Veće subvencije za energetsku sanaciju

15.11.2023

grejanje — Foto-ilustracija: Unsplash (robert-linder)

Foto-ilustracija: Pixabay (Wayne Jackson)

U prethodnoj grejnoj sezoni, milion domaćinstava je ostvarilo popuste zbog manje potrošnje energije. Ove godine, podsticaji za štednju su povećani, pružajući mogućnost građanima da smanje račune za električnu energiju i do 50 odsto. Ministarka rudarstva i energetike istakla je da se u Srbiji troši znatno više energije po jedinici BDP-a u poređenju sa zemljama Evropske unije, što je motivisalo državu da više ulaže u energetsku sanaciju domaćinstava.

Naglasila je da su subvencije države za energetsku sanaciju povećane, uz saradnju sa Svetskom bankom, kroz program vredan 50 miliona evra koji cilja na 50.000 domaćinstava. Ministarka je takođe spomenula potpisivanje ugovora sa 131 jedinicom lokalne samouprave, dok su pozivi za građane raspisani u 86 gradova i opština, saopšteno je na sajtu vlade.

Pročitajte još:

Građani mogu ostvariti subvencije od 50 do 65 odsto vrednosti energetske sanacije, koje uključuju zamenu stolarije, fasada, krovova, grejnih tela, postavljanje solarnih kolektora i panela. Najavljeno je održavanje tribina širom Srbije radi pojašnjenja procedura i benefita unapređenja energetske efikasnosti.

Naglasila je i kratko trajanje radova energetske sanacije, dva do tri meseca, nakon kojih se ostvaruju uštede od 30 do 40 odsto. Takođe, u toku je raspisivanje javnih poziva za subvencionisanje stambenih i višeporodičnih zgrada u 16 gradova i opština.

Istaknuta je i visoka akumulacija hidrokapaciteta, završetak remonta i revitalizacija HE Đerdap 1, koja je povećala kapacitet za 10 odsto. Skladišta gasa su na rekordno visokom nivou, obezbeđujući stabilnost snabdevanja i smanjenje cena goriva.

Energetski portal

Padaju cene drva za ogrev i peleta – zašto je važno da imamo popis individualnih ložišta?

15.11.2023

logs-drveće-šuma-seča — Foto-Ilustracija: Pixabay (marijana1)

Profesor Šumarskog fakulteta Branko Glavonjić kaže u razgovoru za RTS da je tokom oktobra i novembra došlo do pojeftinjenja u iznosu od oko 500 dinara po jednom prostornom metru, pod uslovom da se kupuje količina od pet prostornih metara i više.

,,U takvim situacijama u pregovorima sa trgovcima mogu se dobiti veća sniženja, između 500 i 700 dinara. I trgovci nude povlastice u pogledu prevoza ogrevnog drveta – prevoz do 10 kilometara je uglavnom besplatan“, kaže Glavonjić.

Kaže da je trenutno najjeftinije ogrevno drvo na jugu i istoku Srbije i da se cena kreće između 7.000 i 8.000 dinara za jedan prostorni metar.

,,U centralnoj Srbiji, u regionu Kruševca, cene ogrevnog drveta su negde između 7.000 i 8.000 dinara, a u regionu Kragujevca od 8.000 do 9.000 dinara“, ističe Glavonjić.

Navodi da su najviše cene u Beogradu i na prostoru Vojvodine i da se kreću od 9.500 do 10.500 dinara.

Cene peleta niže zbog zaliha

Cene peleta su snižene mnogo više u odnosu na ogrevno drvo. U poređenju sa sredinom septembra 2023. godine, cene su trenutno niže između 1.000 i 1.600 dinara po jednoj toni.

,,Najveći pad cena imao je necertifikovani uvozni pelet iz Crne Gore, njegove cene su opale za nekih 1.600 dinara po toni“, ukazao je Glavonjić, naglašavajući da fabrike peleta imaju problem jer su zalihe ogromne.

Slaba potražnja i ogromne zalihe su generator pada cena, objasnio je profesor Šumarskog fakulteta.

,,Prošle godine je nabavljena rekordna količina peleta, bila je blaga zima i potrošači su utrošili značajno manje količine nego što je uobičajeno slučaj“, ističe Glavonjić.

Pročitajte još:

Proizvođači peleta traže pomoć resornih ministarstava

Proizvođači peleta traže pomoć Vlade Srbije, a ispred Privredne komore Srbije upućeni su pozivi ministarstvima poljoprivrede i energetike i kabinetu predsednice Vlade Srbije.

,,Situacija je zaista jako teška, mnogi proizvođači su prekinuli proizvodnju, a oni proizvođači koji trenutno rade, to čine sa minimumom proizvodnje, imajući u vidu koliko je teška situacija kada je u pitanju radna snaga. Moj apel Vladi je da se što pre uključe i da svojim autoritetom pomognu u rešavanju ovih problema“, kaže Glavonjić.

Ističe da proizvođači imaju predloge za rešenje situacije, a jedna od ideja je i da toplane koje koriste biomasu u sistem uključe i pelet.

Glavonjić navodi i da, kada je reč o cenama ogrevnog drva i peleta, u narednom periodu može doći do novog pada cena jer nije moguće da se u tako kratkom vremenskom periodu naglo pokrene potražnja.

,,Što se tiče ogrevnog drveta, situacija je nešto drugačija. Potražnja za ogrevnim drvetom je velika u fabrikama, ali i u toplanama koje koriste biomasu“, navodi Glavonjić.

Foto-ilustracija: Unsplash (Nipun Jagtap)

Katastar individualnih ložišta

Profesor Šumarskog fakulteta navodi da je tokom 2022. sprovedeno istraživanje koje je pokazalo da je ukupan promet drvnih goriva u Srbiji prošle godine bio 628 miliona evra, od čega je za ogrevno drvo utrošeno oko 505 miliona evra, a ostatak je predstavljao pelet i briket.

,,To je zaista impozantna cifra koja govori koliko je značajno drvo i drveni pelet u celini za stanovništvo u Srbiji. Kada je u pitanju grejanje, puno se potroši drvnih goriva, a u mnogim domaćinstvima se slabo greje. Dva su ključna razloga: Prvi je starost ložnih uređaja, a drugi je običaj domaćinstava da kasno nabavljaju ogrevno drvo, mesec ili dva pred početak grejne sezone“, kaže Glavonjić.

Koji ložni uređaji se najviše koriste

Uz pomoć Američke agencije za međunarodni razvoj u okviru projekta „Bolja energija“ na teritoriji Pirota sprovedeno je i pilot-istraživanje prvog katastra ložnih uređaja.

