Kraljevina Švedska uživa veliki ugled u svetu kao država koja polaže značajnu pažnju na očuvanje životne sredine. Širom ove skandinavske zemlje neprestano se rađaju inovativna i kvalitetna rešenja za zaštitu životne sredine, a švedska vlada se trudi da, kroz niz ulaganja, transfer tehnologija i deljenje primera dobre prakse, podrži i zemlje u razvoju u njihovom nastojanju da poboljšaju kvalitet života. Kraljevina Švedska godišnje donira čak 11 miliona evra Srbiji, od čega se 4 miliona uloži u oblast zaštite životne sredine.

S obzirom na činjenicu da je Švedska napravila značajne pomake kada je u pitanju elektrifikacija saobraćaja, odlučili smo da saznamo više o rezultatima primenjenih metoda od Jana Lundina, ambasadora Švedske u Srbiji.

EP: U Srbiji i širom sveta, Švedska se uzima za primer zemlje sa izuzetno razvijenom ekološkom svešću. Da li je spoznaja o važnosti očuvanja i zaštite okoline deo tradicije i kulture vaše zemlje? Na koji način se ta svest razvija?

Jan Lundin: Ne bih voleo da nagađam, ali činjenica je da su Šveđani navikli da žive u skladu sa prirodom. Imamo mnogo šuma, veliki broj jezera i generalno smo bogati vodama, a volimo da provodimo vreme u prirodi. Mislim da se u tom pogledu Švedska ne razlikuje mnogo od Srbije, jer i ovde ima mnogo zaljubljenika u prirodu. Trenutno je u srpskim medijima aktuelna kampanja ,,Ne prljaj, nemaš izgovor!”, a ja se sećam da je u Švedskoj bilo sličnih akcija početkom sedamdesetih i da se velika pažnja poklanjala problemu otpada. Ali, medijska kampanja je jedno, iako nema sumnje da ona doprinosi jačanju svesti o tome da ne bi trebalo ostavljati smeće za sobom, a sasvim druga stvar je nivo razvijenosti infrastrukture za odlaganje otpada. Ukoliko infrastruktura ne postoji, onda kampanja nema smisla. Ne postoje jednostavna rešenja, a pravi rezultat se postiže kombinacijom jačanja svesti i dobre organizacije.

EP: Jedna od karakteristika za sve skandinavske zemlje, uključujući i vašu, jeste svakodnevno korišćenje bicikla kao prevoznog sredstva. Zašto je bicikl tako popularan širom Švedske?

Jan Lundin: Šveđani su oduvek vozili bicikle. Moj deka je svakodnevno, punih trideset godina, prelazio biciklom 20 kilometara do posla i još toliko nazad, a on nije bio jedini. Možda je jedan od razloga za popularnost bicikala u gradovima i selima u Švedskoj zapravo činjenica da su naša naselja dosta razuđena. Ako posetite neko srpsko selo, posebno u Vojvodini, videćete da mahom svi žive u centru, dok se imanja nalaze u okolini. Nasuprot tome, u švedskim selima kuće su daleko jedna od druge i nalaze se u sredini pojedinačnog imanja, pa je bicikl bio neophodno i uobičajeno prevozno sredstvo sve do duboke zime. U to vreme se smatralo da je zaista bolje i zdravije voziti bicikl. Zahvaljujući ovakvom stavu, bicikli su i danas u masovnoj upotrebi širom zemlje, a i u Stokholmu gde postoji razvijena infrastruktura. Veoma me raduju pomaci koje Beograd polako pravi na planu razvoja infrastrukture za bicikle, premda je ovde brdovitost terena zaista otežavajući faktor.

EP: Da li švedske fabrike automobila proizvode elektromobile? Na koji način se podstiče kupovina električnog vozila?

Jan Lundin: Bilo je pokušaja proizvodnje električnih automobila u Švedskoj, kao i u Norveškoj, ali nijedna fabrika nije uspela dugo da se održi na tržištu. Smatram da je danas teško zaraditi novac na elektromobilima i da to mogu samo veliki proizvođači. Čak ni kompanija Tesla nije ostvarila značajan profit tokom više od deset godina postojanja. Još uvek se čeka na pravi proboj električnih vozila, premda prodaja ovih automobila raste, pre svega u Norveškoj, a donekle i u Švedskoj. Od ukupnog broja automobila u Švedskoj trenutno je oko 3,4 odsto na električni pogon i taj procenat se konstantno uvećava. Država prilikom kupovine elektromobila daje subvenciju od oko 40.000 švedskih kruna, što je nešto više od 4.000 evra. Iako postoje podsticaji za kupovinu električnih vozila, ljudi retko odlučuju da ih kupe jer su ona i dalje veoma skupa i nemaju domet koji može da parira automobilima na benzin ili dizel. Osim toga, dodatni faktor koji može da utiče na efikasnost baterija čine niske temperature u Švedskoj.

EP: Norveška je takođe veoma hladna zemlja, pa je uprkos svemu apsolutni lider u Evropi po udelu električnih automobila u odnosu na ukupan broj vozila. Čime objašnjavate uspeh Norvežana da u tako kratkom vremenskom periodu uspostave potrebnu infrastrukturu za električna vozila?

Jan Lundin: Norveška je donekle toplija od Švedske, ali na severu ove zemlje takođe je izuzetno hladno. I kod njih postoje subvencije za kupovinu vozila na električni pogon, ali ne znam da li su veće od onih koje mi dajemo. Ne bi trebalo zanemariti činjenicu da u Norveškoj bruto nacionalni dohodak iznosi oko 75.000 evra godišnje, a u Švedskoj oko 50.000. Ni jedna od ove dve zemlje nije siromašna, ali je Norveška zaista znatno bogatija. Dobra ekonomska situacija predstavlja neizostavan uslov za kupovinu Tesle, čiji modeli koštaju oko 100 hiljada evra.

EP: Tokom 2014. godine nekoliko švedskih kompanija uspešno je sprovelo testove za električne trajekte. Da li se oni danas upotrebljavaju u javnom prevozu duž kanala i jezera Stokholma?

Jan Lundin: To je bio probni projekat, započet delimično zbog neospornih prednosti električnog pomorskog prevoza kao što su tišina, nulta emisija gasova saklene bašte, čist vazduh i mirnija vožnja. Ekološki prihvatljivi trajekti mogu nam pomoći da imamo čistije gradova i vodu, zdraviji morski ekosistema, zadovoljne putnike i niže cene. Odabrano je nekoliko proizvođaća, čiji su brodovi imali kapacitet od 70 do 100 putnika i mogućnost smanjenja emisije štetnih gasova. To je doprinelo umanjenju operativnih troškova za 30 odsto. Projekat je podržala Švedska agencija za energetiku i on je uspešno realizovan, pa sada postoje planovi za postepeno povećanje broja linija na kojima će putnike prevoziti ovakvi trajekti.

EP: Prošle godine Švedska je najavila izgradnju električnog autoputa – da li znate dokle se stiglo sa ovim projektom?

Jan Lundin: Autoput je u eksperimentalnoj fazi što znači da je izgrađena samo jedna deonica duga 2 km na severu Švedske, između Jevle i Sandvikena. Planirano je da pilot projekat traje dve godine, nakon ćega će se napraviti analiza dobijenih rezultata. Projekat je proistekao iz višegodišnje saradnje Vlade Švedske sa domaćim proizvođačem kamiona Scania i nemačkom kompanijom Siemens. Kamioni sa baterijama koje su danas u upotrebi ne mogu da ostvare velike domete, pa je na kamionima Scania, koji su inače hibridna vozila na biodizel, ugrađena trola pomoću koje se direktno povezuju na elektrodistributivnu mrežu. U Švedskoj inače autobusi i kamioni masovno koriste biodizel. Ovo je samo jedan u nizu pionirskih poduhvata u našoj zemlji u kojima se isprobavaju različita tehnološka rešenja. Postoji ideja i da se distributivna mreža, nalik šinama, ugradi u asfalt.

EP: U Švedskoj su nedavno otpočeli projekti zamene konvencionalnih vozila električnim modelima u javnim preduzećima, pa se sada ovaj tip vozila koristi i u policiji. Kakva je situacija sa ostalim javnim službama i sa gradskim prevozom?

Jan Lundin: U velikom broju opština u Švedskoj koriste se vozila na električni pogon. Naš cilj je da do 2030. godine potpuno prestanemo sa upotrebom fosilnih goriva, i za sada smo na dobrom putu. Švedska policija trenutno isprobava električna kola za gradsku vožnju. Značajan udeo u ukupnom broju električnih automobila (3,4 odsto od ukupnog broja vozila) čine upravo ovakva vozila u javnim službama, verovatno zato što one imaju više resursa nego privatna lica za njihovu nabavku. Šteta je što mi nemamo trolejbuse – to je jednostavna tehnologija, stara, ali funkcionalna. Bilo bi dobro da i kod vas trole i tramvaji ostanu na šinama, ali da struja koju koriste ne dolazi iz fosilnih goriva. Dugoročno gledano, moraju se promeniti planovi u vezi sa upotrebom uglja. Hidroelektrane poput Đerdapa ne predstavljaju problem, kao ni solarna tehnologija. Oduvek me je čudilo što se ovi izvori ne koriste u većoj meri. Ipak, lepa vest je da Srbija ima nekoliko solarnih elektrana i da je u planu izgradnja  novih postrojenja na solarnu energiju.

Kratka biografija Ambasadora Švedske, Jana Lundina: Gospodin Lundin stekao je master diplomu iz pravnih nauka pri Univerzitetu u Stokholmu 1996. godine. Prethodno je diplomirao na Univerzitetu u Upsali, na katedri za slovenske jezike, istočnoevropske  studije i ekonomiju. Pored svog maternjeg jezika, tečno govori deset jezika u koje spadaju srpski, engleski, nemački, ruski, francuski i italijanski. Od 28. jula 2016. godine, gospodin Jan Lundin je (novi) ambasador Švedske u Srbiji, što je njegova treća diplomatska funkcija u našoj zemlji. Pre stupanja na dužnost ambasadora, bio je na poziciji generalnog direktora Saveta baltičkih država (CBSS) i Stalnog međunarodnog sekretarijata.

Intervju vodila: Nevena Đukić

Intervju sa Švedskim Ambasadorom, Janom Lundinom, prvobitno je objavljen u osmom broju biltena Energetskog portala, pod nazivom EKO-MOBILNOST.