunjeni ugovorni preduslovi sa svim uključenim stranama da interkonektor uđe u probni rad i da imamo još jedan izvor snabdevanja gasom u toku ove grejne sezone, ali i ubuduće, što je veoma važno za sigurnost snabdevanja naših građana i privrede. Ove nedelje je potpisan i ugovor za isporuku gasa iz Azerbejdžana do 400 miliona metara kubnih godišnje u periodu do 2026, a nakon toga od 2027. te količine mogu biti i do tri puta veće”, rekla je Đedović Handanović.

projekat gasne interkonekcije ističe se svojom strateškom važnošću za energetsku infrastrukturu Srbije, pružajući mogućnost diversifikacije izvora snabdevanja gasom.

Energetski portal

Koji gasovi staklene bašte svojom koncentracijom obaraju rekorde?

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Unsplash (marcin-jozwiak)

Gasovi sa efektom staklene bašte, nakon dostignutog novog rekorda u 2022. godini, kako se navodi u novom izveštaju Svetske meteorološke organizacija (WMO), nastavljaju da rastu i u tekućoj godini bez naziranja kraja takvog trenda.

Tako su prosečne globalne koncentracije ugljen-dioksida bile po prvi put prošle godine preko 50 odsto iznad predindustrijskog perioda. Stopa rasta tokom ove godine u odnosu na prethodnu jeste bila nešto niža, ipak navodi se da je to verovatno samo posedica prirodnih i kratkoročnih varijacija u ciklusu ugljenika. Uz to se ističe da nastavljaju sa rastom i emisije nastale kao posledica industrijskih aktivnosti.

Kada je reč o ostalim gasovima, metan je takođe beležio rast, dok je azot-oksid zauzeo prvo mesto kada je reč o rekordnom porastu, kada se uzmu poređenja rasta između 2021. i 2022. godine.

Pročitajte još:

Ovakim trendom, svet se ne nalazi na putu koji je postavljen Pariskim sporazumom, a kao posledice u izveštaju se navode ekstemnije vremenske prilike, praćene intenzivnim vrućinama i padavinama, a takođe posledice će biti otpadanje leda, porast nivoa mora i njegovo zakiseljavanje.

Iako nešto više od jedne četvrtine CO2 apsorbuje okean, a oko 30 odsto kopneni ekosistemi, kao što su šume, oko polovine ovih emisija ostaje u atmosferi. Zbog toga sve dok nivo ugljen-dioksida bude rastao, rašće i globalna temperatura.

Ugljen-dioksid predstavlja najvažniji gas staklene bašte, čineći oko 64 odsto efekta globalnog zagrevanja, a nastaje najvećim selom sagorevanjem fosilnih goriva i proizvodnjom cementa. Kada je reč o metanu, oko 60 odsto emisije dolazi iz ljudskih aktivnosti i to poljoprivrede, eksploatacije fosilnih goriva, sa deponija i iz sagorevanja biomase. Za oko 40 odsto emisija azotnog oksida odgovoran je čovek, recimo, kroz upotrebu đubriva ili usled industrijskih procesa, a njegovo povećanje je u period između 2021. i 2022. godine bilo najviše zabeleženo nego ikada ranije tokom modernih vremenskih zapisa.

Energetski portal

SUBVENCIJAMA DO NOVIH ZELENIH VOZILA

Foto-ilustracija: Unsplash (possessed-photography)
Foto-ilustracija: Unsplash (thomas-kelley)

Subvencijama za kupovinu vozila na električni i hibridni pogon Vlada Srbije podstiče građane da se odluče za ekološke automobile. Tako je 2020. godine doneta Uredba o uslovima i načinu sprovođenja subvencionisane kupovine novih vozila, koja imaju isključivo električni i hibridni pogon, kao i vozila koja uz motor sa unutrašnjim sagorevanjem (SUS motori) pokreće i električni agregat (hibridni pogon). I ove godine izdvojena su sredstva u iznosu od 294 miliona dinara, što je duplo više nego prošle godine, a dodelu novca vršiće Ministarstvo zaštite životne sredine, po pristiglim urednim zahtevima, sve do visine raspoloživih sredstava.

Pravo na subvencionisanu kupovinu vozila imaju pravna lica, preduzetnici i fizička lica, a zahtev mogu da podnesu do 31. oktobra.

Ovo pravo nemaju pravna lica i preduzetnici koji su ostvarili, odnosno koji ostvare pravo na subvencionisanu nabavku putničkih vozila za potrebe obnove voznog parka taksi prevoza kao javnog prevoza.

