Nova verzija električne „pande“ proizvodiće se i u Kragujevcu

29.11.2023

plug-in-električni-automobil — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (michael-marais)

U Kragujevcu će se praviti nova generacija električnih vozila, saopštila je grupacija Stelantis. Radnici Fijatove fabrike su već završili obuku, a prva vozila izaći će sledeće godine. Najjednostavnija nova „panda hibrid“ trebalo bi da košta oko 15.000 evra, a električna oko 20.000 evra.

Nova generacija popularnog malog gradskog automobila „pande“ dobija električni pogon i prelazi u klasu iznad. Budući Fijatov krosover B klase biće lansiran 2024. godine. Ovaj model dužine oko četiri metra, igra ključnu ulogu u strategiji proizvođača iz Torina da zadrži istaknuto mesto na svetskom tržištu malih gradskih automobila.

„Želimo da se pozicioniramo, da svakom omogućimo malo jeftino i efikasno električno vozilo. Novo vozilo će se zvati ‘pandlina’, a prodavaće se na svim kontinentima i sa bezbroj personilizacija za određena tržišta“, najavljuje Karlos Tavares, direktor Grupacije Stelantis.

Pročitajte još:

Nova „panda“ će se proizvoditi u Srbiji, Brazilu i Maroku. Stelantisova fabrika u Kragujevcu, gde se do prošle godine proizvodio „fijat 500L“, praviće novi model od 2024. godine.

„Ovo će biti prva fabrika serijskih električnih vozila na Balkanu, a veći deo automobila su već osvojili radnici iz Kragujevca koji su bili na obuci. Tako da 2024. izlaze prve ‘pande’ iz fabrike u Šumadiji“, ističe Tavares.

Očekuje se da nova „panda“ postane popularna u regionu, zahvaljujući povoljnim cenama. Najjednostavnija hibridna verzija trebalo bi da košta oko 15.000 evra, električna sa dometom od 200 km oko 20.000 evra.

Izvor: RTS

Srbija posvećena Agendi 2030 i održivom industrijskom razvoju

29.11.2023

održivi razvoj , eko — Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Beč je domaćin 20. generalne konferencije Organizacije UN za industrijski razvoj (UNIDO) pod nazivom „Poštena globalizacija: inovativna rešenja za industriju sutrašnjice”, na kojoj je ministar privrede Slobodan Cvetković rekao da Srbija pridaje veliki značaj primeni Agende 2030 i ciljevima održivog razvoja i da preduzima intenzivne aktivnosti kako bi obezbedila odgovarajuću dinamiku njihovog sprovođenja.

Kako je dodao, Srbija snažno podržava multilateralizam i principe sadržane u Povelji UN, koji dobijaju dodatni značaj pred novim i sve složenijim izazovima.

,,Naša zemlja na taj način pruža aktivnu podršku aktivnostima UN i njenih specijalizovanih agencija u svim prioritetnim oblastima delovanja, imajući u vidu da je jedinstvena situacija u kojoj se našao ceo svet pokazala da pojedinačni napori država nisu dovoljni i da je neophodna globalna solidarnost’’, rekao je ministar.

Prema njegovim rečima, Srbija kontinuirano sprovodi reforme u okviru procesa evropskih integracija, kao i Agendu 2030, koje predstavljaju komplementarne i međusobno prožimajuće procese.

Pročitajte još:

On je podsetio na to da su pandemija koronavirusa, energetska kriza i globalne političke turbulencije imale snažan uticaj na svetsku ekonomiju, ali da se srpska privreda ubrzava i da, ukoliko nastavi ovim tempom razvoja, uprkos značajnom usporavanju evropske privrede, može da ostvari planirani rast BDP-a u 2023. godini.

Konferencija „Poštena globalizacija: inovativna rešenja za industriju sutrašnjice” organizovana je sa ciljem da stvori nove puteve ka održivosti, digitalnoj inkluzivnosti i ekonomskoj otpornosti.

UNIDO, kao specijalizovana agencija Ujedinjenih nacija, promoviše industrijski razvoj u cilju smanjenja siromaštva, inkluzivnu globalizaciju i održivi razvoj.

Njihova ekspertiza i usluge su od velikog su značaja za promovisanje inkluzivnog i održivog industrijskog razvoja u Srbiji, jer nude prilagođena rešenja za povećanje otpornosti industrije, promovisanje energetske efikasnosti, transfer tehnologija i znanja, digitalizaciju, kao i promociju investicija i cirkularne ekonomije.

Energetski portal

Koristi mera za prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove

28.11.2023

Na drugom panelu održanog Dijaloga o klimatskim promenama govorilo se o oporezivanje emisija gasova sa efektom staklene bašte nije obaveza u Srbiji, ali je to neminovno i pitanje je trenutka, ako se ima u vidu uvođenje prekogranične takse na CO2 (CBAM).

U drugoj diskusiji o koristima mera ublažavanja i prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove Dragana Radulović iz Ministarstva za zaštitu životne sredine je rekla da su pri kraju pripreme za uvođenje sistema izveštavanja (MRV), koji bi trebalo da omogući da Srbija po prvi put ima podatke o emisijama na nivou pojedinačnih postrojenja, kao što je to slučaj u EU, koja ih koristi za potrebe Sistema za trgovanje emisijama EU (EU ETS).

Radulović je rekla da je uz podršku programa UN za razvoj pripremljen informacioni portal EGHG, koji će će da bude sistem za izdavanje dozvola i podnošenje dokumentacije za izdavanje dozvola i komunikaciju između emitera i države.

„Uvođenje ovog sistema je preduslov za posedovanje informacija o emisijama na nivou pojedinačnih postrojenja. Operateri postrojenja će zahvaljujući tim informacijama moći da blagovremeno planiraju proces dekarbonizacije. Obaveza dekarbonizacije sada ne postoji, ali bi mogla da pojavi u nekom trenutku pristupanja EU”, rekla je Radulović.

Pročitajte još:

Jovana Joksimović, iz Ministarstva energetike je rekla da su Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan Srbije za period do 2030. sa vizijom do 2050. godine, kao i Strategija razvoja energetike ozbiljni dokumenti na kojima se intenzivno radi, i da je usvajanje Strategije prvi zadatak nove Vlade. „Potreban je intenzivniji rad na uvođenju OIE u domaćinstva, zgrade, kao i sektor daljinskog grejanja i to ćemo dodatno intenzivirati u narednom periodu. Energetska sigurnost je nacionalna sigurnost i mi idemo ka zelenoj tranziciji. Čeka nas ozbiljan posao, a već smo dosta toga uradili, ali i privreda i nauka, NVO sektor i građani treba zajedno da rade na tome“, rekla je Joksimović.

Antonio Avinjon iz Delegacije EU u Srbiji je istakao da rade na zakonodavnom sistemu i okviru za klimatske promene i o tome će na COP-u 28 razgovarati. Treba imati u vidu da EU čini samo osam odsto emisija štetnih gasova i da ostaje još 92 odsto u ostatku sveta. Prema njegovim rečima, emisije gasova se u svetu ne smanjuju, jer se kasni sa uvođenjem mehanizama. Pravi se okvir i uloženo je 100 milijardi dolara u smanjenje emisija gasova, ali to nije dovoljno.

„U paradoksalnoj smo situaciji sada u svetu, jer imamo porast instalisanih gigabajta OIE, a sa druge strane rezerve uglja i gasa rastu. Puno je novca u industriji fosilnih goriva i bez tih goriva ne možemo. Tranzicija jeste počela, ali treba puno novca za finansiranje, rekao je Avinjon.

Profesor Nenad Petrović iz FAO kaže da u šumarstvu u Srbiji uvodimo adaptivne mere na klimatske promene sa namerom da ublažimo posledice klimatskih promena, da forsiramo mešovite šume i domaće vrste drveća i za to se usvajaju pravne norme.

„Povećavaju se površine pod šumama i prirast na godišnjem nivou i imamo više privatnih nego državnih šuma, jer je sprovedena restitucija vlasništva. Promenila se struktura šumovlasnika u Srbiji. Potrebna je izrada Nove strategije razvoja šumarstva Srbije u skladu sa klimatskim promenama“, kaže Petrović.

Zamljiva tema je i kako zaštiti decu u borbi protiv klimatskih promena. Lidija Kesar, iz UNICEF-a kaže da su dečija prava ugrožena zbog posledica klimatskih promena i da je urađeno istraživanje među decom u 120 zemalja sveta. Istraživanje je iznedrilo zahteve dece za čistu sredinu, da budu saslušani i uključeni u akcije i zahtevaju prostor da i oni daju svoje ideje da budu deo rešenja, kako bi se poboljšala degradirana prava dece u borbi protiv zagađenja životne sredine.

