U gradu Zaprešiću u Hrvatskoj instalirana je prva stanica za punjenje električnih automobila.
Kapacitet stanice za punjenje električnih automobila iznosi 22kW, a prosečno vreme punjenja je između jednog i dva sata. Umrežena je u nacionalni sistem mreže stanica za punjenje električnih vozila Hrvatskog telekoma, a vlasnici električnih vozila mogu je koristiti uz pomoć personalizovane RFID kartice.
Gradonačelnik Zaprešić gospodin Željko Turk izjavio je da se postavljanjem ove stanice za punjenje električnih vozila jača svest građana o zaštiti životne sredine, kao i o nabavci električnih vozila. On je najavio da je u planu izgradnja još jedne ovakve stanice za punjenje električnih vozila u narednom periodu.
Nakon prezentacije nove stanice za punjenje električnih vozila organizovana je vožnja hibridnim autobusom ZET-a koji će u narednom periodu saobraćati na području ovog grada.
Sandra Jovićević
foto: zapresic.hr
Kula za okruženje bez smoga, inovacija holandskog preduzetnika Dana Rosegarda, nudi makar delimično rešenje gradovima u kojima je koncentracija sitnih čestica i drugih zagađivača prekomerna i ugrožava zdravlje stanovništva. Kula usisava vazduh i uklanja 75% štetnih čestica. Iako je Rosegaord za svoj izum bio nadahnut teškom situacijom u velikim kineskim gradovima, gde se beleže slučajevi raka pluća kod dece, ni gradovi u Evropi nisu pošteđeni štetnog zagađenja. U delovima Londona koncentracija čestica prečnika 2,5 mikrona zna da bude duplo viša nego što je propisano dokumentima EU, a na Balkanu je prošle zime zbog nedostatka cirkulisanja vazduha koncetracija premašivala više od 10 puta dozvoljena ograničenja.
Prvomajske praznike iskoristila sam za posetu Milanu, između ostalog i da bih videla brojne objekte renomiranih svetskih arhitekata, koji su svojim delima poslednjih godina doneli ovom gradu status najznačajnijeg evropskog gradilišta. Posebno me je – od kako sam prvi put čula za njega – fascinirao objekat lokalnog arhitektonskog studija Boeri, nazvan „Verikalna šuma“ ili Bosco Verticale. Ime nije alegorično – na terasama dve kule od 26 odnosno 18 spratova zasađeno je preko 700 stabala visine 3-6 metara, oko 5.000 žbunova i desetak hiljada sitnijih biljaka. Zvuči neverovatno, a upravo tako i izgleda. Skladne fasade pravilnih formi koje se ponavljaju u dinamičnom ritmu, i na njima – kao da je to nešto najprirodnije – prelepo drveće, puzavice, slapovi zelenila koji se prelivaju sa terase na terasu… količina zasađenih biljaka ekvivalentna je površini šume od oko jednog hektara.
Od tada je već dobio nekoliko najprestižnijih svetskih nagrada za visoke zgrade, uključujući i nagradu za „Najbolju visoku zgradu širom sveta u 2015.“ koju dodeljuje internacionalna organizacija CTBUH. Održavanjem objekta uključujući i zelenilo bavi se kondominijum – sistem koji se polako formira i kod nas pri većim stambenim kompleksima. Biće zanimljivo pratiti život ovog objekta u godinama koje dolaze; u nadi da će se ovaj ugledni primer pokazati uspešnim i da će nicati sve više „vertikalnih šuma“, ostaje nam da im se divimo i zamišljamo kakvo je zadovoljstvo probuditi se na 17. spratu i kroz prozor ugledati krošnju – našeg vlastitog drveta…
U okviru programa „Pariz diše“ čiji je cilj da se smanji zagađenje u glavnom gradu Francuske, pokrenuta je akcija pretvaranja avenije Šanzelize u pešačku zonu svake prve nedelje u mesecu.
Na žiriranju fotografija u okviru foto konkursa Zavoda za zaštitu prirode Srbije „Priroda Srbije“, održanom 18. aprila 2016, od pristiglih 220 fotografija 32 autora odabrane su najbolje fotografije za mesec mart, kao i fotografije koje su ušle u uži izbor za godišnje nagrade i izložbu. Saopštenjem za javnost 5. maja objavljeno je ko su pobednici. Stručni žiri u sastavu Milan Živković (MF FSS, dugogodišnji fotograf Prirodnjačkog muzeja, a sada glavni i odgovorni urednik fotografskog časopisa Refoto), Branislav Brkić (MF FSS, predsednik Foto saveza Srbije) i Miroslav Predojević (MF FSS, predsednik umetničkog saveta Foto saveza Srbije), za izlaganje i glasanje posetilaca sajta Zavoda za zaštitu prirode Srbije, odabrao je 69 fotografija i dodelio sledeće nagrade:
Međunarodni poljoprivredni sajam, biće održan od 14. do 20. maja u Novom Sadu, a na toj manifestaciji predstaviće se oko 1.500 izlagača iz 60 zemalja i najznačajniji domaći privrednici iz oblasti agrara i grana koje imaju veze s poljoprivredom, najavljeno je prošle nedelje na konferenciji za novinare u Beogradu. Prema rečima generalnog direktora Novosadskog sajma Slobodana Cvetkovića, ove godine je značajno veće učešće izlagača iz Kine. – Našim proizvođačima i posetiocima biti prezentovani vrhunski proizvodi iz te zemlje, u okviru izložbe
Domaći vozači koji voze dizel-vozila, na pumpama bi uveliko trebalo da na svaki litar goriva natoče i 10 odsto biodizela. Na to obavezuju pristupni pregovori sa Evropskom unijom, a rok za sprovođenje je 2020. godina. Srpske pumpe u svojoj ponudi nemaju nijedan procenat ekološkog goriva. Do tada, firme za proizvodnju biodizela potpuno su propale jer je država još 2013. godine uvela nepovoljnu akcizu, pišu Večernje novosti. Problem sa biodizelom je i nelegalna prodaja. Da bi izbegle plaćanje dažbina na carini, neke firme pokušavaju i da švercuju biodizel u Srbiju. Carinici su proteklih nekoliko godina ušli u trag nekoliko puta cisternama koje su prevozile biodizel, a tretirale ga kao sojino ulje. Čim je akciza za proizvodnju biodizela stupila na snagu, sva preduzeća koja su pravila gorivo od nelegalno proizvedene soje i otpadnog ulja – morala su da se preusmere. Većinom su fabrike otpustile polovinu zaposlenih, a mašine koje su kupile sada proizvode samo stočnu hranu i brikete za grijanje.
Pet Solomonskih ostrva u Pacifiku nestalo je zbog porasta nivoa vode u Tihom okeanu i priobalne erozije, saopštili su danas australijski naučnici i dodali da je još nekoliko ostrva ugroženo. Pet nenaseljenih ostrva s bujnom vegetacijom potpuno je nestalo, naveli su stručnjaci i dodali da je svako od njih površine od oko pet hektara, na koja su ribari imali običaj da dolaze u pauzama izmedju dva lova.
