NOXATEST ZELENA BUDUĆNOST DIJAGNOSTIKE

06.01.2024

nauka, mikroskop, istraživanje — Foto-ilustracija: Unsplash (louis reed)

Foto-ilustracija: Unsplash (Logan Moreno Qutierrez)

Ne tako davno bili smo svedoci globalne pandemije. U našoj zemlji prvi slučaj zabeležen je pre nešto više od tri godine. Nakon toga svakim danom situacija je bila sve komplikovanija i manje jasna. Upravo nam je to doba, kada je kovid 19 bio svakodnevna tema, pokazalo koliko je brza i tačna dijagnostika važna.

Dijagnostika kao proces koji vodi do otkrivanja bolesti sama je po sebi prvi korak u procesu lečenja. Svake godine oko 13 miliona ljudi premine samo zato što ne dobije dijagnostiku na vreme. Predviđanja su da će 2050. godine oko 10 miliona ljudi godišnje gubiti život zato što neće više biti dostupnih antibiotika. Na ovu statistiku nadovezuje se još 40 miliona ljudi koji bi mogli biti ugroženi zbog indirektnih posledica promašenih procedura tokom dijagnostike bakterijskih infekcija.

Noxatest je projekat koji ima za cilj da stvori brzi dijagnostički test, koji bi trebalo da smanji vreme čekanja rezultata, i omogući doktorima da sa ovim, brzo dobijenim rezultatima što ranije odaberu pravi način lečenja. Iza ovog projekta stoji tim koji čine Jelena i Marko Komloš, koji su bili odlučni da spoje znanje stečeno u toku studija i višegodišnjeg iskustva. Savremena tehnologija oličena u ovom projektu služi da identifikuje brojne bakterijske vrste, kao i mehanizme otpornosti na antibiotike brže i preciznije nego do sada.

Tvorci projekta počinju od teze da su, koliko god antibiotici snažni bili, mikrobi evoluirali da budu otporniji od njih, stoga je važno identifikovati mehanizam njihove rezistencije. Istovremeno, projekat pruža mogućnost da zadržavanje u bolnici bude smanjeno upravo zbog efikasnog načina dobijanja neophodne terapije.

U FOKUSU:

„Početna ideja je bila da se razvija brzi dijagnostički test za muzne krave, vezan za kvalitet mleka. Od te ideje smo odustali zbog stanja u agraru, ali to nas nije zaustavilo da razvijemo ideju za nešto što će pomoći ljudima. Ideja se rodila dok sam radio na veterinarskoj specijalizaciji u oblasti mikrobiologije“, objašnjava Marko.

Pored svih dobrih strana, ovaj projekat je i zeleni projekat jer se stvara proizvod koji će biti potpuno reciklabilan. Jelena i Marko su ga stvorili za ljude, kao i za životinje i industriju alternativnih proteina. U tim industrijama smanjuju otpad, čime štite životnu sredinu od stvaranja negativnih efekata. Smanjuju proizvodnju ugljen-dioksida upotrebom biorazgradivih materijala i malom količinom energije potrebnom za izradu. Vrlo važno postignuće jeste i povećavanje stope preživljavanja životinja na farmama za više od 15 odsto, što bi sačuvalo više od 400 miliona komada godišnje.

Priredila: Milica Vučković

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ELEKTROMOBILNOST.

Prve analize pokazale da nakon plovidbene nezgode na Dunavu nema promena fizičko-hemijskih osobina vode

06.01.2024

Nakon plovidbene nezgode kada je potonula barža nemačkog broda „Lola – 5“ koja je prevozila azotno đubrivo, prve analize uzoraka vode reke Dunav pokazale su da nema promena organoleptičkih osobina vode ove reke (boja, miris i vidljive otpadne materije), odnosno da su parametri u okvirima I i II klase kvaliteta površinskih voda.

Agencija za zaštitu životne sredine je tokom jučerašnjeg dana vršila vanredno uzorkovanje vode reke Dunav na profilu Novi Sad u 07:30, 10:30, 13:30 i 16:20 časova, navodi se na sajtu Ministarstva zaštite životne sredine.

Rezultati prvih analiza pokazali su da su se u propisanim granicama kretale vrednosti opštih fizičko hemijskih parametara kao što su pH vrednost, elektroprovodljivost, rastvoreni kiseonik, procenat zasićenja vode kiseonikom, amonijačni azot, nitrati, nitriti, ortofosfati, ukupan fosfor i hemijska potrošnja kiseonika.

Pročitajte još:

MINISTARSTVO PRATI SITUACIJU POVODOM PLOVIDBENE NEZGODE NA DUNAVU

Uzorci su dopremljeni u laboratoriju Odseka za kontrolu kvaliteta vode i sedimenta u Novom Sadu, kako bi se nastavilo sa detaljnijim analizama na ukupan organski ugljenik, ukupan azot i organski azot, čiji se rezultati uskoro očekuju.

Natovarena barža „Lola – 5“, koju je vukao nemački brod „Antonia“ potonula je u 00.40 sati kod Bačke Palanke. Do plovne nezgode je došlo kada je brod udario u stub mosta „25-Maj“ koji spaja granične prelaze Bačka Palanka-Ilok, na teritoriji plovnog puta reke Dunav u Republici Hrvatskoj.