U Uredbi je naglašeno da subvencije važe za nova vozila, ona koja nisu bila u upotrebi, niti su registrovana do dana podnošenja zahteva za subvencionisanu kupovinu.

U FOKUSU:

Isplata subvencija

Kako je pojašnjeno, pravna lica, preduzetnici i fizička lica koja kupuju vozilo na rate dužna su da pre isplate subvencije zaključe ugovor o finansijskom lizingu i isplate iznos u visini od najmanje 15 odsto kupoprodajne cene novog vozila davaocu finansijskog lizinga na ime dela učešća za odobrenje ugovora o lizingu.

Foto-ilustracija: Unsplash (martin-katler)

Ukoliko kupuju novo vozilo sopstvenim sredstvima, subvencija se isplaćuje nakon dostavljanja dokaza o isplaćenom delu kupoprodajne cene. Tada su u obavezi da u roku od 15 dana od dana prijema rešenja dostave Ministarstvu ugovor o kupoprodaji vozila, račun za avans (ako je plaćen avans), predračun i dokaz o uplati preostalog dela kupoprodajne cene vozila – izvod iz banke.

Ako vozilo kupuju putem finansijskog lizinga, moraju u roku od 15 dana od prijema rešenja da dostave Ministarstvu ugovor o finansijskom lizingu, potvrdu lizing kuće o visini uplaćenog učešća, kao i dokaz o izvršenoj uplati.

Postupak dodele subvencija se prekida ako visina opredeljenih sredstava u tekućoj godini nije dovoljna za odobravanje svih uredno predatih zahteva.

Ministarstvo zaštite životne sredine četvrtu godinu uzastopno podstiče kupovinu električnih i hibridnih automobila, u okviru sprovođenja mera za poboljšanje kvaliteta vazduha i u cilju
unapređenja kvaliteta životne sredine. Da građani shvataju koliko je važan ekološki prihvatljiviji transport, pokazuju i podaci da se svake godine pomoću državnih subvencija kupi sve više ovakvih vozila, pa je tako 2020. godine kupljeno 112, 2021. godine 504, a 2022. godine rekordnih 715 vozila.

Priredila: Milica Radičević

Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala ELEKTROMOBILNOST

EEA: Rešenja zasnovana na prirodi imaju ključnu ulogu u izgradnji klimatske otpornosti Evrope

Foto-ilustracija: Pixabay (Couleur)
Foto-ilustracija: Pixabay (herbert2512)

Rešenja zasnovana na prirodi, kao što je obnova močvara u područjima podložnim poplavama ili zelena infrastruktura za smanjenje efekata toplotnih ostrva u gradovima treba da se povećavaju i prošire, kako bi se Evropi pomoglo da se bolje nosi sa uticajima klimatskih promena, pokazuje brifing Evropske agencije za životnu sredinu (EEA) „Skaliranje rešenja zasnovanih na prirodi za otpornost na klimu i obnovu prirode“.

Brifing procenjuje trenutno stanje projekata prilagođavanja klimi i kako oni mogu povećati otpornost društva i biodiverzitet. Otkriveno je da trenutno postoji ograničeno iskustvo širom Evrope u proširenju rešenja zasnovanih na prirodi. Pored toga, nedostatak standarda za procenu i praćenje predstavlja veliki izazov za repliciranje projekata i njihovu primenu na širem nivou.

Ključno proširivanje rešenja zasnovanih na prirodi

Ubrzavanje i povećanje ovakvih projekata biće od ključnog značaja za postizanje ciljeva politike EU, u vezi sa prilagođavanjem klimatskim promenama i izgradnju ukupne otpornosti, kako bi se bolje izdržali uticaji ekstremnih vremenskih događaja, kao što su toplotni talasi, poplave i požari.

Rešenja zasnovana na prirodi za prilagođavanje klimatskim promenama i smanjenje rizika od katastrofa takođe doprinose agendi EU za obnovu prirode u cilju bolje zaštite i vraćanja biodiverziteta. Primenjeni u velikim razmerama, oni mogu doprineti i poboljšati različite klimatske i ekološke ciljeve u urbanim i ruralnim oblastima.

Pročitajte još:

Troškovi i koristi

Potrebno je imati više uvida u faktore koji omogućavaju lokalni uspeh, ali i prepreke. Ovo zahteva sistemsko praćenje, izveštavanje i šeme evaluacije, kako bi se dugoročno informisalo o efektivnostima i efikasnostima rešenja zasnovanih na prirodi.

