U planu je gasovod iz Srbije

06.03.2017

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da ekološka dozvola za Rafineriju u Brodu postoji do 2020. godine.
“Mi pokušavao da rešimo i do 2020. godine ćemo sigurno rešiti problem redovnog snabdevanja, ali mi imamo nameru da pravimo gasovod iz pravca Srbije, odnosno ovaj put iz Zvornika prema Banjaluci, a to znači da se uključi Rafinerija u Brodu. Hrvatska bi želela da gasovod ide preko njihove države.”, rekao je Dodik za “Sputnjik”.

Dodik je istakao da mu je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov rekao da je razgovarao sa predsednikom Hrvatske Kolindom Grabar-Kitarović o toj temi.

Predsednik Srpske je naveo da je bilo razgovora i o “Južnom toku” i o pozicioniranju Republike Srpske, te da ta ideja nije izgubljena.

“Rečeno je da ta ideja nije izgubljena i da se traže modaliteti. U ovoj varijanti oni se vide u okviru onoga što se zove `Turski tok` i dolazak gasovoda na ovaj prostor Balkana. U to će uključiti Republiku Srpsku po svim elementima kako smo ranije razgovarali”, rekao je Dodik.

Na pitanje da li se čekaju bugarski izbori da bi se obnovio “Južni tok”, Dodik je rekao da u Rusiji nije razgovarao o toj temi, ali Bugari očigledno gube ozbiljan novac i ozbiljne razvojne šanse upravo time što dozvoljavaju da ih zaobilaze.

“U svakom slučaju, očigledno je da će neko drugi to prihvatiti, možda će to malo odložiti gradnju. Očigledno je da su Bugari bili žrtve evropskog pritiska koji je isključivo komercijalne prirode. Kao drukčije objasniti recimo da je onog trenutka kad je pokušala da se ugasi ideja o “Južnom toku” počelo da se govori o “Severnom toku 2”.

Tako mi gas ne bismo dobijali onako kako to prirodno dolazi i jeftinije za nas, nego bi išao preko severa Evrope, Nemačke, Austrije, Slovenije i onda da dođe u Srbiju i u Republiku Srpsku. Naravno da veliki, kao što je Nemačka, razmišljaju o tome, ali nama je najvažnije da nam stigne gas, najbrže i najjeftinije”, rekao je Dodik.

Izvor: srna.rs

V.V.

U adaptaciju škola i bolnica u Crnoj Gori uloženo skoro 27 miliona evra

06.03.2017

Ministarstvo ekonomije Crne Gore saopštilo je u subotu da je od početka implementacije dva programa koja podrazumevaju primenu mera energetske efikasnosti, od 2009, odnosno 2012. godine, u rekonstrukciju ukupno 50 objekata u Crnoj Gori uloženo je više od 26 miliona evra.

Kroz projekat Energetska efikasnost u Crnoj Gori (MEEP), koji je počeo sa implementacijom 2009. godine, a koji sprovodi Ministarstvo ekonomije u saradnji sa Ministartsvom zdravlja, energetski je adaptirano 11 zdravstvenih, 8 obrazovnih ustanova i 1 studentski dom, ukupne vrednosti radova 7,6 miliona evra. Osim toga, u prošlog godini u domovima zdravlja Nikšić, Kolašin, Andrijevica i Petnjica završeni su radovi na adaptaciji termo-tehničkih instalacija sa elektro instalacijama, ukupne vrednosti radova 121.148 evra. Građevinsko-zanatski radovi na ovim objektima, kao i na zdravstvenoj stanici Murino, biće nastavljeni i u ovoj godini.

Kroz implementaciju Programa energetske efikasnosti u javnim zgradama – faze I i II (EEPPB), koji je počeo sa realizacijom 2012. godine, a koji implementira Ministarstvo ekonomije u saradnji sa Ministarstvom prosvete, Ministarstvom rada i socijalnog staranja i Upravom za imovinu, izvršena je primena mera energetske efikasnosti u 28 osnovnih i srednjih škola, jednom studentskom domu i jednoj predškolskoj ustanovi, a ukupna vrijednost uloženih sredstava iznosi 18,7 miliona evra.

Implementacija druge faze programa je u toku i biće završena do kraja 2020. godine, do kada je planirana rekonstrukcija i adaptacija još osnovnih i srednjih šloka, dve socijalne ustanove – Dom starih „Grabovac“ u Risnu i Zavod „Komanski most“ u Podgorici, kao i četiri administrativna objekta – zgrade Skupštine i Predsedništva Crne Gore, Ministarstva vanjskih poslova i Ministarstva finansija, Ministarstva pravde i Vrhovnog državnog tužilaštva.

Kada je reč o planiranim radovima za 2017. godinu, mere energetske efikasnosti biće primenjene kroz rekonstrukciju i adaptaciju 10 objekata, i to četiri obrazovna i šest zdravstvenih. Vrednost planiranih radova u ovoj godini je više od 4,5 miliona evra.