Energetski portal

Kakav uticaj klimatske promene imaju na migratorne vrste

05.01.2024

ptice — Foto-ilustracija: Freepik (wirestock)

Foto-ilustracija: Freepik (boyarkinamarina)

U okviru ovogodišnje Konferencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (COP28), iznet je novi izveštaj Konvencije o očuvanju migratornih vrsta divljih životinja u kojem se ističe da klimatske promene već imaju izuzetne negativne uticaje na mnoge migratorne životinje.

Među posedicama izdvaja se i poremećaj u polu. Preciznije, više temperature i drugi klimatski uslovi, utiču na to da se više razvija jedan pol u odnosu na drugi, što dovodi do problema razmnožavanja.

Osim toga, klimatske promene dovode do opadanja same sposobnosti i uspeha reprodukcije. Izmenjeni vremenski uslovi utiču direktno i na promene u migracijama.

Kako je u prirodi sve povezano, od stepena ugroženosti ovih vrsta zavisi i opstanak ekosistema čiji su sastavni deo, a koji istovremeno ublažavaju uticaj klimatskih promena.

Pročitajte još:

Novi izveštaj naglašava hitnu potrebu za delovanjem u cilju zaštite ranjivih migratornih vrsta i pomoći da se prilagode na promenjenu klimu. Među važnijim merama jeste dobro povezana mreža zaštićenih područja.

Za klimatske promene nekako se prvenstveno vezuje globalno zagrevanje, međutim sam porast temperature nije jedina negativna posledica. I drugi ekstremni događaji u vazi sa promenjenom klimom, kao što su klizišta, ugrožavaju staništa ovih vrsta. Suše deluju na gubitak dostupnosti vode, a time i na nestajanje močvara i smanjenog rečnog toka, što posebno utiče na migraciju riba i ptica močvarica. Morske struje takođe se menjaju, a one utiču ne samo na morske, već i na kopnene ekosisteme.

Kako objašnjavaju stručnjaci, gubitak biodiverziteta i klimatske promene međusobno se pojačavaju, zbog čega ni jedan ni drugi problem ne može da bude rešen ukoliko se istovremeno ne pozabavimo sa oba.

Energetski portal

ODRŽIVOST U SRŽI STRATEGIJE KOMPANIJE TETRA PAK

05.01.2024

Globalne inicijative koje kompanija Tetra Pak sprovodi u oblastima održivosti i cirkularnog poslovanja sprovode se i u Srbiji. Od nabavke električne energije iz obnovljivih izvora za fabriku u Gornjem Milanovcu, do podrške razvoju novih načina upotrebe reciklirane ambalaže, Tetra Pak tim svakodnevno dokazuje da je održivost i dalje prioritet u odlučivanju i ostaje u srži strategije kompanije.

Prema nedavno objavljenom Izveštaju o održivom poslovanju za 2022, kompanija Tetra Pak je prethodne godine ostvarila značajna dostignuća smanjujući operativnu emisiju gasova staklene bašte (GHG) za 39 odsto, uz korišćenje energije iz obnovljivih izvora od 84 odsto. Na ovaj način nastavlja put dostizanja nulte neto emisije u poslovanju do 2030. godine. Prodaja 8,8 milijardi pakovanja koja su izrađena od materijala na biljnoj bazi i 11,9 milijardi čepova koji su takođe izrađeni od takvog materijala donose uštedu od 131 kilotone emisije CO2.

Kompanija je uložila i oko 30 miliona evra za ubrzavanje sakupljanja i reciklažu višeslojne kartonske ambalaže, sarađujući s inkubatorima za prehrambenu tehnologiju i startapovima kako bi istražili budućnost održive hrane. Na tržištu Srbije gornjomilanovačka fabrika je 2020. godine dobila sertifikate za korišćenje obnovljive električne energije, što pokriva 100 odsto potrošnje električne energije ovog postrojenja. Od iste godine u njihovom proizvodnom procesu koristi se i materijal za pakovanje koji se proizvodi od polietilena dobijenog iz obnovljivih izvora, od šećerne trske, čime se dodatno povećava održivost izrađene ambalaže.

U FOKUSU:

Kroz podršku projektima pametne reciklaže upotrebljene ambalaže u Kragujevcu i Zrenjaninu Tetra Pak na lokalnom nivou radi i na edukaciji i motivaciji građana, kao i domaćih institucija, da se i u Srbiji u praksi uvede adekvatan sistem upravljanja otpadom, koji bi omogućio da se znatno veća količina upotrebljenih materijala zadrži duže u upotrebi i doprinese razvoju reciklažne industrije, uz smanjenje dodatnog zagađenja prirodne sredine. Kompanija nastavlja da radi na pronalaženju održivih rešenja za izazove sa kojima se suočava društvo, verujući da globalno iskustvo i znanje koje poseduje mogu biti efikasno primenjeni i u domaćim okolnostima.

Tekst objavljen u Magazinu Energetskog portala ELEKTROMOBILNOST.

Pokazatelji bržeg zagrevanja Arktika

04.01.2024

lednik_voda_Antarktik — Foto-ilustracija: Unsplash (Long Ma)

Foto-ilustracija: Unsplash (Annie Spratt)

Nacionalna uprava za okeane i atmosferu (NOAA), objavila je godišnji Izveštaj o Arktiku (eng Arctic Report Card) u okviru kojeg su izneti novi dokazi o bržem zagrevanju ovog dela sveta u odnosu na ostatak, što kroz zagrevanje vazduha, okeana i zemlje utiče na ekosisteme i zajednice širom ovog područja.