Foto-ilustracija: Pixabay

Troškovi i koristi od rešenja zasnovanih na prirodi moraju biti jasni zainteresovanim stranama i potencijalnim investitorima. Iako služe u višestruke svrhe, kvantifikacija društvenih i ekonomskih aspekata, uključujući raspodelu troškova i koristi među zainteresovanim stranama i dalje je ograničena.

Da bi se ostvario puni potencijal rešenja zasnovanih na prirodi, biće potrebno dalje ciljano upravljanje i koordinacija. Osim finansijskih podsticaja usvajanjem rešenja zasnovanih na prirodi, bilo bi koristi i od regionalnog planiranja zasnovanog na profilima rizika, katalogu već postojećih projekata i osnovnim informacijama o njihovoj trenutnoj primeni.

U okviru ovog brifinga EEA rezimirana su dva izveštaja, koje je uradio Evropski tematski centar EEA za prilagođavanje klimatskim promenama, a koji su se fokusirali na primenu rešenja zasnovanih na prirodi i potencijalu za povećanje njihovih nivoa. Ti izveštaji su: Okvir za procenu rešenja zasnovanih na prirodi za prilagođavanje klimatskim promenama i smanjenje rizika od katastrofa (2021), kao i Razumevanje potencijala skaliranja rešenja zasnovanih na prirodi (2022).

Energetski portal

MOL SERBIA – DVE DECENIJE USPEHA

Foto: MOL Serbia
Foto: MOL Serbia

Kompanija MOL Serbia obeležila je jubilej rada kompanije u Srbiji – 20 uspešnih godina. Na svečanom prijemu osim osvrta na prethodne dve decenije rada, menadžment kompanije je predstavio i planove za naredni period.

Kompanija MOL Serbia je u Srbiju došla 2003. godine kada je prvo počela sa radom veleprodaja goriva, koja i danas predstavlja značajan segment poslovanja kompanije, s obzrom da se MOL Serbia nalazi u samom vrhu kompanija koje se bave veleprodajom goriva. Nakon samo dve godine (2005. godine) otvorena je prva servisna stanica u Beogradu, koja se i danas nalazi na istom mestu u Višnjici. Tokom dve decenije rada, kompanija je vodila računa da konstantno inovira i korisnicima u Srbiji, osim najkvalitenijih goriva, ponudi i gastro segment, kao i TNG, polimere, bitumen, lubrikante, auto – hemiju. U prilog ovom ide i činjenica da u okviru MOL Serbia servisnih stanica rade Fresh Corneri od 2015. Tada je otvoren prvi Fresh Corner na Horgošu 2 i od tada do danas imamo 45 Fresh Cornera na kojima je prodato više od četiri miliona šoljica kafe, više od 150.000 hotdogova, i više od 340.000 sendviča.

„Od dolaska na srpsko tržište uložili smo više od 2,9 milijardi dinara, a 2019. smo u Sremskim Karlovcima otvorili Depo za gorivo i to je bila najveća investicija MOL Grupe u Srbiji. Konstantno razvijamo našu maloprodajnu mrežu servisnih stanica kako bismo bili što bliže našim kupcima. Trenutno imamo više od 70 servisnih stanica. Osim što se trudimo da pored goriva našim kupcima budemo i mesto na kom će uživati u gastro proizvodima poput kafe ili hot doga, želimo da budemo i dobar komšija i da deo profita uložimo u lokalnu zajednicu. Do sada smo kroz različite društveno korisne aktivnosti uložili više od 11,4 miliona dinara. Jedan od CSR projekata na koji smo izuzetno ponosni jeste naša kampanja pod nazivom ,,Igra je za decu, dečiji život nije igra’’ pokrenuta 2018. godine u saradnji sa Agencijom za bezbednost saobraćaja, sa ciljem da podigne svest roditelja vozača o značaju pravilnog postavljanja dečijih sedišta u automobile. Naši zaposleni su najvažniji resurs kompanije i bez njihove posvećenosti, truda i zalaganja ne bismo bili ovako uspešni. Oni se takođe bave i volonterskim akcijama kako bi pomogli da naša zajednica što bolje funkcioniše i na taj način očuvali životnu sredinu i uvek bili uz one kojima je naša podrška neophodna. Nastavićemo da razvijamo našu maloprodajnu mrežu, ali i da budemo pouzdan partner našim kupcima i privredi Srbije“ rekao je Milenko Janković, generalni direktor u kompaniji MOL Serbia.

Posebnu pažnju u narednom periodu kompanija će, pored širenja maloprodajne mreže, posvetiti i kontinuiranom razvoju zaposlenih. Tržište prolazi kroz različite promene usled globalne ekonomske i geo političke situacije. Međutim, iskustvo je pokazalo da dobar tim saradnika, kvalitetno planiranje i upravljanje može dovesti do željenih rezultata. MOL Serbia planira dalje unapređenje usluga u Srbiji u skladu sa ažuriranom Strategijom 2030+ MOL Grupe „Shape Tomorrow“, kako bi se pozicionirala kao jedan od lidera u segmentu maloprodaje i pružanju usluga moblinosti.

Vizija MOL Grupe je jasna – ide se ka cilju da kompanija bude ključni igrač u oblasti cirkularne ekonomije kroz nisku emisiju ugljenika, ali i da se ponudi alternativno gorivo, kao i proizvodi i usluge za ljude u pokretu. Dodatno, poslednjih godina, MOL je posvećen razvoju EV infrastrukture i pozitivno utiče na usvajanje EV u Centralnoj i Istočnoj Evropi. Plan je da se i u Srbiji na određenim servisnim stanicama instaliraju punjači za električna vozila, čim bude usvojena zakonska regulativa o električnim punjačima na benzinskim stanicama. 

Izvor: MOL Serbia

Džipovi i terenska vozila tema referenduma u Parizu

Foto-ilustracija: Unsplash (thomas-tucker)
Foto-ilustracija: Unsplash (vital-sinkevich)

Pariz će početkom februara 2024. održati značajno glasanje, pružajući priliku svim registrovanim glasačima da izraze svoje mišljenje o jednom urbanom pitanju: uvođenje posebnih mera za SUV (sportska terenska vozila) i 4×4 vozila u prestonici. Ova inicijativa dolazi nakon prethodnog referenduma o samouslužnim trotinetima, o čemu smo ranije pisali. 

Podsećanja radi, u Parizu je od 1. septembra u potpunosti zabranjeno iznajmljivanje električnih trotineta. Dilemu oko ove zabrane rešili su građani odlučivanjem na referendumu. Više od 10 godina bilo je dozvoljeno iznajmiti e-trotinet, što je naročito bilo dobro za turiste, međutim, prema rezultatima referenduma – od 103.084 ljudi koji su odlučili da se izjasne, čak 89 odsto glasalo je za ukidanje samouslužnih trotineta.

Ovoga puta tema za građane jesu veliki automobili – da li će ova vozila skuplje plaćati parkiranje, kako bi se mesta oslobodila za efikasniji i ekonomičniji transport.

Pročitajte još:

Foto-ilustracija: Unsplash (d-lamar-hanri)

Fokus ovog novog glasanja je dakle predloženo povećanje cena parking mesta za nestambene objekte za teža i veća vozila, sportska terenska vozila i 4×4 vozila. Ovi tipovi vozila su uglavnom oko 200 kg teži, 25 cm duži i 10 cm širi od standardnih automobila, navodi se na sajtu grada Pariza.

Evidentan je  trend i naklonjenost mnogih ka većim vozilima što je naročito primećeno tokom protekle decenije u Parizu, i što se poklopilo sa porastom prodaje SUV-a i 4×4 vozila širom zemlje. Pored toga, veća veličina i težina SUV vozila su povezani sa povećanom opasnosti za pešake, pri čemu su nesreće u kojima su učestvovala ova vozila znatno smrtonosnije.

Zabeležen fenomen dovodi i do većih zagađenja, stoga će Parižani da se pozabave ovom temom, koja utiče na pejzaž njihovog grada – zauzimanje puno mesta po gradu, veća opasnost, velika potrošnja goriva, i na kraju krajeva, kako smo naveli, veće zagađenje. Na ovaj način građani mogu da utiči na smanjenje, čak i zaustavljanje ovakvog trenda.

Energetski portal

U sektoru OIE nema mesta za rodnu diskriminaciju

Foto-ilustracija: Unsplash (American Public Power Association)
Foto: OIE Srbija

Energetski portal, kao medij koji želi da doprinese rodnoj ravnopravnosti i inkluzivnosti žena u sektor zelene energije, odlučio je da podrži kampanju promocije uspešnih žena koje sprovodi Udruženje Obnovljivi izvori energije Srbije. U narednom periodu objavljivaćemo intervjue Udruženja OIE SRBIJA sa ciljem da podstaknemo mlade devojke i žene da se obrazuju i karijernu šansu potraže u sektoru OIE.

Nataša Lazarević je direktor i osnivač filijale francuske kompanije IEL sa sedištem u Beogradu. Živi i radi na relaciji između Srbije i Francuske. Diplomirani je ekonomista sa masterom iz finansija i bankarstva sa Pariskog univerziteta, Sorbona.

