Leskovac – jedan od najzagađenijih gradova Srbije i Evrope

17.10.2023

zagađenje, vazduh, avion — Foto-ilustracija: Unsplash (andrew-palmer)

Zagađenje vazduha je postalo gorući problem u mnogim delovima sveta, a Srbija, nažalost, nije izuzetak. Pitanje je odakle potiče ovo masovno zagađenje i zašto statistike pokazuju alarmantno stanje u nekim delovima zemlje? Ključni faktori koji doprinose ovoj slici uključuju industrijske emisije, izduvne gasove vozila, zastarele sisteme grejanja i spaljivanje čvrstog otpada. U našoj zemlji, grejanje zasnovano na uglju, često ne baš kvalitetnom. Svaki od ovih izvora emisije doprinosi povećanju koncentracije štetnih čestica, kao što su PM10 i PM2.5, u vazduhu koji udišemo.

Pored Beograda, Bora, Valjeva i drugih gradova koji ne stoje dobro statistički, kada je u pitanju zagađenje, Leskovac je jedan od gradova za koji su nedavna istraživanja pokazala zabrinjavajuće rezultate. Prema saopštenju Tima 42, zvanične ocene kažu da vazduh u Leskovcu spada u prvu kategoriju – čist ili neznatno zagađen. Međutim, podaci iz Godišnjeg izveštaja o stanju kvaliteta vazduha u Republici Srbiji za 2022. godinu protivreče ovim tvrdnjama, postavljajući Leskovac na vrh liste najzagađenijih gradova u Srbiji, čak i Evropi.

Kontradikcija je još veća uzimajući u obzir da je grad Leskovac prošle godine usvojio Kratkoročni akcioni plan (KAP) za zaštitu vazduha, u cilju hitnog reagovanja na štetne uticaje zagađenja na zdravlje i životnu sredinu. Ipak, kao što Tim 42 naglašava, primena ovog plana se beskonačno odlaže zbog nedostatka konkretnih rokova za implementaciju predviđenih mera.

PROČITAJTE JOŠ:

Zagađen vazduh ne ostavlja samo trag na životnu sredinu, već ima i ozbiljne posledice po zdravlje stanovništva. Leskovac se suočava sa porastom respiratornih oboljenja tokom grejne sezone, a godišnji izveštaji upućuju na direktan uticaj zagađenja vazduha na ovaj porast. Širu sliku daje Program zaštite vazduha u RS, prema kojem zagađen vazduh u Srbiji godišnje uzrokuje oko 11.000 prevremenih smrti i oko 14.000 hospitalizacija zbog respiratornih i kardiovaskularnih tegoba. Ipak, podaci o zagađivačima i dalje ostaju skriveni od javnosti, a automatizovane merne stanice za praćenje kvaliteta vazduha su i dalje van funkcije, dodaje se u saopštenju.

Zagađenje vazduha u Srbiji je kompleksan problem koji zahteva koordinirane i efikasne akcije na svim nivoima. Dok se traže dugoročna rešenja, blagovremeno informisanje i transparentnost su ključni za zaštitu zdravlja građana. Svakako da predstojeća zima verovatno, još uvek, neće doneti konkretne promene.

Energetski portal

Šta pokazuje analiza nacionalno određenih doprinosa (NDC)

17.10.2023

smoke-vazduh-dim-elektrana — /Foto: Pixabay

Ažurirani IEA plan za neto nulu (IEA’s Net Zero Roadmap), pokazuje da se kombinacijom efikasne politike, širenjem tržišta i smanjenjem troškova, čistim tehnologijama menjaju izgledi za emisije, odnosno da su očekivanja da će doprineti smanjenju emisija za oko 7,5 gigatona u sektoru energije do 2030. godine u odnosu na osnovnu tačku pre Pariskog sporazuma.

Podaci pokazuju da su kratkoročni ciljevi u vezi sa klimom, koji su postavljeni u Nacionalno određenim doprinosima (NDC) zemalja, dostignuti, ali da ambicija ovih NDC na globalnom nivou nije i dalje usklađena sa ciljevima Pariskog sporazuma.

Kako bi se dobili jasniji podaci o razvijanju energetskog sektora u slučaju potpunog sprovođenja klimatskih ciljeva svake zemlje, Međunarodna agencija za energetiku (IEA) sprovela je analizu svakog NDC koji je podnet.

Pročitajte još:

Prvobitno su analizirani NDC podneti nakon stupanja na snagu Pariskog sporazuma 2016. godine. Tadašnji postavljeni ciljevi doveli bi do povećanja emisija CO2 iz sagorevanja goriva, kako se navodi na sajtu IEA, u apsolutnim vrednostima do 35 gigatona CO2 do 2030. godine, što je za oko osam odsto iznad današnjih emisija.

Do oktobra ove godine, 90 odsto potpisnika Pariskog sporazuma dostavilo je ažurirane NDC, čija analiza pokazuje da će se do 2030. godine emisije iz energetskog sektora smanjiti na 30 gigatona CO2, što je za oko osam odsto manje od današnjih emisija. Najveći doprinosi prema ovome dolaze iz Kine, SAD, Indije i EU.

Globalno gledano, trenutni NDC ne prate putanju koja je potrebna da bi se ostvarili svi nacionalni ciljevi neto nulte emisije. Za njihovo dostizanje, potrebno je dodatno smanjenje NDC-ova od 3,5 gigatona CO2 do 2030. godine.

Naredno ažuriranje i podnošenje nacionalno određenih doprinosa, koji treba da uzmu u obzir obaveze za 2035. godinu, trebalo bi da bude 2025. godine, uoči COP30 u Brazilu. Prema trenutnim NDC, globalne emisije godišnje će se smanjivati za jedan odsto. Međutim, kako bi bili usklađeni sa Scenariom najavljenih obećanja (APS), potrebno je da procenat od jedan odsto poraste na otprilike 3,5 odsto.

Prisećanja radi, APS prikazuje u kojoj meri se najavljeni ciljevi za postizanje neto nulte emisije do 2025. godine ostvaruju.