Kako kaže Glavonjić, rezultati analize pokazuju da su u 60 odsto domaćinstva u gradu Pirotu zastupljeni individualni ložni uređaji, poput šporeta i peći, a u 40 odsto slučajeva neki od kotlova za etažno grejanje.

,,’Smederevac’ je i dalje popularan. Istraživanje je pokazalo zanimljive podatke o starosti tih uređaja. Možemo reći da je situacija nezadovoljavajuća. Kada su u pitanju šporeti i peći, kao najzastupljenije kategorije ložnih uređaja, svega 16 odsto tih uređaja je starosti između jedne i pet godina. Njih oko 28 odsto, starosti je od šest do 10 godina, dok je skoro 57 odsto šporeta i peći starije od 11 do 50 godina“, ističe Glavonjić.

Kada je u pitanju starost kotlova za etažno grejanje koji koriste drva i ugalj, situacija je povoljnija. Glavonjić kaže da je 54 odsto svih kotlova koji koriste drva i ugalj starosti od jedne do 10 godina.

,,Oko 30 odsto kotlova je starosti od 11 do 30 godina, a ostatak od 16 odsto je starosti preko 30 godina“, kaže Glavonjić.

„Potreban katastar individualnih ložišta“

Ističe da je važno da Srbija dobije katastar individualnih ložišta koji predstavljaju vrstu popisa ložnih uređaja, ali i drugih podataka poput tipologije i starosti objekata domaćinstava.

,,Popisuju se i grejna površina, vrste goriva, njihova potrošnja, emisije i brojni drugi podaci koji se tom prilikom prikupljaju. Praktično, katastar je jedan potpuni obuhvat domaćinstava i u tom smislu dobija se vrlo realna slika šta domaćinstva imaju i šta koriste. To je jako bitno za kreatore politike i mere u oblasti energetske efikasnosti„, kaže Glavonjić.

Dodaje i da će uvođenje katastra poboljšati kvalitet grejanja na čvrsto gorivo.

,,Katastar ložišta praktično daje sliku od pojedinačnih objekata, kuća, ulica, kvartova i gradova gde kreatori politike mogu da vide šta se dešava u svakoj ulici, kakve su potencijalne emisije, gde treba intervenisati i davati subvencije Vlade i na taj način menjati postojeću sliku“, zaključio je profesor Šumarskog fakutleta Branko Glavonjić.

Izvor: RTS

Srbija i Mađarska potpisale sporazum za elektronsku naplatu putarine

14.11.2023

put_prelazi_kamion — Foto-ilustracija: Unsplash (Rodrigo Abreu)

Sporazum o saradnji u oblasti elektronske naplate putarine između Srbije i Mađarske potpisan je u Palati Srbije od strane ministara saobraćaja dve zemlje.

Srbija će primeniti mađarski sistem zaštite lokalnih puteva i elektronske naplate putarine koji oni imaju već neko vreme. Sistem će se primenjivati na frekventnim saobraćajnicama koje nisu auto-putevi, a odnosiće se isključivo na kamione težine preko 7,5 tona.

Osim naplate putarine, sporazum uključuje i merenje osovinskog opterećenja što će, prema rečima resornog ministra, doprineti zaštiti lokalnih puteva od preopterećenih kamiona.

Ovom prilikom mađarski ministar Janoš je najavio i izgradnju novog mosta na Dunavu kod Mohača i rekonstrukciju tri granična prelaza sa Srbijom.

Pročitajte još:

Očekivani prihod kretaće se oko 100 miliona evra u prvoj godini primene sistema, što će biti uloženo u lokalne puteve. Dodao je da će Srbija i Mađarska biti bolje povezane preko brze pruge od Beograda do Budimpešte, koja će se proširiti do Skoplja, Sofije, pa čak do Istambula i Soluna, kao i preko brze saobraćajnice koja počinje od Bačkog brega.

Kroz inicijativu Otvoreni Balkan, tag za jedinstvenu naplatu putarine već se koristi u Severnoj Makedoniji takođe od ove godine. Robna razmena prošle godine je između Srbije i Severne Makedonije iznosila 1,48 milijardi evra, pri čemu je Srbija izvezla nešto manje od milijarde evra, tom prilikom objavljeno je na sajtu vlade.

Ovo samo ukazuje na važnost što efikasnijih i boljih puteva i saobraćajnica. Bilo da idete na more u Grčku, ili možda na sever, sada je to moguće sa istim tag uređajem.

Energetski portal

Održana 11. Međunarodna konferencija o obnovljivim izvorima električne energije

14.11.2023

U prostorijama Privredne komore Srbije, 11. Međunarodna konferencija o obnovljivim izvorima električne energije (11. MKOIEE) koja je održana u dva dana, okupila je preko 80 učesnika, stručnjaka i naučnih radnika iz zemlje i inostranstva.

Konferenciju su organizovali DOIEE pri SMEITS, sa suorganizatorima Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije (IAUS) i Privrednom komorom Srbije (PKS), a sponzori konferencije bili su kompanija MS KABLOVI iz Paraćina i INTERPLAST iz Grčke. Konferenciju su finansijski pomogli Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija i partner Inovacioni centar Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Zahvaljujući firmi MT-KOMEX štampani su letci sa programom konferencije i posteri konferencije koji su istaknuti na vidna mesta objekta u kome je održavana 11. MKOIEE.

Nakon registracije učesnika, prvog dana konferencije, profesor Zoran Stević, član UO Društva za obnovljive izvore električne energije (DOIEE), bivši predsednik DOIEE i član Nadzornog odbora SMEITS, pozvao je Boška Ivankovića, člana UO SMEITS, koji je bio prisutan isključivo u svojstvu autora i na prijateljski poziv profesora Stevića, da u ime SMEITS otvori konferenciju. Otvaranje je bilo upriličeno na srpskom i na engleskom jeziku, u čemu je pomogao Ilija Radovanović, član UO DOIEE.

Odmah nakon otvaranja konferencije, nastavilo se sa Prvom plenarnom sesijom sa plenarnim predavanjima po pozivu profesora dr Branimira N. Grgura Izazovi u elektrohemijskom skladištenju energije (Challenges in the electrochemical energy storage) i profesorke dr Aleksandre Janošević Ležaić Polianilin: provodni polimer u uređajima za skladištenje energije (Polyaniline: conductive polymer in energy storage systems).

Nakon plenarnih predavanja po pozivu usledila je Sesija 1 – Energetski izvori i skladištenje energije sa šest predavanja. U prvoj sesiji radove su uživo izložili dr Ratković Kovačević i dr Dimitrijević, dok su se dr Mravik i dr Rajšl uključili su se preko ZOOM linka.

Predsedavajući u oba prva termina bio je prof. dr Zoran Stević.