Kesar je rekla da su deca važna i moraju biti uključena jer je važno da budući naraštaji budu uključeni u probleme koje treba rešavati. Ona je istakla da bi za sve zakone trebalo da sprovodimo procenu uticaja na prava deteta, da se obezbedi pristup pravdi i da se deca uključe u odluke o klimatskim promenama. Međutim, većina nacionalnih politika ne obraća pažnju na decu.

Obuke za uvođenje CBAM

Dok se ne uvede oporezivanje emisija, firme u Srbiji moraju da ispoštuju obaveze iz prelaznog perioda za uvođenje CBAM.

O tome kako ove teme pogađaju kompanije u Srbiji koje stvaraju radna mesta i finansiraju tranziciju ka zelenoj ekonomiji, govorio je Vukašin Vojinović iz PKS. On je rekao da u privredi postoji konzervativna linija privrednika koji ne ulaze u klimatske promene dok ne bude zakonska potreba za tim. PKS je počelo obuku privrednika za CBAM za kompanije koje imaju emisije CO2.

„Održano je šest obuka firmi na koje će se odnositi CBAM. Broj takvih preduzeća je 100-120, a sa proširenjem opsega ove takse mogao broj bi da dostigne oko hiljadu firmi, dodao je on.

Obuke su posećene a ceo ovaj proces mora da bude mulisektorski i da u budu uključeni svi – od nabavke, srednjeg menadžmenta, do prodaje. Važno je da sve regionalne komore u Srbiji priđu kompanijama i obučavaju ih o zelenoj tranziciji, primeni ESG principa , CBAM-u i ostalom. PKS organizuje i obuke za banke, jer privreda mora da isfinansira ove procese i mora da sarađuje sa bankama, koje će i same morati da usklade svoje standarde sa ovim procesima“, rekao je Vojinović.

U okviru Dijaloga o klimatskim promenama organizovana je izložba više 60 inovacija iz Srbije koje predstavljaju konkretna, praktična rešenja za prelazak na cirkularnu ekonomiju, povećanje energetske efikasnosti, prelazak na obnovljive izvore energije, poboljšanje kvaliteta vazduha i životne sredine, kao i za smanjenje energetskog siromaštva.

Skup je održan uz podršku projekata, koje UNDP sprovodi u saradnji sa Vladom Republike Srbije, ali i uz pomoć partnera – Delegacije EU u Srbiji, vlada Švajcarske, Švedske i Japana, Zelenim klimatskim fondom (GCF) i Globalnim fondom za životnu sredinu (GEF).

Mirjana Vujadinović Tomevski

Na Beogradskom sajmu počeli s radom sajmovi energetike i ekologije

28.11.2023

viber_image_2023-11-28_11-23-25-955 — Foto: EP

XVIII Međunarodni sajam energetike i 19. Međunarodni sajam zaštite životne sredine i prirodnih resursa – EcoFair otvorili su kapije za posetioce 28. novembra 2023. godine, u Hali 1 Beogradskog sajma.

Pod zajedničkim sloganom „Čista energija za svetliju budućnost“, tokom trodnevnog rada ovih dveju manifestacija predstaviće se više od 80 izlagača, među kojima su dominantniji oni inostrani – iz Nemačke, Mađarske, Rumunije, Češke, Poljske, Slovenije, Severne Makedonije, Crne Gore, pa čak i Kine, Izraela, DR Konga, Gane.

Otvarajući ovu jedinstvenu privredno-edukativnu manifestaciju, ministarka rudarstva i energetike u Vladi Republike Srbije Dubravka Đedović Handanović istakla je činjenicu da su energija i ekologija neraskidive i da je upravo ova manifestacija doprinos takvom odnosu.

Rekla je da su energetska sigurnost i efikasnost možda i najekskluzivnije teme današnjice.

Tokom prethodih godinu dana, rekla je ona, postignuti su za građane veoma važni rezultati. Građani, više od milion njih, motivisani su da kroz racionalniju potrošnju struje smanje svoje račune. Preko 20 hiljada građana je merama države, subvencijama, stimulisano da svoje domove učine energetski efikasnijim a životnu sredinu čistijom; dodeljena je pomoć, odnosno obezbeđene su olakšice socijalno ugroženim građanima sa malim primanjima i penzijama.

Radi se i na povećanju investicija u energetski sektor, pogotovo kada su u pitanju obnovljivi izvori energije – devet novih zelenih elektrana, nova radna mesta, uticaj na rast BDP-a i građevinsku industrije itd. i u EPS-u je proizvodnja je stabilna i sigurna, deponije i akumulacije su pune. Završena je revitalizacija hidroelektrane Đerdap I, privodi se kraju izgradnja trećeg bloka TE Kostolac snage 350 MW. Pri kraju je i postrojenje za odsumporavanje sumpor-dioksida i praškastih materija u TENT-u A.

Pročitajte još:

Razerve gasa su na zavidnom nivou, a završava se konekcija sa Bugarskom. Obezbeđuje se i snabdevanje gasom iz Azerbejdžana. Radi se tehnička dokumentacija za naftovod između Srbije i Mađarske.

Ministarka je naglasila da će za razvoj energetskog sektora u sledećih desetak godina biti potrebno 15 milijardi evra, posebno za izgradnju reverzibilnih elektrana, vetro i solarnih elektrana, gasnih interkonekcija i skladišta za naftu. Posle nekoliko decenija pokrenut je i ciklus investicija u distributivni sistem, vredan više od 180 miliona evra.

Od svega ovoga umnogome zavisi budući prosperitet države ali i svih njenih građana, završila je ona.

Obraćajući se u ime Ministarstva zaštite životne sredine Republike Srbije, državna sekretarka Sandra Dokić ukazala je na sve negativne posledice neracionalnog korišćenja prirodnih resursa i mere koje nadležno ministarstvo i Vlada Srbije preduzimaju u suočavanju s njima.

Apostrofirala je, pored ostalog, projekat smanjenja ugljeničnog otiska lokalnih zajednica primenom principa cirkularne ekonomije u Republici Srbiji (u saradnji sa institucijama UN ukupno je primljeno 25 inovativnih ideja od strane naučno-istraživačkih organizacija, koje su prigodno i vrednovane, a 35 inovativnih projekata će takođe biti sufinansirano za njihovu realizaciju); podržano je šest inicijativa za intergrisanje neformalnih sakupljača sekundarnih sirovina u formalne tokove upravljanja otpadom. „Prihvati cirkularni izazov“ je akcija koja pokazuje da su kompanije spremne da se suoče sa preporukama iz „Zelene agende“ i da posluže kao primeri dobre prakse – rekla je ona.

Samo u poslednje tri godine Ministarstvo je napravilo veliki zaokret, pogotovo u sferi upravljanja otpadom. Doneta je uredba o upravljanju otpadom od građenja i rušenja, radi se na izgradnji neophodnih reciklažnih centara. U partnerstvu sa telima EU sprovodi se „projekat odvajanja“, a cilj je odvajanje otpada već u samim domaćinstvima. Tokom prethodne tri godine očišćeno je 900 divljih deponija, a sanirano desetak nesanitarnih deponija lociranih blizu naseljenih mesta. Dodatni akcenat je na postrojenjima za prečiščavanje otpadnih voda širom Srbije, uključujući i izgradnju 100 km kanalizacione mreže.

Putem javnih konkursa značajna sredstva su dodeljena za zamenu kotlarnica u toplanama i javnim ustanovama, ali i individualnim ložištima preko 3000 građana.

Državna sekretarka naglasila je kooperativnost lokalnih zajednica, institucija, privrednih subjekata ali i građana u realizaciji svih ovih dragocenih projekata.

Cilj Sajma energetike, respektabilne sajamske manifestacije sa UFI licencom, jeste okupljanje stručnjaka, preduzeća, kompanija, organizacija, investitora i donosioca odluka iz različitih sektora energetske industrije kako bi se prikazala najnovija dostignuća u toj industriji, povezali profesionalci iz sektora, obrazovali posetioci o energetskim temama i promovisala održiva energetska praksa i zaštita životne sredine.

Počasno mesto pripada prezentaciji novih tehnologija i najnovijih dostignuća u oblastima kao što su obnovljivi izvori energije, energetska efikasnost, pametne mreže, skladištenje energije, usluge i rešenja koja mogu pomoći u poboljšanju održivosti i sigurnosti u sektoru energetike i druge inovacije.

Stručna predavanja, seminari, radionice i paneli sa vodećim stručnjacima iz industrije pružaju mogućnost dodatnog informisanja i obrazovanja, razmene znanja i diskusije o aktuelnim temama i izazovima u oblasti energetike.

Sajam ekologije Ecofair okuplja različite činioce iz sistema zaštite životne sredine – institucije, proizvođače opreme, distributere, reciklere, operatere, deponije, lokalne samouprave, komunalna preduzeća, generatore otpada, stručnu javnost, kako bi zajednički podizali svest o važnosti zaštite životne sredine, promovisali održivost i realizovali platforme za razmenu ideja, informacija i inovacija u vezi s ekološkim pitanjima.

