U toku čišćenje i uređenje kanala Vrbas-Bezdan

16.06.2017

Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović obišao je kod Sivca velike radove koje su preduzele „Vode Vojvodine“ na izmuljenju deonice kanala Vrbas-Bezdan na ovom terenu i tom prilikom izjavio da su ti radovi samo deo značajnih investicija koje se u ovoj godini realizuju u oblasti vodoprivrede na teritoriji AP Vojvodine. On je naglasio i to da će se čišćenje i uređenje kanala Vrbas-Bezdan, poznatijeg kao Veliki bački kanal, nastaviti i narednih godina u kontinuitetu, sve dok se ne očisti u celoj svojoj dužini od 83 kilometra.

Pored radova na deonice kanala Crvenka-Sivac, Mirović je naveo da će se ove godine u Vojvodini izvoditi veći investicioni radovi na izgradnji i sanaciji kanala i vodoprivrednih objekata na još 10 lokacija, između ostalog i u zoni Save kod Hrtkovaca i Gomolave. Dodao je da su za vodoprivredu i rebalansom pokrajinskog budzeta predviđena dodatna sredstva i podsetio da je samo pre nekoliko dana, u saradnji Pokrajinske vlade, lokalnih samouprava i „Voda Vojvodine“, već obezbeđeno više od 870 miliona dinara za čišćenje i održavanje kanala koji su tehnički manje zahtevniji nego Veliki bački kanal.

Radovi na čišćenju Velikog bačkog kanala na deonici kanala Crvenka-Sivac dugoj 11 kilometara vredni su 60 miliona dinara. Prema rečima v.d. direktora „Voda Vojvodine“ Slavka Vrndzića, radovi će biti gotovi do početka jeseni i naredne godine se planira nova deonica uzvodno od Sivca, prema Somboru. Trenutno veliki bageri izvlače iz kanala sediment taložen u koritu više od pet decenija, uređuju se obale i pravi tzv. inspekciona staza širine od pet metara. Cilj je da se izmuljenjem udvostruči protok vode sadašnjih 18 na 35 kubnih metara u sekundi. Nakon završetka ovih radova pristupiće se razastiranju i uređenju zemljanih deponija.

Sve ove aktivnosti izvode se u cilju poboljšanja funkcionalnosti kanalske mreže Hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav, kao višenamenskog sistema u pogledu navodnjavanja, odvodnjavanja, kao i korišćenja kanala u rekreativne svrhe.

izvor: vojvodina.gov.rs

Sandra Jovićević

USPEŠAN POČETAK ZA JOŠ USPEŠNIJU REALIZACIJU: Projekat “Lokalni razvoj otporan na klimatske promene”

16.06.2017

U četvrtak, 15. juna 2017. godine, u kući Ujedinjenih nacija održana je konferencija, koja je označila početak projekta “Lokalni razvoj otporan na klimatske promene” (Climate Smart Urban Development Challenge). Nosioci ovog projekta su kancelarija UNDP-a u Srbiji i Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, uz podršku Globalnog fonda za životnu sredinu.

U uvodnom obraćanju, prisutne su pozdravili Stana Božović, državna sekretarka u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine, Paivi Alatalo, zamenica šefa misije Ambasade Finske i Steliana Nedera, zamenica stalne predstavnice Programa UN za razvoj.

Danijela Božanić, ispred Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, iznela je detaljnije planove predviđene projektom. Obraćanju gospođe Božanić pridružio se Miroslav Tadić, predstavnik UNDP-a, kako bi predočio saradnju koju UNDP uspešno ostvaruje sa navedenom institucijom.

Veliki deo konferencije bio je posvećen prezentovanju primera dobre prakse iz razvijenijih Evropskih zemalja, koje bi mogle da podstaknu slične inicijative širom Republike Srbije. Pasi Tainio, sa Finskog instituta za životnu sredinu (SYKE) pričom o finskom “Hinku” forumu pokazao je put ka niskougljeničnim lokalnim samoupravama. Marko Zapaloro iz organizacije “NESTA” predočio je neke od izazova u borbi protiv klimatskih promena koji su uspešno realizovani inicijativom ove međunarodne organizacije.

Da celokupna društvena zajednica može učestvovati u prikupljanju sredstava za aktivnosti usmerene na borbu protiv klimatskih promena, predstavili su susedi iz hrvatskog TerraHub-a, dok su nešto detaljnije o konvencionalnim načinima finansiranja projekata u oblasti zaštite životne sredine govorili Vladica Božić, iz Ministarstva za poljoprivredu i zaštitu životne sredine i Dane Atanasković iz Fonda za inovacionu delatnost.

Predstavnik civilnog društva, koje svakako čini jednu od najbitnijih karika u povezivanju celokupne zajednice u rešavanju navedenog problema, bila je RES fondacija, na čelu sa gospodinom Aleksandrom Macurom, dok je interese privatnog sektora u merama borbe protiv klimatskih promena branila Marija Novaković, direktorka Odeljenja strategije i razvoja kompanije Siemens.