Nakon kafe pauze usledio je Okrugli sto sa temom – Trenutni izazovi u omasovljenju primene obnovljivih izvora električne energije, sa sledećim učesnicima/uvodničarima: prof. dr Branimir Grgur, prof. dr Petar Đukić, prof. dr Aleksandar Jovović i prof. dr Nebojša Manić. Nakon uvodnih izlaganja, usledila je diskusija učesnika, kao i pitanja i komentari iz publike.

Zaključci okruglog stola mogli su se svesti na nekoliko činjenica. Prva činjenica je da čiste zelene energije još uvek nema na globalnom nivou kao i karbonski neutralne energije. Dalje, iako je pozitivno što su velike energetske mutinacionalne kompanije pokrenule promene u kontekstu globalne održivosti, treba biti veoma oprezan pri tranziciji sa detaljnom strategijom i dobrim planom, prateći svetske trendove. Svi učesnici su se složili da je biomasa budućnost energetskog sektora u Srbiji, uz povećanje i prirodnu diverzifikaciju ostalih izvora električne energije (hidro, solarni i vetar) koji čine do 15 odsto domaćeg potencijala. Podvučeno je da treba insistirati na reciklaži i da velike količine plastike koje završe u životnoj sredini mogu biti bolje upotrebljene, na primer za modifikaciju asfaltnih betona, što je već osvojena tehnologija na globalnom nivou. Svakako se pri daljem razvoju energetskog sektora na nacionalnom nivou ne smemo odricati svojih potencijala, već ih moramo dalje razvijati, uz praćenje novih strategija i tehnologija i uz nadu da će se situacija na taj način popraviti. Učesnici su se složili da će se dalje usavršavati mešavina novih energetskih izvora, jer je evidentno energija od životnog značaja. Moderator Okrugog stola bila je dr Milica Vlahović, predsednica Naučnog odbora 11. MKOIEE.

Nakon okruglog stola i koktela u prostoru ispred sale, održana je Sesija 2 – Energetski izvori u kontekstu upotrebe obnovljivih izvora energije. Nakon izlaganja sponzora INTERPLAST (Vasilis Zoidis, Energy efficiencies of pre-insulated plastic pipes) izloženo je još pet radova usmeno (dr Jakšić, Radovanović, Brankov, dr Krstić i dr Baltić), kao i jedno uključenje i izlaganje putem ZOOM-a (Oleksil Yama).

Predsedavajući drugom sesijom bio je Ilija Radovanović.

Nakon pauze, Sesija 3 – Materijali i tehnologije u kojoj su izloženi radovi četiri učesnika usmeno (dr Aškrabić, dr Tomić, Mitrović i dr Bajić), i jedan rad putem ZOOM-a (mrs Harrat). Rad planiran za izlaganje putem snimka (Sytnikov) nije bilo moguće pustiti zbog isteka vremena. Predsedavajući trećom sesijom bio je V.prof dr Aleksandar Savić, predsednik Organizacionog odbora 11. MKOIEE i član NO 11 MKOIEE.

Nakon dogovora i konsultacija sa učesnicima, odlučeno je da nakon treće sesije i kratke pauze bude održana jedna ad hok sesija, u kojoj su izloženi radovi u formi snimaka (dr Despotović, dr Đurović iz prve sesije i dr Sytnikov iz treće). Predsedavajući ovom, dodatnom sesijom bio je v. prof dr Aleksandar Savić.

U večernjim satima, u restoranu Ada Safari na Adi Ciganliji organizovana je za organizatore konferencije, članove organizacionog i naučnog odbora 11. MKOIEE, predstavnike SMEITS, sponzore, partnere, suorganizatore i goste konferencije Svečana večera uz kvalitetnu hranu i piće i prateći muzički program.

Nakon registracije učesnika, drugog dana 11. MKOIEE, realizovana je sesija sa Plenarnim predavanjima po pozivu gde su radove dve grupe autora izložili dr Ana Alil (Testing the quality of explosively welded joints of dissimilar metals potentially applicable in renewable energy sources) i dr Marko Jarić (Non-destructive methods and improvement of the cooling tower operation relliability, as an aspect of renewable energy sources thematization).

U nastavku sesije sa plenarnim predavanjima po pozivu održana je Sesija 4 sa temom Uticaj na životnu sredinu, klimatske promene i održivi razvoj. U ovoj sesiji, izloženo je sedam radova (dr Stolić je izložio radove tri grupe autora čiji je bio član, dr Svorcan, dr Karastojković sa dva rada i kolega Ćurčić). Sesijom plenarnih predavanja po pozivu i Sesijom 4 predsedavala je dr Mila Pucar, IAUS, članica OO i NO 11. MKOIEE.

Tokom Sesije 5 – Aplikacije, kojom je predsedavao v.prof. dr Aleksandar Savić, sa 11 izloženih radova, od kojih je usmeno izloženo pet radova (dr Ivančić, dr Aggoune, Radovanović, dr Čolić i dr Savić), preko ZOOM platforme tri rada (dr Ljubinković, dr Mired, dr Karunanithi) i tri snimljene prezentacije (dr Ljubinković za drugi rad, dr Debbal za dva rada).

Konferenciju je svečano zatvorio v.prof. dr Aleksandar Savić, iznevši činjenice u vezi sa održavanjem iste (broj autora, broj stranih autora, broj izlaganja itd.) i zahvalivši se učesnicima, sponzorima, organizatorima, suorganizatorima, partnerima i podršci na pomoći i aktivnom učešću.

Uporedo sa trajanjem konferencije, na strani sa Programom konferencije sajta SMEITS-a bila je objavljena poster sesija sa prikazom 26 radova, kojoj su učesnici konferencije u svakom momentu mogli da pristupe preko QR koda istaknutog na nekoliko vidnih mesta u sali i ispred nje. Komunikacija sa autorima postera upriličena je preko imejla naučnog odbora konferencije i imejla organizatora konferencije.

Oba dana konferencije, ispred PKS (Udruženje za energetiku i rudarstvo) bio je prisutan dr Miroslav Ignjatović, dajući podršku u organizaciji i podstičući komunikaciju učesnika konferencije iz struke i nauke.

Ubrzo nakon održavanja konferencije, na strani sa Programom konferencije sajta SMEITS-a objavljen je i Zbornik radova sa 11. MKOIEE. Eminentni autori – naučnici, predavači, eksperti u oblasti obnovljivih izvora električne energije iz petnaest različitih zemalja (Alžir, Belgija, Bosna i Hercegovina, Kina, Hrvatska, Grčka, Mađarska, Indija, Portugalija, Saudijska Arabija, Srbija, Slovenija, Španija, Ujedinjeni Arapski Emirati i Ukraina) doprineli su kvalitetu konferencije objavljivanjem 69 radova koji su prošli proces recenzije i nakon toga prihvaćeni za prezentaciju na konferenciji i publikovani u Zborniku radova sa konferencije.