Leto 2023. donelo je najtoplije ikad zabeležene površinske temperature vazduha, a sveukupno gledano to je bila šesta najtoplija godina na Arktiku od 1900. godine, od kada se i prate temperature.

Obim morskog leda nastavlja da opada, a podaci pokazuju da se srednja temperatura površine mora u tom području povećava za oko 0,5 stepeni Celzijusa po deceniji. Takođe, ovaj region, izostavljajući Čukotsko more, Boforovo more i Kanadski arhipelag, pokazuje povećano cvetanje fitoplanktona u okeanu. Fenomen poznatiji kao cvetanje algi, predstavlja ubrzanje rasta ovih organizama što dovodi do toksičnih posledica po morski živi svet odnosno ribe, školjke, morske sisare i ptice, ali i ljude. Najveći rast beleži se u Barencovom moru i Evroazijskom Arktiku koji pokazuje porast od skoro 60 odsto u period od 2003. do 2023. godine.

Pročitajte još:

Globalno zagrevanje dovodi i do porasta nivoa mora, a podaci iz Izveštaja pokazuju da je od kraja poslednjeg glacijalnog maksimuma, porast nivoa mora poplavio kopneni permafrost koji okružuje Arktički okean. Ovo je dovelo da gotovo milion kvadratnih milja, odnosno 2,5 miliona kvadratnih kilomentara podmorskog permafrosta postane podložno otapanju.

Foto-ilustracija: Unsplash (Matt Palmer)

Pojašnjenja radi, poslednji glacijalni maksimum jeste najnoviji period u istoriji zemlje kada je ledeni pokrivač imao najveću površinu, a nivo mora bio za preko 120 metara niži nego danas. Treba istaći i opasnost od topljenja permafrosta, koji predstavlja zamrznuto tlo koje se nalazi na temperaturi ispod nule najmanje dve godine bez prekida, a često je reč i o hiljadama godina. U njemu se nalaze ostaci biljnih i životinjskih vrsta kojima led nije dozvolio da se raspadnu, međutim otapanjem ovog tla doći će do oslobađanja velikih količina organskih materija koje će kroz raspadanje ispuštati značajne količine metana i ugljen-dioksida.

Pokazatelj globalnog zagrevanja jeste i ozelenjavanje ovih područja, koje je u 2023. godini najjače bilo u severnoj Aljasci, kopnenoj Kanadi i južnom Bafinovom ostrvu. Tundra je karakteristična za ova područja, koja su hladna i bez dovoljno vlage za rast drveća. Ovaj biom čine žbunje, mahovina, lišajevi, trava i slične biljke koje rastu u tankom sloju tokom relativno kratkog perioda godine kada dođe do odmrzavanja. Međutim, usled globalnog zagrevanja, sateliti beleže učestalije ozelenjavanje ovakvih predela.

Energetski portal

OD ANTIKVARNOG ESCAJGA DO UNIKATNOG NAKITA

04.01.2024

Nemanja Jovanov i Jelena Jovanov (2) — Foto: Nemanja Jovanov i Jelena Jovanov

Usvakom domu nalaze se predmeti koji će u budućnosti završiti kao otpad. Neki su namenjeni za jednokratnu upotrebu, a među ostalima pronađu se i oni sa višedecenijskim životnim vekom. Oni koji su porodično nasleđeni čuvaju se iz sentimentalnih razloga u nekom kutku kuće i čekaju dan kada će njihov vlasnik doneti odluku da ih jednostavno baci. Kada bi ugao posmatranja prema starim stvarima bio promenjen, stvarnost može da izgledala i ovako – ukoliko predmeti koji nam više nisu potrebni završe, umesto na otpadu, u rukama pravog čoveka, oni mogu da dobiju još jednu šansu i mogućnost da budu upotrebljivi.

Među takvim stvarima je i starinski escajg, u koji je neretko utkan ručni rad kroz jedinstvene šare, a nove generacije zamenjuju ga jednostavnijim i modernijim setovima. Promenom ugla njegovog posmatranja, kada antikvarni escajg završi u rukama Milice Radan Jovanović i njenog supruga Slobodana, on postaje unikatan nakit i brend – SikiliFrik.

Izradu ovakvog nakita Milica je započela pre skoro 15 godina, kada je tragala za nečim što će biti dugotrajno, za ceo život. Apciklaža ili preoblikovanje starog escajga u nakit za nju je veoma inspirativan proces. Kao jedan od najvećih izazova u počecima u procesu stvaranja nakita je priroda i vrsta materijala koji se koristi. Za to je potreban poseban alat. Iako veoma zahtevni za obradu, inox, rostfrai, različite vrste čelika i prohroma predstavljaju i glavni adut ovakvog nakita zato što nerđajući čelik ne izaziva alergije, neće korodirati, a i jednostavan je za održavanje.