Francuska kompanija IEL, osnovana 2004. godine, projektuje, gradi, finansira i upravlja vetroelektranama i solarnim postrojenjima. Grupacija IEL ima portfolio od skoro 200MW instalisane snage u pogonu i izgradnji, dok u razvoju ima oko 1.2 GW.

Kakvi su planovi ove kompanije u Srbiji i regionu za OIE Srbija otkriva Nataša Lazarević sa kojom se razgovarali i o razlici u tretmanu žena u Srbiji i Francuskoj i prednostima koje sektor obnovljivih izvora energije može ponuditi mladim ženama na početku karijere.

Na čelu ste kompanije koja je razvila Ve Bašaid. Kako ste dospeli u sektor obnovljivih izvora energije?

– Kao diplomirani ekonomista sa masterom iz finansija i bankarstva, počela sam karijeru u finansijskom sektoru, tačnije u reviziji, a zatim u investicionom fondu. Bavljenje investicijama u Private equity fondu u Parizu mi je pružilo mogućnost da naučim šta je konkretno razvoj jedne kompanije, koje su prepreke i izazovi sa kojim se susreću rukovodioci na putu do uspeha. To mi je dalo motiv da izađem iz svoje zone komfora i da se postavim na prvoj liniji. Uvek sam težila da u svom poslu pronađem nešto što će i drugima biti korisno, te se sektor obnovljivih izvora energije pokazao kao prava prilika da se okušam kao preduzetnik. Osnivači francuske kompanije IEL koje sam upoznala u okviru mog prethodnog posla su lako prihvatili da otvore filijalu i da ulažu u energetiku u Srbiji kao jednom od perspektivnih tržišta u Evropi

Pročitajte još:

Da li vidite neke predrasude ili diskriminaciju imajući u vidu da ste žena na čelu projekta i kompanije?

Foto: OIE Srbija

– Predrasude uvek postoje, pozitivne, kao i negativne. Kada se radi o dugoročnim poslovima koji iziskuju određene obaveze, ljudi generalno imaju neku vrstu predostrožnosti što je i prirodno. Na nama je, bilo da je muškarac ili žena u pitanju, da kroz dijaloge sa drugom stranom nađemo rešenje koje će svima da odgovara. Diskriminaciju kao žena nisam doživela i ne verujem da je tako nešto zastupljeno među akterima u sektoru obnovljivih izvora energije. Taj sektor je još relativno mlad i dinamika koju generiše privlači mlađe i obrazovane ljude, te suštinski nema prostora za rodnu diskriminaciju.

S obzirom na to da živite na relaciji Francuska-Srbija, da li vidite razliku u tretmanu žena koje se bave ovim poslom?

– Osloniću se na radove upravo nagrađene Nobelovke, Amerikanke Klaudije Goldin, ekonomiste i feministkinje koja je izučavala podatke i statistike iz poslednjih 200 godina o rodnoj ravnopravnosti, pre svega u Americi, a i u drugim zapadnim zemljama. Žene su u proteklim decenijama stekle mnoštvo prava na tržištu rada, ali još uvek postoje razlike, posebno kada su u pitanju rukovodeće pozicije, a samim tim i lični prihodi. Konkretno, u našem sektoru ne bih govorila o tretmanu žena, već kako se žene postavljaju u odnosu na određenu poziciju. Naime, žene su edukovane koliko i muškarci, možda i više, a pritom su manje zastupljene na rukovodećim pozicijama čak i u našem sektoru. Da li je u pitanju  kolektivno nesvesno zbog kojeg žene nerado preuzimaju poslove gde postoje određeni rizici?

Da li Vaša kompanija planira još neke projekte u Srbiji, osim VE Bašaid, poput solara ili geotermalne energije? 

Foto: OIE Srbija

– Pored vetroelektrane Bašaid, pokrenuli smo razvoj solarnih elektrana na teritoriji naše zemlje i u regionu. Nadamo se da će nova regulativa vezana za priključenje na prenosnu mrežu doprineti da se procesi razvoja znatno ubrzaju. Geotermalnu energiju vidim kao savršenu kombinaciju između lokalne proizvodnje energije i lokalne potrošnje. Geotermalni izvori pružaju konstantnu proizvodnju energije, konkurentni su u odnosu na fosilna goriva kao što je gas i mogu unaprediti lokalni razvoj poljoprivrednih i industrijskih aktivnosti. Zajedno sa francuskim klasterom iz geotermalne industrije radimo na nekoliko projekata u Srbiji i u Republici Srpskoj. Prioritet je  snabdevanje gradskih sistema daljinskog grejanja. U planu imamo i industrijski sektor koji sve više teži ka dekarbonizaciji

Kada možemo očekivati izgradnju nekog od tih projekata?

– Kada ste na čelu kompanije koja ulaže u ovom sektoru svakako da jedva čekate da dođete do realizacije. Kao i svi infrastrukturni projekti, i postrojenja koja koriste obnovljive izvore iziskuju veliki trud i strpljenje. Među našim projektima vetropark Bašaid je svakako najbliži izgradnji.

Da li savetujete mladim devojkama i ženama da se obrazuju u sferi OIE, a zatim i da profesionalni izazov potraže u tom sektoru?

– Ne postoji tipski profil osobe koja posluje u sektoru obnovljivih izvora. Moguće da su inženjeri najviše zastupljeni, ali tu su i ekonomisti i pravnici. Smatram da je najbitnija sposobnost u ovom sektoru biti polivalentan, na primer ispratiti zakonske regulative i istovremeno razumeti tehnička rešenja na projektu. Najveća prednost ovog sektora je ta što je u punom razvoju, te žena ili mlada devojka koja traži profesionalan izazov svakako može naći svoje mesto u njemu. 

Izvor: OIE Srbija

Osiguranje poljoprivrednih kultura: Prijave do 27. novembra

Foto-ilustracija: Pixabay (Couleur)
Foto-ilustracija: Pixabay

U cilju podrške poljoprivrednim proizvođačima, Ministarstvo poljoprivrede je objavilo da se  rok produžava za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje za upravljanje rizicima kroz premiju osiguranja useva, plodova, višegodišnjih zasada, rasadnika i životinja za 2023. godinu do 27. novembra 2023.

Važno je naglasiti da maksimalni iznos podsticaja koji se može ostvariti u jednoj kalendarskoj godini iznosi 2.500.000 dinara.

Podsticaji obuhvataju osiguranje za ratarske, povrtarske i voćarske kulture, vinovu lozu i hmelj, rasadnike, kao i osiguranje životinja, saopšteno je na sajtu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

PROČITAJTE JOŠ:

Svi zainteresovani poljoprivredni proizvođači mogu podneti svoje prijave za podsticaje putem portala ePodsticaji, a na sledeće stvari je posebno potrebno obratiti pažnju prilikom prijavljivanja:

  • Podaci u Elektronskom registru poljoprivrednih gazdinstava (eRPG) i katastru moraju biti usklađeni sa podacima navedenim na polisi osiguranja. Ovo je ključno za automatizovano odobravanje sredstava, eliminisanje ručne provere i ubrzanje procesa.
  • Biljne kulture navedene u eRPG moraju se podudarati sa onima navedenim u polisi osiguranja.
  • Polise osiguranja moraju biti plaćene pre nego što se započne postupak prijave za subvencije.

Energetski portal

Panel diskusija: Klimatska akcija u Srbiji i COP28

Photo-illustration: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

U okviru projekta Klimatski forum 22. novembra od 18 do 19.30 časova biće održana panel diskusija Klimatska akcija u Srbiji i COP28.

Temperature na Zemlji obaraju rekorde iz godine u godinu. Globalne i nacionalne politike u oblasti klimatskih promena se sve više „zaoštravaju“, ciljevi se rapidno menjaju, i sve je usmereno ka jednom cilju – zadržati globalno zagrevanje ispod 1,5 stepeni celzijusa. Sa druge strane, brojne zemlje su već pogođene klimatskim promenama i njihova iskustva pokazuju da će brzina prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove imati značajnu uticaj na društvene zajednice i ekonomije širom sveta, navodi se u saopštenju.

Planeta se u proseku već zagrejala za 1,2 stepena, ali globalno zagrevanje nije ravnomerno raspoređena pojava. Srbija se zagreva brže od svetskog proseka, kao i ceo mediteranski pojas. U nekim delovima Srbije, prosečna temperatura je porasla za 1,8 stepeni. Za ovo postoje vrlo konkretni pokazatelji – u periodu od 1961. do 1990. godine smo imali samo tri sušne godine, dok je u periodu od 2011. do 2020. godine skoro svaka druga godina bila sušna.

Učesnici panel diskusije su: Prof. dr Vladimir Đurđević – redovni profesor na Fizičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, Mirjana Jovanović – programska menadžerka u Beogradskoj otvorenoj školi u programskoj oblasti Energija, klima, i životna sredina i Slobodan Perović – konsultant u oblasti zaštite životne sredine i OIE, dok je moderator Vladan Šćekić – Centar za unapređenje životne sredine. Oni će pokušati da procene kvalitet nacionalnog zakonodavstva u ovoj oblasti, kao i brzinu implementacije postojećih politika u oblasti ublažavanja i prilagođavanja na klimatske promene

Osvrnuće se i na Izveštaj iz senke Koalicije 27, koji je nedavno objavljen, kao i na očekivanja od predstojeće Konferencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (COP28), koja će biti održana od 30. novembra do 12. decembra.