Brojni edukativni programi, predavanja, radionice i paneli o različitim ekološkim temama pružaju mogućnost za obrazovanje učesnika i posetilaca o ekološkim izazovima, klimatskim promenama, zaštiti biodiverziteta, upravljanju vodama, zagađenju i drugim pitanjima od značaja za životnu sredinu.

Akcenat ove manifestacije je na finansiranju i upravljanju projektima u sektoru zaštite prirodne sredine, investicionim projektima i upravljanju otpadom, prečišćavanju i upravljanju otpadnim vodama, industrijskoj bezbednosti te domaćem zakonodavstvu u vezi sa ovom problematikom.

U visokokvalitetnom stručnom pratećem programu ovih manifestacija Privredna komora Srbije organizuje poslovni forum Srbija – Mađarska o saradnji u oblasti energetike i ekologije, konferenciju „Srbija na putu održivog razvoja“ te promociju akademskih programa, naučnih radova i projekata u oblasti ekologije. Ministarstvo rudarstva i energetike, pored ostalog, organizuje predavanje na temu „Inovacije u energetici u Srbiji“ i USAID tribinu „Manji računi, veći komfor, čistiji vazduh“.

JKP GSP Beograd ima sesiju o efektima primene autobusa na električni pogon u Beogradu sa stanovišta ekoloških performansi i energetske efikasnosti; Institut za standardizaciju Srbije o „Standardima i ekologiji“; MT-KOMEX o ugradnji panela i rasklapanju invertera; Društvo za zaštitu ptica Srbije – predstavljanje projekta LIFE Danube Free Sky – elektrokucija kao osnovni uzrok stradanja ptica u interakciji sa dalekovodima itd.

XVIII Međunarodni sajam energetike i 19. EcoFair održavaju se od utorka, 28. novembra, do četrvrtka, 30. novembra 2023. godine u Hali 1 Beogradskog sajma.

Radno vreme sajmova je od 10 do 17 časova.

Pojedinačna ulaznica košta 500 dinara, grupna 300 dinara, a parking u sajamskom krugu plaća se 150 dinara po satu.

Izvor: Beogradski sajam

Povećanje klimatskih ambicija Srbije

28.11.2023

Dijalog o klimatskim promenama, koji su organizovali Ministarstvo zaštite životne sredine u partnerstvu sa timom Ujedinjenih nacija (UN) u Srbiji i Programom Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) obuhvatao je i nekoliko panel diskusija o povećanju klimatskih ambicija Srbije – dekarbonizacija privrede i jačanje otpornosti na klimatske izazove, kao i o dodatnoj koristi mera ublažavanja i prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove.

U prvoj diskusiji o dekarbonizaciji privrede Sandra Dokić je rekla da se posebna pažnja poklanja sektoru poljoprivrede, jer je 70 odsto problema izazvala suša, koja utiče na poljoprivredne vodotokove i pad prinosa, a od suše je ugrožen i biodiverzitet i cela država treba da bude svesna tih problema.

Ministarstvo za zaštitu životne sredine radi na implementaciji mnogih infrastrukturnih projekata. Važno je međusektorsko povezivanje kada je reč o klimatskim promenama, uključivanje svih drugih sektora, a veoma je važna uloga nauke i Digitalnog atlasa klime Srbije.

Prof. Vladimir Đurđević sa Instituta za meteorologiju Fizičkog fakulteta u Beogradu je objasnio kako može da pomogne Digitalni atlas klime Srbije i da je veoma važno da se što više aktera uključi u razgovor o klimatskim promenama.

„Nivo neprijatnosti od toplotnih talasa će se duplirati u narednih 30 godina, jer će se broj toplotnih talasa duplirati. Prilagođavanje je težak, komplikovan zadatak i potrebna je međusektorska i saradnja sa državama, opštinama i sa većom pažnjom da se pristupa ovom problemu. Veliko opterećenje u sektorima predstavlja kako da sektor preoblikuju i prilagode za narednih 30 godina, pored svakodnevnih problema koje imaju u privredi, ali nemamo mnogo izbora, moramo da razmišljamo na taj način. Digitalni atlas klime puno pomaže da na jednom mestu imamo sve – kako će izgledati padavine, kolike će biti temperature, koliko će biti toplotnih talasa, visokih temperatura u narednih 30 godina i to može da pomogne da se prilagođavamo, a trebaju nam i pravilnici i uredbe o izgradnji infrastrukture“, rekao je prof. Đurđević.

Prema njegovim rečima, Digitalni atlas je baza koja omogućava da počnemo polako da se okupimo, sarađujemo i da svi zajedno razmišljamo o tome kako će budućnost da izgleda i moramo ozbiljno da se pozabavimo prilagođavanjem i emisijama staklene bašte i da na nacionalnom nivou pričamo više o tome. „Ovo je poslednji trenutak za strateška razmišljanja o našoj budućnosti, naglasio je Đurđević i dodao da je važno i suočavanje sa elementarnim nepogodama i katastrofarama koje upravo prolazimo.

Pročitajte još:

Registar rizika od katastrofa

Podaci UNHCR-a pokazuju da od 2000. svakog sekunda jedna osoba biva raseljena, usled klimatskih nepogoda i katastrofa. O tome kako se Srbija suočava sa rizicima od nepogoda i kako da rizike smanjimo govorio je Živko Babović iz MUPa- Srbije.

„Sistem smanjenja rizika od katastrofa u Srbiji je neprepoznatljiv od 2014. godine, kada smo bili zatečeni velikim poplavama i tada smo krenuli u reformu sistema. Usvojili smo Zakon o smanjenju rizika od katastrofa i time dali osnov svim subjektima kako da smanje rizike. MUP izrađuje Nacionalnu strategiju smanjenja rizika od katastrofa do 2030.godine i taj strateški dokument je multisektorski rad sa ministarstvima poljoprivrede, zdravlja, životne sredine“, kaže Babović.

U MUP-u pokušavaju da postave trajni okvir da vide šta Srbija treba da radi da se smanje opasnosti koje izazivaju klimatske promene.

„Do 2030 daćemo strateški okvir i plan gde idemo u pravcu smanjenja rizika i katastrofa, koliko novca treba u to da uložimo. Pripremamo novu nacionalnu procenu rizika, da vidimo koji su novi rizici koji se pojavljuju i pravimo Registar rizika od katastrofa, uz podršku EU i EBRD. Na Geoportalu u saradnji sa Geozavodom pravimo aplikaciju na kojoj će svi moći da uđu u Registar rizika, da vide da li ima rizika na određenim lokacijama . Za četiri opasnosti su podaci uneti na sajt, a sada sledi druga faza za ostale opasnosti. To je veliki posao i plan je da do kraja 2024 imamo kompletan Registar rizika sa podacima i analitikom šta se sve dešavalo do sada na ovim prostorima“, objasnio je Babović.

Vedrana Ilić iz Ministarstva poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede je govorila o uticaju klimatskih promena na poljoprivredu i proizvodnju hrane i koje mere Ministarstvo preduzima.

„Poljoprivreda je grana koja je 24 časa pod otvorenim nebom i klimatske promene direktno utiču na proizvodnju hrane, a poljoprivreda je izložena olujama, sušama, poplavama i zahteva hitno delovanje i sinergiju. Mere koje Ministarstvo poljoprivrede i vlada preduzimaju, a koje bi trebale da spreče gubitke je da povećavamo navodnjavanje, pa 125.000 ha navodnjavamo iz različitih projekata i poboljšavamo sisteme protivgradne zaštite. Završili smo modernizaciju radarskog centra Valjevo i Fruška gora, a završićemo i sve ostale centre. U 2024 očekuje nas izrada Nacionalne strategije o navodnjavanju u Srbiji sa Akcionim planom“, rekla je Ilić.

Ovo Ministarstvo donosi i veliki broj subvencija i pravilnika u protivgradnoj zaštiti, plastenicima, a rade i sa poljoprivrednicima na povećanju ulaganja u osiguranje poljoprivrede.

Rizici po zdravlje ljudi

Oko 3,6 milijardi ljudi živi u područjima pogođenim klimatskim promenama i to ima veliki uticaj na njihovo zdravlje. To je pola svetske populacije i očekuje se pogoršanje situacije u raseljavanju i migraciji usled ovih nepogoda.