Primena mera energetske efikasnosti kroz ova dva programa, između ostalog, podrazumeva postavljanje termoizolacije na fasadi, termo i hidro izolacije na krovovima, zamenu fasadne bravarije, sanaciju/izgradnju sistema grejanja, zamenu opreme u kotlarnici, ugradnju termostatskih i balansnih ventila i zamenu svetiljki.

Primenom navedenih mera, adaptirani objekti su u celosti energetski unapređeni i uslovi komfora, odnosno boravka u tim ustanovama značajno poboljšani.

EEPPB projekat finansira se iz sredstava kredita u vrednosti od 31,5 miliona evra, i donacije u vrednosti od oko 4,7 miliona evra, koji su obezbeđeni od strane (KfW), dok se MEEP projekat finansira iz kredita Međunarodne banke za obnovu i razvoj (IBRD) u vrednosti od 11,5 miliona evra.

Izvor:mek.gov.me

V.Vukajlović

Dan divljih vrsta u subotu obeležen i u regionu

06.03.2017

U zagrebačkom Zoološkom vrtu u subotu je povodom Svetskog dana divljih vrsta održan edukativno-zabavni program za građane, a posebno one mlađe. Program su organizovali Ministarstvo zaštite okoline i energetike, Hrvatska agencija za okolinu i prirodu i Zoološki vrt.

„Na globalnom nivou od ilegalne trgovine divljim vrstama godišnje se zaradi oko 150 milijardi kuna. To je svrstava uz bok trgovini drogom, oružjem i ljudima. Ilegalna trgovina odgovorna je za ugrožavanje bioraznolikosti planeta. Na primer, u posljednjih stotinjak godina broj tigrova je sa 100.000 pao na njih samo 3500. Ovom akcijom želimo da podstaknemo građane da ne kupuju proizvode i preparate za koje sumnjaju da su od divljih vrsta jer tako doprinose borbi za očuvanje bioraznolikosti Zemlje“ – kazao je pomoćnik ministra zaštite okoline i energetike Igor Kreitmejer.

Hrvatska je potpisnica UN-ove Konvencije o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama divljih životinja i biljaka (CITES). Za sprovođenje te konvencije odgovorno je Ministarstvo zaštite okoline i energetike, kao i za sprovođenje EU uredbi o trgovini divljim vrstama i Zakona o prekograničnom kretanju i trgovini divljim vrstama. Sprovođenjem CITES Konvencije osigurava se održiva međunarodna trgovina koja ne predstavlja pretnju preživljavanju divljih vrsta. Konvencija štiti više od 35.000 biljnih i životinjskih vrsta koje su ugrožene međunarodnom trgovinom.

„Zoološki vrt grada Zagreba sistematski radi na reklamiranju zaštite ugroženih životinjskih vrsta, pa tako i onih s popisa CITES-a. Ovde se može videti mnoštvo životinja, od kojih su neke ugrožene ilegalnom trgovinom. To su sivi vuk, ris, smeđi medved, crna roda, beloglavi sup, belorepi štekavac, sova ušara, čančare i planinski žutokrug. Neke od tih životinja poput planinskog žutokruga uključili smo u naučna istraživanja kako bismo saznali više o razmnožavanju i poboljšali mu mogućnosti za opstanak u prirodi“ – kazao je Damir Skok, upravnik Zoološkog vrta grada Zagreba.

Izvor:mzoip.hr

V.V.

Održana konferencija „Zaštita životne sredine i žene u Srbiji“

06.03.2017

Prva nacionalna konferencija „Zaštita životne sredine i žene u Srbiji“, čiji je cilj da podigne svest javnosti o bezbednosti, uticaju na zdravlje i značaju rodne ravnopravnosti u svim segmentima životne sredine, održana je prošle nedelje u oganizaciji Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), Regionalnog centra za životnu sredinu za Centralnu i Istočnu Evropu (REC) i ambasade Kraljevine Švedske.

Konferenciju je otvorila državna sekretarka Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine gospođa Stana Božović, istakavši važnost rodne ravnopravnosti u životnoj sredini i jačanja uslova za žensko preduzetništvo u zelenoj ekonomiji. Ona je istakla da žene imaju veoma važnu ulogu u održivom razvoju, te je potrebno promovisati rad i učešće žena u svim oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja. Dostizanje rodne ravnopravnosti upravo je jedan od najboljih načina za unapređenje životne sredine i održivog razvoja. Ovom konferencijom počinjemo niz aktivnosti u cilju podizanja svesti javnosti o značaju bezbednosti u životnoj sredini, o uticaju životne sredine na zdravlje i značaju zelene ekonomije i podsticanju ženskog preduzetništva.