U FOKUSU:

Foto: Ljubaznošću Milice Radan Jovanović

U radu stalni izazov jeste i neprestana potraga za još lepšim, starijim i interesantnijim komadima escajga. Na početku izrade potreban materijal nabavljan je na buvljim pijacama i u online prodavnicama kao što su Limundo i Kupindo. Danas, šest godina kasnije, sve je više ljudi koji našu sagovornicu kontaktira kako bi joj predali svoj escajg da od njega naprave nakit, ali pronalazak i dalje zahteva mnogo truda.

– Čitav proces počinje već pomenutom potragom. Kad nađemo nešto što nam se čini interesantnim za obradu, sledi preoblikovanje. Pre nego što pristupimo preoblikovanju, obavljamo jednu od najvažnijih faza u procesu, a to je čišćenje. To podrazumeva: pranje, otkuvavanje i dezinfekciju escajga. Zatim sledi osmišljavanje šta bismo pravili od pribavljenog materijala, pa tek onda na red dolazi radionica. Kada materijal stigne do radionice, tu sledi merenje i iscrtavanje, sečenje, bušenje, savijanje i poliranje. Često je potrebno i grejati određene komade kako bismo mogli da ih savijamo. Određeni proizvodi su nakon poliranja spremni za korišćenje, a neki poput ogrlica, minđuša i narukvica imaju i fazu spajanja – dodavanje: alki, kopči, lanaca i drugog, objašnjava Milica.

Milica ima osvešćenu potrebu da doprinosi zaštiti životne sredine. Kaže da se u Srbiji ne upravlja otpadom na najbolji način, a da su ključni faktori nedovoljno jačanje svesti i nepostojanje dovoljno razvijene infrastrukture za reciklažu.

Priredila: Katarina Vuinac

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ELEKTROMOBILNOST.

REKORDNA SUŠA U AMAZONIJI

04.01.2024

Prašume Amazonije u poslednjih nekoliko meseci prolaze kroz najgoru do sada zabeleženu sušu, što je dovelo do izolacije mnogih sela koja su odsečena od sveta. Požari bukte usred guste šume, a divlje životinje umiru. Naučnici se brinu da događaji poput ovog dovode najveću šumu na svetu do tačke bez povratka i mogućnosti za oporavak.

Slike suše u severnoj brazilskoj Amazoniji, uz poplave u južnim državama Rio Grande do Sul i Santa Katarina, pružaju uvid u budućnost zemlje sa pogoršanjem klimatskih promena, prenosi newint.org.

Rio Negro (crna reka), koja se spaja sa Solimešom i formira reku Amazon, najniža je od kada su hidrološka merenja počela u regionu 1902. Meštani pešače kilometrima u potrazi za pijaćom vodom, izgubljeni su čitavi usevi, a putnici a transport tereta je bio prekinut kako je reka postajala plića.

Nedostatak padavina u Amazoniji doveo je do zatvaranja hidroelektrane Santo Antonio na reci Madeira. Izgrađen je kao „protočni” sistem“, nema rezervoar i zavisi od jakog rečnog toka da bi funkcionisao. Kao rezultat toga, dalekovod između severa Brazila i naseljenih jugoistočnih regiona zemlje morao je da bude isključen.

Dok neki krive El Ninjo, prirodni fenomen zagrevanja voda u Tihom okeanu koji u nekim delovima izaziva sušu, a u drugim prekomernu kišu, klimatolog Karlos Nobre, vodeći brazilski naučnik i član Kraljevskog društva Ujedinjenog Kraljevstva, razloge vidi u „verovatno pogoršanoj klimatskoj krizi“.

„Nekada retke amazonske suše postaju učestale, ubrzavaju gubitak samih šuma i guraju region do tačke bez povratka u smislu degradacije i dezertifikacije“, objašnjava.

Pročitajte još:

Kažu da će se jake suše u Amazonu i drugi ekstremni vremenski događaji, poput rekordnih poplava 2021. godini, verovatno povećati i intenzivirati kako globalne temperature rastu, dodajući dodatni pritisak jednom od najizazovnijih poslovnih okruženja na svetu.

„Ono što projekcije pokazuju je da je veća verovatnoća da će se ekstremni klimatski događaji desiti u Amazonu, posebno ekstremne suše“, rekla je Erika Berenger, klimatolog i viši naučni saradnik na Univerzitetu Oksford, prenosi bnnbloomberg.

Kišna sezona u Amazoniji trebalo je da započne u oktobru, ali je bilo još suvo i vrelo sve do kraja novembra. To je posledica cikličnog vremenskog obrasca El Ninjo, pojačanog klimatskim promenama.

Iako je rano za podvlačenje crte i procenu stvarne štete koju su suše uzrokovale, prema dosadašnjim procenama, u „Godzilinoj suši“ iz 2015. godine umrlo je 2,5 milijardi drveća i biljaka u samo jednom malom delu šume, a meštani ukazuju da je “čak je ta suša bila manja od ove poslednje”.

Da li smo došli do „tačke bez povratka“?

Amazonska prašuma je važno i jedinstveno žarište biodiverziteta, koji bezbroj životinja i biljnih vrsta naziva domom. Osim toga, pohranjuje oko 150 milijardi tona ugljenika, prema raznim procenama. Mnogi naučnici strahuju da se šuma kreće ka teoretskoj prekretnici – tački u kojoj će se osušiti, raspasti i postati savana.

U ovoj prašumi voda isparava sa drveća i stvara kišne oblake koji putuju iznad krošnji drveća, reciklirajući ovu vlagu pet ili šest puta. To održava šumu hladnom i hidriranom, šalje joj vodu koja joj je potrebna da bi održala život. Ali, ako delovi šume odumru, taj mehanizam može da se prekine. Jednom kad dođe do te prekretnice, više nema povratka, teorija je koju je 2018. godine saopštio brazilski klimatolog Karlos Nobre.

„Ako Amazonija ostane bez šuma za 25 odsto, a globalna temperatura dostigne 2-2,5 stepena Celzijus iznad predindustrijskog nivoa, doći će do prekretnice“, deo je njegove studije.

Izvor: EURACTIV

Evropljani u proseku bace 12 kilograma tekstila godišnje

04.01.2024

store-odeća-prodavnica — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Burgess Milner)

Evropska unija proizvodi 12,6 miliona tona tekstilnog otpada godišnje, dok samo odeća i obuća čine 5,2 miliona tona otpada, što je ekvivalentno 12 kilograma otpada po osobi svake godine.

Trenutno se u Evropskoj uniji nešto više od petine tekstilnog otpada nakon upotrebe sakuplja odvojeno za ponovnu upotrebu ili reciklira, dok se ostatak često spaljuje ili odlaže na deponiju.

Okvirna direktiva o otpadu je pravni okvir Evropske unije za upravljanje otpadom, kojim se preciziraju obaveze u vezi sa upravljanjem otpadom, uključujući definicije otpada, reciklažu, hijerarhiju otpada i osnovne koncepte upravljanja.

Evropska komisija je u julu predložila nova pravila koja će proizvođače tekstila učiniti odgovornim za puni životni ciklus proizvoda i podržati održivo upravljanje tekstilnim otpadom širom unije. Inicijativa će ubrzati razvoj sektora prikupljanja, sortiranja, ponovne upotrebe i reciklaže tekstila u EU, u skladu sa Strategijom EU za održivi i cirkularni tekstil.

Očekuje se da će povećanje dostupnosti korišćenog tekstila stvoriti lokalna radna mesta i uštedeti novac za potrošače u EU i šire, uz ublažavanje uticaja proizvodnje tekstila na prirodne resurse.

Komisija predlaže uvođenje obaveznih i usklađenih šema proširene odgovornosti proizvođača za tekstil u svim državama članicama EU. Ovo će dovesti do poboljšanja upravljanja otpadom raznih proizvoda, poput ambalaža, baterija i elektronske opreme.

Proizvođači će pokriti troškove upravljanja tekstilnim otpadom, što će im takođe dati podsticaj da smanje otpad i povećaju tzv. “cirkularnost” tekstilnih proizvoda, dizajnirajući bolje proizvode od samog početka.

PROČITAJTE JOŠ:

Zajednička pravila EU o proširenoj odgovornosti proizvođača olakšavaju državama članicama da sprovedu zahtev za odvojeno prikupljanje tekstila od 2025. godine, u skladu sa važećim zakonodavstvom. Doprinosom proizvođača finansiraće se ulaganja u kapacitete za odvojeno sakupljanje, sortiranje, ponovnu upotrebu i reciklažu. Predložena pravila o upravljanju otpadom imaju za cilj da obezbede da se korišćeni tekstil sortira za ponovnu upotrebu, a ono što se ne može ponovo upotrebiti usmeri na reciklažu kao prioritet. Preduzeća koja su aktivna u prikupljanju i tretmanu tekstila imaće koristi od povećanih poslovnih mogućnosti i većeg tržišta polovnih tekstila.

Foto-ilustracija: Unsplash (Jairus Gallimore)

Jedan od problema upravljanja tekstilnim otpadom u EU je pitanje ilegalnog izvoza tekstilnog otpada u zemlje koje nisu dovoljno opremljene da njime upravljaju. Ne postoji jasno razgraničenje između onoga što je tekstil za višekratnu upotrebu, a šta otpad, te je neophodno zaustaviti praksu izvoza otpada prerušenog u tekstil za ponovnu upotrebu.

Potrebno je obezbediti da se pošiljke tekstilnog otpada obavljaju samo kada postoje garancije da se otpadom upravlja na ekološki prihvatljiv način.

Prema podacima Evropske agencije za životnu sredinu, kupovina tekstila u EU 2021. godine proizvela je oko 270 kilograma emisije ugljen dioksida po osobi. To znači da su tekstilni proizvodi koji se konzumiraju u EU proizveli emisiju gasova staklene bašte od 121 milion tona.

Način na koji se ljudi oslobađaju neželjene odeće takođe se promenio, te se predmeti sve češće bacaju, umesto da se doniraju. Manje od polovine korišćene odeće prikuplja se za ponovnu upotrebu ili recikliranje, a samo jedan odsto se reciklira u novu odeću, budući da tehnologije koje bi omogućile da se odeća reciklira u tzv. “devičanska vlakna” tek sada počinju da se pojavljuju.

Između 2000. i 2015. proizvodnja odeće se udvostručila, dok je prosečna upotreba odevnog predmeta smanjena.

Evropljani koriste skoro 26 kilograma tekstila i svake godine odbace oko 11 kilograma. Polovna odeća se može izvoziti van EU, ali se uglavnom (u procentu od 87 odsto) spaljuje ili odlaže na deponiju.