Izvor: MKOIEE 2023

Održan Sajam zelenih tehnologija ECOMONDO u Italiji

14.11.2023

viber_image_2023-11-14_07-52-49-653 — Foto: EP

U Riminiju, u Italiji, održan je 26. Sajam zelenih tehnologija ECOMONDO, u periodu od 7. do 10. novembra. Privredna komora Srbije, kroz svoj Centar za cirkularnu ekonomiju, organizovala je posetu srpskih privrednika.

Sajam je jedan od ključnih u Evropi i naravno Mediteranu s obzirom na organizatora, a fokusira se na cirkularnu ekonomiju, inovativne tehnologije i ekologiju, zbog čega obuhvata širok spektar tema uključujući upravljanje vodama, reciklažu otpada, bioenergiju, poljoprivredu, transport i slično. Konferencije, seminari, prezentacije, izložbe i stručni program u celini, pružaju uvid u raznolike inovacije u oblasti održivog razvoja.

Kako je ova platforma vrlo respektabilna tako je prošle godine privukla skoro 80.000 posetilaca uživo, te dodatnih 260.000 putem digitalne platforme. Ove godine iz Srbije je išlo nekoliko delegacija, a samo pod pokroviteljstvom PKS-a bilo je oko 100 posetilaca, među njima su se našli i predstavnici kompanije MT-KOMEX i Energetskog portala.

Pročitajte još:

Osim Srbije, mnoge zemlje dovode svoje delegacije iz godine u godinu, a među njima su tradicionalno Francuska, Nemačka, Španija, Švajcarska, Slovenija, Hrvatska, i druge.

Ove godine, Sajam se posebno fokusirao na temu otpada, ideje za smanjenje zagađenja Mediteranskog basena, recikliranje elektronskog otpada, i održivost modne industrije, zbog predviđanja koja nagoveštavaju da bi ova industrija svoje emisije mogla da uveća za 60 odsto samo do kraja ove decenije.

Ekomondo sajam se smatra ključnim za promociju cirkularne ekonomije, koja je neophodna za smanjenje otpada i borbu protiv klimatskih promena. U Riminiju, zemlje i kompanije razmenjuju iskustva, i pokušavaju da stvaraju Mediteran, Evropu, a potom i svet koji neće biti zatrpan otpadom i zatrovan hemikalijama.

S obzirom na globalni trend rasta kompanija fokusiranih na cirkularnu ekonomiju, Srbija ima priliku da unapredi svoje poslovanje i prilagodi se ekološkim standardima, dok istovremeno domaće kompanije jačaju svoju konkurentnost na evropskom tržištu.

Energetski portal

Inovacije pomažu energetski ugroženim domaćinstvima i doprinose pravednoj zelenoj tranziciji

14.11.2023

zeleno-energija-sijalica — Foto-ilustracija: Freepik (rawpixel.com)

Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), Ministarstvo zaštite životne sredine i Ministarstvo rudarstva i energetike izabrali su 12 najboljih poslovnih rešenja za pravednu zelenu transformaciju privrede i smanjenje energetskog siromaštva, koja će biti realizovana zahvaljujući finansijskoj podršci Vlade Japana u iznosu od 450.000 dolara.

Izabrane inovacije su predložile kompanije iz privatnog i javnog sektora. One će prelaskom na korišćenje različitih obnovljivih izvora energije doprineti smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte (GHG) i zagađenja životne sredine, kao i efikasnijem korišćenju prirodnih resursa. Uz to, neke od ovih kompanija će pomoći energetski ugroženim domaćinstvima da obnove fasade, zamene stolariju i individualna ložišta, i donirati im ekološki prihvatljive energente. Realizacija ovih rešenja će dovesti i do otvaranja novih, zelenih radnih mesta za pripadnike i pripadnice ranjivih i teže zapošljivih grupa stanovništva. Takođe, same kompanije će postati energetski nezavisne od javnog sistema snabdevanja, ostvariće značajne uštede energije i resursa i doprineti smanjenju energetskog intenziteta privrede u Srbiji.

Pročitajte još:

Jednu od izabranih inovacija je predložilo JKP „Gradska čistoća” iz Novog Pazara koje će prerađivati otpad od drveta i organski otpad sa poljoprivrednih gazdinstava, a pripadnike osetljivih grupa obučavati za rukovanje novom mašinom koja od ovog otpada pravi sečku za grejanje. Kompanija „AY-YA Proizvodi“ iz Šida koja proizvodi hladno ceđeno ulje lešnika, obučavaće žene iz osetljivih grupa za rad na novim mašinama koje će im omogućiti da u proizvodnji iskoriste više od 80 odsto sirovine i tako značajno smanje količinu otpada.

Među izabranima su i rešenja za napuštanje korišćenja fosilnih goriva koja otvaraju prilike za razvoj turizma. Tako će Javno preduzeće za podzemnu ekspolataciju uglja „Resavica“ iz Despotovca pretvoriti Senjski rudnik u eko-muzej, u kome će predstaviti kako se živelo i radilo u rudarskom naselju, dok će „Kayak House“ napraviti solarni katamaran za plovidbu srpskim rekama i jezerima, posebno u područjima gde su zabranjeni čamci sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem.

Sva rešenja su izabrana putem Javnog poziva koji je raspisan u maju ove godine i nakon faze razvoja predloženih ideja uz podršku mentora, a biće realizovana do marta 2024. godine. Očekuje se i da će njihova primena u praksi podstaći jačanje saradnje srpskih i japanskih kompanija koje primenjuju principe zelenog poslovanja.

Više informacija o svim izabranim inovacijama može se naći ovde.

Izabrana rešenja će biti realizovana u okviru projekta „Inovativna i pravedna zelena tranzicija za obezbeđivanje sistemske energetske sigurnosti i smanjenje energetskog siromaštva“, koji sprovodi UNDP u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine i Ministarstvom rudarstva i energetike, uz podršku Vlade Japana.

Izvor: UNDP

Među kapitalnim projektima Srbije – izgradnja samobalansiranih solarnih elektrana

14.11.2023

solar-gab588f062_1920 — Foto-ilustracija: Pixabay (LCEC )

Srbija je postavila cilj da dekarbonizuje energetski sektor do 2050. godine, u vezi sa čim su u strateškim dokumentima koji su u procesu usvajanja definisani pravci i planovi kako će se razvijati energetski sektor u narednim decenijama. U narednih desetak godina energetici su potrebne investicije uz iznosu od oko 15 milijardi evra.