Projekat je koncipiran tako da podstakne pojedince, lokalne samouprave i organizacije civilnog društva, naučne ustanove i privatni sektor da u partnerskom odnosu predlože inovativna rešenja za društvenu zajednicu. Cilj ovog petogodišnjeg projekta, čija realizacija upravo počinje, jeste da se identifikuju i podrže različite poslovne i edukativne ideje koje mogu da se implementiraju u lokalne samouprave, kako bi se obezbedile javne usluge koje su “otporne na klimatske promene”. Bilo da su u pitanju energetski menadžment, razvoj i korišćenje obnovljivih izvora energije, cirkularna ekonomija, efikasno javno osvetljenje, optimizacija javnog saobraćaja i povećanje korišćenja nemotorizovanih vidova prevoza, uvođenje automatizovanih sistema za osvetljenje, grejanje i rashlađivanje, energetsku efikasnost javnih zgrada i domaćinstava i slično.

Istovremeno, projekat bi trebalo da pruži podršku lokalnim samoupravama da smanje emisije gasova sa efektom staklene bašte ali i da planiraju lokalni razvoj tako da se prilagode i postanu otpornije na promene klime. Na taj način unaprediće se svakodnevni život građana, a privredni razvoj opština će se postaviti na put održivosti.

Verujemo da će incijative pokrenute kroz ovaj projekat naći put do održivosti i nakon njegove realizacije, i doprineti zdravijem okruženju u Srbiji, otpornom na klimatske promene.

M. N.

OAZA ZELENILA I LJUPKA MENAŽERIJA U SENCI SEDIŠTA MI6: Posetili smo gradsku farmu u centralnom delu Londona (FOTO) (VIDEO)

16.06.2017

Početkom juna ekipa Energetskog portala obišla je veliku gradsku farmu u Voksalu, u jugozapadnom delu Londona, gde ekipa entuzijasta i dobrovoljaca gaji povrće i voće u zajedničkim baštama i uzgaja konje, koze, ovce, alpake, svinje i čitava jata raznovrsne živine.

Sa glavnog ulaza u farmu pruža se pogled na obližnje sedište MI6, a od poznate zgrade ovog vojnoobaveštajnog centra deli ih samo prostran park u čijem manjem i ograđenom delu se nalaze „pašnjaci“ u kojima stalni stanovnici farme mogu osetiti ukus slobode. Staje i torovi oslonjeni su na zid viktorijanske crkve Svetog Petra u kojoj su nekada svoja muzička dela izvodili Hendl, Bah i Mocart.

Gradske farme nisu retke u metropoloma širom sveta, a u Londonu ih ima 120, što ne uključuje male farme koje su pojedine škole napravile u svojim dvorištima u obrazovne svrhe. Sve one nalaze se na zemljištu koje je opština ustupila dobrotvornim organizacijama kako bi građani mogli da imaju kontakt sa prirodom u gradskoj sredini.

Najveći broj farmi ima i zajedničke bašte, koje su izdeljene na manje parcele gde zainteresovani građani imaju priliku da gaje voće, povrće ili začinsko bilje i cveće za svoje potrebe.

Čitavo društvo ima koristi od otvaranja gradskih farmi i zajedničkih bašti u gradskim sredinama. Građani mogu mnogo toga da nauče tokom obilaska jedne gradske farme ili dok uče da gaje svoje biljke u bašti.

Deca predškolskog i školskog uzrasta organizovano dolaze u gradske farme po Londonu da bi naučila odakle stiže jaje koje im mame spremaju za doručak ili kako zaista izgleda prase ili koza, a naravno imaju i jedinstvenu mogućnost da pod budnim nadzorom stručnog osoblja maze zečeve, piliće i jaganjce.

Deca sa posebnim potrebama učestvuju u specijalno pripremljenim radionicama gde uče da sade boraniju, jagode i luk, i dok neguju svoje biljke tokom redovnih obilazaka svoje baštice, oni se uključuju u život lokalne zajednice i povezuju sa drugim ljudima.

Porodice dolaze u farmu Voksal mahom vikendom da uživaju u kontaktu sa prirodom u ovoj zelenoj oazi koja se uklještila između stambenih zgrada i ulične vreve. Firme rado organizuju svoje sastanke za podizanje duha zajedništva na ovoj gradskoj farmi i tu zaposleni mogu da nauče da jašu ili pak da pomognu u čišćenju i hranjenju životinja.

Činjenica je da u Ujedinjenom kraljevstvu postoji višedecenijska kultura baštovansta, kao i da je koncept zajedničkih gradskih bašti zapravo nastao u vreme nedostatka hrane tokom Drugog svetskog rata, pa ne začuđuje podatak da u Londonu ima 1000 zajedničkih bašti na javnim površinama.

U Beogradu pak ne postoji nijedna, a od svih gradova u Srbiji samo je lokalna samouprava u Šapcu omogućila građanima da se bave urbanom poljoprivredom na javnom gradskom zemljištu.

(Tamara Zjačić)

Održan okrugli sto o povećanju konkurentnosti preduzeća kroz uštedu energije

16.06.2017

U Privrednoj Komori Beograda juče je održan okrugli sto na temu Povećanje konkurentnosti malih i srednjih preduzeća kroz uštedu energije i mogućnosti finansiranja energetski efikasnih tehnologija.