Fabio Skano iz Svetske zdravstvene organizacije je rekao da ljude na bolje menja mnogo brže kada su deo pozitivnih promena. „Veoma je važno da okrenemo ugao gledanja na stvari i da razmišljamo pozitivno, jer pozitivizam može da nas održi i u borbi protiv klimatskih promena, Prvi put na COP-u 28 će zdravstvo biti uključeno u sve teme. U Srbiji je počeo proces prilagođavanja promenama i potrebno je da se sprovedu analize i naprave procene uticaja koji će se osloniti na Registar rizika zdravlja i Institut Batut treba da mapira te rizike i da prati pozitivne rezultate po zdravlje. Treba da ohrabrimo ljude kako da pravilno provode mere i da povećamo kapacitet zdravstvenih radnika da i oni znaju šta su klimatske promene i kako utiču na ljude“, kaže Skano.

On je rekao i da je potrebno više partnerstava na globalnom i regionalnom nivou da se razmenjuju iskustva, a potrebna je i solidarnost u sprovođenju tih mera.

U UNEP-u formirali sektor za klimatske promene u skladu sa strategijama. Aleksandra Šiljić Tomić iz UNEP-a je rekla da rade na izradi novog sajta koji će biti posvećen klimatskim aktivnostima i adaptacijama, kao i finansiranju, jer se o tome na globalnom nivou sve češće razgovara. Uoči COP 28 uradili su izveštaje o klimatskom stanju o emisijama gasova, koji naglašava da su temperature dostigle maksimum i traži se da država učini više na prilagođavanju tim promenama. Uradili su i izveštaj o produkciji fosilnih goriva, jer se pokazuje da proizvođači tih goriva planiraju da povećaju proizvodnju bez obzira na klimatske promene.

„Planiramo da udvostručimo prilagođavanje klimatskim promenama. Radimo na jačanju infrastrukturnih projekata i uključujemo klimatske projekcije u saradnji sa sa Institutom za meteorologiju Univerziteta u Beču (Boku-Met). Radimo i na strategiji kako planirati investicije u putogradnji u narednih godnu dana. Uz podršku Austrijske agencije za razvoj pokrenuli smo novi projekat za turizam koji je među najugroženijim sektorima od klimatskih promena i pri kraju je početna faza ovog projekta“, rekla je Šiljić Tomić.

O ulozi organizacija civilnog društva u procesu prilagođavanja klimatskim promenama govorila je Dragana Ranđelović iz Društva mladih istraživača u Boru, koja je bila jedna od dve organizacije koje su bile u Radnoj grupi za izradu Programa prilagođavanja na izmenjene akcione uslove sa Akcionim planom. Ova organizacija dala je predloge o uključivanju organizacija civilnog društva u definisanje politika za borbu protiv klimatskih promena.

„Mi smo spona između građana i donosioca odluka što je važno za adaptaciju svih na klimatske promene. Uradili smo istraživanje koje je pokazalo da 85 odsto ispitanika misli da donosioci odluka još nisu uradili dovoljno za sprovođenje klimatskih promena, a dve trećine građana spremno je direktno da se uključi u ove procese, ali im nije jasno šta treba da rade, a više od 50 odsto njih prepoznaje da je problem multisektorski“, rekla je Ranđelović.

Mirjana Vujadinović Tomevski

Na energetsku sanaciju čeka hiljade objekata – koje mogućnosti imaju stanari

28.11.2023

Beograd , zgrada — Foto-ilustracija: Unsplash (Mirko Božić)

Foto-ilustracija: Unsplash (robert-linder)

Do 26. decembra produžen je rok da stambene zgrade konkurišu za dobijanje subvencija za energetsku efikasnost. Interesovanje je veliko, što nije čudno jer, prema zvaničnim podacima, čak 85 odsto stambenih zgrada u Srbiji ne zadovoljava minimalne uslove energetske efikasnosti. Maja Vukadinović iz Ministarstva rudarstva i energetike kaže da je za taj program obezbeđeno sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj 64,5 miliona evra. Polovinu troškova će snositi država, a drugu polovinu će otplaćivati građani kroz račune za grejanje osam do jedanaest godina.

Predratna zgrada u Drinčićevoj 28 je u takvom stanju da su alpinisti morali da uklone skoro celu fasadu, jer je ugrožavala prolaznike.

Stanari su zamenili stolariju ali, kažu, nemaju sredstava za novu fasadu. Zbog loše izolacije, grejanje im je izuzetno skupo.

Država je poslednjih godina počela da učestvuje u finansiranju obnove stolarije i fasade, ali to je kap u moru, jer treba sanirati na hiljade objekata u koje se decenijama nije ulagalo.

Profesionalni upravnik Milan Karadžić ističe da je veliki problem finansijska situacija stanara.

„Ulaganja u fasadu su velike investicije, tako da bez pomoći države tu neće biti velikih napredaka“, smatra Karadžić.

Ko plaća najveći deo

Po zakonu, osim kada je reč o objektima od opšteg interesa ili pod zaštitom države, održavanje je obaveza vlasnika stanova. Kroz programe poboljšanja energetske efikasnosti, za šta se odnedavno izdvajaju znatna sredstva, država će smanjiti problem, ali će najveći deo i dalje morati da plate vlasnici stanova.

Ranko Relić iz firme za ugradnju kalorimetara, objašnjava da mora da se uradi termička izolacija objekata, stolarija. To, kako navodi, u Beogradu košta između četiri i šest milijardi evra.

Pročitajte još:

Koje mogućnosti imaju stanari

Ukoliko od 2027. godine u Beogradu svi koji su priključeni na daljinski sistem počnu da plaćaju grejanje po utrošku videće se razmere problema.

Stanari će imati tri mogućnosti: da se naviknu da više neće moći tokom zime da budu u kratkim rukavima, da plaćaju visoke račune ili ulože u obnovu zgrade.

„Trebalo bi da se definišu prioriteti. Nije samo energetska održivost, treba da bude održivost čitavog objekta u funkcionalnom stanju“, smatra Petar Cekić, građevinski inženjer.

Računica da se ulaganje u energetsku efikasnost, kroz uštedu, isplati za nekoliko godina, do sada nije motivisala veći broj građana. Subvencije i povoljniji krediti način su da država stimuliše vlasnike stanova da ulože u održavanje.

Javni poziv za stambene zajednice u Beogradu

Prema zvaničnim podacima, čak 85 odsto stambenih zgrada u Srbiji ne zadovoljava minimalne uslove energetske efikasnosti.

Maja Vukadinović iz Ministarstva rudarstva i energetike je, gostujući u Beogradskoj hronici, navela da je trenutno raspisan Javni poziv na koji se mogu prijaviti stambene zajednice iz Beograda koje su zainteresovane za energetsku sanaciju i da je rok produžen do 26. decembra.

„Nakon toga će Ministarstvo rudarstva i energetike, u saradnji sa EBRD, raspisati tender za izbor konsultanta koji će uraditi energetski pregled i na osnovu toga elaborat o energetskoj sanaciji. I nakon toga će se uraditi konačna rang-lista tih zgrada koje će ući u ovaj program“, objašnjava Vukadinovićeva.

Ovog puta je reč o subvencijama za sanaciju fasada i krovova.

Dodaje i da su uradili preliminarno istraživanje i da se javilo 15 gradova i opština u Srbiji.

„Oni su svi raspisali javni poziv gde će se zainteresovane stambene zajednice prijavljivati. Kroz ovaj program će se raditi energetska sanacija koja će prvenstveno podrazumevati izolaciju, odnosno izvođenje radova na energetskoj sanaciji krova, nakon čega će se preći na naplatu po utrošku, znači zagrevanje, što je naravno zakonska obaveza prema planu Republike Srbije“, ističe Vukadinovićeva.

Kako će se finansirati energetska efikasnost

Kaže da je za realizaciju ovog programa u saradnji sa EBRD obezbeđeno ukupno 64,5 miliona evra.

„Predviđeno je da 50 odsto platimo mi, znači EBRD, a ostalih 50 procenata će otplaćivati građani kroz račune za grejanje. Na taj način što će ti računi za grejanje ostati isti ili će biti neznatno viši, ali na godišnjem nivou. Neka procena je da će se ta investicija isplatiti za osam do jedanaest godina“, rekla je Vukadinovićeva.

Ističe i da će svaka zgrada donositi konačnu odluku da li hoće ili neće da učestvuje u tom programu, uz podršku vlasnika stambenog prostora.

Kolika bi bila ušteda u grejanju

Ušteda u grejanju će, kako navodi, zavisiti od mera energetske sanacije, da li već postoje, ili će se tek realizovati.

„Ako se paušalno sada plaća 100 dinara po metru kvadratnom, uštede mogu biti do 35 odsto, pod uslovom da su sve mere energetske sanacije na tom konkretnom objektu urađene. Znači izolacija, stolarija, krov, sve znači to može“, precizirala je Vukadinovićeva.

Izvor: RTS

Dijalog o klimatskim promenama: Partnerstva za otpornost na izmenjene klimatske uslove

27.11.2023

two-hands-are-planting-trees-dry-cracked-soil-global-warming-conditions — Foto-ilustracija: Freepik (jcomp)

Dijalog o klimatskim promenama, u organizaciji Ministarstva zaštite životne sredine i u partnerstvu sa timom Ujedinjenih nacija (UN) u Srbiji i Programom Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) održan je 24. novembra. Događaj je organizovan sa ciljem da svi subjekti u društvu preduzmu aktivnosti koje će smanjiti zavisnost privrede od fosilnih goriva i pomoći Srbiji da na vreme poveća otpornost na izmenjene klimatske uslove. Verovatnoća da je 2023. najtoplija godina na planeti ikada je 99 odsto, sa velikim brojem vrelih dana, visokim emisijama CO2, prirodnim katastrofama, tropskim noćima. Srbija se, kako je rečeno na skupu, zagreva 60 odsto brže od globalnog proseka i to zahteva brzu akciju svih sektora, bez presedana.

Ovaj događaje je organizovan uoči najvažnijeg svetskog skupa o klimatskim promenama ovogodišnje 28. Konferencije država članica Okvirne konvencije UN-a o promeni klime – COP 28, koja će biti održana od 30. novembra do 12. decembra u Dubaiju.

Na događaju su učestvovali predstavnici nadležnih ministarstava za ovu oblast u Vladi Republike Srbije, stručnjaci, predstavnici EU, međunarodnih finansijskih institucija, privrede, civilnog društva, kao i agencija UN-a u Srbiji.

Sandra Dokić, državna sekretarka iz Ministarstva zaštite životne sredine rekla je da su od 2000. godine minimalne materijalne štete nastale kao posledica ekstremnih vremenskih događaja u Srbiji procenjene na najmanje 6,8 milijardi evra, od čega su suše i visoke temperature odgovorni za više od 70 odsto tih šteta, a zatim slede poplave. Ona je istakla da je glavni cilj Vlade Srbije da napravi ambijent koji će podstaći inovacije i ubrzati zelenu transformaciju privrede.

„Ministarstvo zaštite životne sredine je, u skladu sa Zakonom o klimatskim promenama, izradilo Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove za period 2023-2030. godine sa Akcionim planom, koji je prvi dokument te vrste u Srbiji. Cilj Programa je identifikacija uticaja klimatskih promena na sektore koji su najranjiviji, kao i definisanje mera koje će te uticaje smanjiti, ali i obezbeđivanje kapaciteta za poboljšanje pravovremenog informisanja javnosti o klimatskim opasnostima radi povećanja pripremljenosti pojedinca. Definisano je 25 mera prilagođavanja koje su identifikovane kao najhitnije, da bi se sprečilo višestruko povećanje šteta i gubitaka usled uticaja klimatskih promena“, istakla je Dokić.

Prema njenim rečima, uprkos izazovima, Ministarstvo je ponosno što Srbija beleži napredak u izveštajima Evropskoj komisiji u ovoj oblasti.

Poljoprivreda je najranjivija na klimatske promene, pa je poseban akcenat ovog dijaloga bilo prilagođavanje sektora poljoprivrede, upravljanje vodama i šumama u prilagođavanju na klimatske promene.

Bojan Vranjković, državni sekretar rekao je da Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede sprovodi brojne aktivnosti kako bi se izgradila otpornost na klimatske promene, pre svega u proizvodnji hrane. Te aktivnosti podrazumevaju i povećanje navodnjavanih površina, unapređenje upravljanja zemljištem i šumama, pripreme i sprovođenje IPARD Mere 4 vezane za sprovođenje agroekoloških mera, rešavanja problema i tretmana otpadnih voda, kontinuirano usklađivanje propisa i uvođenje subvencija koje najviše doprinose adaptaciji na klimatske promene.

U Dijalogu o klimatskim promenama se razgovaralo i o tome kako obezbediti stabilne izvore finansiranja za inicijative privatnog i javnog sektora, koje mogu da ubrzaju prelazak sa fosilnih goriva na obnovljive izvore energije (OIE), odnosno sa linearne na cirkularnu ekonomiju, kako bi domaća preduzeća bila konkurentnija na tržištu EU i globalno.

Pročitajte još:

PRILAGOĐAVANJEM I „ZELENIM“ INOVACIJAMA DO VEĆE OTPORNOSTI SRBIJE NA KLIMATSKE PROMENE

EU za Zelenu agendu u Srbiji

Emanuel Žiofre, ambasador i šef Delegacije EU u Srbiji je rekao da su započete pripreme za konferenciju COP 28, kako bi održali globalnu temperaturu znatno ispod 2°C.

„EU je uradila domaći zadatak i ispuniće cilj da do 2030. godine smanji neto emisije gasova sa efektom staklene bašte za najmanje 55 odsto, u poređenju sa nivoima iz 1990. godine. EU nastavlja da podržava sprovođenje Zelene agende u Srbiji, kako bi pomogla akciju za klimu i dekarbonizaciju ekonomije“, rekao je Žiofre.

Očekuje se da će na COP 28 u Dubaiju učestvovati delegacije iz 198 zemalja, među kojima i Srbija. Prvi put će biti predstavljen izveštaji o napretku u ostvarenju nacionalnih planova za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte, kako bi se globalni rast temperature zaustavio na 1,5°C.

Fransoaz Žakob stalna koordinatorka Ujedinjenih nacija u Srbiji je istakla da su akcija za klimu i održivi razvoj međusobno povezani i da je Srbija napravila ključne korake u usklađivanju nacionalnih prioriteta sa globalnom agendom.

„Kako napredujemo u energetskoj tranziciji, imperativ je da obezbedimo pravičan pomak koji otvara put novim ekonomskim prilikama, posebno u regionima tradicionalno zavisnim od fosilnih goriva. Usvajanje Nacionalnog programa adaptacije na izmenjene klimatske uslove je ključno za nastavak ovog puta. Izazovi postoje, ali smo inspirisani pozitivnim koracima koji predstoje. Borba protiv klimatskih promena zahteva kolektivne napore svih privrednih sektora i Srbija nastavlja da bude ključni igrač u oblikovanju ove globalne posvećenosti“, rekla je Žakob.

Ibrahim Al Darmaki, otpravnik poslova u ambasadi UAE u Srbiji je rekao da su UAE prvi u regionu ratifikovali Pariski sporazum i da su veoma posvećeni globalnim klimatskim promenama i rešenjima.

„U našoj zemlji postoje tri najekonomičnije solarne elektrane u svetu i uložili smo 100 milijardi dolara u OIE. Pioniri smo u dekarbonizaciji i korišćenju novih pogonskih goriva kao što je hidrogen. Zalažemo se za bržu i pravednu tranziciju ka čistoj energiji i to je obuhvaćeno Akcionim planom države“, rekao je Al Darmaki i istakao da ako za 10 ili 20 godina uspemo da zaustavimo zagrevanje na 1,5 stepeni Celzijusa, svet će postići mnogo toga.

Mirjana Vujadinović Tomevski

Ugroženo gotovo 4 hiljade hektara retkih staništa u Banatu

27.11.2023

Foto-ilustracija: Unsplash (Marty Southwell)

Dvanaest ekoloških organizacija civilnog društva i Institut za biološka istraživanja “Siniša Stanković”, predvođeni Društvom za zaštitu i proučavanje ptica Srbije podneli su primedbe na Plan detaljne regulacije solarne elektrane u KO Opovo i KO Baranda. Ukoliko bi se plan izgradnje ove solarne elektrane ostvario, trajno bi bilo narušeno 3.800 hektara izuzetno retkih staništa slanih močvara i jezera. Na tom području zabeleženo je preko 200 strogo zaštićenih vrsta životinja i biljaka, dok je evidentirano preko 300 različitih vrsta. Od toga su 185 vrsta ptice, 102 vrste algi, 14 vrsta gmizavaca i vodozemaca. Zbog svega toga je nedopustivo da jedna ovakva osetljiva životna zajednica bude nepovratno uništena.

Krajem oktobra 2023. Vlada Republike Srbije proglasila je zaštićenim Predeo izuzetnih odlika “Potamišje”, međutim u sastav ovog područja nisu ušle akvatorije Velike Slatine, Slatine, Rakitaša i Pečene Slatine, inače primeri vrlo retkog staništa kontinentalnih slanih bara i močvara. Direktivom o staništima (Habitat Directive), koju je Republika Srbija ratifikovala, ova staništa su prepoznata kao prioritetna za zaštitu u Evropskoj uniji pod imenom “Panonske slane stepe i slane močvare”. Pored toga, ovo područje uživa zaštitu i u okviru nacionalne Ekološke mreže („Službeni glasnik RS“, br. 102/2010 ), a prepoznato je i kao Međunarodno značajno područje za ptice (IBA) “Srednje Potamišje” pod kodom RS014. Opština Opovo stavila je početkom novembra na rani javni uvid Plan detaljne regulacije solarne elektrane u KO Opovo i KO Baranda koji bi, ukoliko se ostvari, nepovratno ugrozio 3.800 hektara upravo ovog izuzetno retkog i značajnog tipa staništa.