Prema rečima ministarke rudarstva i energetike Dubravke Đedović Handanović, definisani su prioritetni projekti u svim oblastima, koji uključuju kombinaciju investicija javnog i privatnog sektora, u cilju realizacije strateškog cilja – energetske sigurnosti po najnižoj ceni za građane i privredu.

Među projektima koji su definisani kao kapitalni Polaznim osnovama plana razvoja energetske infrastrukture do 2028. sa projekcijama do 2030, nalazi se i izgradnja samobalansiranih solarnih elektrana snage 1 GW.

O pomenutim projektima, ministarka je razgovarala sa Dajen Farel, zamenicom podsekretara za spoljnu trgovinu Sjedinjenih Američkih Država, kao i o unapređenju saradnje između Srbije i SAD.

Pročitajte još:

Tom prilikom, ministarka je naglasila i da je u pogledu zakonskog okvira i sprovođenju reformi, naročito u gasnom sektoru i sektoru obnovljivih izvora energije, Srbija ostvarila značajan napredak koji je prepoznala i Evropska unija.

Sprovođenjem aukcija za tržišne premije obezbeđene su investicije u izgradnju više od 700 megavata iz OIE, najvećim delom iz vetra, uz očuvanje stabilnosti sistema, rekla je ministarka i dodala da je u planu da se u naredne tri godine ovim podsticajima podržimi ukupno 1.300 megavata novih elektrana iz vetra i solara.

,,Među prioritetima je i izgradnja reverzibilnih hidroelektrana, pre svega RHE Bistrica, dok se za projekat RHE Đerdap 3 radi prethodna studija opravdanosti, kako bi se utvrdile tehničke i ekonomske osnove za realizaciju ovog projekta”, navela je ministarka Đedović Handanović.

Farel je čestitala na efikasnoj realizaciji projekta izgradnje gasnog interkonektora Srbija-Bugarska, istakavši da je diversifikacija snabdevanja gasom važna za energetsku sigurnost i predvidivost za privredu. Ona je prenela zainteresovanost američkih kompanija za ulaganje u energetski sektor Srbije.

Energetski portal

Od deponije do zelene oaze: Kako Šapčani posle tri decenije vraćaju oduzeto parče prirode

14.11.2023

otpad_deponija (2) — Foto-ilustracija: Unsplash (Bas Emmen)

Sanacijom i rekultivacijom nesanitarne deponije “Dudara“, rešiće se jedan od najvećih ekoloških problema u Šapcu. Radovi će trajati oko godinu, nakon čega će taj prostor dobiti potpuno novi izgled i namenu. Nedaleko od prvih zgrada i reke Save, otpad je odlagan duže od dve decenije. Deponija je zatvorena 2014. a brdo smeća prekriveno je zemljom.

Nedaleko od prvih zgrada i reke Save, otpad je odlagan duže od dve decenije. Deponija je zatvorena 2014. a brdo smeća je prekriveno je zemljom.

“Mi smo dvadesetak metara bili udaljeni od deponije. Tu je bila nesnosna prašina, smrad. Prozore nismo mogli da otvaramo. Kad dune vetar, kese su bile svuda po ogradama. I godinama posle zatvaranja tu su kese letele po deponiji, slabo se održavala, retko se kosila trava”, kaže Milan Avramović iz Šapca.

Zatvaranjem Dudare, rešen je deo problema. Sanacija i rekultivacija, sprečiće prodiranje atmosferskih voda i zagađenje životne sredine. Na površini od šest hektara postavlja se troslojna izolacija.

Pročitajte još:

“Jedan sloj geotekstila, zatim betonit tepih, pa još pokrivka od geotekstila i prekriva se mešavinom zemlje i šljunka, kao nekog drenažnog sloja za atmosferske vode. Potom je predviđeno prekrivanje ovoga još 50 centimetara zemljanog materijala sa zatravljivanjem”, objašnjava Mladen Pavlović, Jugokop Podrinje.

Skoro 10 godina, smeće iz Šapca se odvozi na Regionalnu deponiju “Srem – Mačva“. Sanacija Dudare radi se u nekoliko faza, po evropskim standarima.

“Druga faza sanacije deponije planirana je u toku 2024. godine postavljem biotrnova, kako bi se prikupio deponijski gas. Vrednost radova iznosi 191 milion dinara, od čega je Grad Šabac opredelio sredstva u iznosu od 50 miliona dinara”, kaže Jelena Mišković, inspektor zaštite životne sredine GU Šabac.

Sanacijom i rekultivacijom čuva se životna sredina, i uvećavaju zelene površine. Planirano je da na mestu nekadašnje deponije, sledeće godine bude prostor za sport i rekreaciju.

Izvor: RTS

Zakon o obnovi prirode EU – unapređivanje ekosistema

13.11.2023

močvara — Foto-ilustracija: Unsplash (Grant Durr)

Foto-ilustracija: Unsplash (Markus Spiske)

Evropska unija je napravila značajan korak u očuvanju životne sredine postizanjem privremenog sporazuma o Zakonu o obnovi prirode. Ovaj zakon, kada prođe sve faze, biće od velikog značaja u posvećenosti EU prilikom postizanja klimatske neutralnosti do 2050. godine.

Zakon nalaže progresivno podmlađivanje prirode širom kopnenih i morskih teritorija EU. Do 2030. godine, cilj je da se sprovedu inicijative za obnovu u najmanje 20 odsto kopnenih i morskih područja EU, sa dugoročnom vizijom proširenja ovih mera na sve ekosisteme kojima je to potrebno do 2050. godine.

Ova inicijativa je u skladu sa obećanjem EU datim tokom 2022. godine, kada su se obavezale države članice da će formulisati nacionalne planove obnove, prilagođavajući strategije lokalnim uslovima životne sredine i sprovode ih u saradnji sa lokalnim zajednicama. Plan bi trebalo da takođe radi i na unapređenju održivih poljoprivrednih i šumarskih praksi, saopšteno je na sajtu Evropske komisije.

Pročitajte još:

Foto-ilustracija: Unsplash (Tyler Butler)

Za različite ekosisteme biće postavljeni različiti ciljevi, fokusirajući se na poboljšanje stanja ključnih kopnenih i morskih staništa, urbanih ekosistema, reka, poplavnih ravnica i raznolikosti oprašivača.

Obrazloženje ovog zakona je visok ekonomski danak ekološke degradacije. Zdravi i produktivni ekosistemi su od vitalnog značaja, obezbeđujući usluge neophodne za otpornost na katastrofe, kao što je zaštita od suša i poplava, i obezbeđivanje dugoročne bezbednosti hrane.

Preko 80 odsto evropskih tipova staništa trenutno je klasifikovano kao da je u lošem stanju, a mnogi nastavljaju da opadaju.