Ovom prilikom su učesnicima predstavljeni programi i mehanizmi pomoću kojih institucije iz kojih dolaze odobravaju kredite, grantove i vaučere malim i srednjim preduzećima u Srbiji, u cilju povečanja energetske efikasnosti i konkurentnosti istih, zarad očuvanja i zaštite životne sredine. Predstavnici EBRD-a su govorili o mehanizmima odobravanje kreditnih linija malim i srednjim preduzećima, iz oblasti obnovljivih energija i energetske efikasnosti, preko kojih domaćih banaka je moguće učestvovati u ovim programima, kao i o savetodavnim uslugama koje ova institucija pruža, u cilju restruktuiranja različitih aspekata poslovanja preduzeća. Programi pomoći u Srbiji traju več četiri godine, završeno je 118 projekata za koje je utrošeno 18.2 od namenjenih 20 miliona eura, a rezultati su smanjenje emisije CO2 za 20.000 tona, kao i godišnja ušteda primarne energije u iznosu od 80 GWh.

Mladen Prodanović, koordinator za trgovinu i promociju Švedske iz Ambasade Švedske, predstavio je Demo Enviroment- program pomoći inovativnim tehnologijama koje imaju za cilj povećanje konkurentnosti kompanija, poboljšanje životne sredine i smanjenje siromaštva. Program je podeljen u dva dela: grantovi za planiranje u iznosu od 36.000 eura za implementaciju do godinu dana i grantovi za demonstrirani projekat u iznosu od 185.000 eura, sa rokom implementacije do kraja 2018.

Luka Nagić iz Carbon & Energy Experts govorio je o implementaciji energetski efikasnih tehnologija u Srbiji i primerima dobre prakse. Energetska efikasnost se definiše kao isti ili bolji rezultati u poslovanju, sa manje utrošene energije, i kao takva se nameće kao osnovni mehanizam pomoću kojeg mala i srednja preduzeća mogu da uštede na proizvodnji i povečaju svoju konkurentnost. Podsetio je da Srbija troši u proseku četiri puta više energije od EU a industrija u Srbiji 2-2.5 puta više energije po jednici proizvoda u odnosu na prosek u EU. Programi koje je EBRD do sada sprovela u Srbiji doveli su do uštede od 34%, sa prosečnim periodom otplate između 2 do 4 godina.

izvor: kombeg.org.rs

Sandra Jovićević

Bosanska opština Centar dobija zelenu fasadu

16.06.2017

Načelnik opštine Centar gospodin Nedžad Ajnadžić sastao se sa predstavnikom NVO „Opus“ i Razvojnog programa Ujedinjenih nacija (UNDP BiH) Amirom Skejovićem i Edinom Bajramovića koji su ovom prilikom prezentovali ideju o postavljanju „zelene fasade“ na jedan od stambenih objekata u užem centru grada.

Sastanku je prisustvovao i Denis Challenger, većnik Opštinskog veća Centar koji je kazao da je reč o projektu vertikalnog postavljanja biljnog rastinja na fasade zgrada, što predstavlja prvi projekat takve vrste na ovim prostorima. Ovaj projekat će doprineti boljem kvalitetu života, ne samo u opštini Centar, nego i u gradu Sarajevu gde imamo velikih problema sa smogom i zagađenjem vazduha.

Načelnik Ajnadžić je ovom prilikom izrazio veliko interesovanje za pomenuti ekološki projekat za čiju bi realizaciju u saradnji sa UNDP BiH opština Centar izdvojila iz svog budžeta deo finansijskih sredstava. Načelnik je posebno naglasio da je veoma važno da se projekat „zelene fasade“ uklapa u ambijentalnu celinu.

Kako je na sastanku dogovoreno, krajem juna ove godine biće potpisan sporazum između finansijera ovog projekta opštine Centar i UNDP-a. Dostava repromaterijala traje tri nedelje, dok su za postavljanje ekološke zelene fasade potrebna dva dana. Kako je planirano, okončanje ovog projekta treba biti do avgusta ove godine.

izvor: energetika.ba

Sandra Jovićević

Pokrenut postupak zaštite Predela izuzetnih odlika „Željin”

16.06.2017

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine izdalo je obaveštenje o postupku pokretanja zaštite prirodnog područja II kategorije, kao Predeo izuzetnih odlika „Željin”.

Prirodno područje koje se predlaže za zaštitu nalazi se u centralnoj Srbiji između Ibra na zapadu, Stolova na severozapadu, Goča na severu i severoistoku i Kopaonika na jugu. Prostire se na površini od ukupno 6.379,0983 ha, na nadmorskoj visini od 360 do 1.785 m.

PIO „Željin” teritorijalno pripada opštinama Aleksandrovac i Raška i gradu Kraljevo. Prema strukturi površina katastarskih opština po vlasništvu, oko 83 odsto površina u zaštićenom području je u državnom vlasništvu, dok privatnom i ostalim oblicima vlasništva ukupno pripada oko 17 odsto.

