Republika Srbija danas ima nekoliko desetina obrazovnih programa usmerenih na različite aspekte ekologije i zaštite životne sredine, a među mladim ljudima prilikom odabira budućih zanimanja za ove programe vlada umereno interesovanje. U bliskoj budućnosti Srbiju očekuje otvaranje Poglavlja 27 za članstvo u Evropskoj uniji, koje se odnosi na zaštitu životne sredine, što će podrazumevati između ostalog, otvaranje novih „zelenih“ radnih mesta. Neka predviđanja ipak pokazuju da će kadrovi koji se bave zelenim tehnologijama, monitroingom, cirkularnom ekonomijom i procenama uticaja na zaštitu životne sredine biti deficitarni.

U želji da saznamo šta mlade ljude motiviše da odaberu studije koji imaju navedene vrste programa, pričali smo sa Tijanom Ivanović, studentkinjom završne godine Inženjerstva zaštite životne sredine na Tehnološko – metalurškom fakultetu u Beogradu i stipendistom Harvard kluba Srbije za 2017. godinu. Ovu prestižnu stipendiju dobijaju studenti završnih godina fakulteta, kako na osnovu ostvarenog izvenrednog uspeha tokom studiranja, tako i zahvaljujući svom neformalnom obrazovanju, interesovanjima, aktivnostima i delovanju u društvu. Ekipa Energetskog portala u želji da afirmiše i druge mlade ljude da se bave zaštitom životne sredine, obavila je razgovor sa gospođicom Ivanović, kako bi otkrili šta je ono što je nju motivisalo na ostvarivanje izuzetnih rezultata.

EP: U periodu kada si upisivala fakultet, da li su ekologija i zaštita životne sredine bile trend u odabiru zanimanja među tvojim vršnjacima? Koliko si zadovoljna znanjem stečenim na fakultetu? Smatraš li da  su informacije dobijene na fakultetu primenjive i dovoljne da bi bavila zaštitom životne sredine u praksi?

Tijana Ivanović : Tehnološko – metalurški fakultet je ekstremno integralan i buduće zanimanje je veoma složeno. Ni danas, kada sam na samom kraju studija, ne bih promenila svoju odluku. Grubo rečeno, kod nas je program inženjerstva zaštite životne sredine podeljen na oblasti: zaštita voda, vazduha i zemljišta,  kao i tehnogene promene poput otpada i analize zagađujućih materija.

Tehnolozi moraju da poznaju i mašinsku i elektrotehničku struku, i da budu sposobni da sagledavaju prostor na način na koji ga sagledavaju i urbanisti i planeri. To je i sama srž industrijskih procesa, ali i ono što ostala inženjerstva integriše u celinu. Tako je i sa inženjerstvom zaštite životne sredine pri tehnologiji. Privatno mi ljudi govore da je to jedna od profesija budućnosti u Srbiji, ali meni trenutno deluje da je u pitanju daleka budućnost. Čini mi se da u našoj zemlji ima toliko prostora za unapređenje i da ukoliko danas počnemo ozbiljnije da radimo u pogledu zaštite životne sredine, imaće posla narednih deset godina. Opet, ukoliko krenemo da se problemima u ovoj oblasti bavimo kroz pet godina, biće potrebno još dvadeset da ih rešimo. Sigurna sam da je, pored toga što je mnogo lepa, moja struka i nužna za ovu zemlju. Mislim i da je, nažalost, Tehnološko – metalurški pomalo skrajnut i zaboravljen fakultet.

EP: Kada i zašto si odlučila da studiraš Inženjerstvo zaštite životne sredine? Šta je toj odluci više doprinelo – tvoje formalno, ili neformalno obrazovanje?

Tijana Ivanović: Odlučila sam da ću se baviti zaštitom životne sredine još u sedmom razredu osnovne škole. Odluka je sklop mojih interesovanja i činjenice da sam još tada imala odličnog mentora – Vericu Lazić, profesorku biologije, koja je tada radila u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“, i koja me je uvela u temu ekologije i zaštite životne sredine. Kada neki predavač posveti vreme mladim ljudima, oni se vrlo lako zainteresuju za određenu oblast, naročito kada je to integralna oblasti poput zaštite životne sredine,u kojoj imate prostora za razradu i za sastavljanje jedne slagalice od drugih prirodnih nauka.

Meni fakultet sam po sebi nikada nije bio dovoljan. Mislim da inače, ako volite ono čime se bavite, formalno obrazovanje ne sme da bude jedino što radite. Iz tog razloga sam svoje slobodno vreme usmeravala na aktivnosti poput volontiranja u Centru za promociju nauke, rad u okviru Bimun projekta – udruženja za UN u Srbiji… Takođe sam bila polaznik seminara za studente u istraživačkoj stanici Petnica, gde sam se bavila masenom spektrometrijom i hromatografijom i napisala tri naučno istraživačka rada.  Iz različitih uglova sam se bavila temom zaštiteživotne sredine.

EP: Tokom prethodne dve godine, tvoji uspesi su počeli da dosežu i van Srbije. Najpre si bila učesnik programa za mlade lidere održivog razvoja „Merit 360“ u Njujorku, a zatim si u martu tekuće godine bila predsedavajuća na Bimun konferenciji za mlade iz čitavog sveta, koja je održana u Beogradu? Kakva iskustva nosiš sa ovih internacionalnih događaja?

Tijana Ivanović: Merit 360 je internacionalni program za mlade ljude koji se bave održivim razvojem i prošle godine je prvi put organizovan od strane britanske nevladine organizacije World Merit.  Sa mentorima iz različitih zemalja sveta obrađivali smo svaki od ciljeva održivog razvoja, u timovima koji su brojali po dvadeset mladih ljudi. Rešenja do kojih smo došli prezentovali smo pred UN zvaničnicima u sedištu Ujedinjenih nacija u Njujorku. To je za mene fantastično iskustvo. Radeći sa mladim pravnicima, ekonomistima, inženjerima mogla sam da sagledam i različita ophođenja i poglede na svet.

Bimun konferencija je skup koji održava Beogradski međunarodni model Ujedinjenih nacija i predstavlja simulaciju zasedanja sednice UN. Ove godine sam predsedavala skupštinom za zaštitu životne sredine, na kojoj su učestvovali domaći i strani studenti, u ulozi mladih ambasadora. Debatovali smo na temu održive energetike, iz čega je proizašao izveštaj o tome kako mi smatramo da bi skupština trebalo da posmatra održive izvore energije.

EP: Zašto si se odlučila za dalje usavršavanje van Srbije? Da li to znači da nisi u potpunosti zadovoljna sistemom obrazovanja u Srbiji?

Tijana Ivanović: Ono što nam je možda na fakultetu nedostajalo je pravo u zaštiti životne sredine. Učili su nas raznim teorijama u ekonomiji, menadžentu i održivom razvoju, ali meni deluje da postoji blaga divergencija između onoga što piše u zakonima i onoga što se u praksi sprovodi. Volela bih i da se uvede proaktivan pristup nauci o životnoj sredini, i da on u većoj meri podrazumeva koncept „bolje sprečiti nego lečiti“, jer postoji jedna loša praksa da se zagađenjima bavimo tek kad nastanu.

Neosporno je da sam tokom fakulteta dobila kvalitetna teorijska znanja, koja su mi i pružila mogućnost da se dalje usavršavam van naše zemlje. Nakon što sam odabrala kvalitetan evropski tehnički univerzitet i aplicirala, primljena sam na Politehniku u Lozani, gde ću naredne dve godine provesti na master studijama.

EP: Da li smatraš da je dovoljno interesovanje ljudi u Srbiji za ekologiju i zaštitu životne sredine i da se na pravi način suočavamo sa globalnim izazovima i problemima poput klimatskih promena?

Mislim da ljudi nemaju pravi pristup ovoj temi u Srbiji. Stav je mnogih da kao pojedinci ništa ne možemo da promenimo i da imamo mnogo prečih problema. Uz takvu klimu, čak i jednostavne stvari koje itekako mogu da doprinesu poput „ugasi svetlo kada nisi u određenoj prostoriji“, i „odloži otpad na adekvatan način“ izgube poentu, i  zaboravlja se da su one pre svega indikatori lepog vaspitanja. Neophodno je dovoditi zaštitu životne sredine sve češće u vezu sa javnim zdravljem, jer su ove dve oblasti ispreplitane. Način na koji se jedna nacija odnosi prema životnoj sredini, ogleda se u njenom javnom zdravlju, a mi smo prema statistikama, jedna od evropskih zemalja sa najvećim brojem obolelih od karcinoma. Sve što poremeti prirodnu ravnotežu, ostavlja tragove. Ako se već neki prirodni balans narušava, potrebno je sprovoditi o određene aktivnosti: odvajati i sakupljati otpad, sanirati ga na adekvatan način, poštovati prirodna dobra, prečišćavati otpadne vode. To ne sme da bude upitno. Zdrava životna sredina je ljudsko pravo!

U održivom razvoju ona čuvena floskula da „na mlađima svet ostaje“ zasigurno dodatno dobija na smislu.

Dana kada je intervju objavljen, Tijana Ivanović je postala diplomirani inženjer zaštite životne sredine. Čestitamo Tijani i želimo joj sreću na daljim studijama.

Intervju vodila: Marija Nešović