Uspon brze mode bio je presudan u povećanju potrošnje, delimično podstaknut društvenim medijima i industrijom koja je donela modne trendove većem broju potrošača bržim tempom nego u prošlosti.

Nove strategije za rešavanje ovog problema uključuju razvoj novih poslovnih modela za iznajmljivanje odeće, dizajniranje proizvoda na način koji bi olakšao ponovnu upotrebu i recikliranje, uveravanje potrošača da kupuju odeću boljeg kvaliteta koja traje duže (tzv. spora moda) i uopšteno usmeravanje ponašanja potrošača prema održivijim opcijama.

Izvor: RTCG

Predviđanje razvoja tržišta solarnih sistema 2024-2027

03.01.2024

solarna energija — Foto-ilustracija: Pixabay (fabersam)

Foto-ilustracija: Freepik (@Oleksandr Ryzhkov)

Nakon uspešne 2023. godine za tržište solarnih panela u Evropskoj uniji, postavlja se pitanje da li će se ovakav trend nastaviti i u narednim godinama? Izveštaj ,,EU Market Outlook 2023-2027’’ koji je objavio Solar Power Europe, objavio je analizu u kojoj se predviđa dalji razvoj ovog tržišta za period 2024-2027.

U prethodnih nekoliko godina, sektor solarne energije imao je stopu rasta od preko 40 odsto, a glavna predviđanja su da će u godinama pred nama porast i dalje beležen, ali umerenije. Kako se navodi u Izveštaju, postoje izazovi koji zahtevaju hitnu pažnju donosioca odluka.

Značajan razvoj ovog sektora usledio je nakon porasta cena električne energije. S obzirom na to da se energetska kriza stabilizuje, predviđanja su da će solarna energija posebno da se razvija u zemljama koje imaju posvećene strategije za solarnu energiju i one koje će nastaviti da proširuju podršku za ovakvu energiju. U tom smislu, reč je o Nemačkoj ili, recimo, Autriji u kojoj oslobođenje od PDV-a za solarnu energiju stupa na snagu u ovoj, 2024. godini.

Pročitajte još:

Cena solarne opreme doživela je pad, usled globalnog proširenja proizvodnje solarnih panela, zbog čega se procenjuje da će doći do porasta u oblasti postavljanja solarnih elektrana na zemlji.

Foto-ilustracija: Unsplash (Nuno Marques)

U 2024. godini, očekuje se rast tržišta od 11 odsto, odnosno do 62 GW, prema Srednjem scenariju ovog Izveštaja. Kako se navodi, pod pretpostavkom da najnoviji okvir politike vezane za solarnu energiju bude sproveden kako je planirano, Srednji scenario pokazuje rast tržišta od 19 odsto (73,8 GW) u 2025. godini, zatim od 14 odsto (84,2 GW) u 2026, i 11 odsto (93,1 GW) u 2027. godini. Ovde vidimo da će se u 2025. godini stopa rasta povećati, a od 2026. godine smanjivati.

Pored Srednjeg, postoje i takozvani Niski i Visoki scenario, a oni zavise od rešavanja izazova sa kojima se suočava sektor solarne energije. Neki od njih su potreba za ubrzanjem izdavanja dozvola uz digitalizaciju i modernizaciju sistema, zatim unapređene investicija u elektromreže i fleksibilnost. Prema izveštaju Međunarodne agencije za energetiku (IEA), do 2040. godine potrebno je izgraditi više od 50 miliona kilometara elektromreža i ojačati oko 30 miliona kilometara.

Ukoliko izazovi budu rešeni, Visoki scenario predviđa porast tržišta od 81,1 GW već do 2024. godine i 130 GW do 2027. godine.

Energetski portal

PROCREDIT BANKA NA PUTU KARBONSKE NEUTRALNOSTI

03.01.2024

Ušteda energije, održiva upotreba prirodnih resursa, manje otpada i smanjenje emisija štetnih gasova neki su od jasno definisanih i isplaniranih ciljeva ProCredit banke. Čvrsto se pridržavaju internih pristupa u očuvanju životne sredine, a svoju odličnu praksu prenose i na klijente.

O tome kako planiraju da postignu karbonsku neutralnost, razgovarali smo sa Ivanom Smiljkovićem, članom Izvršnog odbora ProCredit banke.

ProCredit banka ide ka tome da u budućnosti bude karbonski neutralna. Kako planirate to da postignete?

ProCredit banka duže od jedne decenije gradi sistematski pristup zaštiti životne sredine. Prvi koraci načinjeni su 2012. godine, kada smo definisali procedure koje se tiču zaštite životne sredine u našoj delatnosti. I na internom i na eksternom nivou kontinuirano pratimo naše uticaje na životnu sredinu. Zaista se trudimo da imamo holistički pristup i da obuhvatimo sve ESG aspekte. U cilju smanjenja CO2 emisija ProCredit Srbija je kao jednu od mera definisala i zamenu konvencionalnih službenih vozila električnim i niskoemisionim hibridnim automobilima. Danas je naša flota sto odsto green – čine je ukupno 44 ovakva vozila. Važno je istaći da je ProCredit Srbija postavila mrežu od više od 40 punjača za električne automobile širom zemlje, koje građani mogu da koriste potpuno besplatno. Verujemo da na ovaj način radimo na razvijanju svesti o smanjenju štetnih emisija. ProCredit Grupa se pridružila Net-Zero bankarskoj alijansi (Net-Zero Banking Alliance) i obavezala da će postaviti kratkoročne i dugoročne ciljeve za smanjenje emisija. Veoma sam ponosan na tu činjenicu.