Prema Pravilniku o kriterijumima vrednovanja i postupku kategorizacije zaštićenih područja PIO „Željin” svrstava se u II kategoriju – regionalnog, odnosno velikog značaja. Na zaštićenom području utvrđeni su režimi zaštite I, II i III stepena.

Usled prisustva biljnih i životinjskih vrsta od nacionalnog i međunarodnog značaja, kao i za zaštitu prioritetnih tipova staništa, područje planinskog masiva Željin je Uredbom o ekološkoj mreži identifikovano kao ekološki značajno područje „Vrh Željina – Pločka čuka” pod rednim brojem 54. Takođe, severni deo planine Željin spada u odabrana područja za dnevne leptire (PBA) na prostoru Republike Srbije.

Imajući u vidu da obavljanje poslova zaštite, unapređenja, promovisanja i održivog razvoja zaštićenog područja zahteva ispunjenost određenih uslova u pogledu stručne, kadrovske i organizacione osposobljenosti, Zavod za zaštitu prirode Srbije predlaže da upravljanje PIO „Željin” bude povereno Javnom preduzeću „Srbijašume”, Beograd.

Postupak zaštite prirodnog područja pokrenut je dana 6. januara 2015. godine, kada je Zavod za zaštitu prirode Srbije dostavio studiju zaštite Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine, kao nadležnom organu.

izvor: eko.minpolj.gov.rs

Sandra Jovićević

Pokrenut postupak zaštite Parka prirode „Šargan-Mokra Gora”

15.06.2017

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine izdalo je obaveštenje o postupku pokretanja zaštite prirodnog područja I kategorije, kao Park prirode „Šargan-Mokra Gora”.

Područje PP „Šargan-Mokra Gora” nalazi se u jugozapadnom delu Srbije, na teritoriji opština Užice i Čajetina, na samoj državnoj granici sa Bosnom i Hercegovinom. Deo predloženog područja je 2005. godine proglašen za zaštićeno područje I kategorije i to kao predeo izuzetnih odlika. Uredbom o zaštiti Predela izuzetnih odlika „Šargan-Mokra Gora” na površini od 3.678,23 ha ustanovljeni su režimi zaštite I, II i III stepena. U skladu sa Uredbom o zaštiti Parka prirode „Šargan-Mokra Gora” unapređen je status zaštićenog područja i pod zaštitu je stavljena površina od ukupno 10.813,73 ha.

Revizijom studije zaštite PP „Šargan-Mokra Gora” proširuje se na 11.379,78 ha i utvrđuju se nove granice režima zaštite I, II i III stepena. Prema strukturi površina katastarskih opština po vlasništvu, u PP „Šargan-Mokra Gora” privatnom vlasništvu pripada oko 67 odsto, dok državnom i ostalim oblicima vlasništva pripada oko 33 odsto površina.

Prema Pravilniku o kriterijumima vrednovanja i postupku kategorizacije zaštićenih područja PP „Šargan-Mokra Gora” svrstava se u I kategoriju – međunarodnog, nacionalnog, odnosno izuzetnog značaja.

Prema Uredbi o ekološkoj mreži područje PP „Šargan-Mokra Gora” je deo ekološki značajnog područja na prostoru Republike Srbije pod rednim br. 61 – „Tara”. Zbog prisustva biljnih i životinjskih vrsta od nacionalnog i međunarodnog značaja, kao i za zaštitu prioritetnih tipova staništa, područje Mokre Gore i Šargana je identifikovano područje u okviru međunarodne ekološke mreže Emerald (RS0000018) i međunarodno značajno područje za biljke (IPA).

Imajući u vidu rezultate dosadašnjeg upravljanja zaštićenim područjem, Zavod za zaštitu prirode Srbije predlaže da upravljanje PP „Šargan-Mokra Gora” i nadalje bude povereno Društvu sa ograničenom odgovornošću Park prirode „Mokra Gora” iz Mokre Gore, opština Užice.

Postupak zaštite prirodnog područja pokrenut je dana 26. oktobra 2015. godine, kada je Zavod za zaštitu prirode Srbije dostavio studiju zaštite Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine, kao nadležnom organu.

izvor: eko.minpolj.gov.rs

Sandra Jovićević

Nema prekoračenja zagađujućih materija u Vinči

15.06.2017

Zamenik gradonačelnika Beograda gospodin Andreja Mladenović izjavio je za TV Pink da prema izveštaju Gradskog zavoda za javno zdravlje, koji na dnevnom nivou vrši monitoring u deponiji u Vinči, nema naznaka da ima bilo kakvog povećanja zagađujućih materija u vazduhu i nisu prekoračene gornje granice.

On je podsetio da Grad Beograd ima samo jednu deponiju i da je to veoma komplikovana situacija. Godinama je pokušavano da se još jedna lokacija urbanistički odredi za deponiju. Deponija je jedno veliko smetlište, ona nije uređena i koristi se tako da se otpad samo odlaže, ne postoje drugi procesi kao što se to radi u svetu. Dodao je da je 2015. godine raspisan međunarodni tender kako bi se na moderan način modernim pristupom rešavalo ovo pitanje. To podrazumeva da se otpad reciklira, sređuje i iz njega proizvodi energija. Taj projekat je još u toku i prijavilo se 11 ozbiljnih kompanija iz različitih delova sveta i došli smo do 5, od kojih očekujemo da početkom jula daju konačnu ponudu, nakon čega ćemo izabrati kompaniju koja će kroz javno-privatno partnerstvo preuzeti brigu o deponiji.

Nadam se da ćemo izabrati partnera koji će izdržati tržišnu utakmicu, a mi ćemo imati koristi u smislu proizvodnje energije, uređenja deponije i konačnog rešenja odlaganja otpada koji se sada taloži na mestu koje nije adekvatno, a u blizini je Dunava i stambenog naselja – rekao je Mladenović, dodajući da je vrednost investicije oko 300 miliona evra i da će se na na taj način konačno rešiti problem deponije u Vinči.

izvor: beograd.rs

Sandra Jovićević

Puštena u rad fabrika vode u Zrenjaninu

15.06.2017

Puštanjem sirove vode iz bunara u sistem postrojenja za prečišćavanje vode, danas je fabrika vode u Zrenjaninu počela s probnim radom. Već za nedelju dana voda u gradskom vodovodu biće primetno boljeg kvaliteta, a po završetku svih testiranja opreme, tehnološkog procesa i hemijskih analiza, voda će dostići kvalitet predviđen standardima i propisima.

Gradonačelnik Zrenjanina Čedomir Janjić, koji je sa saradnicima i brojnim gostima danas prisustvovao početku probnog rada postrojenja, rekao je da je ovo istorijski dan za Zrenjanin i za Zrenjanince. On je podsetio da je 2012. godine nasledio projekat po kome su Grad, odnosno građani, morali da plate 25 miliona evra za postrojenje i onda još svaki kubik vode po 37 centi, a da je ova fabrika napravljena bez ikakvog ulaganja.

Predstavnik investitora Nenad Obradović, objasnio je šta praktično predstavlja i znači današnje puštanje postrojenja za prečišćavanje vode u probni rad. Kako je naveo, pušta se sirova voda iz bunara u sistem predtretmana i počinje sa hidrauličkim testiranjem ugrađene opreme. Cev prečnika 500 dovodi sirovu vodu do predtretmana, četiri bazena gde se vrši hemijski tretman, kao prvi korak u prečišćavanju, odnosno pripremi vode za dalje tretmane. Pre mesec dana je urađeno hidrauličko testiranje cevovoda i to je urađeno bez propusta, i sada krećemo sa testiranjem prvog dela tehnološkog procesa. Nakon tri sata od početka punjenja, voda će doći do ultrafiltracije, gde počinje testiranje segment po segment, pre nego što se krene s hemijskim procesom tretiranja same vode. Procene su da će ultrafiltracija trajati od 5 do 7 dana, a kvalitet vode meriće se u saradnji s Vodovodom nakon svakog segmenta tehnološkog procesa. Radiće se između 10 i 15 analiza dnevno, s ciljem da se vidi u kojoj se meri menja kvalitet prečišćene u odnosu na kvalitet dolazne vode.

Govoreći o ceni vode, direktor JKP Vodovod i kanalizacija Ivan Dević je rekao da će ona biti određena u dogovoru sa Gradom, nakon analiza, a da će ona u sebi sastojati sve momente, pa i socijalne. On je pojasnio da će voda iz postrojenja poteći odmah i da će se za nekoliko dana primetiti drastična razlika u kvalitetu vode.

izvor: zrenjanin.rs

Sandra Jovićević

Bačko Podunavlje novi UNESKO rezervat biosfere

15.06.2017

Međunarodni koordinacioni savet UNESKO programa „Čovek i biosfera“, odlučio je na svom ovogodišnjem zasedanju u Parizu da rezervat biosfere „Bačko Podunavlje“ bude upisan u Svetsku listu rezervata biosfere.

Ambasador Republike Srbije pri UNESKO-u profesor Darko Tanasković izjavio je da je veliko zadovoljstvo i čast što je UNESKO prepoznao izuzetne vrednosti i potencijal „Bačkog Podunavlja“. Ovo je drugi rezervat biosfere u Srbiji pored rezervata „Golija-Studenica“, što je od velikog značaja za zemlju, jer program „Čovek i biosfera“ ne samo da promoviše koncept održivog razvoja, već i u praksi pokazuje da je on moguć. Ovo proglašenje će znatno pomoći očuvanju prirode Srbije, jedne od najraznovrsnijih u Evropi. „Bačko Podunavlje“ se isto tako odlikuje veoma bogatom kulturnom baštinom koja je dokaz žive prošlosti i susretanja brojnih naroda i kultura na ovom prostoru.