Predsednica Narodne skupštine Republike Srbije gospođa Maja Gojković ukazala je da je veza između životne sredine, održivog razvoja i rodne ravnopravnosti važna u cilju sveukupnog razvoja društva. Za ravnopravno učešće žena u procesima zaštite životne sredine i održivog razvoja, od ključnog značaja je da se obezbedi njihovo ravnopravno učešće u procesu donošenja odluka i dokumenata, kao i prisustvo na mestima upravljanja. Pored našeg zakonodavnog okvira koji jasno podržava politiku rodne ravnopravnosti i prava na zdravu životnu sredinu, naš cilj je i članstvo u Evropskoj uniji, i ukoliko brže, i u potpunosti usvojimo ove standarde ne samo da će nam put u Evropu biti brži i lakši, već ćemo i svi mi uživati pravedniji, zdraviji i kvalitetniji život.

Ambasador Švedske njegova ekselencija gospodin Jan Lundin ukazao je na važnost investiranja u projekte u oblasti životne sredine koji će omogućiti zdrav i kvalitetan život svih građana. Cena neulaganja i nedostatka investicija u oblasti životne sredine je veoma visoka za građane. Uzmimo na primer koliko zagađenje vode, usled neadekvatnog tretmana otpadnih voda, može povećati rizik i prouzrokovati brojne zdravstvene posledice. Imajući u vidu temu konferencije, značajno je pomenuti da su, prema istraživanjima, žene više zabrinute za stanje u životnoj sredini, za kvalitet vode, hrane i vazduha, jer su svesne da zdrava životna sredina ujedno znači i zdravlje njihovih porodica.

Na konferenciji su govorile i Kristin Moro, ambasadorka Francuske, narodne poslanice Marija Obradović i Aleksandra Đurović, a prisustvovali su i brojni predstavnici vladinog i nevladinog sektora i medija.

izvor: eko.minpolj.gov.rs

foto: ekoforum.rs

Sandra Jovićević

Postoji li šansa da čovečanstvo plastične boce ikad pošalje u penziju?

05.03.2017

Plastične flaše, Plastične boce, Zagađenje — Photo: Pixabay

Svaka ekološki osvešćena osoba zna da je kupovina vode i drugih pića u plastičnim flašama nužno zlo. Iako su ove boce praktične i lagane za nošenje, za prirodu su zlo, jer čak i one koje su delimično biorazgradive, nisu prijatelji nijednog ekosistema.

Jednostavno, sva plastika potiče iz fosilnih goriva, ograničenog i neobnovljivog resursa, a razlaže se stotinama godina, čineći nepopravljivu štetu biljnom i životinjskom svetu. A da ne pričamo o tome da je cena flaširane vode često i dvestotinjak puta viša od vode iz česme.

Iako svi to znamo, opet teško odolevamo iskušenju konzumerizma, prosto jer nam je tako lakše. Srećom, u budućnosti bi ovaj problem s plastikom mogao da postane stvar prošlosti.

Kako piše Plastic News, Nekoliko velikih proizvođača hrane u pića udružili su snage i novac, u projekat nazvan NaturALL Bottle Alliance, koji za cilj ima razvoj tehnologije proizvodnje biorazgradivih flaša nove generacije.

Za razliku od ranijih manje-više neslavnih pokušaja zamene plastike biomaterijalima, za koje su kao sirovina korišćeni šećerna trska ili kukuruz, NaturALL ima plan da njihove boce budu napravljene od drveta, kao što je borovina.

Tokom ove i naredne godine, u ovaj projekat će biti uloženo 25 miliona dolara za sadnice koje bi trebalo da daju 5.000 tona plastike koja bi bila 60 odsto biorazgradiva, ali dugoročni cilj im je veoma ambiciozan – da osmisle flaše koje bi bile 95 odsto biorazgradive.

Ipak, svesni su toga da će to zaista biti teško i spremni su da, ukoliko se ispostavi da je ona komercijalno neisplativa, priznaju poraz i odustanu od razvoja “zelene” tehnologije i ulaganja u održivi razvoj.

KLIMATSKE PROMENE U SRBIJI: Šta nas čeka do 2050. godine?

04.03.2017

Svakog dana slušamo o tome kako se glečeri tope, zagađenje raste, klima menja, da godišnja doba više nisu kao što su nekad bila, a vreme kao da je potpuno poludelo. Drugim rečima, planeta Zemlja se nalazi u ozbiljnom problemu.

Ali, šta to zaista znači za nas i laike i stručnjake koji živimo na ovim prostorima?

To je pokušao da nam u svom blogu predoči doktor Ratko Bajčetić, stručnjak za vodoprivredu.