Na koji način ProCredit banka klijentima pomaže da unaprede ekološku svest, da se lakše odluče za održive i zelene investicije i počnu da ih implementiraju u svoje poslovanje, ali i svakodnevicu?

Strateški ulažemo u obnovljive izvore energije, imamo stručne ljude i odličnu ekspertizu u tom domenu, naročito kada se radi o solarnim elektranama. Finansirali smo izgradnju nekoliko velikih solarnih elektrana u Srbiji, a izdvojio bih najveću DeLasol u Lapovu, ukupne snage 10MW. Ali ne finansiramo samo privredne subjekte već imamo i stimulativne kredite za energetsku efikasnost namenjene stanovništvu, sa povratom investicije do 20 odsto, u saradnji sa GEFF i EBRD. Na ovaj način možete obezbediti sredstva za kućnu solarnu energanu, toplotnu pumpu, novu PVC stolariju, izolaciju, solarne grejače vode i drugo. Osim što obezbeđuje sredstava, banka ima i savetodavnu ulogu – klijent se na nas može potpuno osloniti jer najčešće i radimo po modelu „ključ u ruke“.

U FOKUSU:

Sve češće čujemo izraz „zeleno finansiranje“. Koje su prednosti ovog vida finansiranja i koliko su ona značajna za ProCredit banku?

Nijedna banka ne bi smela da tvrdi da je „zelena“ ukoliko i na eksternom nivou, a to znači kroz standarde koji se odnose na kreditiranje klijenata, ne prati uticaje na životnu sredinu. Ti standardi su u ProCreditu detaljni, razvijaju se godinama i prate razvoj tržišta na kojima posluju sve banke iz naše Grupe. ProCredit Srbija veoma odlučno sprovodi zelenu agendu – udeo zelenog portfolija u total kreditnom portfoliju banke u Srbiji je nešto više od 15 odsto, dok je na nivou ProCredit Grupe udeo green portfolija prošle godine iznosio čak 20,2 odsto. Za godine koje su pred nama postavili smo još ambicioznije ciljeve – da povoljnim i podsticajnim kreditnim linijama značajnije povećamo investiranje u održive i „zelene“ projekte u Srbiji.

Koje novitete ProCredit banka priprema za naredni period? U kojim segmentima planirate da unapredite poslovanje?

Oslonjeni na 20-godišnje iskustvo koje dolazi iz centrale iz Nemačke, mi smo u Srbiji godinama unazad banka koja inovira. Prvi smo postali 100 odsto online banka, otvorili Zone 24/7, prvi omogućili klijentima da račune plaćaju putem Applea i Google Paya, prvi smo počeli da promovišemo zeleno finansiranje. I pored toga, uvek vidimo prostor da budemo još bliži klijentima, osluškujući njihove potrebe. Pošto smo primetili da u poslednje vreme raste zainteresovanost za oročenu štednju, omogućili smo atraktivne kamat ne stope za oročene depozite. Uskoro ćemo lansirati redizajniranu i unapređenu e-banking i m-banking aplikaciju, a klijentima koji imaju online šopove omogućili smo naplatu putem ProCredit e-commerce platforme. Trudimo se da budemo prava zelena banka, kao i lider u digitalizaciji. Nastavljamo da postavljamo standarde u finansijskom sektoru u kojem poslujemo.

Intervju vodila: Milica Radičević

Intervju u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ELEKTROMOBILNOST

Štednja struje postala trajni prioritet – koji su novi standardi za domaćinstva

03.01.2024

električna energija , struja — Foto-ilustracija: Unsplash (Andrey Metelev)

Energetska kriza 2022. bila je opomena za ceo svet, a posebno za Evropu koja zavisi od uvoza. Protekla godina, pored energetskog oporavka, ustanovila je i nove standarde za domaćinstva. Štednja je trajni prioritet.

U većini zemalja Evropske unije i domaćinstva struju ugovaraju na slobodnom tržištu. Zbog preskupe energije koju je donela energetska kriza, finske porodice sve više sklapaju nove, povoljnije ugovore koji im omogućavaju korišćenje struje kada je najjeftinija na tržištu, a to signalizira aplikacija na pametnom telefonu.

Na ovakav ugovor pretplaćeno je već 15 odsto finskih domaćinstva. Prilagođavanjem potrošnje kažu, menju navike koje im ne samo štede u novčaniku već korišćenjem obnovljive energije čuvaju i životnu sredinu.

„Nekada smo imali elektrane na gas ili ugalj koje smo pokretali po potrebi da bismo obezbedili struju kada su Finci to želeli, sada proizvodnju sa vetroturbinama ili solarnim panelima ne možemo toliko da kontrolišemo. Ovo je način da se prilagodimo“, rekao je Livo Vehvilenen, ekonomista Univerziteta Alto.