Energetski portal

Lozovik: Na mestu nekadašnje divlje deponije posejana trava

13.11.2023

trava , zeleno , priroda — Foto-ilustracija: Unsplash (Chang Qing)

Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

U Lozoviku u opštini Velika Plana, na očišćenoj lokaciji nekadašnje divlje deponije koja se prostirala na površini od jednog hektara, građani i radnici javno-komunalnog preduzeća zasejali su travu zajedno sa ministarkom zaštite životne sredine Irenom Vujović.

U ovom naselju živi oko 5.000 građana kojima je deponija predstavljala višedecenijski problem.

Prema rečima ministarke, projekat uklanjanja smetlišta kandidovala je lokalna samouprava na inicijativu građana koji žive u blizini.

Nakon očišćenje deponije, kada nikne trava koju su danas zajedno zasejeli, umesto deponije građani će imati zelenu oazu.

Pročitajte još:

Pored ovog, u opštini Velika Plana realizuje se još projekata.

,,Iz sredstava koje smo ove godine opredelili biće zamenjen kotao na ugalj kotlom na gas u Osnovnoj školi „Nadežda Petrović“ u Donjoj Livadici, što će unaprediti kvalitet vazduha u okolini škole. Ministarstvo koje vodim će nastaviti da ulaže u zelene projekte, jer time unapređujemo kvalitet života građana“, rekla je ministarka Vujović.

Energetski portal

Prokuplje: Javni poziv za sufinansiranje mera energetske sanacije porodičnih kuća i stanova

13.11.2023

izolacija — Foto-ilustracija: Unsplash (Erik Mclean)

Grad Prokuplje je raspisao Javni poziv za sufinansiranje mera energetske sanacije porodičnih kuća i stanova na teritoriji grada Prokuplja.

Ukupno planirana bespovratna sredstva koje grad zajedno sa sredstvima Ministarstva dodeljuje putem ovog poziva iznose 14.650.000,00 dinara.

Javni poziv će trajati do utroška sredstava, a najduže do 31. decembra 2023. godine, navodi se na sajtu Grada.

Konkursna dokumentacija za Javni poziv može se preuzeti na internet stranici Grada Prokuplja ili u pisarnici Gradske uprave Grada Prokuplja, kancelarija broj 13.

Pročitajte još:

U okviru Javnog poziva, predmet čini sprovođenje devet mera energetske efikasnosti:

Zamena spoljnih prozora i vrata i drugih transparentnih elemenata termičkog omotača
Postavljanje termičke izolacije spoljnih zidova, podova na tlu i ostalih delova termičkog omotača prema negrejanom prostoru
Postavljanje termičke izolacije ispod krovnog pokrivača ili tavanice
Zamena postojećeg grejača prostora na čvrsto gorivo (kotao ili peć) efikasnijim kotlom na gas
Ugradnja toplotnih pumpi
Zamena postojeće ili ugradnja nove cevne mreže, grejnih tela i pratećeg pribora
Zamena postojećeg grejača prostora na čvrsto gorivo (kotao ili peć) efikasnijim kotlom na biomasu
Ugradnja solarnih kolektora u instalaciju za centralnu pripremu potrošne tople vode
Ugradnja solarnih panela i prateće instalacije za proizvodnju električne energije za sopstvene potrebe, ugradnja dvosmernog mernog uređaja za merenje predate i primljene električne energije i izrada neophodne tehničke dokumentacije i izveštaja izvođača radova na ugradnji solarnih panela i prateće instalacije za proizvodnju električne energije koji su u skladu sa zakonom neophodni prilikom priključenja na distributivni sistem

Više o predmetu i kriterijumu energetske efikasnosti, pravu učešća na javni poziv, obaveznoj dokumentaciji uz prijavu i drugim informacijama pročitajte ovde

Za sve dodatne informacije i obaveštenja u vezi Javnog poziva građani se mogu obratiti na kontakt telefon 027/324-040 lokal 39 ili na elektronsku adresu info@prokuplje.org.rs.

Energetski portal

Sve veći broj prozjumera u Srbiji

13.11.2023

aerial-view-private-house-with-solar-panels-roof — Foto-ilustracija: Freepik (wirestock)

Trend zelene energetike nastavlja se u Evropi, ali i u Srbiji, čija je strategija razvoja energetike postavila ambiciozne ciljeve u oblasti obnovljivih izvora energije (OIE).

Srbija se već 10 godina bavi ovom temom, iz godine u godinu na sve višem nivou, i sa sve višim ciljevima. Od 2015. godine do danas izgradnjom sedam vetroelektrana ukupnog kapaciteta 398 MW, napravila je jedan od velikih koraka. Srbija je pokazala odlučnost da nastavi sa ranije započetim trendom, usvajanjem novog Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije u martu 2021. godine.

Ovakve političke inicijative već daju rezultate. Broj prozjumera, potrošača koji proizvode električnu energiju, u Srbiji se povećao. Instalisana snaga prozjumera je skočila sa 13 MW u aprilu do impresivnih 37 MW u novembru. U evidenciji Elektrodistribucije Srbije sada je preko 2.300 prozjumera, uključujući domaćinstva, pravna lica, a nedavno i stambene zajednice, navodi OIE Srbija.

Pročitajte još:

Domaćinstva sada čine značajan deo sa 14,4 MW instalisane snage, dok pravna lica imaju veći deo sa 22,4 MW. Najznačajniji pojedinačni prozjumer je kompanija Toyo Tires sa instalacijom od 7,5 MW. Štaviše, stambene zajednice takođe počinju da se uključuju, sa prvim priključenjem u Pančevu i nedavno u Subotici.

Ova promena ukazuje na rastuću svest i prihvatanje obnovljive energije u Srbiji, dok se zemlja priprema za donošenje novog Integrisanog energetskog i klimatskog plana koji će postaviti nove ciljeve za 2030. godinu.

Energetski portal

Građevinska dozvola se ne može dobiti bez brige o otpadu – kako treba odlagati šut

13.11.2023

građevina — Foto-ilustracija: Pixabay (joffi)

Vlada je usvojila Uredbu kojom se, prvi put, propisuje način upravljanja građevinskim otpadom. Cilj je sprečavanje nastanka divljih deponija i stvaranje mogućnosti da se otpad koristi u građevinarstvu. Plan je da se do 2030. reciklira 40 odsto građevinskog otpada.

Šljunak, dotrajala drvena građa, asfalt – umesto na divljoj deponiji, u pogonu za obradu postaju novi materijal u građevinarstvu.

Novom uredbom, pre početka gradnje, investitor će morati da utvrdi koliko i koja vrsta otpada će nastati, kao i način postupanja sa tim otpadom – budući da je to uslov za dobijanje građevinske dozvole.

,,Na početku samog procesa, pravilno zbrinjavanje i plan zbrinjavanja ovog otpada je uslov za dobijanje građevinske dozvole. Na kraju čitavog procesa, potrebno je, da biste dobili upotrebnu dozvolu, dostaviti dokaz da je ovaj otpad zbrinut u skladu sa zakonom, odnosno sa samim planom o upravljanju građevinskim otpadom“, objašnjava Tanja Kaluđerović iz Ministarstva zaštite životne sredine.

Pročitajte još:

Građevinsku knjigu i plan o zbrinjavanju ne moraju da imaju fizička lica koja adaptiraju stan ili poslovni prostor – veličine do 200 kvadratnih metara. Ali su dužni da otpad prijave komunalnim službama i pravilno skladište.

,,Ono što smo uveli kao novinu jeste da će i fizička lica nakon tih radova na njihovim stambenim jedinicama imati mogućnost da svoj otpad ostave na mesta za koje je to predvidela jedinica lokalne samouprave i to je određeno da bude do jedne tone bez ikakve naknade“, kaže Tanja Kaluđerović.

Profesor Aleksandar Jovović sa Mašinskog fakulteta smatra da primena ove novine neće biti jednostavna, naročito kod stanovništva.

,,To će dovesti do toga da će neki raditi malo tajnije, pošto će se verovatno i cene promeniti na tržištu, kada počnu firme više da ulaze, jer sada već firma koja vam radi rekonstrukciju stana, a da to nije samo osnovno krečenje, moraće taj otpad da prijavi, a to će nešto koštati, to će koštati i vas kao investitora. Verujem da će biti potrebno neko vreme da se ta stvar uredi“, ističe profesor Jovović.

Uštede i benefiti

Cilj uredbe je da otpad od građenja i rušenja ne završi na deponiji već da se reciklira.

,,Podaci zemalja koje imaju visok procenat reciklaže, pokazuju da su uštede na nivou 25 odsto, iako to treba shvatiti veoma uslovno, ali postoji i nematerijalni benefit kroz zaštitu životne sredine, kroz smanjenje površina koje su pod deponijom i razvijanje praksi koje stimulišu poštovanje principa održivog razvoja“, navodi prof. Ivan Ignjatović sa Građevinskog fakulteta.

Rešenje, ističe profesor Ignjatović, ne treba tražiti u povećanju površina pod deponijama, već u postupcima koji predviđaju ponovno korišćenje i reciklažu građevinskog otpada, jer, kako kaže, to vodi ka transformaciji naše ekonomije iz linearne u cirkularnu.

,,Na raznim nivoima uprave je da donesu okvir i da naprave uslove da se nešto dešava, a dalje mora da uradi tržište. Ne može država da uređuje ovaj svakodnevni biznis, i taj biznis će se pre ili kasnije urediti, ako se država bude držala svojih zakona, ako ne dozvoli da odlažete taj građevinski otpad i otpad od rušenja bilo gde, ako to utera u red, onda će biznis preuzeti ove ingerencije“, dodaje profesor Jovović.

U nekim zemljama Evrope, poput Holandije i Danske, reciklira se čak 90 odsto ukupne količine građevinskog otpada.

Građevinski otpad u Srbiji čini više od 75 odsto ukupnog smeća.

Izvor: RTS

Kakav odnos imamo prema zemljištu?

12.11.2023

zemljište suša — Foto-ilustracija: Freepik (jcomp)

Ljudske aktivnosti u koje se ubrajaju poljoprivreda i stočarstvo, urbanizacija, krčenje šuma, prenamena zemljišta u druge svrhe, ali i čovekovim delovanjem ubrzane klimatske promene koje dovode do suša i ostalih ekstremnih vremenskih pojava, uzrokuju degradaciju zemljišta.

Povećanje populacije stanovništva zahteva veću upotrebu zdravog zemljišta, kojeg imamo sve manje. I dok pospešenim klimatskim promenama doprinosimo njegovoj degradaciji, takvo zemljišta efektom bumeranga dalje unapređuje ovakve promene.

Značaj zemljišta ne vezuje se samo za proizvodnju hrane iz poljoprivrede, već i za pristup zdravoj vodi i vazduhu, ali i očuvanju biodiverziteta. Ljudska ruka uticala je na promenu preko 70 odsto zemljišta, a povećanje na 90 odsto očekuje se kroz dve do tri decenije.

Pročitajte još:

Naučnici upozoravaju da smo premašili liniju na kojoj je bilo dovoljno zaustaviti ili smanjiti dalju degradaciju, već su neophodni napori za obnavljanje zemljišta i njegovo vraćanje na prirodno stanje.

Podaci govore da je preko milijardu ljudi izloženo životu na ovakvom zemljištu. Sve ovo uzrokuje povećanje siromaštva, sukoba i migracija. Procene su da bi do 2050. godine moglo da dođe do prinuđenog raseljavanje između 50, pa čak i 700 miliona ljudi širom sveta.

Erozija zemljišta je još jedna posledica degradacije, što dalje dovodi, između ostalog, i do gubitka njegove plodnosti. Samo u poslednjih 150 godine, izgubljena je gotovo polovina gornjeg sloja zemlje.

Kada je površinski sloj zdrav, on ima sposobnost upijanja i zadržavanja vode, što pomaže u sprečavanju nastanka poplava – u suprotnom, degradirano zemljište ih pogoršava.

Oko 80 odsto močvarnih i šumskih područja čovek je izmenio, ugrozio ili izgubio, indirektnim delovanjem ili direktno kroz njihovu prenamenu. Najveći deo ovakvih akcija sproveden je zbog potrebe za poljoprivrednim zemljištem. Uzimajući u obzir ostale stanovnike planete, poljoprivreda dovodi u opasnost od izumiranja preko 20.000 vrsta.

Na kraju, preko 20 odsto globalnih emisija gasova staklene bašte nastaje kao posledica upravo krčenja šuma i obrade zemljišta za poljoprivredne svrhe.

Važnost očuvanja zemljišta prepoznato je i u Agendi 2030, u okviru Cilja održivog razvoja 15 ,,Očuvanje života na zemlji’’, koji nalaže zaštitu, uspostavljanje i promovisanje održivog korišćenja kopnenih ekosistema, održivo upravljanje šumama, suzbijanje dezertifikacije, zaustavljanje i preokretanje degradacije tla i sprečavanje uništavanja biodiverziteta.

Katarina Vuinac

Obnovljivi izvori ključni za energetsku sigurnost

12.11.2023

Thessaly_PlastiraLake_002_photo-Y-Skoulas — Foto: Thessaly, Plastira lake ©GNTO/Y. Skoulas

Toplo more, prijatna klima i autentična arhitektura. Ovo je možda najkraći opis jedne od najpopularnijih turističkih destinacija na evropskom kontinentu i najveće države na Balkanskom poluostrvu. Ipak, osim što nosi titulu omiljenog letnjeg odredišta, Grčka pobuđuje sve veću pažnju zbog razvoja zelene ekonomije u zahtevnim uslovima koje joj je priroda nametnula. Vlada ove države planira da znatno uveća svoje kapacitete zelene energije kako bi obnovljivi izvori energije (OIE) činili najmanje 60 odsto u energetskom miksu do 2030. godine.

Marija Levanti, ambasadorka Grčke u Srbiji, kaže da je Grčka 2021. godine pripremila i objavila Nacionalni energetski i klimatski plan (ESEK) za period do 2030, koji postavlja ciljeve i mere za nacionalnu politiku zaštite životne sredine. U tom kontekstu već je preduzet niz mera u pogledu energetske modernizacije zgrada, zamene goriva za grejne jedinice i zamene grejnih i rashladnih uređaja. Istovremeno, već 2020. godine su izrađene i počele su sa primenom politike i mere za delignitizaciju i obnavljanje životne sredine, u oblastima gde postoji proizvodnja lignita, koje su, međutim, privremeno odložene zbog nedavne energetske krize.

U Grčkoj rade na širenju postrojenja za obnovljivu energiju, kao i merama koje doprinose da zaštita životne sredine ojača privredu u zemlji i regionu.

U FOKUSU:

Obnovljivi izvori energije (OIE) u potpunosti su zadovoljili porast globalne potražnje za električnom energijom u prvoj polovini 2022. godine. Kako ste uspeli da odvikavanjem od fosilnih goriva i prelaskom na čistu energiju osigurate da zemlja ima dovoljno energije?

Zakon o investicijama predviđa podsticaje za uvođenje obnovljivih izvora energije. Nacionalni energetski program je postavio specifične energetske i klimatske ciljeve do 2030. godine. Kumulativno, jedinice OIE, uglavnom fotonaponske, u nacionalnoj distributivnoj mreži dostigle su u 2022. godini 6,5 GW u poređenju sa 4 GW u 2019. godini, dok se na osnovu planiranih projekata za 2023. godinu očekuje da će snaga premašiti 8,7 GW.

Foto: Peloponnese, Dimitsana ©GNTO/K. Kouzouni

Grčka ima za cilj da značajno uveća kapacitete zelene energije. Kako ćete to ostvariti?

Nacionalni energetski i klimatski plan (ESEK) za period od 2021. do 2030. postavio je kao krajnji cilj da OIE pokrivaju 60 odsto potrošnje. Da bi se to postiglo, već se sprovode inicijative za pojednostavljenje i ubrzanje izdavanja dozvola, optimalnu integraciju OIE u električne mreže, rad sistema za skladištenje, kao i promociju električne mobilnosti. OIE već doprinose sa više od 50 odsto u energetskoj strukturi države.

Na koji način ćete u bliskoj budućnosti dostići cilj nulte emisije gasova staklene bašte?

Opšti cilj Nacionalnog energetskog i klimatskog plana je prelazak na klimatsku neutralnost do 2050. godine na održiv, pravedan i isplativ način. Kao deo Plana oporavka i otpornosti, koji pokriva različite sektore, kao što su čista energija, zelena gradnja, održiva mobilnost, održiva poljoprivre da i drugo, Grčka izdvaja 37,5 odsto budžeta pomenutog Plana za klimatske ciljeve.

Štetne emisije mnogih elemenata koji predstavljaju zagađivače vazduha su u Grčkoj značajno smanjene poslednjih godina. Prema poslednjim podacima popisa koje je Grčka dostavila Evropskoj komisiji, od 1990. do 2020. godine emisije gasova staklene bašte u zemlji su smanjene za 28 odsto.

Grčka je 2019. godine kao prioritetne oblasti definisala preduzimanje posebnih akcija u okviru nacionalnog programa kontrole zagađenja vazduha (EPEAR), unapređenje i modernizaciju praćenja kvaliteta vazduha i obezbeđivanje blagovremenog podnošenja relevantnih izveštaja, smanjenje azotnih oksida i čestica, između ostalog kroz planiranje fiskalnih i energetskih opcija i uz pomoć evropske inicijative Regioni iskopavanja uglja u tranziciji! kako bi se smanjila upotreba uglja za grejanje domaćinstava, a u cilju ograničenja štetnih emisija zagađivača vazduha.

Foto: Peloponnese, Mani, Vathia ©GNTO/EFili

Republika Grčka zauzima 28 mesto na EPI listi (Indeks ekoloških performansi) među 170 zemalja. Kako ostvarujete napredak u očuvanju okruženja i koji su prioriteti na tom putu?

Zakonodavstvo o životnoj sredini u Grčkoj prati međunarodne i evropske koordinate. Vredi napomenuti da neki zakonski propisi koji se tiču zaštite životne sredine počinju veoma rano, na primer definicija nacionalnih parkova je institucionalizovana još od 30-ih godina prošlog veka.

U pogledu zaštite prirode grčka mreža zaštićenih područja unutar granica Evropske unije, Natura 2000, sada se smatra kompletiranom.

Što se tiče pojednostavljenja administrativnih struktura i procedura za primenu ekološkog zakonodavstva, neki noviji koraci u tom smeru jesu pojednostavljenje procedura procene rizika i uticaja na životnu sredinu, kao i implementacija evropskih direktiva o prirodnim staništima i industrijskim emisijama gasova.

Ulaganja Grčke u životnu sredinu iznosila su 0,72 odsto BDP-a u periodu od 2014. do 2020, dok se od 2021. do 2027. procenjuje da će premašiti 1,12 odsto BDP-a.

Intervju vodila: Mirjana Vujadinović Tomevski

Intervju u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ELEKTROMOBILNOST

1...132133134...1.557 Page 133 of 1.557

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U FOKUSU:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 oktobar

Events for 31st oktobar

Events for 1st novembar

Events for 2nd novembar

Events for 3rd novembar

Events for 4th novembar

Events for 5th novembar

Events for 6th novembar

Events for 7th novembar

Events for 8th novembar

Events for 9th novembar

Events for 10th novembar

Events for 11th novembar

Events for 12th novembar

Events for 13th novembar

Events for 14th novembar

Events for 15th novembar

Events for 16th novembar

Events for 17th novembar

Events for 18th novembar

Events for 19th novembar

Events for 20th novembar

Events for 21st novembar

Events for 22nd novembar

Events for 23rd novembar

Events for 24th novembar

Events for 25th novembar

Events for 26th novembar

Events for 27th novembar

Events for 28th novembar

Events for 29th novembar

PIŠITE NAM