Energetski portal

Otvoren javni poziv za podsticaje u osiguranju poljoprivredne proizvodnje za 2023. Godinu

17.10.2023

poljoprivreda — Foto-ilustracija: Pixabay (andreas160578)

Foto-ilustracija: Freepik (
Oleksandr Ryzhkov)

Objavljen je javni poziv za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje za upravljanje rizicima u poljoprivredi kroz premiju osiguranja useva, plodova, višegodišnjih zasada, rasadnika i životinja za 2023. godinu.

Svi zainteresovani poljoprivredni proizvođači mogu podneti svoje zahteve sve do 15. novembra 2023. godine, objavljeno je na sajtu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodosnabdevanja.

Program podsticaja obuhvata različite aspekte poljoprivredne proizvodnje, uključujući osiguranje ratarskih kultura, povrtarskih kultura, voćarskih kultura, vinove loze i hmelja, kao i osiguranje rasadnika i životinja. Ovim podsticajem, nastoji se unaprediti stabilnost i održivost poljoprivredne proizvodnje kroz smanjenje rizika od gubitaka prouzrokovanih različitim neizvesnostima.

PROČITAJTE JOŠ:

Foto-ilustracija: Unsplash (Chantal Garnier)

Podsticaji su definisani u različitim finansijskim okvirima u zavisnosti od vrste poljoprivredne proizvodnje:

Podsticaji za osiguranje ratarskih kultura iznose do 100.000 dinara.
Za osiguranje povrtarskih kultura podsticaji mogu dostići iznos od 500.000 dinara.
U okviru osiguranja voćarskih kultura, vinove loze i hmelja, podsticaji se kreću do 1.000.000 dinara.
Podsticaji za osiguranje rasadnika dostižu iznos od 500.000 dinara.
A za osiguranje životinja, maksimalni podsticaj iznosi 2.000.000 dinara.

Za svakog poljoprivrednog proizvođača, ukupni iznos podsticaja koji se može ostvariti tokom 2023. godine je limitiran na maksimalnih 2.500.000 dinara.

Ova inicijativa države ima za cilj da pruži podršku poljoprivrednicima, omogućavajući im da se efikasnije suočavaju sa različitim rizicima i izazovima koji su prisutni u sektoru poljoprivrede.

Energetski portal

Koliko će energenti za grejanje koštati ove grejne sezone

17.10.2023

Briketi, pelet, grejanje, loženje — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Nipun Jagtap)

Za grejanje prosečno izolovanog stambenog prostora od 60 m2 na 20oC u toku 16 sati dnevno u celom stanu, 180 dana u grejnoj sezoni, potrebna je energija od oko 9.000 kWh (150 kWh/m2 je prosečna procenjena potrošnja za grejanje u Srbiji). Pri analizi troškova energije za grejanje uzima se u obzir efikasnost uređaja koji se koriste.

Najniže troškove energije za grejanje, za navedene uslove, u grejnoj sezoni 2023/2024. (prema cenama iz prve polovine oktobra 2023.) imaće domaćinstva koja se greju korišćenjem drva u područjima Srbije u kojima se ono može nabaviti po nižim cenama (na primer 6.790 dinara po m3) i ukoliko domaćinstva imaju novije peći čija je efikasnost veća, npr. 65 odsto će koštati 56 hiljada dinara. Značajno veće troškove, 92,5 hiljada dinara, će imati domaćinstva koja koriste skuplje ogrevno drvo (sa cenom 9.500 dinara po m3) i imaju peći niže efikasnosti. Nešto niži troškovi od 84,6 hiljada dinara će biti za domaćinstva koja koriste pelet, ako se sagoreva u efikasnijim pećima konstruisanim za ovo gorivo.

Pročitajte još:

Grejanje korišćenjem prirodnog gasa će i ove grejne sezone biti povoljno u odnosu na druge vidove grejanja jer će iznositi 59,5 hiljada dinara, što je za samo 3,5 hiljada dinara skuplje od najpovoljnijeg grejanja korišćenjem drveta.

Foto-ilustracija: Unsplash (Joey Harris)

Troškovi grejanja na ugalj se nisu promenili u odnosu na prethodnu grejnu sezonu i iznosiće od 71,9 do 77,7 hiljada dinara, zavisno od vrste uglja koji se koristi.

Domaćinstva koja koriste termoakumulacione peći imaće troškove od 81,7 hiljada dinara, ali samo ukoliko se isključivo koristi jeftinija noćna električna energija. Dopunjavanje peći korišćenjem skuplje električne energije samo tokom dva sata dnevno, uvećava troškove za 40 odsto, tako da oni iznose 113,6 hiljada dinara.

Najveće troškove energije za grejanje imaće domaćinstva koja koriste električnu energiju direktno u grejnim telima i kotlovima za etažno grejanje, propan butan gas i lož ulje. Za nabavku energenata ili energije, koja je potrebna za grejanje prosečnog stana tokom cele sezone, ona moraju izdvojiti oko 200 hiljada dinara za električnu energiju, 173 hiljade dinara za lož ulje i 156 hiljada dinara za propan butan gas.

U odnosu na prethodnu godinu cena uglja nije promenjena, dok su cene ogrevnog drveta manje za oko 11 odsto i peleta su manje za 12 odsto. Cena propan butan gasa je manja za sedam odsto, kao i cena lož ulja koja je smanjena za osam odsto. Cena prirodnog gasa za domaćinstva je povećana za 31 odsto, dok je grejanje na struju skuplje za oko 27 odsto.

Izvor: Agencija za energetiku Republike Srbije

Metan u fokusu: Oštrija pravila i inovacije za suzbijanje klimatske krize

16.10.2023

methane_metan — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (
Chris LeBoutillier)

Nedavno objavljeni izveštaj naglašava potrebu za brzim i odlučnim merama za smanjenje emisija metana, prvenstveno onih koje potiču od fosilnih goriva, navodi Međunarodna agencija za energiju (IEA).

Izveštaj naglašava da samo smanjenje potražnje za fosilnim gorivima, iako ima uticaj, ne bi bilo dovoljno za brzo postizanje globalnih klimatskih ciljeva. Naglašava suštinske intervencije, kao što su ukidanje uobičajenog odzračivanja, spaljivanja i popravka curenja u operacijama fosilnih goriva kako bi se ubrzalo smanjenje emisije metana, čime se ograničava globalno zagrevanje u željenim granicama.

Inovativni iskaz u izveštaju otkriva da bi ubrzano smanjenje emisije metana moglo značajno da uspori globalno povećanje temperature. U njemu se tvrdi da značajno smanjenje emisije metana ima potencijal da spreči porast globalne temperature od 0,1 °C do sredine veka, što je doprinos borbi protiv globalnog zagrevanja koji je značajniji od eliminisanja svih automobila i kamiona širom sveta.

PROČITAJTE JOŠ:

Očekuje se da će ublažavanje emisija metana sprečiti skoro milion preranih smrtnih slučajeva usled izlaganja ozonu, smanjiti gubitak od oko 90 miliona tona useva i uštedeti oko 85 milijardi radnih sati izgubljenih usled ekstremne vrućine do 2050. godine. Shodno tome, predviđa se da će ove akcije dovesti do približno direktne ekonomske koristi od 260 milijardi dolara do 2050.

Neophodna je investicija u iznosu od oko 75 milijardi USD da bi se sprovele sve održive strategije smanjenja metana u sektoru fosilnih goriva do 2030. godine, što odražava dva odsto zarade sektora u 2022.

Energetski portal

EU Ecolabel – uticaj i uzlet zelenih oznaka

16.10.2023

Eko proizvod — Foto-ilustracija: Unsplash (maria-ilves)

EU Ecolabel je ekološka oznaka EU dodeljena proizvodima i uslugama koje ispunjavaju stroge ekološke kriterijime od procesa proizvodnje do odlaganja. Oznaka je prepoznatljiva po svom logotipu u obliku cveta, a cilj joj je pomoći potrošačima da jednostavno identifikuju i odluče se za proizvode koji nisu štetni za životnu sredinu.

Proizvodi koji žele dobiti EU Ecolabel moraju da prođu rigorozan proces sertifikacije koji uključuje ocenjivanje različitih aspekata, kao što su emisije staklene bašte, upotreba opasnih materijala ili odlaganje otpada.

Na Svetski dan ekološkog znaka koji je bio pre nekoliko dana, Evropska komisija je objavila nove statističke podatke, pokazujući rastuće prisustvo EU ekološkog znaka na različitim proizvodima na tržištu. Ova dobrovoljna sertifikacija sada obuhvata blizu 90.000 različitih proizvoda i usluga u 25 kategorija na tržištu EU. Porast novih licenci, posebno u turističkom smeštaju, odražava rast od 15 odsto, što je primer dinamičnog širenja eko svesti.

PROČITAJTE JOŠ:

Detaljan pregled otkriva široku primenu EU Ecolabel-a – na preko 35.000 boja i lakova, oko 20.000 proizvoda od papira, pa čak i obuhvata široku lepezu robe poput 12.000 deterdženata, 9.000 proizvoda od tekstila, a takođe i proizvoda za nameštaj i kozmetika, navodi se na sajtu Evropske komisije.

Javna svest i poverenje u ekološku oznaku EU takođe su na uzlaznoj putanji, prema otkrićima Flash Eurobarometer 535 . Ova nedavna anketa otkriva povećanu upoznatost javnosti sa ekološkom oznakom, što ukazuje da oko 38 odsto Evropljana sada zna da identifikuje Eko-oznake EU, što je primetan porast u odnosu na 2017. godinu kada je to moglo 11 odsto građana. Takođe, značajan deo potrošača daje prednost proizvodima koji poseduju pohvalne ekološke akreditive, a većina se posebno opredeljuje za proizvode zbog njihovog minimalnog ekološkog uticaja. Više od polovine ispitanika veruje u ekološku izvrsnost proizvoda koji imaju eko-oznaku.

Čini se da proizvodi kao što su deterdženti, papir i kozmetika, koji imaju istaknuto eko-oznaku, privlače značajnu pažnju potrošača, uglavnom nalazeći svoje mesto u potrošačkim korpama kroz supermarkete, organske prodavnice ili onlajn platforme.

Energetski portal

Višestruka korist od ulaganja u energetsku efikasnost

16.10.2023

zeleno-energija-sijalica — Foto-ilustracija: Freepik (rawpixel.com)

Promovisanje i podsticanje realizacije mera energetske efikasnosti u domaćinstvima i javnim objektima predstavlja prioritet države, imajući u vidu da se u Srbiji troši četiri puta više energije od evropskog proseka da bi se proizvela ista jedinica BDP-a, kao i dvostruko više toplotne energije, rekla je pomoćnica ministarke rudarstva i energetike za energetsku efikasnost i klimatske promene Maja Vukadinović.

Kako je podsetila, od 2021. godine Ministarstvo, u saradnji sa lokalnim samoupravama, obezbedilo je 2,66 milijardi dinara za subvencije za različite mere energetske efikasnosti, koje je do sada iskoristilo približno 20.000 domaćinstava.

,,U ovoj godini subvencije su dostupne u 131 lokalnoj samoupravi, a novina je da se one kreću od 50 do 65 odsto vrednosti investicije’’, predočila je pomoćnica ministarke.

Pročitajte još:

Pomoćnica ministarke navela je da su u više od 40 odsto gradova i opština raspisani javni pozivi za građane koji pokazuju najveće interesovanje za zamenu stolarije, izolacije i kotlova.

Prema njenim rečima, ovaj projekat, koji se realizuje u saradnji sa Svetskom bankom, trajaće narednih pet godina i planirano je da se obezbede subvencije za energetsku sanaciju 50.000 domaćinstava.

Ona je ukazala na to da raste interesovanje za ugradnju solarnih kolektora za zagrevanje vode i za postavljanje solarnih panela za proizvodnju električne energije za sopstvene potrebe, čime se stiče status kupca-proizvođača.

,,Do sada je 1.600 domaćinstava priključeno na distributivnu mrežu postavljanjem solarnih panela, koji značajno doprinose smanjenju troškova za električnu energiju, ali i promovišu upotrebu čistih izvora energije, što se pozitivno odražava na životnu sredinu’’, istakla je pomoćnica ministarke.

Velika pažnja posvećuje energetskoj sanaciji javnih objekata, rekla je ona i dodala da je od 2014. godine realizovano 145 takvih projekata.

Podsetila je i na to da je Ministarstvo pre deset dana u Vrnjačkoj Banji potpisalo sa 21 jedinicom lokalne samouprave ugovore, koji se odnose na energetsku sanaciju škola, vrtića, upravnih zgrada, sportskih centara, domova sindikata i kulture, kao i ugradnju solarnih panela i poboljšanje javne rasvete, a čija vrednost iznosi 65 miliona dinara.

Ona je ukazala na to da je Vlada nedavno usvojila nove mere kojima se promoviše racionalna upotreba električne energije u grejnoj sezoni, čime se mogu prepoloviti računi za struju.

Poljoprivreda u unakrsnoj vatri – ratovi podižu cenu hrane, a obaraju otkup

16.10.2023

žitarice — Foto-ilustracija: Unsplash (Guillaume de Germain)

Još jedno bojno polje na mapi sveta moglo bi dodatno da zakomplikuje situaciju na međunarodnom tržištu hrane. Iako krize podižu cene na rafovima, otkupne cene poljoprivrednih proizvoda sve više padaju. Srpskim ratarima se za kukuruz nudi upola manje od proizvođačke cene koja iznosi 30 dinara. Dodatni problem je što nemaju gde da ga čuvaju jer je u skladištima i dalje neprodata pšenica.

U evropskom žitnom crnomorskom čvorištu, skladišta žitarica su prepunjena. Brzi izvozni putevi blokirani su ratom, a zaraćene strane kao oružje koriste i hranu. Rekordni prinosi u Rusiji, ali i nelojalni izvoz ukrajinske robe oborili su cenu žita, kukuruza, krompira, soje…

„Soja koja je krenula sa 53 eto je na 41 dinar. Biće izuzetno teška godina, treba ljudi da se razduže, cene merkantile u padu, prinos ovde još i pomozi bože, ali imamo delove gde ljudi imaju 2 i po do 3 tone kukuruza po jutru, na ovu cenu znači farmera nema“, kaže Slavko Malacko iz Ruskog Krstura.

Svetislav Živanović iz Tabanovića kod Šapca napominje da su ulaganja velika, počev od semena i repromaterijala, a šta će požnjeti – videće.

PROČITAJTE JOŠ:

Srbija na lageru trenutno ima oko četiri miliona tona pšenice i oko 6 miliona tona kukuruza, što starog, što novog roda. Kada se oduzmu domaće potrebe, procene su da će nam ostati po 2 i po miliona tona viška. To će, uz dalji pad cena, sa njiva oterati male proizvođače, procenjuju stručnjaci.

„Kad vidite koliko se u seoskim sredinama pojavljuje višak zemlje, onda vam je jasno da situacija nije nimalo ružičasta. Naime, kad pričate o kukuruzu, mnogi seljaci su prodali po 14 dinara. U istočnoj Srbiji već su se pojavili trgovci koji nude 12, a kukuruz čiji kvalitet nije standardan sa 16 procenata vlage, cena je bila 10 dinara“, kaže prof. dr Zoran Rajić, direktor Instituta za agroekonomiju PFZ.

Aleksandar Bogunović iz Privredne komore Srbije ukazuje i na pad stočnog fonda, manju domaću potrošnju.

„Manje stanovnika, dodatno manja potrošnja, s druge strane ostaje veća količina za izvoz, to su sve neki faktori koji utiču“, rekao je Bogunović.

U Privrednoj komori poručuju: poljoprivrednici koji mogu da priušte čekanje, neka sačuvaju svoju robu. Procenjuju da će rat u Izraelu podići cene poljoprivrednih proizvoda, jer preko tog regiona prolazi trećina svetske nafte.

„Zbog nove situacije koju imamo u Zalivu, verovatno možemo da očekujemo novi rast cene energenata. Ako rastu cene energenata, rastu cene logistike i transporta, kada govorimo o žitaricama to može uticati i na rast cena“, kaže Bogunović.

Cene žitarica u prvom tromesečju 2023. pale su za više od 20 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Cena uljarica je prepolovljena.

Šta će se dalje dešavati, poljoprivrednici i potrošači mogu samo da nagađaju. Isto, čini se, ostaje i agroekonomistima, budući da su zakoni ekonomije davno prestali da važe. Zakon razuma, ipak, nalaže da se od proizvodnje hrane ne sme odustajati, ma koliko bila nerentabilna.

Izvor: RTS

Grupa naučnika iz Novog Sada meri zagađenost Dunava uz pomoć – dronova i veštačke inteligencije

15.10.2023

serbia-dunav-srbija — Foto-ilustracija: Pixabay

Kao najveća reka koja protiče kroz Srbiju, Dunav u svom toku prolazi kroz, i susreće neke od naših najvećih gradova: Novi Sad, Beograd, Pančevo, Smederevo… Ali pored Dunava, svi ovi gradovi dele još jednu osobinu: nijedan od njih nema sistem za prečišćivanje komunalnih i otpadnih voda, piše za Klima101, Dr Dejan Vukobratović sa Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu.

Nažalost, Beograd se tu posebno izdvaja kao jedina evropska prestonica koja svoj otpad ispušta direktno u rečni tok. Kanali Dunava kojima je ispresecana Vojvodina već decenijama su mesta zagađenja industrijskim otpadom, zbog kojih su dobijali oznake „crnih ekoloških tačaka”.

Međutim, Dunav je i velika i moćna reka, i on može da akumulira daleko više zagađenja nego što bismo možda pretpostavili. Samim tim, i pored raširenog i nekontrolisanog zagađenja, on je i dalje svakog leta jedno veliko kupalište za hiljade građana Srbije, a njegove vode koriste se za najrazličitije namene, uključujući i u poljoprivredi.

Ali s obzirom na ove raznolike činjenice, ostaje pitanje – koliko zapravo znamo o kvalitetu dunavske vode?

Pročitajte još:

Jedini pravi odgovor je: nedovoljno. O zagađenosti Dunava možemo se informisati pre svega preko Agencije za zaštitu životne sredine, koja upravlja sa ukupno 10 stacionarnih mernih stanica od Bezdana do Radujevca, kao i preko sezonskih merenja zdravstvenih institucija koja izdaju preporuke (i neretko zabrane) kupanja pri dunavskim plažama.

Naučni projekat REWARDING, koji sprovodimo na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu u saradnji sa Istraživačko-razvojnim institutom za veštačku inteligenciju Srbije, a koji podržava Fond za nauku Republike Srbije, ima za cilj da temeljno unapredi naše znanje o zagađenosti Dunava, pa i drugih rečnih tokova u Srbiji, i to uz pomoć savremenih tehnologija: dronova, informacione i komunikacione mreže i mašinskog učenja (veštačke inteligencije).

Okosnicu merenja čine dronovi i mobilne senzorske platforme na plutajućim bovama

Postojeći sistemi za praćenje kvaliteta površinskih voda u Srbiji trenutno ne pružaju potpunu sliku o zagađujućim materijama i zagađivačima na celokupnom toku reka, a to se posebno odnosi na ekološke „crne tačke”.

U okviru projekta REWARDING, plan je da se merenje kvaliteta vode u potpunosti promeni – da se omogući praćenje ključnih indikatora kvaliteta vode u realnom vremenu, sa bilo koje lokacije na rečnom toku i bilo kada.

Projektni tim trenutno radi na dizajnu, postavci, implementaciji i demonstraciji pilot sistema na toku Dunava između Novog Sada i Zemuna, a čiju okosnicu čine dva naizgled jednostavna alata.

Jedno su mobilne senzorske platforme postavljene na pametne plutajuće bove, koje same uzimaju uzorke vode, iz njih prikupljaju podatke i prenose ih sa bova direktno putem mobilne mreže ka udaljenim serverima; drugi alat su dronovi koji pored prikupljanja uzoraka služe i kao podrška komunikaciji između bova i mreže (posebno važno za lokacije sa lošom pokrivenošću).

Ali naš projekat ne čine samo bove i dronovi. U domenu analitike podataka, projekat podrazumeva i moderne tehnike bazirane na algoritmima iz domena mašinskog učenja i veštačke inteligencije, a koje bi se koristile za detekciju promena kvaliteta vode, analizu, praćenje pa i predviđanje budućih vrednosti zagađenja.

Ukratko, ključni parametri za evaluaciju kvaliteta vode prikupljaju se na mobilnim senzorskim platformama, po potrebi se lokalno obrađuju, a zatim prenose, ili direktno ili posredstvom dronova, preko mobilne mreže do centralne lokacije za obradu podataka. Tamo se ti podaci skladište i koriste kao ulazni podaci za treniranje modela baziranih na algoritmima mašinskog učenja i veštačke inteligencije.

Konačni proizvod celog ovog postupka je aplikacija – vizuelni interfejs okrenut krajnjem korisniku koji prikazuje podatke, trendove, predviđanja, potencijalna prekoračenja graničnih vrednosti i alarme…

Naš cilj je da na ovaj način ponudimo pravovremene i relevantne informacije ne samo građanima, već i nadležnim službama i institucijama (Ministarstvu i Agenciji za zaštitu životne sredine), lokalnim vlastima, nevladinom sektoru, privredi, sektoru turizma, kao i međunarodnoj i domaćoj naučnoj zajednici.

Kada su u pitanju donosioci odluka, a posebno lokalne vlasti, ovakav pristup bi doprineo unapređenju kvaliteta odluka, tj. boljem upravljanju rečnim tokovima, planiranju, obaveštavanju – jer je u pitanju drastično poboljšanje, kako u količini dostupnih podataka tako i u kapacitetima za njihovo tumačenje (mašinsko učenje).

Ceo tekst možete da pročitate ovde

Izvor: Klima101

Efikasnost panela nemačkog proizvođača Luxor Solar

15.10.2023

Luxor Solar je proizvođač fotonaponskih modula od 2007. godine sa sedištem u Štutgartu u Nemačkoj. Tamo se nalazi i njihov centar za razvoj i dizajn u koji ulažu dva-tri miliona evra godišnje kako bi klijentima i njihovim korisnicima pružili najbolju tehnologiju za sunčane elektrane bilo koje veličine, nevezano od toga da li su rezidencijalni ili veliki solarni parkovi.

„U poslednje četiri godine su iz tehnologije polikristalnih ćelija došli do P TYPE (PERC) tehnologije, koja se koristi uspešno do danas. U Premium segmentu našeg portfolija imamo i module sa N TYPE i HJT tehnologijom“, rekao je Nino Sijerić, menadžer za razvoj poslovanja Luxor Solara, s kojim smo razgovarali o efikasnosti i prednostima solarnih panela ove kompanije, kao i zbog čega je pri izboru brenda panela važna prisutnost na lokalnom tržištu.

Koje su prednosti solarnih panela vaše kompanije?

Luxor moduli su proizvedeni sa najsavremenijim mašinama i sadrže najsavremeniju i najefikasniju tehnologiju ćelija. HJT je zasad na komercijalnom tržištu najefikasnija tehnologija ćelija koja daje najbolje rezultate i efikasnost modula više od 23 odsto.

Kao nemačka kompanija omogućavamo našim korisnicima garantne uslove koji važe u Nemačkoj, tako da naš klijent ili korisnik Luxor modula ima veću pravnu sigurnost. Ukoliko se ispostavi nepravilnost modula u proizvodnji, korisnicima je lakše doći do njihovog pravnog učinka. Naše garancije u Premium segmentu naših modula su 30 godina na proizvod i 30 godina na proizvodnju. U zavisnosti od tehnologije, to znači da se garantuje, na primer, za HJT module 93 odsto nominalne snage modula nakon 30 godina, što nećete naći ni kod jednog našeg konkurenta, nezavisno da li su iz Evrope ili iz Azije.

U FOKUSU:

Od čega zavisi efikasnost solarnih panela?

Foto-ilustracija: Pixabay (torstensimon)

Ćelije su srce svakog modula ili panela, te u tom smislu vrsta ćelija koju koristite u proizvodnji modula definiše i efikasnost modula. Mi nudimo našim korisnicima P TYPE module (PERC) ili P tip, a što se ispostavilo do danas kao najekonomičnija varijanta, no trenutno se nalazimo u tranziciji i nadmeće se nova generacija ćelija, takozvane N TYPE ćelije (ili N tip), koje nude veću efikasnost i bolje temperaturno ponašanje, kao i manju degradaciju u garantnom roku. Međutim HJT je za sada, na komercijalnom tržištu najefikasnija tehnologija ćelija koja daje, za sada najbolje rezultate i efikasnost modula preko 23 odsto.

Zašto je pri izboru brenda solarnih modula važna prisutnost proizvođača na lokalnom nivou?

Naši klijenti ili korisnici gledaju solarnu elektranu kao investiciju za budućnost. Svaka investicija, pa tako i solarna elektrana, traži određene sigurnosti. Naravno da klijenti i korisnici gledaju reference i elektrane u pogonu, raspituju se, informišu kako bi pronašli najbolje rešenje i najkvalitetnije fotonaponske module. Luxor moduli su već od 2011. instalirani u Srbiji i regiji – prisutni smo više od 12 godina. Tako da i finansijske institucije u lokalu i regionu već imaju iskustva sa Luxor modulima, pa tako im je i lakše odobriti kredite u nekim slučajevima za projekte sa Luxor modulima. Logično je da će se klijent ili korisnik radije odlučiti za brend koji je lokalno prisutniji. Već dve godine za redom smo TOP BREND PV u kategoriji modula u Srbiji i još 10 zemalja regije https://www.luxor.solar/en/ news-details/11-joint-for – ces-for-solar-global-seals-2023. html.

Jeftiniji moduli će se naći, ali je veliko pitanje da li će se naći bolji od Luxor modula u smislu efikasnosti, garancije, proizvodnje električne energije i po referencama na Balkanu za solarnu elektranu koja proizvodi po garantnom veku 25 godina električnu energiju. Ko se odlučuje za sigurnost i kvalitet, taj se odlučuje za Luxor panele.

Intervju vodila: Mirjana Vujadinović Tomevski

Intervju je objavljen u Magazinu Energetskog portala OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE

EU istraga razmatra kineske subvencije za električna vozila – šta će biti sa tržištem?

15.10.2023

roberto-h-f0_b39sYkjw-unsplash — Foto-ilustracija: Unsplash (roberto-h)

Foto-ilustracija: Unsplash (michael-fousert)

Evropska unija (EU) pokrenula je zvaničnu istragu o subvencijama koje je Kina davala svojim proizvođačima električnih vozila (EV), potez koji bi kasnije mogao dovesti do uvođenja kaznenih dažbina na uvoz kineskih električnih vozila.

Predsednica Evropske komisije -Ursula fon der Lajen, izrazila je prošlog meseca zabrinutost zbog taktike Pekinga da osvaja svetsko tržište električnim vozilima po jeftinoj ceni. Priuštivost ovih vozila, tvrdi ona, održava se kroz značajne državne subvencije, čime se narušava dinamika tržišta unutar EU. Baš povodom takvog subvencionisanja, EU želi da vrši istragu.

Istraga se smatra odgovorom na razlike u cenama između kineskih električnih vozila i onih proizvedenih u EU. Prema Evropskoj komisiji, cene kineskih električnih automobila su generalno oko 20 odsto niže od onih koji se proizvode u EU. Štaviše, projekcije pokazuju da bi do 2025. Kina mogla imati 15 odsto udela u prodaji električnih vozila unutar EU, navodi DPA.

Pročitajte još:

Potencijalni ishod istrage, koji bi mogao uključivati uvođenje kaznenih dažbina na kineski uvoz električnih vozila, imaće verovatno više posledica.

Dok EU ima za cilj da zaštiti svoje tržište od potencijalnih distorzija zbog subvencionisanih kineskih električnih vozila, efekti talasa istrage mogli bi da odjekuju kroz zamršenu mrežu međunarodne trgovine. S obzirom da je nemačka automobilska industrija značajno isprepletena sa kineskim tržištem, EU će možda morati pažljivo da korača kako bi se snašla kroz potencijalne trgovinske prepreke koje bi se mogle pojaviti.

Foto-ilustracija: Unsplash (matt-hausmann)

Primera radi, nemački proizvođači automobila prodali su 30-40 odsto svojih automobila na kineskom tržištu, rekao je direktor Centra za automobilska istraživanja Ferdinand Dudenhöffer, navodi DPA. Automobilski sektor je u evropskoj industriji vrlo važan, jer zapošljava oko šest odsto svih zaposlenih u EU.

Početak istrage zvanično je najavljen u Službenom listu EU. Istraga će biti okončana u roku od najviše 13 meseci od pokretanja, a na osnovu pokazatelja istrage, Komisija će utvrditi da li je u interesu EU da otkloni efekte kineskog tržišta električnih automobila, navodi se na sajtu Evropske komisije.

U svetu u kome klimatski problemi guraju nacije ka usvajanju električnih vozila, ishod istrage i sve politike koje proizlaze biće pažljivo praćene od strane zainteresovanih strana širom sveta. On naglašava delikatnu ravnotežu između promovisanja ekološki prihvatljivih tehnologija i obezbeđivanja stabilnih trgovinskih praksi u globalnoj ekonomiji koja je sve više međusobno povezana.

Milica Vučković

ECO FAIR i ENERGETIKA – Beogradski sajam od 28. do 30. novembara

15.10.2023

voda-jezero-planina-priroda — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Freepik (atlascompany)

XIX Međunarodni sajam ekologije, zaštite životne sredine i prirodnih resursa ECOFAIR i XVIII Međunarodni sajam energetike ENERGETIKA održavaće se od 28. do 30. novembar 2023. godine na Beogradskom sajmu (hala 1).

EcoFair je privredno-edukativna manifestacija, posvećena sistemima i mehanizmima zaštite životne sredine. Ove godine u fokusu manifestacije biće „zelena ekonomija“, industrija reciklaže i upravljanje otpadom.

Izlagačkim i stručnim programom obuhvaćeni su svi segmenti zaštite životne sredine: zemljište, vazduh, voda, prirodni resursi, kao i reciklaža, komunalna oprema, razne vrste ekoloških usluga, primeri dobre prakse lokalnih samouprava, nevladinog sektora u oblasti zaštite životne sredine.

Više informacija možete pronaći ovde

Energetika je regionalni skup kompanija, korporacija, preduzeća, institucija i profesionalaca u sektorima koji se bave električnom energijom, ugljem, naftom i gasom, obnovljivim izvorima energije, energetskom efikasnosnošću i rudarstvom. Izlagački i konferencijski program Sajma energetike obuhvataju sve nivoe ovih oblasti – od naučno-istraživačkog rada, preko proizvodnje i eksploatacije, do obogaćivanja, distribucije, transporta, skladištenja ili neposrednog korišćenja prirodnih resursa.

Više informacija možete pronaći ovde

U izlagačkom delu programa i ove godine učestvovaće Privredna komora Srbije, a učestvovaće i u organizaciji dela stručnog programa:

Utorak, 28. novembar 2023 – Poslovni forum Srbija-Mađarska
Sreda, 29. novembar 2023 – Konferencija na temu cirkularne ekonomije
Četvrtak, 30. novembar 2023 – Prezentacije akademskih programa u oblasti zaštite životne sredine i cirkularne ekonomije

Izvor: PKS

ENERGETIKA 2023 – ENERGETSKA NEZAVISNOST REGIONA U SVETLU GLOBALNIH POREMEĆAJA – Nova realnost

14.10.2023

solar , paneli , OIE , vetar — Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Tradicionalno međunarodno Savetovanje pod nazivom „ENERGETIKA 2023 – ENERGETSKA NEZAVISNOST REGIONA U SVETLU GLOBALNIH POREMEĆAJA – Nova realnost“ okupilo je više od 300 učesnika, kako domaćih tako i međunarodnih stručnjaka, od 12. do 15. septembra u hotelu MONA na Zlatiboru.

Savetovanje je organizovano kroz četiri panela sa aktuelnim temama i prezentacijom više od 80 naučnih i stručnih radova. Ovo prestižno okupljanje energetskih eksperata pružilo je platformu za interdisciplinarnu diskusiju i razmenu iskustava između nauke i industrije.

Tokom skupa, pažnja je bila usmerena na duboko razmatranje primenjenih i budućih tehnologija, regulatornog okvira i ekonomsko-finansijskog ambijenta u energetici. Takođe, istaknuta je potreba za sagledavanjem globalnih izazova u oblasti energetike i klime.

Pročitajte još:

SAVETOVANJE – KAKO DO ODRŽIVE I PRAVEDNE TRANZICIJE

Savez energetičara naglašava da održiva strategija rasta ne može biti povezana sa eksploatacijom istrošivih resursa, a ovaj koncept je od suštinskog značaja kako za Srbiju, tako i za ceo region. Dodaje se i da postizanje održivosti u energetskom sektoru ostaje trajni cilj, zajedno sa poznatim konceptima sigurnosti isporuke i razvoja konkurentnosti u energetskom sektoru.

Sekretar Saveza energetičara dr Ilija Batas-Bjelić osvrnuo se na vidljive znake klimatskih promena i nemogućnost nastavljanja energetskih politika zasnovanih na lignitu i naveo da u teoriji postoji gotovo beskonačan skup različitih struktura energetskog sistema koji zadovoljava ograničenja održivosti.

“Međutim, u praksi potrebno je odrediti optimalnu trajektoriju prelaska iz stanja neodrživosti u stanje održivosti, a tu su nam od značaja sagledavanja pozitivnih iskustava iz drugih zemalja poput Grčke ili Severne Makedonije za kojima zaostajemo.”, rekao je Batas Bjelić.

Savez energetičara je u toku Savetovanja insistirao na integralističkom pristupu energetici i nastoji da takav racionalan koncept postane osnova i srpskog i regionalnog energetskog sektora i to će nastaviti i u budućnosti.

Četiri panela Savetovanja istražila su novu energetsku realnost Republike Srbije:

„Razvoj moderne energetske infrastrukture u kontekstu potreba za skladištenjem energije“ – Ovaj panel istraživao je dugoročne ciljeve nacionalne energetske tranzicije i dekarbonizaciju energetskog sektora. Poseban fokus stavljen je na varijabilne obnovljive izvore energije, skladišta energije i pametnu energetsku infrastrukturu.

„Sprezanje ključnih energetskih sektora – uočeni problemi i nova rešenja za energetsku tranziciju“ – Ova tema se pozabavila klimatskim promenama i potrebom za promenom energetskih politika, istražujući iskustva drugih zemalja u efikasnoj energetskoj tranziciji.

„Značaj i uloga vodonika u energetskoj tranziciji Srbije“ – Panel se fokusirao na ulogu vodonika u energetskoj tranziciji i potrebu za transformacijom elektroenergetske industrije.

„Energetika i industrija u regionu u svetlu uvođenja cene emisije ugljen-dioksida“ – Panel je analizirao različite državne strategije za ublažavanje klimatskih promena i mehanizam prekograničnog oporezivanja ugljenika (CBAM) koji se uvodi od 2026. godine. Ovaj mehanizam podrazumeva uvođenje poreza na ugljenik na uvoz određenih proizvoda proizvedenih u Srbiji, kao što su električna energija, gvožđe i čelik, cement, đubriva, aluminijum i vodonik.

Na samom kraju Savetovanja, istaknuto je da zemlje Zapadnog Balkana nisu iskazale dovoljno zainteresovanosti za reforme u energetskom sektoru. Ovo je dovelo u pitanje proces dekarbonizacije regiona. Da bi se uspešno ubrzala dekarbonizacija, neophodno je obezbediti formalizovanu, institucionalnu i finansijsku podršku unutar reformisane EU administracije. Ovaj korak je ključan za ostvarivanje održive budućnosti energetskog sektora u regionu.

Izvor: Savez energetičara

Majdanpek dobija novu toplanu na biomasu, pouzdanije grejanje i zdraviju životnu sredinu

14.10.2023

termoelektrana — Foto-ilustracija: Unsplash (Alain Duchateau)

U Majdanpeku su u toku radovi na izgradnji toplane na biomasu, a to je četvrta u Srbiji koja će biti izgrađena u saradnji sa nemačkom razvojnom bankom KfW.

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović rekla je da će ukupna vrednost investicije iznositi 5,5 miliona evra, a da će njenom izgradnjom Majdanpek dobiti sigurno i kvalitetno grejanje, ali i čistiji vazduh i zdraviju životnu sredinu, jer će se u potpunosti izbaciti mazut iz upotrebe u sistemu daljinskog grejanja. Na ovaj način, emisije sumpor-dioksida biće u potpunosti eliminisane, a emisije ugljen-dioksida biće smanjene 93 odsto.

,,Očekujemo da prve količine toplotne energije iz ove toplane budu isporučene već do kraja ove grejne sezone, jer je plan da toplana bude završena u februaru“, rekla je ministarka nakon obilaska gradilišta zajedno sa ambasadorkom SR Nemačke Anke Konrad, ambasadorom Švajcarske Konfederacije Ursom Šmidom i predsednikom opštine Majdanpek Draganom Popovićem.

Pročitajte još:

Ona je zahvalila nemačkoj Vladi i nemačkoj razvojnoj banci KfW na podršci Ministarstvu na projektu „Podsticanje razvoja obnovljive energije – razvoj tržišta biomase u Srbiji’’ ukupne vrednosti 26,75 miliona evra, kao i Švajcarskoj Konfederaciji koja je kao donator podržala projekte izgradnje toplana na biomasu.

„Dogovorili smo se da nastavimo sa gradnjom toplana na biomasu kroz novi program vredan 32 miliona evra. Do sada su tri toplane potvrdile zainteresovanost – Prijepolje, Novi Pazar, Niš – a očekujemo da još nekoliko gradova bude obuhvaćeno ovim programom“, navela je ministarka i dodala da je KfW banka partner Ministarstva i na drugim važnim projektima u energetskom sektoru.

Foto-ilustracija: Pixabay (ustalij_pony)

Kako je naglasila, pored investicija u gradnju novih toplana i energetsku sanaciju javnih objekata, država je obezbedila subvencije i za građane koji žele da unaprede energetsku efikasnost u svojim u domovima, koje mogu pokriti i do 65 odsto troškova ulaganja.

„Više od 200 domaćinstava u Majdanpeku je do sada dobilo subvencije za energetsku sanaciju, a u toku je javni poziv na koji građani mogu da se prijave za subvencije za mere energetske efikasnosti. Za tu namenu su Ministarstvo i opština obezbedili 20 miliona dinara, što je dvostruko više novca nego na prethodnom javnom pozivu. Sve te veće i manje pojedinačne investicije približiće nas i kao državu ostvarivanju naših ciljeva – da budemo energetski nezavisni i da uspešno sprovedeno sprovedemo tranziciju ka čistim izvorima energije“, navela je ministarka.

Ambasadorka SR Nemačke u Srbiji Anke Konrad istakla je da je od 2001. godine Nemačka obezbedila skoro 1,5 milijardi evra za razvoj energetskog sektora u Srbiji.

,,Nastavićemo da podržavamo Srbiju u transformaciji energetskog sektora, a naročito pri prelasku sa fosilnih goriva na obnovljive izvore energije, uz jačanje energetske nezavisnosti i otpornosti“, rekla je Konrad.

Ona je dodala da je u programima koji se odnose na modernizaciju sistema daljinskog grejanja koje podržava Nemačka do sada učestvovalo više od 20 opština u Srbiji, sa oko 250.000 stanovnika.

Ambasador Švajcarske u Srbiji Urs Šmid rekao je da je u dekarbonizaciju sektora daljinskog grejanja ta država uložila pet miliona evra u okviru projekata u kojima su zamenjeni kotlovi na fosilna goriva kotlovima na biomasu.

,,Drago nam je što možemo da kažemo da su radovi u Priboju, Malom Zvorniku, Novom Pazaru već uspešno završeni, a projekat u Majdanpeku podržali smo sa više od 900.000 evra donacije. Ovaj projekat će omogućiti građanima Majdanpeka da imaju koristi od održivog, efikasnog i pouzdanog snabdevanja energentima i obezbediti ekonomski stabilan rad sistema daljinskog grejanja“, rekao je Šmid.

Izgradnja nove toplane izuzetno je značajna za građane Majdanpeka jer će novih 300 domaćinstava dobiti pristup daljinskom grejanju, rekao je predsednik opštine Majdanpek Dragan Popović. On je dodao radovi teku željenom dinamikom i da će izgradnjom ove toplane biti rešen problem grejanja u ovoj opštini.

Energetski portal

1...124125126...1.539 Page 125 of 1.539

PROČITAJTE JOŠ:

Pročitajte još:

PROČITAJTE JOŠ:

Pročitajte još:

PROČITAJTE JOŠ:

Pročitajte još:

PROČITAJTE JOŠ:

Pročitajte još:

PROČITAJTE JOŠ:

Pročitajte još:

U FOKUSU:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 septembar

Events for 30th septembar

Events for 1st oktobar

Events for 2nd oktobar

Events for 3rd oktobar

Events for 4th oktobar

Events for 5th oktobar

Events for 6th oktobar

Events for 7th oktobar

Events for 8th oktobar

Events for 9th oktobar

Events for 10th oktobar

Events for 11th oktobar

Events for 12th oktobar

Events for 13th oktobar

Events for 14th oktobar

Events for 15th oktobar

Events for 16th oktobar

Events for 17th oktobar

Events for 18th oktobar

Events for 19th oktobar

Events for 20th oktobar

Events for 21st oktobar

Events for 22nd oktobar

Events for 23rd oktobar

Events for 24th oktobar

Events for 25th oktobar

Events for 26th oktobar

Events for 27th oktobar

Events for 28th oktobar

Events for 29th oktobar

Events for 30th oktobar

PIŠITE NAM