Panel diskusija uživo se održava – Prostor Miljenko Dereta, Dobračina 55, a biće moguć i direktan prenos na Green Fest – Belgrade.

Energetski portal

Još jedna zemlja će se oslanjati na reaktore duže od predviđenog? 

Foto-ilustracija: Unsplash (boudewijn-huysmans)
Foto-ilustracija: Pixabay

Nuklearna energija je dugo bila glavni oslonac u energetskom pejzažu Švajcarske, koja decenijama značajno doprinosi proizvodnji električne energije u zemlji. Od 1985. nuklearne elektrane konstantno isporučuju velike količine, oko 40 odsto električne energije u Švajcarskoj.

Godine 2022. proizvedeno je 37 odsto električne energije na nacionalnom nivou iz četiri domaće nuklearne elektrane. Najveći deo preostale električne energije dolazi iz hidroelektrana, s obzirom na reljef zemlje, a potom i ostalih izvora.

Katastrofa u Fukušimi u Japanu 2011. godine izazvala je značajnu promenu politike u Švajcarskoj kada je u pitanju ova tema. Savezne vlasti su odlučile da postepeno ukidaju nuklearnu energiju, što je dovelo do gašenja elektrane Muhleberg 2019. godine, objekta sličnog dizajnu kao u Fukušimi. 2017. godina je bila vrlo važna, jer se referendumom potvrdila odluka da će se polako odustajati od ovog vida dobijanja energije, podaci su koji su objavljeni na World Nuclear Association. Da li je politika ostala ista usred energetske krize?

Nuklearna elektrana Beznau takođe se suočila sa promenama politike. U decembru 2014. godine, Nacionalni savet je izglasao da ograniči njegov radni vek na 60 godina, što je dovelo do planiranog povlačenja iz upotrebe krajem ove decenije. Međutim, švajcarska javnost je na glasanju 2016. pokazala da nije raspoložena za brže povlačenje.

Pročitajte još:

U skorije vreme, Švajcarska, zajedno sa drugim evropskim zemljama, preispituje ulogu nuklearne energije iz zabrinutosti zbog nestašice električne energije. Operateri Akpo Holding AG i Alpik Holding AG produžili su životni vek svojih nuklearnih elektrana na 60 godina, dok Alpik čak razmatra da produži ovo na 80 godina, izjavili su portparoli za Blumberg što su preneli švajcarski domaći mediji.

Ovo nije prvi takav slučaj u Evropi, Belgija je ove godine donela odluku da njeni reaktori produženo rade, uprkos planovima da se napušta nuklearna energija. Dogovor je sklopljen i verovatno će 2025. godine reaktori biti pokrenuti, i radiće kako smo naveli do 2035. godine po ovom planu, iako je 2025. godina kada je Belgija trebala da napusti nuklearnu energiju.

Foto-ilustracija: Unsplash (lukas-lehotsky)

I to nije izolovani primer, ovaj trend proširenja rada nuklearnih elektrana odrazio se i u našem regionu – Rumuniji,  Sloveniji, Bugarskoj, bilo kroz proširenja ili nove gradnje, o čemu smo nedavno pisali.

Primera radi, Bugarska se opredelila za proširenje svoje proizvodnje nuklearne energije te je najavljena izgradnja dva nova reaktora u nuklearnoj elektrani Kozloduj – to su reaktori 7 i 8 koje će koristiti drugačiju tehnologiju jedne američke kompanije.

Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja Slovenije izvršilo je nedavno procenu uticaja na životnu sredinu kako bi Nuklearnoj elektrani Krško (NEK) bio dozvoljen nastavak rada, i tom prilikom je ustanovljeno da će još 20 godina proizvoditi energiju, da li će se širiti njeni kapaciteti, sledeće je pitanje.

Zanimljiva anketa sprovedena je početkom tekuće godine od strane DemoSCOPE u ime Švajcarskog nuklearnog foruma, što je pokazalo da je 49 odsto stanovništva za nastavak upotrebe nuklearne energije, dok je 38 odsto to odbilo, navodi WNA.

Švajcarska federalna kancelarija za energetiku je pojasnila da nikada nije postojao određeni datum izlaska za nuklearnu energiju u zemlji i da postrojenja mogu da rade sve dok su bezbedna.