„Ako uzmete standardni ugovor pre godinu dana, fiksna cena je bila 17 do 20 centi po kilovatu. A tokom godine sam u proseku plaćao devet centi po kilovatu“, naveo je Jane Kapilehto, stručnjak za energetiku.

Pročitajte još:

Stručnjaci: I mala potrošnja donosi velike uštede

I domaćinstva u Srbiji uveliko menjaju navike. Oktobarski račun za struju uspelo je da smanji više od polovine domaćinstva i to 20 do 40 posto. Stručnjaci savetuju – i mala racionalna potrošnja donosi velike uštede.

„Ne treba bojler da držimo uključen celog dana. Treba da ga držimo noću kada je po tarifnom sistemu energija četiri puta jeftinija. Ako nam zatreba dodatno onda treba da zagrejemo vodu neposredno pre korišćenja a ne da se ona hladi i dogreva bukvalno bacajući energiju. Evo jedan neobičan savet za sve naše građane. Oni koji puše u svojim stanovima, troše duplo više toplotne energije od onih koji ne puše. Ako ste pušači izađite na terasu nemojte u prostorijama koje zagrevate jer ćete ih proveravati višestruko više i potrošiti dvostruko više toplotne energije“, rekao je Slobodan Ružić, konsultant USAID-a na projektu „Bolja energija“.

Upravo i cilj „novog dizajna tržišta električne energije“ koji priprema Evropska unija jeste da se obezbedi sigurnost snabdvanja po dugoročnim ugovorima i prihvatljivim cenama.

Izvor: RTS

Startuju novi propisi za javne nabavke – Od 1. januara gledaju se i ekološki aspekti

03.01.2024

judge-sudski čekić — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Marvin Meyer)

Kancelarija za javne nabavke donela je krajem 2023. godine dva nova pravilnika čija primena počinje od 1. januara.

Pravilnikom o vrstama dobara za koja su naručioci u obavezi da primenjuju ekološke aspekte u postupcima javnih nabavki predviđeno je da naručioci za određene kategorije neće više moći da koriste cenu kao jedini kriterijum pri dodeli ugovora. Na odabir ponude uticaće i skup ekoloških aspekata kao što su životni vek proizvoda, troškovi održavanja, vode i struje i reciklaže dobara kada postanu otpad.

Ekološki aspekti odnosiće se na nabavku fotokopir papira, računarske opreme (desktop računari, laptop računari i monitori), kancelarijske elektronske opreme (štampači, skeneri, multifunkcionalni uređaji i sl.), klima uređaja (standardni klima uređaji, inverter klime za grejanje i hlađenje i sl.) i sredstava za čišćenje (proizvodi za čišćenje tvrdih površina, tekstilni proizvodi za čišćenje i sl.).

Udeo predmeta nabavke sa ekološkim aspektima u postupcima javnih nabavki dobara iznosi najmanje 10 odsto u odnosu na ukupan obim predmeta javne nabavke.

Pravilnik o načinu objavljivanja i vrsti podataka o ugovorima i izmenama ugovora koje naručioci objavljuju na Portalu javnih nabavki bliže uređuje način objavljivanja i vrste podataka o ugovorima zaključenim nakon sprovedenog postupka javne nabavke.

Na Portalu javnih nabavki naručilac objavljuje podatke o predmetu nabavke, osnovne podatke o ugovoru/okvirnom sporazumu/narudžbenici, podatke o privrednom subjektu, o podizvođačima, ukoliko ponuđač angažuje podizvođače, o partijama, kao i vrednost i trajanje ugovora/okvirnog sporazuma/narudžbenice i podatke o prestanku važenja ugovora/okvirnog sporazuma/narudžbenice.

„U slučaju centralizovanih javnih nabavki podatke o zaključenom okvirnom sporazumu i izmenama objavljuje telo za centralizovane javne nabavke, a podatke o svakom ugovoru zaključenom na osnovu okvirnog sporazuma evidentiraju naručioci koji zaključuju ugovore. Telo za centralizovane javne nabavke objavljuje zbirno obaveštenje o dodeli ugovora koji su zaključeni na osnovu okvirnog sporazuma i obaveštenje o izmeni okvirnog sporazuma na način propisan odredbama Zakona“, piše u pravilniku.

Oba pravilnika stupila su na snagu 1. januara 2024. godine.

Izvor: eKapija

1...124125126...1.567 Page 125 of 1.567

U FOKUSU:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U FOKUSU:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U FOKUSU:

Pročitajte još:

PROČITAJTE JOŠ:

Pročitajte još:

U FOKUSU:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 novembar

Events for 30th novembar

Events for 1st decembar

Events for 2nd decembar

Events for 3rd decembar

Events for 4th decembar

Events for 5th decembar

Events for 6th decembar

Events for 7th decembar

Events for 8th decembar

Events for 9th decembar

Events for 10th decembar

Events for 11th decembar

Events for 12th decembar

Events for 13th decembar

Events for 14th decembar

Events for 15th decembar

Events for 16th decembar

Events for 17th decembar

Events for 18th decembar

Events for 19th decembar

Events for 20th decembar

Events for 21st decembar

Events for 22nd decembar

Events for 23rd decembar

Events for 24th decembar

Events for 25th decembar

Events for 26th decembar

Events for 27th decembar

Events for 28th decembar

Events for 29th decembar

Events for 30th decembar

PIŠITE NAM