Pročitajte još:

Nestanak životne zajednice

Ukoliko bi se plan izgradnje pomenute solarne elektrane ostvario, to bi značilo trajnu devastaciju izuzetno vrednih staništa i nepovratno izgubljene osetljive životne zajednice koje su jedinstvene za područje Srbije, te neprocenjivo vredne za Evropu i svet. Do sada je na ovom području evidentirano 185 vrsta ptica, preko 102 vrste algi, 14 vrsta gmizavaca i vodozemaca. Takođe, u bazi podataka Centra za informacije o biodiverzitetu Biološkog fakulteta u Beogradu se u granicama MGRS (UTM) kvadrata 10×10 km DQ58, DQ59, DQ68 i DQ69 nalaze podaci o prisustvu 127 vrsta biljaka i životinja značajnih za zaštitu, među kojima se 21 vrsta nalazi na prilozima Direktive o staništima, 28 vrsta na prilozima Bernske konvencije, 103 vrste su zaštićene Pravilnikom o zaštićenim i strogo zaštićenim vrstama Srbije, dok se 18 vrsta nalazi u kategoriji „endemit/relikt/retka“.

U Nastavku možete pročitati zvanični dokument Primedbe i Priloge koje su potpisali i predali u okviru Ranog javnog uvida Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, Liga za ornitološku akciju, Institut za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ – Institut od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, Srpsko herpetološko društvo „Milutin Radovanović“, Udruženje za zaštitu, odgoj i proučavanje životinja „Zoo Planet“, Ekološki pokret „Okvir života“, HabiProt – Udruženje za održivi razvoj i očuvanje prirodnih staništa Srbije, Mladi istraživači Srbije, Udruženje ekologa „EKOS“, Ekološki klub Grada Sremska Mitrovica, Eko klub „Željin”, Udruženje građana „GM Optimist“ i Društvo za zaštitu životne sredine „Stara planina“.

Izvor: Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije

Kako antimikrobna rezistencija oblikuje budućnost

27.11.2023

etactics-inc, LEKOVI, MEDICINA — Foto-ilustracija: Unsplash (Etactics-inc)

Antimikrobni lekovi su ključni element medicinskog tretmana danas, kako bi se efikasno borili protiv različitih infekcija koje izazivaju mikroorganizmi – bakterije, virusi, gljivice i paraziti. Ova grupa lekova igra vitalnu ulogu u suzbijanju i lečenju infektivnih bolesti, a među njima se posebno izdvajaju antibiotici poput penicilina primera radi, namenjen lečenju bakterijskih infekcija, ali su isto tako važni i antiviralni lekovi koji se koriste protiv virusnih infekcija, uključujući grip i herpes. Međutim, kada lekovi više ne rešavaju problem i ne otklanjaju viruse i bakterije, jer širom planete oni ne reaguje na lekove, može se govoriti o antimikrobnoj rezistenciji.

Rastuća antimikrobna rezistencija (AMR) predstavlja značajan problem, jer smanjuje efikasnost postojećih lekova, produžava trajanje bolesti, povećava troškove lečenja i u nekim slučajevima dovodi do povećane smrtnosti.

Ova kriza rezistencije na lekove u 2019. godini bila je povezana sa oko pet miliona smrtnih slučajeva. Ukoliko se ne kontroliše, AMR može imati ozbiljne posledice po globalno zdravlje i ekonomiju, sa procenama da bi mogao drastično smanjiti globalni BDP i gurnuti 24 miliona ljudi u ekstremno siromaštvo u narednoj deceniji, saopšteno je na sajtu UNEP-a.

Pročitajte još:

Jedan od ključnih faktora koji doprinose AMR-u je zagađenje iz farmaceutskog, poljoprivrednog i zdravstvenog sektora, što vodi do razvoja mikroorganizama koji mogu da poraze lekove dizajnirane da ih unište. Na primer, više od četvrtine reka širom sveta zagađeno je lekovima do toksičnog nivoa, posebno u regionima kao što su podsaharska Afrika, Južna Azija i Južna Amerika.

Zloupotreba antibiotika je još jedan od faktora koje je UNEP naveo, uključujući korišćenje pogrešnih doza ili neopravdano prepisivanje, doprinosi razvoju bakterijskih sojeva otpornih na antibiotike, a posebno je izražena u oblastima kao što su stočarstvo, biljna proizvodnja, akvakultura, i poljoprivreda uopšte. Dodatno, nedostatak pristupa čistoj vodi i kanalizaciji pogoršava AMR, posebno utičući na ugrožene grupe u neformalnim naseljima.

Klimatske promene i gubitak biodiverziteta takođe igraju ulogu u pogoršanju AMR-a. Ekstremni vremenski uslovi, poput poplava i porasta temperatura, povećavaju širenje mikroorganizama otpornih na lekove u životnoj sredini. Ovo umanjuje bogatstvo biljnih vrsta koje bi mogle biti ključne za razvoj novih lekova protiv infekcija koje su sada otporne na postojeće tretmane.

S obzirom na sve ove izazove, odgovorna upotreba antimikrobnih lekova i kontinuirano istraživanje novih terapeutskih opcija su neophodni za očuvanje njihove efikasnosti i borbu protiv globalne pretnje koju predstavlja AMR.

Energetski portal

Energetska kriza nije gotova, cene vrlo lako mogu da skoče

27.11.2023

ugalj_gorivo — Foto-ilustracija: Unsplash (Kenny Luo)

Foto-ilustracija: Unsplash (erik-mclean)

Evropa je spremno ušla u grejnu sezonu, ali su energetska tržišta još ranjiva, zaključak je Evropske komisije koja je produžila mere pomoći državama članica za kompanije koje su pogođene skokovima cena energenata do juna 2024. godine. Stručnjak za energetiku Željko Marković kaže da energetska kriza još nije završena i da razlozi zbog kojih je uspostavljena nisu eliminisani. Navodi da je ključna preporuka Brisela o radu na poboljšanju prenosne mreže.

Željko Marković u razgovoru za RTS kaže da su i dalje prisutne posledice geopolitičkih tenzija, poput rata u Ukrajini i sukoba Izraela i Hamasa na Bliskom istoku, kao i da još postoje problemi sa nabavkom prirodnog gasa.

„Sve to utiče na cenu energenata, pre svega nafte i gasa, a potom i efekta koji se prenosi na druge energente. Zato je važno da se preduzimaju mere kako se opet ne bi uspostavile visoke cene. Cilj je da se na adekvatan način zaštite stanovništvo i privreda“, kaže Marković.

Ističe da promena cene energenata utiče na uspostavljanje veće inflacije, što dodatno ugrožava privedu, ali i stanovništvo.

Marković smatra i da je racionalna potrošnja jedna od glavnih mera kako građani mogu da se bore sa neželjenim posledicama rasta cena usled geopolitičkih kriza.

„Zato je važno štedeti i dalje, bez obzira na to da li su sada cene nešto niže ili nisu, vrlo lako se mogu vratiti na onaj nivo“, kaže Marković.

Pročitajte još:

Situacija na berzi

Marković navodi da su cene na svetskim berzama mirne i u padu, ali da su i dalje više nego pre krize na Bliskom istoku. Ističe, ipak, da su cene stabilnije u odnosu na prošlu godinu kada je do velikih promena došlo usled rata u Ukrajini.

„Ugalj nam je u tom trenutku sa nekih 90 dolara išao i do 400. Sada je na nekih 120 dolara po toni. Nafta varira između 80 i 90 dolara po barelu, dok je gas nešto niži zato što su skladišta već u septembru i oktobru bila popunjena na 95 odsto“, ističe Marković.

Trenutno je cena struje na berzama oko 120 dolara po megavat satu, a to su predviđanja za 2024. godinu, kaže Marković.

Uticaj vremenskih prilika na energente

Marković smatra da potrošnja električne energije, i energije uopšte, dosta korelira sa temperaturama i da su vremenski uslovi jedan od značajnih faktora.

„Mora da se vodi računa jer može da se dogodi da imamo neki duži ledeni talas i da to značajno utiče na potrošnju. Sa druge strane, kratke nepogode, kao što je sada kod nas, utiču na infrastrukturu, pa je važno jačati i infrastrukturu“, kaže Marković.

Preporuka EU i prenosna mreža

Uporedo sa povećanjem kapaciteta obnovljivih izvora energije, Brisel je izglasao i preporuke o radu na poboljšanju prenosne mreže.

Marković navodi da je preporuka ključna mera u dekarbonizaciji EU jer će biti instalirano više izvora obnovljive energije.

„Ta instalacija mora da prati i razvoj infrastrukture. Menja se ceo koncept elektroprivrede gde smo imali velike proizvođače koji su bili koncentrisani na visokonaponskim vodovima najvišeg napona. Sada imamo i izvore manjih proizvođača koji moraju da se priključuju na infrastrukturu“, kaže Marković.

Zaključuje da su procene da bi u tom pogledu infrastruktura Evrope, a i Srbije, trebalo da se udvostruči u narednih osam godina i u računicu dodaje i proizvodnju električnih vozila.

„Imamo, dakle, dekarbonizaciju transporta. I električna vozila opet moraju da imaju infrastrukturu kako bi se vozila napunila. A prenosna mreža je veoma važna upravo i u vanrednim situacijama“, ističe stručnjak za energetiku Željko Marković u razgovoru za RTS.

Izvor: RTS

Prilagođavanjem i „zelenim“ inovacijama do veće otpornosti Srbije na klimatske promene

27.11.2023

Dijalog o klimatskim promenama 2023 — Foto: UNDP

Kako bi svi relevantni akteri u društvu preduzeli aktivnosti koje će smanjiti zavisnost privrede od fosilnih goriva i pomoći Srbiji da na vreme poveća otpornost na izmenjene klimatske uslove, Ministarstvo zaštite životne sredine održalo je danas „Dijalog o klimatskim promenama“. Događaj je organizovan u partnerstvu sa timom Ujedinjenih nacija (UN) u Srbiji i Programom Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), uoči ovogodišnje globalne konferencije UN-a o klimatskim promenama – COP28, u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

U dijalogu su učestvovali predstavnici i predstavnice nadležnih ministarstava u Vladi Republike Srbije, stručnjaci za oblast klimatskih promena, predstavnici Evropske unije (EU), međunarodnih finansijskih institucija, privrede, civilnog društva, kao i agencija UN-a u Srbiji.

Državna sekretarka ministarstva zaštite životne sredine Sandra Dokić navela je da su od 2000. godine minimalne materijalne štete nastale kao posledica ekstremnih vremenskih događaja u Srbiji procenjene na najmanje 6.8 milijardi evra, od čega su suše i visoke temperature odgovorni za više od 70 odsto šteta, a zatim slede poplave. On je naglasila da je glavni cilj Vlade Republike Srbije da napravi ambijent koji će podstaći inovacije i ubrzati zelenu transformaciju privrede.

Pročitajte još:

„Ministarstvo zaštite životne sredine je, u skladu sa odredbama Zakona o klimatskim promenama, izradilo Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove za period 2023-2030. godine sa Akcionim planom, koji će biti prvi dokument te vrste u Republici Srbiji. Cilj ovog Programa je identifikacija uticaja klimatskih promena na sektore koji su najranjiviji, kao i definisanje mera koje će te uticaje smanjiti, ali i obezbeđivanje kapaciteta za poboljšanje pravovremenog informisanja javnosti o klimatskim opasnostima radi povećanja pripremljenosti pojedinca. Takođe, definisano je 25 mera prilagođavanja koje su identifikovane kao najhitnije da bi se sprečilo višestruko povećanje šteta i gubitaka usled uticaja klimatskih promena“, izjavila je Dokić.

U posebnom fokusu dijaloga je bilo prilagođavanje sektora poljoprivrede, upravljanja vodama i šumarstva na klimatske promene. Državni sekretar Bojan Vranjković rekao je da Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede sprovodi mnoge aktivnosti u cilju izgradnje otpornosti na klimatske promene, pre svega u proizvodnji hrane.

„Aktivnosti podrazumevaju i povećanje navodnjavanih površina, unapređenje upravljanja zemljištem i šumama, pripreme i sprovođenje IPARD Mere 4 vezane za sprovođenje agroekoloških mera, rešavanja problema i tretmana otpadnih voda, kontinuirano usklađivanje propisa i uvođenje subvencija koje najviše doprinose adaptaciji na klimatske promene“, naveo je Vranjković.

Takođe, razgovaralo se o tome kako obezbediti stabilne izvore finansiranja za inicijative privatnog i javnog sektora koje mogu da ubrzaju prelazak sa fosilnih goriva na obnovljive izvore energije, odnosno sa linearne na cirkularnu ekonomiju, kako bi domaća preduzeća bila konkurentnija na tržištu Evropske unije i globalno.

„Započeli smo pripreme za konferenciju COP 28 kako bismo održali globalnu temperaturu znatno ispod 2°C. EU je uradila domaći zadatak i ispuniće svoj cilj da do 2030. godine smanji neto emisije gasova sa efektom staklene bašte za najmanje 55 odsto u poređenju sa nivoima iz 1990. godine. Borba sa klimatskim promenama je globalni poduhvat. EU nastavlja da podržava sprovođenje Zelene agende u Srbiji, kako bi pomogla akciju za klimu i dekarbonizaciju ekonomije“, rekao je NJ.E. Emanuele Žiofre, ambasador i šef Delegacije Evropske unije (EU) u Republici Srbiji.

Dijalog je organizovan uoči 28. Konferencije država članica Okvirne konvencije UN-a o promeni klime – COP 28, koja se održava od 30. novembra do 12. decembra u Dubaiju, u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Očekuje se da će na COP 28 učestvovati delegacije iz 198 zemalja. Prvi put će biti predstavljen izveštaj o napretku u ostvarenju nacionalnih planova za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte (GHG), kako bi se globalni rast temperature zaustavio na 1,5°C.

Fransoaz Žakob, stalna koordinatorka Ujedinjenih nacija u Srbiji, naglasila je da su akcija za klimu i održivi razvoj međusobno povezani i da je Srbija napravila ključne korake u usklađivanju nacionalnih prioriteta sa globalnom agendom.

„Kako napredujemo u energetskoj tranziciji, imperativ je da obezbedimo pravičan pomak koji otvara put novim ekonomskim prilikama, posebno u regionima tradicionalno zavisnim od fosilnih goriva. Usvajanje Nacionalnog programa adaptacije na izmenjene klimatske uslove je ključno za nastavak ovog puta. Izazovi postoje, ali smo takođe inspirisani pozitivnim koracima koji predstoje. Borba protiv klimatskih promena zahteva kolektivne napore svih privrednih sektora i Srbija nastavlja da bude ključni igrač u oblikovanju ove globalne posvećenosti“, dodala je Žakob.

Dijalog o klimatskim promenama je upotpunila izložba preko 60 inovacija iz Srbije koje predstavljaju konkretna, praktična rešenja za prelazak na cirkularnu ekonomiju, povećanje energetske efikasnosti, prelazak na obnovljive izvore energije, poboljšanje kvaliteta vazduha i životne sredine, kao i za smanjenje energetskog siromaštva.

Događaj je održan uz podršku projekata koje UNDP sprovodi u saradnji sa Vladom Republike Srbije, uz pomoć partnera kao što su Delegacija Evropske Unije u Srbiji, Vlade Švajcarske, Švedske i Japana, Zeleni klimatski fond (GCF) i Globalni fond za životnu sredinu (GEF).

Izvor: UNDP

Novi Sad će dobiti još jedan most: Revitalizacija infrastrukture i istorije

27.11.2023

petrovaradin- — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Stefan Kostić)

Novi Sad sa svojom okolinom broji blizu 370 hiljada stanovnika prema poslednjem popisu, i drugi je najveći grad u Srbiji. Poboljšavanje infrastrukture za grad koji se širi i usložnjava, a ima i važno mesto u privredi, jeste značajno pitanje. Fruškogorski koridor, o kome smo pisali i ranije, jedan je od važnijih projekata, naročito u ovom delu Srbije. Međutim, osim ovog projekta i najvećeg tunela u Srbiji, Novi Sad dobiće i još jedan most u gradu.

U Gradskoj kući je potpisan Memorandum o razumevanju na realizaciji projekta izgradnje mosta sa pristupnim sabraćajnim površinama na postojećim stubovima mosta Kraljevića Andreja Karađorđevića i rekonstrukcijom postojećeg tunela do gornjeg platoa tvrđave u Novom Sadu, saopšteno je na sajtu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Reč je o mostu koji je nekada postojao, i čiji se stubovi mogu i danas videti između tvrđave i grada. Most kraljevića Andreja je bio most u Novom Sadu izgrađen 1883. godine kao deo pruge Budimpešta-Zemun, zbog čega i jeste prokopan tunel i kroz tvrđavu koji postoji i danas, ali nije u funkciji. Most je uništen tokom Drugog svetskog rata, a zameniće ga pešačko-biciklistički most koji će služiti drugim vidovima transporta.

Pročitajte još:

Planirani most, inspirisan njujorškim projektom Hajvej, transformisaće postojeće strukture u prostore za opuštanje i rekreaciju, uključujući biciklističke i trim staze. Ova inicijativa revitalizuje stari most, pretvarajući ga u simbol otpornosti i obnove.