Njegov tekst prenosimo u celosti:

Klimatske promene, odnosno ono što nas se svakodnevno dotiče kroz vremenske nepogode često se olako shvata. Izveštaji o klimatskim promenama uglavnom se zasnivaju na uočenom globalnom porastu srednje temperature planete za već izvesnih 2°C. Laicima to ne izgleda posebno zastrašujuće, kao ni otapanje velikih površina ledenih polarnih kapa, jer živimo na 70 i nekom metru nadmorske visine i ne znači nam puno 2-3 metra povišenja nivoa mora. Ponekad se javi i komentar da oni koji žive na obali treba samo da se presele na malo viši teren. Da li je sve baš tako jednostavno, lako premostivo i vezano za izdizanje nivoa mora?

Osnovni klimatsko-vremenski generator nalazi se u okeanima. Funkcionisanje tog generatora u najvećoj meri zasnovano je na dva parametra, a to su zagrevanje vode, odnosno temperaturne razlike u okeanu, i salinitet. Ova dva parametra najvažniji su pokretači morskih struja i vetrova, a time i pokretanja toplih i hladnih, vlažnih i suvih vazdušnih masa koje nam donose kišu ili sunčano vreme.

Nama najbliži, Atlantski okean, generator je svih ciklona i posredno, anticiklona koji na ove prostore donosi padavine, a sve uz pomoć Golfske struje. Golfska struja ima svoja dva dela, topli i hladni. Topli deo, koji se kreće od Sargaškog mora ka obalama Evrope, a dalje na sever, postepeno se hladeći i dopirući sve do Svalbarda, a hladni deo te struje započinje upravo na obalama Svaldbarda i uz Grenland, pojačavajući se hladnom strujom iz Labradorskog zaliva, uz obalu Severnoameričkog kontinenta stiže do Floride i Sargaškog mora.

Otapanjem polarnih kapa, izazvanih globalnim zagrevanjem značajno se smanjuje salinitet hladne vode, koja, zbog manje specifične težine ostaje iznad vode većeg saliniteta. Sa druge strane, nešto toplije struje povećane specifične težine, koje takođe po zakonima fizike zauzimaju površinski sloj, sudarale bi se sa hladnom vodom manjeg saliniteta, a to proizvodi „sukob“ dva zakona fizike. Rezultat ovog „sudara“ bio bi potpuno zaustavljanje kretanja i mešanje vode uz južne obale Grenlanda i uz Labrador.

U konačnom, to bi se odrazilo na skraćivanje dometa i korekciju pravca Golfske struje, a u najdrastičnijem slučaju do nivoa kruženja u i oko Sargaškog mora. Motor za zagrevanje obalnih mora Evrope bi stao, a Golfska struja počela bi da donosi toplotu i kišne oblake iznad zapadnog dela Sahare, umesto na Evropski kontinent. Generalno, Sahara bi postala prijatno mesto za život i razvoj poljoprivrede, a Evropa bi se prvo pretvorila u veoma aridno (suvo) područje, a daljim hlađenjem i u ledenu pustinju, jer bi se oslobodio prostor za hladne, suve struje iz polarne zone.

Prema nekim scenarijima, debeli ledeni pokrivač pokrio bi celokupnu severnu i srednju Evropu, sve do centralne Francuske, severne Italije, južnih oboda Panonske nizije, do Crnog mora. Dakle, osim ledenog pokrivača u Panonskoj niziji, odnosno Vojvodini, klimatske prilike u centralnoj i južnoj Srbiji više bi ličile na klimatske prilike na Aljasci ili Sibiru.

Ovo jeste neki dugotrajniji proces, koji bi ponegde u Evropi mogao da bude praćen prilagođavanjima na nove klimatske prilike, ali bi vremenom izazvao velike seobe ka jugu.

Koji su to događaji koji se lakše mogu uočiti, a u vezi su sa klimatskim promenama? Tu se prvenstveno misli na ekstremne meteorološke i hidrološke pojave, iskazane u trajanju i intenzitetu pljuskova, dužini sušnih perioda, češćim i izraženijim poplavama, dužim i ekstremnijim periodima vrućina, povećanju učestalosti jakih oluja i drugih nepogoda i slično.

U stručnom i naučnom svetu preovlađuju dve grupe mišljenja, pri čemu jedna grupa naučnika zastupa mišljenje da su klimatske promene plod isključivo antropogenog uticaja, odnosno plod prevelike emisije gasova staklene bašte, dok druga grupa zastupa mišljenje da je antropogeni uticaj minimalan i da je globalno zagrevanje samo jedan od redovnih zemaljskih ciklusa. Svakako, obe grupe ne poriču evidentne klimatske promene, a i oko većine verovatnih scenarija su saglasne. Istina je verovatno negde na sredini, odnosno, niti je čovek isključivi krivac, niti može biti oslobođen značajnog dela krivice za ono što se na tom polju dešava.

Kakve su prognoze za naredni period za Srbiju?