Direktorka WWF programa u Srbiji Duška Dimovć dodala je da se rezervat biosfere „Bačko Podunavlje“ pridružio svetskoj mreži koju čine ukupno 669 rezervata biosfere priznatih od strane UNESKO-a, osmišljenih sa ciljem očuvanja prirodnog bogatstva od izuzetnog značaja, dok u isto vreme promovišu održivi razvoj lokalnih zajednica na tim područjima. Uspostavljanje rezervata biosfere „Bačko Podunavlje“ je veoma značajan korak ka formiranju prekograničnog rezervata biosfere „Mura-Drava-Dunav”, prvog zaštićenog područja u svetu koje se prostire u pet zemalja – Srbiji, Hrvatskoj, Mađarskoj, Sloveniji i Austriji. WWF već duži niz godina sarađuje sa partnerima iz ovih pet zemalja na zaštiti prirodnih i kulturnih vrednosti Evropskog Amazona, trenutno u okviru projekta „coopMDD“ koji finansira Evropska unija .

Direktorka Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode dr Biljana Panjković navela je da je upisom „Bačkog Podunavlja“ na listu rezervata biosfere načinjen presudan i odlučujući korak u daljem prožimanju zaštite prirode i njenog održivog korišćenja na područjima uz Dunav i Mostongu u Bačkoj. Izuzetno mi je drago što je nominacija koju je pripremio Pokrajinski zavod za zaštitu prirode pozitivno ocenjena od strane delegata Međunarodnog koordinacionog saveta UNESKO programa „Čovek i biosfera“. Pokrajinski zavod za zaštitu prirode je intenzivno radio sa WWF i ostalim partnerima na nominaciji ovog područja u proteklih pet godina. Izuzetan doprinos i podršku je pružila Komisija Republike Srbije za saradnju sa Uneskom. Sada predstoji veliki posao na mudrom upravljanju područjem kroz saradnju sa upravljačima zaštićenih područja, korisnicima prirodnih resursa, lokalnim upravama i zajednicama na području rezervata biosfere, istakla je ona.

Rezervat biosfere „Bačko Podunavlje“ se nalazi na severozapadu Vojvodine i deo je „Evropskog Amazona“, koje predstavlja jednu od najočuvanijih ritsko-močvarnih celina na čitavom toku Dunava. Ovaj jedinstveni rečni predeo područje je izuzetne biološke raznovrsnosti i centar retkih prirodnih staništa kao što su prostrane plavne šume, ade, rukavci i peščane rečne obale.

U okviru rezervata biosfere „Bačko Podunavlje“ koji se prostire na područjima opština Sombor, Apatin, Odžaci, Bač i Bačka Palanka na površini od 176.635 ha, nalaze se četiri zaštićena područja, među kojima su izuzetno vredni Specijalni rezervati prirode „Gornje Podunavlje“ i „Karađorđevo“.

U „Evropskom Amazonu“, zahvaljujući očuvanoj dinamici plavnih područja, postojanju prirodnih aluvijalnih šuma i brojnih vlažnih staništa, utočište nalazi veliki broj zaštićenih vrsta životinja i biljaka. Među najznačajnijim retkim vrstama životinja ovog područja ističu se orao belorepan, crna roda, patka njorka, divlja mačka, vidra, jazavac, kao i najveća populacija evropskog jelena u Srbiji.

izvor: pzzp.rs

Sandra Jovićević

EVROPA ODLUČILA: Oznake energetske efikasnosti vraćaju se na staro

15.06.2017

Evropski parlament glasao je o predlogu Uredbe za označavanje energetske efikasnosti. Uredba vraća energetske oznake na skalu od A do G, jer su postojeće energetske oznake – od A + do A +++ – veoma zbunjujuće za potrošače.

Ispadalo je da su gotovo svi proizvodi na tržištu su bili u nekom od A razreda i pritom su bili pogrešno označeni. Povratkom na jednostavniju skalu će se omogućiti veća ušteda energije. Sada će se potrošačima omogućiti jednostavniji odabir efikasnijih proizvoda, pomoću kojih bi smanjili potrošnju energije i račune za energiju, a proizvođači se podstiču na inovaciju i ulaganje u energetski efikasnije proizvode.

Kupci proizvode s novim oznakama u prodavnicama mogu da očekuju najranije 2019. godine. Ako bude bilo potrebe za tim, predlog nove klasifikacije pokrenuće se onda kada 30 odsto proizvoda koji se prodaju na tržištu EU budu pripadali najvišoj klasi energetske efikasnosti A ili kada 50 odsto tih proizvoda bude pripadalo prvim dvema klasama energetske efikasnosti A i B.

Oznake će na proizvodu biti u štampanom obliku, ali će biti dostupna i online verzija informacija o proizvodu. U slučaju izmena koje bi uticale na energetsku efikasnost već kupljenog proizvoda, dobavljač je u obavezi da obavesti kupca.

Evropska komisija je izračunala da će svako domaćinstvo merama energetske efikasnosti uštedeti oko 480 evra godišnje, dok će revidiranom oznakom energetske efikasnosti proizvođači i evropski trgovci na malo povisiće svoje prihode za više od 10 milijardi evra godišnje.

ABB učestvovao na 33. Savetovanju za velike električne mreže CIGRE i predstavio najmodernija rešenja (FOTO)

15.06.2017

Kompanija ABB učestvovala je na 33. Savetovanju CIGRE u organizaciji srpskog nacionalnog komiteta Međunarodnog saveta za velike električne mreže. Savetovanje je održano u periodu od petog do osmog juna 2017. godine na Zlatiboru.

ABB kao tehnološki lider u oblasti elektroenergetske opreme, robotike i elektromotornih pogona, industrijske automatizacije i elektroenergetskih mreža, podržao je CIGRE Savetovanje kao Veliki sponzor i predstavio svoja rešenja, tehnička znanja i iskustva iz oblasti proizvodnje, prenosa i potrošnje električne enegije, kao i obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti.

Drugog dana Savetovanja, na održanoj poslovnoj prezentaciji, Mirjana Žegarac Škokljev, rukovodilac prodaje ABB segmenta Energetika, predstavila je pregled ABB-ovih projekata i referenci u Srbiji u oblasti obnovljivih izvora energije. Predstavljena je oprema i primenjena rešenja za vetroparkove, hidroelektrane, solarne elektrane, kombinovane elektrane kao i elektrane na biomasu.

Istaknute su neke od referenci vetroparkova sa ugrađenom ABB opremom za priključenje elektrana na mrežu, kao i solarnih elektrana na zamlji gde su ugrađeni ABB-ovi invertori.

– Investitori se odlučuju za ABB opremu iz više razloga, a neka od njih su pre svega pouzdanost, mogućnost servisne podrške i održavanja, kao i reference ABB opreme primenjene u EPS-ovim i EMS-ovim objektima – istakla je Škokljev.

Tokom trajanja Savetovanja, na studijskom komitetu „Zaštita i automatizacija“, Milorad Jovičić, inženjer prodaje ABB segmenta Energetika, predstavio je zajednički rad autora M.Jovičić, M.Rakić, V. Vuković „Rekonstrukcija sistema zaštite i upravljanja za TS Bajina Bašta, TS Kruševac i TS Smederevo 3“. Tokom izlaganja, predstavljena su rešenja, primenjena metodologija i pristup inženjeringu kod realizacije imenovanog projekta koji je obuhvatao projektovanje kompletnog sistema zaštite i upravljanja, izradu ormana, konfiguraciju i inicijalnu parametrizaciju uređaja, kao i fabričko prijemno ispitivanje.

– S obzirom na izuzetno kratak rok za implementaciju projekta, poseban izazov je bio iskoristiti prednosti novih alata za konfiguraciju sistema zaštite i upravljanja kao i implementaciju komunikacije po standardu IEC 61850 – izjavio je Jovičić.

33. Savetovanje održano je pod pokroviteljstvom Ministarstva rudarstva i energetike Republike Srbije, JP Elektroprivreda Srbije i JP Elektromreže Srbije.

ŠANSA ZA STUDENTE, PROFESORE, ISTRAŽIVAČE: Privredna komora Vojvodine i Fakultet tehničkih nauka potpisali sporazum o poslovno-tehničkoj saradnji (FOTO)

15.06.2017

Boško Vučurević, Rade Doroslovački — Foto: PKV

Predsednik Privredne komore Vojvodine (PKV) Boško Vučurević i dekan Fakulteta tehničkih nauka (FTN), Univerziteta u Novom Sadu prof. dr Rade Doroslovački potpisali su u četvrtak, 15. juna 2017. godine u PKV Sporazum o poslovno-tehničkoj saradnji radi uspostavljanja dugoročne poslovne saradnje.

– Cilj današnjeg potpisivanja je povezivanje visokog obrazovanja, nauke i privrede, kao i intenziviranje primene naučno-istraživačkih rezultata u poslovanju subjekata koji obavljaju privrednu delatnost i javnu funkciju. Smatram da je obrazovanje od primarne važnosti za pametan privredni rast i zbog toga PKV radi na uvezivanju nauke i privrede na teritoriji AP Vojvodine – rekao je predsednik PKV Boško Vučurević.

FTN je, prema rečima dekana Fakulteta, najveći ne samo u Srbiji, već i u Jugoistočnoj Evropi sa 1200 zaposlenih i preko 14 000 studenata.

– Ove školske godine upisali smo 2420 i mi smo formalno fakultet, a suštinski smo tehnički univerzitet, što ćemo uskoro i biti. Mi imamo 13 departmana koji formiraju 10 fakulteta – Elektrotehnički, mašinski, Građevinski, Saobraćaji, Arhitektura, Industrijsko inženjerstvo, Zaštita životne sredine, Mehatronika, Robotika. Fakulteti tehničkih nauka treba da forsiraju nauku radi primeni, a ne nauka radi nauke i sveto trojstvo FTN-a je obrazovanje, nauka i saradnja sa privredom – rekao je Doroslovački.

Kako kaže, iz FTN-a izniklo je preko stotinu kompanija, uglavnom u IT sektoru, koji zapošljavaju preko 4000 inženjera u Novom Sadu.

– Mi sada želimo, zahvaljujući PKV da proširimo to i na ostale domene – mašinstvo, građevina, saobraćaj i time postignemo što veću saradnju sa privredom. Nadam se da ćemo sada i u ostalim oblastima, kao što smo uspeli u IT sektoru, poboljšati tu simbiozu između privrede, nauke i obrazovanja i u ostalim segmentima – naglasio je Doroslovački.

– Koliko je uvezivanje privrede i nauke važno kako za PKV, tako i za privredu uopšte, prepoznala je i Pokrajinska vlada, koja je napravila organizacioni odbor za formiranje sajma privrede i nauke. U tom smislu, mi sada institucionalizujemo odnose između PKV i nauke i nastavljamo dalje kontinuiranu saradnju, a prvi korak je formiranje akcionog plana – istakao je Vučurević.

Na radnom sastanku održanom nakon potpisivanja Sporazuma, pored potpisnika, prisustvovali su i prodekan FTN-a za nauku i međunarodnu saradnju prof. dr Dragan Šešlija, prodekan FTN-a za nastavu prof. dr Dragiša Vilotić, koordinator rada udruženja PKV Dragomir Đukić, a tema sastanka bio je akcioni plan.

FTN i PKV zajedno će realizovati različite projekte, u planu su i zajednički nastupi na tržištu, primena naučnih dostignuća, zajednička istraživanja, specijalizacija inženjerskog kadra, organizacija stručnih i naučnih skupova, sertifikacija istraživačkog kadra.

Počela izgradnja MHE Preliv u BiH

15.06.2017

Načelnik opštine Čajniče gospodin Goran Karadžić ozvaničio je juče sa vlasnikom kompanije Kredo iz Banjaluke gospodinom Danielom Dobrotom i ambasadorom Slovačke u BiH gospodinom Јanom Pšenicom početak izgradnje male hidroelektrane Preliv na reci Vrelo, a ukupna vrednost projekta iznosi 600.000 evra.

Gospodin Karadžić je rekao novinarima da bi hidroelektrana trebalo da bude puštena u rad do kraja godine i da će opština ostvariti dobit od 3,5 odsto, koliko je dogovoreno sa investitorom. On je istakao da je investitor uzeo u koncesiju i deo reke Јanjine, gde je planirana izgradnja još dve male hidroelektrane.

Gospodin Pšenica je rekao da će izgradnja male hidroelektrane predstavljati investiciju od koje će imati koristi i Čajniče i cela BiH.

Gospodin Dobrota kaže da je nominalna snaga male hidroelektrane 249 kW, kao i da će hidroelektrana biti izgrađena na 80 odsto trase stare hidroelektrane.

izvor: energetika.ba

Sandrav Jovićević

Srbija dobija treći vetropark

15.06.2017

vetroturbina — Photo-illustration: Pixabay

Kompanija MK Fintel Wind počela je juče izgradnju prve faze trećeg vetroparka Košava u blizini Vršca, koji će činiti 20 vetrenjača i u čiju izgradnju će uložiti 124 miliona evra.

Kako je rečeno na polaganju kamena temeljca, planirano je da ovi radovi budu završeni do kraja 2018 godine, snaga vetroparka biće 69 MW, a proizvodiće električnu energiju za oko 40.000 domaćinstava.

Nakon izgradnje ove prve faze vetroparka Košava koji se nalazi u mestu Izbište, kako je najavljeno, planirana je i druga faza koja predviđa gradnju još 19 vetrogeneratora u koje će biti uloženo više od 100 miliona evra.

Izvršni direktor kompanije Fintel Energia Spa i MK Fintel Wind gospodin Ticiano Ðovaneti kazao je da je vetropark Košava do sada najveća investicija u Srbiji u oblasti obnovljivih izvora energije. On je istakao da je kompanija, nakon otvaranja prva dva vetroparka u Srbiji, još više posvećena daljim investicijama i ulaganjima u obnovljive izvore energije u Srbiji u nameri da se potencijal koji ova zemlja ima što više iskoristi.

Ministar rudarstva i energetike gospodin Aleksandar Antić dodao je da je ova investicija veoma značajna i pomoći će Srbiji da ispuni obavezu iz Nacionalnog akcionog plana za OIE koji predviđa da do 2020. godine učešće te energije u bruto finalnoj potrošnji energije bude 27 odsto. Kako je naveo, trenutno je to učešće blizu 23 odsto, a očekuje se da udeo OIE u finalnoj potrošnji u budućnosti bude i veće. Antić je podsetio da se u ovom trenutku realizuju projekti koji će omogućti proizvodnju oko 500 MW energije iz OIE, kao i da je u Srbiji u proteklih nekoliko godina već izgrađeno i na mreži više od 80 MW iz OIE i to su mahom mini hidroelektrane.

izvor: novosti.rs

Sandra Jovićević

Izdata dozvola za rad regionalne deponije Vrbak u Lapovu

15.06.2017

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine saopštilo je da je doneto rešenje o izdavanju integrisane dozvole za operatera FCC EKO d.o.o. ogranak Lapovo, za rad regionalne deponije Vrbak u Lapovu.

Uvid u doneto rešenje o izdavanju integrisane dozvole može se izvršiti u prostorijama Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine ili na službenom sajtu Ministarstva, u roku od 15 dana od dana objavljivanja ovog obaveštenja.

Više informacija možete pogledati na sledećem linku.

izvor: eko.minpolj.gov.rs

Sandra Jovićević

1...1,2611,2621,263...1,673 Page 1,262 of 1,673

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM