Godišnje se upotrebi više od pet milijardi komada plastičnih boca, čaša, tanjira za jednokratnu upotrebu, pribora za jelo. Plastike ima u hrani, vodi i u zemljištu, pa se s pravom pitamo koliko plastike svako od nas pojede. Svetska organizacija za zaštitu prirode ukazuje na potrebu za hitnom i momentalnom promenom postojećeg sistema upravljanja plastikom, ali i za globalnom akcijom za ukidanje plastike.

Reciklira se samo devet odsto plastičnog otpada, a čak 60 odsto proizvodnje je namenjeno za jednokratnu upotrebu, pokazuju podaci istraživanja Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).

To je organizacija koja uz Svetsku organizaciju za zaštitu prirode, radi istraživanja, koja podržavaju Ujedinjene nacije, u borbi da se plastici stane na put, kaže Aleksandra Ugarković iz Svetske organizacije za zaštitu prirode (WWF).

„Više od 60 odsto plastike koja se proizvede u svetu jeste plastika za jednokratnu upotrebu, što je složićete se puno ako imamo u vidu to da nisu sve zemlje jednako opremljene i razvijene da bi mogle jednokratnom plastikom da pravilno upravljaju, da je recikliraju ili da taj otpad na neki način srede. Takođe je interesantan podatak da stvarna cena upotrebe plastike po zdravlje, okolinu, po ekologiju i tako dalje, je mnogo viša nego što mislimo i mnogo je veća u manje razvijenim sredinama“, objašnjava Aleksandra Ugarković.

Pročitajte još:

• LARVE VELIKOG BRAŠNARA – ČUVAJU PLANETU HRANEĆI SE PLASTIKOM
• EU – BORBA PROTIV MIKROPLASTIKE SE NASTAVLJA
• ALTERNATIVA PLASTIČNIM SLAMČICAMA – PAPIRNE, OD NERĐAJUĆEG ČELIKA ILI NIJEDNE?

Prema njenim rečima, stvarna cena kilograma plastike, nakon što je njen ciklus upotrebe završen, kreće se od 150 do 200 dolara po kilogramu u slabo razvijenim zemljama, a u zemljama koje su visoko razvijene, industrijski opremljene je 19 dolara, što je u proseku osam pa i do 10 puta manje.

Zbog toga zemlje koje imaju slabe i srednje prihode, nemaju načina da se nose s plastikom.

Takođe, nerazvijene zemlje uglavnom nemaju uticaja na to kako se proizvodi plastika, kako se ona dizajnira niti koliko i kakve plastike će biti proizvedeno.

Za odlaganje takvog otpada ili ponovnu upotrebu potrebni su ozbiljni sistemi, zahtevni i sveobuhvatni i podrazumevaju da je društvo uređeno u celini da bi se upravljanje plastikom moglo raditi na najbolji mogući način.

Samo zabrana upotrebe nije rešenje jer se može desiti da se jednokratna plastika onda dobavlja nelegalnim tokovima.

„Oko 120 zemalja je uvelo zabranu jednokratne plastike. Međutim ako ta plastika kojom mi očigledno ne upravljamo u dovoljnoj meri onako kako treba, ne bude zabranjena svuda u svetu, onda ćete doći do toga da zemlje poput Kenije uvedu zabranu korišćenja jednokratne plastike, ali se suočava sa nelegalnim načinima na koje ta plastika dospeva u njihovu zemlju. Takve zemlje ne mogu da se nose sa plastikom na način na koji treba. Upravo će se konferencija Ujedinjenih nacija, treća po redu na ovu temu, održati u Keniji“, istakla je Ugarkovićeva dodajući da će, od 13. do 19. novembra, biti treća sesija na kojoj se raspravlja o načinima kako da se plastici stane na put, odnosno kako da se njome dobro upravlja.

Upravljanje jednokratnom plastikom i potpuna zabrana

„Sada već apelujemo na potpunu zabranu upotrebe jednokratne plastike ili na njeno drastično smanjivanje ukoliko nije moguća potpuna zabrana, ali u tom slučaju, ukoliko samo drastično smanjimo, moramo da nađemo odlične načine da se njome upravlja, da ona ne bi dospevala u prirodu“, navela je Aleksandra Ugarković.

Zahtev da se momentalno i bez odlaganja promeni postojeći sistem upravljanja plastikom, proces je koji traje od marta prošle godine. Do sada je dogovoreno da su smernice dobre i da bi zaista trebalo ukinuti plastiku, ali da treba da se vidi kakav je stav građana o tome.

Peticiju Svetske organizacije za zaštitu prirode o upotrebi jednokratne plastike potpisalo je oko 66.000 ljudi.

„Apelujemo na sve građane i u Srbiji i u regionu da potpišu ovu peticiju ukoliko su saglasni sa tim da ta mikroplastika koja nastaje od raspada jednokratne plastike, ali i druge plastike, ne dospeva kroz zemlju, kroz vodu i kroz vazduh u naš organizam, između ostalog kao i organizam svih drugih živih bića, i da na taj način osetimo posredno štetno delovanje mikroplastike, odnosno plastike“, poručila je Aleksandra Ugarković.

Izvor: RTS