Obe grupe naučnika koje se bave klimatskim promenama saglasne su da će najveći deo Srbije, do 2050. godine biti pogođen smanjenjem ukupnih padavina za oko 25%, pri čemu je metodologija prognostike zasnovana na realnim pokazateljima. Istovremeno, u zoni Alpa će se povećati ukupne padavine, a u zoni Tatri i Karpata smanjiti za oko 15%, što će izazvati promene režima tečenja velikih reka. Ukupno gledano, Srbija će se suočiti sa značajnijom nestašicom voda i smanjivanjem izdašnosti izvora, kao i proticaja na svojim južnim i centralnim rekama, dok će se povećati doticaj Dunava i Save, uz istovremeno smanjenje proticaja na Tisi i Tamišu. Za Srbiju ovakav scenario znači da je mogućnost svojevrsnog paradoksa, sa istovremenom pojavom suša i poplava, doduše na različitim lokacijama.

Šta nam je činiti?

Smanjenje korišćenja fosilnih goriva jeste svakako pozitivan i urgentan trend i na tome treba insistirati. Sve i da je druga grupa naučnika u pravu, smanjenjem emisije štetnih gasova čuvamo čist vazduh, vodu i zemljište, kao i sveukupno zdravlje stanovništva. Druga aktivnost mora biti vezana za vode, odnosno na očuvanje i čuvanje resursa tamo gde će biti u deficitu i istovremenu izgradnju dodatnih zaštitnih objekata za odbranu od poplava na područjima gde će povećanja proticaja izvesno biti. Treća aktivnost je u oblasti poljoprivrede i njenog prilagođavanja uslovima deficita voda. Četvrta, najvažnija aktivnost jeste obrazovanje i promena svesti građana o značaju vode i životne sredine.

(Ratko Bajčetić)

Protiv zagađenog vazduha moguće je boriti se HRANOM

04.03.2017

Ishrana, Zdrava hrana — Foto-ilustracija: Pixabay

Stanovnici svih većih gradova u siromašnijim zemljama, kao i polovina u onim bogatijim, muče istu muku – nepodnošljiva zagađenost vazduha koja je potencijalno opasna za zdravlje, pa i sam život. Iako je jedino pravo rešenje za ovaj problem ulaganje u obnovljive izvore energije, običan čovek ima načina kako da se sam sačuva od štetnih uticaja vazduha koji diše.

Loš kvalitet vazduha odavno se povezuje sa bolestima pluća, srca, bubrega, ali i dijabetesa, Alchajmerove bolesti i drugih demencija, prevremenih porođaja, kao i mentalnim poremećajima. Koliko je zagađenje vazduha ozbiljan problem, govori podatak da toksične čestice mogu prodreti ne samo u disajne organe, već i u mozak ili polne organe.

No, ako je verovati najnovijem naučnom istraživanju, ishrana pojačana omega-3 masnim kiselinama umnogome može da nam pomogne u borbi protiv zagađivača, prenosi Guardian.

Studija Univerziteta Harvard, sprovedena na miševima, pokazala je da simptomi upala i oksidacionog stresa u samim ćelijama mogu biti za 30 do 50 odsto smanjeni unosom hrane kao što je masna riba, lan ili konoplja, kao i to da su baš ove namirnice odlična prevencija za bolesti koje se češće javljaju u zagađenim oblastima.

– Svima koji žive u zagađenim sredinama preporučio bih da uzimaju omega-3 masne kiseline, bilo kroz hranu, bilo u vidu suplemenata. Činjenica je da one nisu lek, ali su nutrijent koji može mnogo da učini da sačuvamo zdravlje ili sprečimo progres bolesti. U svakom slučaju, s njima možemo da krenemo odmah, dok je ulaganje u emisiju štetnih gasova dugoročna investicija, koja neće tako brzo uroditi plodom – poručio je autor istraživanja, doktor Jin Kang.

Drugi regionalni trening o ekosistemskim uslugama i valorizaciji u Jugoistočnoj Evropi

03.03.2017

Ministarstvo-zzs — Foto: eko.minpolj.gov.rs

U periodu od 6. do 10. februara 2017. godine, uz podršku Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije kao zemlje domaćina, GIZ – Otvoreni regionalni fondovi za Jugoistočnu Evropu – program posvećen biodiverzitetu (GIZ Open Regional Fund for South-East Europe – Biodiversity – ORF BD) i IUCN Regionalne kancelarije za Istočnu Evropu i Centralnu Aziju (IUCN ECARO) organizovali su drugi regionalni trening o ekosistemskim uslugama i valorizaciji za region Jugoistočne Evrope.

U obuci pod nazivom „Principi procene ekosistemskih usluga za odgovorne politike: elementi, metode, instrumenti i preporuke” (Principles of Ecosystem Services Assessment for Policy Impacts: Elements, Methods, Tools and Hints) pored predstavnika Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, Ministarstva finansija, Agencija za životnu sredinu, Zavoda za zaštitu prirode Srbije i Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, učestvovali su i predstavnici nadležnih ministarstava za životnu sredinu regiona JIE, Zavoda za zaštitu prirode, kao i predstavnici akademskog, civilnog sektora i drugih međunarodnih organizacija.