Novi Sad će postati centar modernih auto-puteva i brzih saobraćajnica, što će značajno uticati na dinamičan razvoj grada. Već povezan brzom prugom Beograd – Novi Sad, grad planira proširenje putne mreže prema Budimpešti, Nišu i Skoplju.

Izgradnja mostova doneće saobraćajno rasterećenje grada, izbacujući kamionski i tranzitni saobraćaj iz centra, dok će ovaj drugi most koji će se se graditi uticati na kvalitet i komfor života s obzirom da će biti namenjen za pešake, bicikliste, trotinete i slično, ali će pre svega, doneti bolju povezanost grada.

Energetski portal

Regulacija vožnje električnih trotineta – potreba ili prepreka

26.11.2023

električni_trotinet_ulica — Foto-ilustracija: Unsplash (Alexander Schimmeck)

Foto-ilustracija: Unsplash (gemma-evans)

Istraživanje Auto-moto saveza (ADAC) u Nemačkoj otkriva zabrinjavajuće trendove u ponašanju vozača električnih trotineta. Polovina pešaka ne oseća se sigurno na ulicama, a glavni uzrok su električni trotineti. Većina pešaka (71 odsto) smatra da su nepažljivo parkirani i prebrzo voženi e-trotineti glavni problem, dok 69 odsto njih ukazuje na nepropisnu vožnju po trotoarima, prenosi DPA.

Sa druge strane, vozači automobila su relativno bolje ocenjeni, iako 62 odsto ispitanika smatra da oni ne obraćaju dovoljno pažnje na pešake prilikom skretanja.

Ovaj trend nije ograničen samo na Nemačku. U Srbiji je usvojen novi Zakon o bezbednosti saobraćaja koji uključuje stroža pravila za vožnju električnih trotineta, s obzirom da nije bilo regulisano do ove godine. U skladu sa zakonom, vožnja električnih trotineta je zabranjena na trotoarima, a mogu se voziti na biciklističkim stazama, pešačko-biciklističkim stazama, biciklističkim trakama, i u slučaju da nedostaju pomenute staze, na putevima gde postoji ograničena brzina na 50 kilometara na čas.

Pročitajte još:

Takođe, obavezno je nošenje kacige i prsluka, a zabranjeno je korišćenje slušalica tokom vožnje. Zakon je naišao na mešovite reakcije, neki smatraju da demotiviše upotrebu ovih prevoznih sredstava, neki da infrastruktura ne prati ovakva pravila, dok su neki vozači automobila i pešaci zadovoljni donetim merama.

Foto-ilustracija: Unsplash (Vince Jacob)

Globalno, zakoni se razlikuju. Na primer, u Francuskoj, električni trotineti ne smeju prelaziti brzinu od 25 km/h, a vozač ne sme imati ispod 12 godina. U Singapuru je obavezna registracija trotineta, koji moraju zadovoljiti određene standarde, uključujući maksimalnu težinu i brzinu. Na Novom Zelandu i Australiji, trotineti su ograničeni na staze i ne smeju se koristiti na javnim putevima ili biciklističkim stazama. U Nemačkoj, trotineti ne smeju imati motor veći od 500 vati i zahteva se osiguranje i nošenje kacige pri brzinama iznad 20 km/h, a vozač mora imati najmanje 14 godina, ali kaciga nije obavezna. Pravila se razlikuju. U Hrvatskoj je tokom prošle godine regulisano ovo pitanje, i kacige su, kao i kod nas, obavezne. Vozač mora imati najmanje 14 godina, a maksimalna brzina jeste 25 km/h. U Austriji nije dozvoljena vožnja trotoarom čak ni pri najmanjoj pešačkoj brzini, dok u Hrvatskoj može koristiti trotoar ukoliko nema staze, ali pri koja odgovara brzini pešaka (oko 5 km/h).

Nedavno smo pisali o tome kako su građani u Francuskoj odlučili referendumom da se iznajmljivanje električnih trotineta ukine u Parizu. Jedan od velikih problema jeste bio parking, odnosno to što su ostavljani gde im nije mesto, kao i to što trotineti nemaju konkretnog vlasnika u slučaju nekog problema.

Sve u svemu, regulacija ovog vida transporta prisutna je u većini zemalja. Ove regulative ukazuju na rastuću potrebu za boljim upravljanjem u saobraćaju i osiguranjem bezbednosti svih učesnika, posebno u urbanim sredinama gde se električni trotineti sve više koriste.

Energetski portal

TREND PORASTA PRODAJE ELEKTRIČNIH VOZILA

26.11.2023

električni automobil — Foto-ilustracija: Unsplash (michael-fousert)

Dekarbonizacija drumskog saobraćaja, sa učešćem većim od 15 odsto u globalnim emisijama koje su u vezi sa energijom, izazov je sa kojim se ukoštac uhvatila gotovo čitava planeta. Vozila na alternativna goriva, koja bi zamenila upotrebu dizela i benzina, predstavljaju jedan od načina smanjenja emisija, međutim, električna vozila ostaju ključna za postizanje nulte emisije.

Najnoviji Scenario najavljenih obećanja (Announced Pledges Scenario) prikazuje u kojoj se meri najavljeni ciljevi za postizanje neto nulte emisije do 2050. godine ostvaruju. Scenario je objavila Međunarodna agencija za energetiku (IEA) u avgustu 2023. godine i procenjuje se da bi rast sa trenutnih 17 miliona zaliha električnih automobila na 800 miliona do 2040. godine doprineo smanjenju emisije iz transporta za 36 odsto.

Podaci pokazuju da je značajan porast prodaje električnih vozila u svetu zabeležen od početka 2020. do kraja 2022. godine, kada je za tri godine sa oko četiri prodaja porasla na 14 odsto. U 2022. godini prodaja je premašila broj od 10 miliona vozila, a uzimajući je kao godinu za poređenje tržišta, Narodna Republika Kina je ostvarila najveću globalnu prodaju električnih automobila, dok za njom idu Evropa i SAD. Takvim rezultatom udeo Kine u ukupnoj svetskoj prodaji bio je 60 odsto.

Pročitajte još:

EU ulaže značajne napore u donošenje odluka sa ciljem smanjenja emisija ugljen-dioksida, što uključuje i dekarbonizaciju saobraćaja. Jedna od važnijih odluka, koja je svakako podsticaj za povećanje prodaje električnih vozila, jeste da će se od 2035. godine prodavati samo automobili sa nultom emisijom, uz moguće izuzetke da u upotrebi ostanu vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem (SUS motori), koja se oslanjaju na e-goriva.

Iako obavezujuće mere i nacionalne politike koje uvode države širom sveta predstavljaju dobar podsticaj, najvažniji ostaju finansijski. Prema podacima IEA, globalna potrošnja je u 2022. godini za električne automobile bila viša od 425 milijardi dolara, a samo oko 10 odsto potrošnje bi moglo da se pripiše podršci i podsticajima vlada, dok ostatak dolazi iz sredstava potrošača. Kako bi se ovakvi automobili učinili pristupačnijim, neće biti dovoljni podsticaji vlada, već to zavisi od sveukupne situacije na tržištu. Naime, kako tržište električnih automobila postaje sve konkurentnije, u ponudi se sve više nalaze i pristupačniji modeli.

U poređenju sa 2018. godinom, broj dostupnih modela je u 2022. porastao više od duplo i time dostigao broj od 500 modela. Govoreći o cenama, podsticaj prodaji električnih automobila mogao bi da bude i moguć povratak na visoke cene nafte, kakve su zabeležene prošle godine.

Nastavak trenda porasta prodaje očekuje se i u 2023, što će pokazati rezultati na kraju ove godine. Procene su da će do završetka tekuće godine biti prodato 14 miliona vozila. Ostvarenjem prognoza prodaja električnih automobila mogla bi da čini 18 odsto ukupne prodaje automobila tokom cele godine.

Priredila: Katarina Vuinac

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ELEKTROMOBILNOST

1...127128129...1.557 Page 128 of 1.557

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 oktobar

Events for 31st oktobar

Events for 1st novembar

Events for 2nd novembar

Events for 3rd novembar

Events for 4th novembar

Events for 5th novembar

Events for 6th novembar

Events for 7th novembar

Events for 8th novembar

Events for 9th novembar

Events for 10th novembar

Events for 11th novembar

Events for 12th novembar

Events for 13th novembar

Events for 14th novembar

Events for 15th novembar

Events for 16th novembar

Events for 17th novembar

Events for 18th novembar

Events for 19th novembar

Events for 20th novembar

Events for 21st novembar

Events for 22nd novembar

Events for 23rd novembar

Events for 24th novembar

Events for 25th novembar

Events for 26th novembar

Events for 27th novembar

Events for 28th novembar

Events for 29th novembar

PIŠITE NAM