Energetski portal

Dodeljeno 190.000 dolara najboljim inovacijama u oblasti cirkularne ekonomije

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)
Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Uz podršku Globalnog fonda za životnu sredinu (GEF), Ministarstvo zaštite životne sredine i Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) dodelili su novčane nagrade u ukupnom iznosu od 190.000 dolara autorima 19 najboljih inovativnih rešenja za brži prelazak na cirkularnu ekonomiju. Nagrađena su privatna, javna i socijalna preduzeća, naučne institucije i udruženja građana. Njihove inovacije će doprineti efikasnijoj upotrebi resursa i energije, boljem upravljanju otpadom, a time i smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte (GHG) i očuvanju životne sredine.

Državna sekretarka Ministarstva zaštite životne sredine Sandra Dokić izjavila je da primeri dobre prakse treba svima da budu motivacija za prelazak na održiviji način života.

„Za to je potrebna saradnja svih nas, od državne administracije koja priprema zakone i javne politike kojima može da usmerava pravac ka održivom razvoju, privrednog sektora koji treba da primenjuje propise, ali i da sam ima inicijativu za unapređenje svog poslovanja kroz zelene aktivnosti, naučno-istraživačkog sektora, koji je tu da pruži podršku u osmišljavanju inovativnih tehnologija koji doprinose uštedi resursa i energije i svakako civilnog sektora koji je tu da nas sve podseti da se ljudsko zdravlje i kvalitet života  čuva kroz zdravu životnu sredinu. Samo zajedničkim, sinergijskim delovanjem možemo ostvariti dobre rezultate i narednim generacijama ostaviti resurse neophodne za život“, pojasnila je Dokić.

Pročitajte još:

„Cirkularna ekonomija povećava konkurentnost privrede i može da podstakne inkluzivan i pravedan ekonomski rast“, rekao je Fabricio Andreuci, zamenik stalnog predstavnika UNDP-a u Srbiji i dodao: „Da bismo ubrzali prelazak na cirkularnu ekonomiju u Srbiji, podržavamo naučno-istraživački i privatni sektor da rade zajedno kako bi pretvorili inovacije u isplativa poslovna rešenja. Podstičemo i lokalne zajednice da redovnije primenjuju cirkularne modele u praksi, na primer kroz partnerstva između lokalnih samouprava i neformalnih sakupljača sekundarnih sirovina.“

Foto-ilustracija: Freepik (atlascompany)

Trinaest inovacija koje su rezultat saradnje nauke i privrede nagrađeno je „cirkularnim vaučerom“ u vrednosti od po 10.000 dolara. Među njima su rešenja za recikliranje stiropora i pepela u materijale koji mogu da se koriste u građevinskoj industriji, kao i za preradu otpada od voća i povrća u nove sirovine poput boja za namirnice i lepkova za industriju i građevinarstvo.

Šest najboljih ideja za uključivanje neformalnih sakupljača sekundarnih sirovina u formalne tokove upravljanja otpadom nagrađeno je „cirkularnom nagradom“, takođe u vrednosti od po 10.000 dolara. Primena ovih rešenja će istovremeno doprineti smanjenju otpada i poboljšanju uslova rada sakupljača sekundarnih sirovina. Na primer, Institut za regionalni razvoj planira osnivanje zadruge sakupljača otpadnog ulja iz domaćinstava, u koju će uključiti pripadnike ranjivih grupa poput Roma i osoba sa invaliditetom. Da bi olakšali prikupljanje otpadnog ulja izradiće mobilnu aplikaciju i održati edukativne radionice za sakupljače i građane.

Svih 19 nagrađenih rešenja izabrano je putem ranije raspisanih javnih poziva, a biće realizovana tokom 2024. godine.

Pored ovoga, na događaju je 14 velikih kompanija predstavilo mere koje planiraju ili već sprovode kako bi uštedeli resurse i energiju i smanjili zagađenje vode, vazduha i zemljišta, uključujući optimizaciju proizvodnih procesa, cirkularni dizajn proizvoda, pravilno tretiranje otpada i mere energetske efikasnosti. Ovi planovi i mere za održivo poslovanje su odgovor na poziv „Prihvati cirkularni izazov“ Ministarstva zaštite životne sredine.

Ovaj događaj je organizovan u okviru projekta „Smanjenje ugljeničnog otiska lokalnih zajednica primenom principa cirkularne ekonomije u Srbiji – Cirkularne zajednice“ koji sprovode Ministarstvo zaštite životne sredine i UNDP, uz finansijsku podršku GEF-a.

Izvor: UNDP