Obuka je deo IUCN (IUCN) projekta „Towards Strengthened Conservation Planning in South-Eastern Europe”, finansiranog od strane MAVA fondacije (MAVA Foundation), i projekta ORF BD Ecosystem Services Assessment and Valuation (ESAV) for future course of action in South-East Europe (SEE) finansiranog od strane nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ) koji sprovodi GIZ (GIZ) Deutsche Gesellschaft fur Internationale Zusammenarbeit.

Trening je realizovan po metodologiji GIZ globalnog projekta tzv. „ValuES: Methods for integrating ecosystem services into policy, planning and practice”. Teorijska osnova i prezentacije eksperata, aktivna diskusija i zajednički rad učesnika po radnim grupama na konkretnim primerima iz prakse odgovorili su na mnoga pitanja, ali su i otvorili nova kako na lokalnom tako i regionalnom nivou sa kojima se svi susrećemo u svakodnavnom radu. Predstavljena rešenja pokazala su da je regionalnom kao i inter-sektorskom saradnjom moguće stvoriti ambijent za održivi i odgovorni razvoj koji je zasnovan na prirodnim resursima, odnosno podržava rešenja koja se sprovode poštujući kapacitete ekosistema tj. održivo korišćenje prirodnih resursa, uz minimalizaciju negativnih posledica na staništa i vrste.

izvor: eko.minpolj.gov.rs

Sandra Jovićević

AMAZON: Ulažemo u OIE, snižavamo cene

03.03.2017

Čelnici jednog od najvećih svetskih tehnoloških giganata, kompanije Amazon, odlučili su da u narednom periodu ulažu u energetsku efikasnost svojih objekata, tako što će, gde god je to moguće, postaviti solarne panele.

Najveća internet prodavnica na svetu planira da se već od ove godine 20 njihovih objekata u SAD snabdeva na solarni pogon, a namera im je da do 2020. godine energiju sunca počne da koristi 50 Amazonovih zgrada širom sveta.

Prema procenama, iz obnovljivih izvora energije će biti moguće proizvesti i do 80 odsto energije za struju i grejanje Amazonovih predstavništava, čime će ova kompanija i njeni zaposleni u značajnoj meri doprineti zaštiti životne sredine.

– S obzirom na to da se naša prodajna mreža sve više širi, mi želimo da postupamo odgovorno prema svojoj okolini. Gledaćemo da maksimalno iskoristimo udeo obnovljivih izvora energije, kako na već postojećim objektima, tako i na onima koji su tek u izgradnji. Ovo je dobro kako za nas i životnu sredinu, tako i za naše korisnike, jer smanjenjem naših energetskih troškova možemo da snizimo cene proizvoda, a samim tim će i naši kupci uštedeti svoj novac. Drugim rečima, ovo je dobitna kombinacija za sve – kazao je viši potpredsednik Amazona Dejv Klark, prenosi Mashable.

Amazon nije jedini tehnološki gigant koji ulaže u održivi razvoj. Google je u decembru obećao da će njihovi data-centri i kancelarije u dogledno vreme stopostotno preći na OIE, a kompanija Apple je u septembru najavila da i oni rade na tome da što vše smanje emisiju štetnih gasova iz dimnjaka svojih fabrika.

Novi Sad predstavlja svoje ekološke i energetske projekte na Međunarodnim danima energetike i investicija

03.03.2017

U okviru manifestacije Međunarodni dani energetike i investicija grad Novi Sad predstavlja svoje potencijale u oblasti investicije i energetike.

Kada je reč o zaštiti životne sredine i energetskoj efikasnosti, najvažniji projekti Novog Sada su uspostavljanje regionalnog sistema upravljanja otpadom, povećanje energetske efikasnosti SPENS-a i zamena postojećih sijalica javnog osvetljenja led sijalicama.

Projekat izgradnje tzv. Regionalne deponije za grad Novi Sad i opštine Bačka Palanka, Bački Petrovac, Beočin, Žabalj, Srbobran, Temerin i Vrbas, vredan je blizu 3,5 milijarde dinara, vremenski okvir za njegovu realizaciju je do 2020. godine, a finansira se većinom putem donatora i sredstava IPA Fonda. U saradnji sa partnerskim institucijama Novi Sad je sproveo postupak javne nabavke za izvođenje istražnih radova, urađena je delimična prethodna studija opravdanosti za upravljanje čvrstim otpadom u regionu i nastavljaju se aktivnosti na izradi neophodne projektno-tehničke dokumentacije.

Novi Sad je među prvim gradovima u Srbiji počeo da se bavi organizovanim prikupljanjem i obradom podataka o potrošnji energije kao i utvrđivanjem neophodnih energetskih kapaciteta grada. Ove godine kroz programe investicionih aktivnosti planirana je izgradnja toplotnih pumpi u tri škole u prigradskim naseljima, ali i rekonstrukcija fasade i stolarije, grejanja i sl. aktivnosti u drugim školama i vrtićima. Takođe, jedan od važnijih projekta Strategije održivog razvoja grada je i Smart city koncep.

izvor: novisad.rs

Sandra Jovićević

Potpisan Memorandum o razumevanju između Pokrajinske vlade i francuske kompanije ES-GEOTHERMIE

03.03.2017

Pokrajinski sekretar za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj Nenad Grbić i generalni direktor francuske kompanije ES-GEOTHERMIE (ESG) Žan Žak Graf potpisali su juče Memorandum o razumevanju između Pokrajinske vlade i ESG u oblasti istraživanja, eksploatacije i valorizacije geotermalnih izvora za proizvodnju toplotne energije.

Tim dokumentom definisana je saradnja u razvoju obnovljivih izvora energije i promovisanja tog energetskog potencijala, tako što će ESG sačiniti „Studiju o izvodljivosti razvoja industrijskih pilot projekata vezanih za duboke geotermalne vode u regionu AP Vojvodine u Republici Srbiji”.

Sekretar Grbić je istakao da su tom studijom izvodljivosti definisana četiri zadatka koje je u obavezi da izvrši partner iz Strazbura. Prvi zadatak jeste da se uradi pregled potencijala dubokih geotermalnih voda u Vojvodini, dok je drugi zadatak analiza zona od geotermičkog značaja, treći zadatak odnosi se na određivanje same geotehnologije kojom će se raditi istraživanja, odnosno da li će ESG koristiti isključivo podatke Rudarsko- geološkog fakulteta i Naftne industrije Srbije, ili će kompanija raditi određene bušotine da bi dolazili do podataka. Prema njegovim rečima, za Pokrajinsku vladu najznačajniji jeste četvrti zadatak gde treba da se definišu predlozi o mogućnostima buduće saradnje i privlačenja investitora koji bi bili zainteresovali da ulažu u proizvodnju energije iz geotermalnih izvora.

Resorni sekretar je posebno naglasio da Pokrajinska vlada nema nikakvih finansijskih izdataka kada je u pitanju izrada studije. S druge strane, studija će nam dati neophodne informacije za buduće investitore.

Memorandum je potpisan u okviru manifestacije „Dani energetike i investicija“.

izvor: vojvodina.gov.rs

Sandra Jovićević

Pokrenut postupak zaštite Parka prirode „Zlatibor”

03.03.2017

Na osnovu člana 42. stav 8. Zakona o zaštiti prirode Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine obaveštava javnost o postupku pokretanja zaštite prirodnog područja I kategorije, kao Park prirode „Zlatibor”.

Područje PP „Zlatibor” nalazi se u jugozapadnoj Srbiji na teritoriji opština Čajetina, Užice, Nova Varoš i Priboj. Ukupna površina parka prirode iznosi 41.923,26 ha. Prema strukturi površina katastarskih opština po vlasništvu u PP „Zlatibor” privatnom vlasništvu pripada oko 56 odsto površina, dok državnim i ostalim oblicima vlasništva pripada oko 44 odsto. Na području PP „Zlatibor” utvrđeni su režimi zaštite I, II i III stepena.

Prema Pravilniku o kriterijumima vrednovanja i postupku kategorizacije zaštićenih područja PP „Zlatibor” se svrstava u I kategoriju – međunarodnog, nacionalnog, odnosno izuzetnog značaja.

Usled prisustva biljnih i životinjskih vrsta od nacionalnog i međunarodnog značaja, kao i za zaštitu prioritetnih tipova staništa, područje Zlatibora je Uredbom o ekološkoj mreži uvršteno u ekološki značajna područja na prostoru Republike Srbije pod rednim br. 62 – „Zlatibor”, odnosno identifikovano je Emerald područje (RS0000034), međunarodno značajno područje za biljke (IPA) i odabrano područje za dnevne leptire (PBA 30).

Imajući u vidu postojeće stanje prirodnih vrednosti i očekivane aktivnosti na zaštićenom području, kao i imovinsko-pravne odnose, Zavod za zaštitu prirode Srbije predlaže da upravljanje PP „Zlatibor” bude povereno Javnom preduzeću „Srbijašume”, Beograd.

Postupak zaštite prirodnog područja pokrenut je 14. januara 2016. godine, kada je Zavod za zaštitu prirode Srbije dostavio studiju zaštite Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine, kao nadležnom organu.

izvor: eko.minpolj.gov.rs

Sandra Jovićević

Otvoreni Međunarodni dani energetike i investicija

03.03.2017

Potpredsednik Pokrajinske vlade gospodin Đorđe Milićević otvorio je šestu po redu manifestaciju Međunarodni dani energetike i investicija.

Potpredsednik Milićević je naglasio da Pokrajinska vlada u svom radu posebnu pažnju posvećuje oblasti energetike, obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti. U budžetu za 2017. godinu u tu svrhu planirano je da se bespovratno sufinansiraju projekti iz obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti u iznosu od 175 miliona dinara, kazao je gospodin Milićević. Dodatno će iz Uprave za kapitalna ulaganja, za podizanje energetske efikasnosti u javnim ustanovama, školama, bolnicama i ustanovama socijalnog staranja, bespovratno biti opredeljeno 90 miliona dinara. On je istakao da je u planu da se iz godine u godinu za obnovljive izvore energije i energetsku efikasnost opredeljivati sve više sredstava.

Pokrajinski sekretar za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj gospodin Nenad Grbić naglasio je da će Pokrajinska vlada i resorni pokrajinski sekretarijat i ubuduće podržavati programe i projekte koji idu ka tome da se što više fosilnih goriva zameni obnovljivim izvorima energije, odnosno sve projekte koji će doprineti tome da se rastereti kako pokrajinski budžet, tako i budžeti javnih ustanova i lokalnih samouprava.

Ova manifestacija održava se 2. i 3. marta 2017. godine na Novosadskom sajmu, u organizaciji Pokrajinskog sekretarijata za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj i kompanija Centralnoevropski forum za razvoj (CEDEF) i Novosadski sajam.

izvor: vojvodina.gov.rs

Sandra Jovićević

Počinje projekat izrade Katastra rudarskog otpada

03.03.2017

Ministarstvo rudarstva i energetike Republike Srbije započelo je sprovođenje prvog projekta finansiranog iz sredstava EU u okviru tzv. decentralizovanog sistema upravlјanja, u kojem se projekti sprovode u okviru institucija Republike Srbije, uz kontrolu Delegacije EU u Srbiji.

U pitanju je projekat tehničke pomoći – izrada Katastra rudarskog otpada, koji se sprovodi sa cilјem da se Srbiji pomogne da uskladi svoje zakonodavstvo sa pravnim tekovinama EU u oblasti životne sredine.

Ukupna investiciona vrednost projekta iznosi 2,1 miliona evra, od čega je 90 odsto finansijska pomoć EU, dok je preostalih 10 procenata finansijski udeo Republike Srbije.

Na sprovedenom tenderu za ovaj projekat izabrana je nemačka kompanija PLEJADES, kao lider, u saradnji sa kompanijom DMT, takođe iz Nemačke.

Tokom implementacije projekta koja će trajati naredne tri godine, izradiće se i procena rizika, karakterizacija i klasifikacija rudarskog otpada, sa oko 200 – 250 napuštenih rudarskih deponija i oko 200 aktivnih rudnika sa rudarskim otpadom, kao i tri studije slučaja za tri različita tipa rudarskog otpada.

Očekuje se da će po završetku sprovođenja ovog projekta nivo svesti o značaju upravlјanja rudarskim otpadom biti na višem nivou, kao i da će projekat dati doprinos smanjenju rizika od ekološke štete izazvane neadekvatnim upravlјanjem ovom vrstom otpada.

izvor: mre.gov.rs

Sandra Jovićević

Izgradnja novih energetskih objekata u Srbiji

03.03.2017

Ministar rudarstva i energetike u Vladi Republike Srbije gospodin Aleksandar Antić izjavio je na otvaranju Međunarodnih dana energetke i investicija da je Srbija nakon tri decenije ponovo počela da gradi velike energetske objekte.

Gospodin Antić je ukazao na to da je u toku izgradnja drugog bloka Termoelektrane „Kostolac 2“ snage 350 megavata. On je naglasio da su za Vojvodinu posebno značajni projekti vezani za izgradnju energetskih postrojenja koja će koristiti energiju vetra, kao i objekti koji kao gorivo koriste biomasu i biogas. Prema njegovim rečima, na taj način biće obezbeđena proizvodnja više od 400 MW energije na teritoriji Vojvodine. Kada je reč o objektima koji koriste energiju vetra, on je istakao da je tu situacija prilično dobra i izrazio očekivanje da će tokom 2018. godine prvi od tih objekata biti uključeni u energetsku mrežu Srbije.

On je, govoreći o obavezi da do 2020. godine 27 odsto energije mora biti proizvedeno iz obnovljivih izvora, naglasio da u Srbiji postoje kapaciteti za proizvodnju 24 odsto energije na taj način, uz ocenu da će do pomenutog roka biti dostignuto predviđenih 27 odsto. Vlada Srbije je bespovratnim sredstvima pomogla izgradnju energetski efikasnih objekata u lokalnim sredinama, kod kojih je ostvarena značajna ušteda u potrošnji energije, koja iznosi i do 40 odsto, zaključio je gospodin Antić.

izvor: srbija.gov.rs

foto: mre.gov.rs

Sandra Jovićević

1...1,3041,3051,306...1,670 Page 1,305 of 1,670

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM