Sve češće se čuje da su električni automobili naša budućnost, dok pojedini među nama to već uveliko smatraju sadašnošću. Ipak, koliko god bilo podeljenih mišljenja na ovu temu ili potencijalnih razloga zašto oni nisu realna alternativa standardnim vozilima, nije bilo načina da saznam istinu dok se nisam osmelila na sticanje iskustva iz prve ruke. Nisam imala prilike da vozim električni automobil do sad, pa sam rešila da isprobam i saznam kako stoje stvari. S obzirom na infrastrukturu u Srbiji, brinulo me je da li ću moći bez problema da stignem do samog juga Srbije, gde je bilo moje odredište, a brinule su me i razlike u odnosu na konvencionalni automobil na koji sam navikla.

Izabrana ruta za moju prvu test vožnju bila je Beograd–Vranje. Čekao me je put od oko 350 kilometara, a znala sam samo da putovanje električnim automobilom zahteva malo planiranja pre samog puta, pre svega zbog lokacija elektropunjača. Odabrala sam da vozim automobil Hyundai Kona Electric čiji je kapacitet baterije 64 kilovat sata. Planiranje putovanja podrazumeva istraživanje infrastrukturne mreže punjača, gde postoje dva tipa – AC spori i DC brzi punjači. Razlika među ovim punjačima je pre svega u brzini punjenja. DC punjači imaju veću snagu punjenja, odnosno brže napajaju, a njihova snaga može ići čak do 300 kilovata, dok su AC punjači najviše do 22 kilovata i pretežno su kućni punjači, a ima ih i u sklopu hotela i drugih objekata.

U FOKUSU:

• VIŠESTRUKE PREDNOSTI BIOGASA – OD ENERGIJE DO ĐUBRIVA
• OSNAŽIVANJE GRAĐANA DA POSTANU KUPCI-PROIZVOĐAČI SOLARNE ENERGIJE
• ELEKTRODISTRIBUCIJA SRBIJE – IZAZOVI PRIKLJUČENJA PROZJUMERA NA MREŽU

Krenula sam sa Zvezdare, gde u Naučno-tehnološkom parku postoji Charge&GO punjač koji je dostupan korisnicima ovog kompleksa. Kompanija koja upravlja ovim punjačem ima svoju mrežu elektropunjača. U Beogradu oni imaju AC i DC punjače, a saznala sam da u Borči imaju DC punjač snage 75 kilovata. Na nekoliko OMV pumpi u gradu čeka se puštanje u rad DC punjača veće snage. Zato sam napunila bateriju automobila na pomenutom AC punjaču, jer mi je baš taj bio najbliži, i krenula sam put Vranja.

Na 90 kilometara od Beograda zaustavila sam se na Gazprom Petrol pumpi u Velikoj Plani kako bih bila sigurna da ću imati dovoljno struje do hotela u Vranju. Dopunila sam bateriju koja je bila istrošena za svega 12 odsto do ove tačke puta. Na isti način kao što u konvencionalnom automobilu piše potrošnja goriva u litrima, tako u električnom automobilu na kontrolnoj tabli možete pratiti potrošnju struje, koja je iznosila 17 kilovata na 100 kilometara u mom slučaju.

Primetila sam da je vožnja na otvorenom manje ekonomična od vožnje po gradu, suprotno onome što znamo o dizelašima i benzincima. Kako na auto-putu nema mnogo kočenja, Hyundai Kona je vukla više struje, dok u gradu, gde se često koči, baterija se dopunjavala svakim pritiskom papučice. Ovaj princip zove se regenerativno kočenje i znači da se baterija prazni, ali i vraća energiju kočenjem, jer se motor ponaša kao generator i proizvodi struju koju zatim vraća nazad u bateriju. To bi značilo da od gradskih gužvi postoji i određena korist kada vozite ovaj automobil, što je meni bila izuzetno korisna informacija. Dakle, domet varira od 350 kilometara vožnje na otvorenom putu, pa do dva puta većeg dometa, ukoliko je reč o gradskoj vožnji u kojoj uvek ima mnogo kočenja.

U Velikoj Plani sam automobil dopunila do 95 odsto. Sigurno bi me neko sada pitao zašto nisam napunila celu bateriju do kraja, kada sam već prikačena na punjač, međutim postoji logičan i ekonomičan odgovor. Na ovoj lokaciji nalazi se Charge&GO DC punjač snage 50 kilovata. Kako sam imala preko 80 odsto baterije – dopunio se manje od 10 odsto za 20 minuta, jer je snaga kojom se baterija punila pala na tri kilovata, što je bilo dosta sporo. Vrlo važna informacija za nove e-vozače: električni automobil se puni do 80 odsto baterije maksimalnom snagom, a za preostalih 20 odsto snaga punjenja linearno opada, zbog čega sam tu razliku između 86 i 95 odsto baterije punila 20 minuta na DC punjaču, što bi bila situacija i sa bilo kojim drugim modelom automobila „na baterije“.

Sledeća performansa koja upada u oči je startnost automobila, čak i u eko-režimu koji je manje startan od tri ponuđena stila vožnje: eko, komfor i sport. Konvencionalnom automobilu treba vremena da dostigne nivo ubrzanja sa kog električni već započinje  svoju vožnju, budući da ima mnogo veće gubitke energije, poput sagorevanja – čak 70 odsto su gubici, dok su u električnom vozilu 20 odsto gubici, tako da se brže pokreće. Kada već govorimo o ubrzanju, za otprilike sedam sekundi u ovom automobilu možete dostići brzinu od 100 km/h. Postoji mogućnost podešavanja tempomata, ali i limita. U drugoj varijanti možete dodavati gas, ali samo do one brzine koju ste limitirali. Fabrički je automobil podešen na maksimalnu brzinu od 177 km/h, ali to nisam isprobala.

Milica Vučković

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE