Hidroelektrana Brežice, peta od šest hidroelektrana na donjem toku reke Save u Sloveniji, puštena je u rad 2. oktobra 2017. godine.
Izgradnja ove hidroelektrane kapaciteta 45 MW počela je u martu 2014. godine, a troškovi izgradnje procenjuju se na 261 miliona evra. Reč je o elektrani protočno-akumulacionog tipa sa tri kaplan vertikalna agregata.
Planirana godišnja proizvodnja HE Brežice je 161 GWh.
izvor: energetika.ba
Sandra Jovićević
U četvrtak 12. oktobra 2017. godine u prostorijama Vizitorskog centra Specijalnog rezervata prirode „Zasavica” održana je uvodna radionica u okviru projekta EcoWet – Procena ekosistemskih usluga močvarnih ekosistema u prekograničnom području Hrvatska – Srbija, koji finansira Evropska unija u okviru INTEREG IPA programa prekogranične saradnje Hrvatska-Srbija 2014-2020.
Radionici su prisustvovali partneri na projektu Pokrajinski Zavod za zaštitu prirode, Javna ustanova – Agencija za upravljanje zaštićenim prirodnim vrijednostima na području Osječko-baranjske županije, Zeleni Osijek, Pokret gorana Sremske Mirovice, predstavnici upravljača zaštićenih područja – Vojvodina Šume, SRP Palić Ludaš, SRP Karađorđevo, kao i predstavnici brojnih nevladinih organizacija aktivnih na polju zaštite prirode u prekograničnom regionu. Skupu su prisustvovali i studenti i profesori fakulteta za primenjenu ekologiju „Futura”.
Učesnici su imali priliku da se upoznaju sa ciljevima i planiranim aktivnostima na EcoWet projektu, značaju i tipovima ekosistemskih usluga, kao i primerima dobre prakse procene ekosistemskih usluga u Republici Hrvatskoj.
Ovom prilikom su predstavljena i pilot područja na kojima će biti testirana metodologija za procenu ekosistemskih usluga: Bara Trskovača, Bosutske šume i Zasavica u Srbiji, kao i Posebni ornitološki rezervat Podpanj i ribnjaci Donji Miholjac, Severni deo Srednjeg Podunavlja i Spačvanski bazen u Hrvatskoj.
izvor: pzzp.rs
Sandra Jovićević
Kompanija Renault prva je evropska automobilska kompanija koja se posvetila razvoju vozila sa nultom emisijom CO2. Početkom tekuće decenije, u asortiman Renaulta stigla je i prva ponuda električnih automobila – modeli Zoe, Twizy, Kangoo Z.E., Fluence Z.E… S obzirom na to da su podjednako prepoznatljivi, baš kao i druga vozila iz Renaultove game, vrlo brzo postaju popularni na starom kontinentu.
Međutim, kod nas ih još uvek nema, a zbog čega je takva situacija, objasnio nam je Milan Belin, direktor grupe „Renault-Nissan Srbija“.
EP: Na tržištu Republike Srbije kompanija Renault nema u ponudi ni jedno električno vozilo. Zašto je to tako?
Milan Belin: Biznis model koji je kompanija Renault predstavila pri lansiranju električnih vozila na svetsko tržište glasi „električna vozila dostupna svima”. Ovim se podrazumeva da je cilj kompanije da kupac dobije električno vozilo po ceni sličnog modela sa dizel motorom. Da bi se to ostvarilo, neophodno je da postoje dva uslova: zadovoljavajuća subvencija države prilikom nabavke vozila i dobra pokrivenost stanicama za punjenje.
EP: Šta je to što razvijenije zemlje pružaju uvoznicima i kupcima električnih vozila? Koji uslov bi trebalo da se ispuni kako bi se asortiman Renaultovih električnih vozila pojavio u prodajnim salonima u nekoj državi?
Milan Belin: Pored subvencija i rasprostranjenosti punjača, što su osnovni uslovi za plasiranje Renaultovih modela na tržište, gotovo sve razvijenije zemlje daju i dodatne benefite za vlasnike električnih vozila: besplatne putarine, besplatna parking mesta, besplatnu struju… Sve dok Republika Srbija ne investira u razvoj mreža punjača i ne pomogne kupovinu subvencijama, ne postoje adekvatni uslovi za komercijalizaciju na našem tržištu.
„Renault–Nissan alijansa” predstavlja francusko-japansko strateško partnerstvo između imenovanih proizvođača automobila. Kompanije su partneri od 1999. godine, danas imaju gotovo 450.000 zaposlenih i većinski su vlasnici kompanija „Renault Samsung Motors” i „Dacia”. U decembru 2016. godine Alijansa je postala vodeći svetski proizvođač plug-in električnih vozila, sa globalnom prodajom od skoro 425.000 čistih električnih vozila, uključujući i vozila „Mitsubishi Motorsa”, koji je sada deo Alijanse. Globalno najprodavanije električno vozilo Alijanse je Nissan Leaf, ujedno i najprodavaniji električni automobil na svetu svih vremena, sa više od 250.000 prodatih vozila, zaključno sa decembrom 2016. godine.
EP: Renault Zoe bio je na vrhu evropskih top-lista najprodavanijih elektromobila prethodnih meseci, kao i u protekle dve godine. Da li su vam se do sada obraćali zainteresovani kupci za Renaultove elektromobile na domaćem tržištu?
Milan Belin: Interesovanje je svakim danom sve veće, ne samo za Zoe, već i za Kangoo i Twizy. Pored pojedinaca, interesovanje pokazuju i pravna lica, koja bi želela da u svoje vozne parkove dodaju i ovu vrstu vozila.
EP: Šta je primarni razlog da se kupci odluče baš za Renault električne automobile. Kad se uporedite s gigantom kakav je Tesla, u čemu je vaša prednost?
Milan Belin: Modeli koje naša kompanija proizvodi su višenamenski – od porodičnih, preko gradskih, do dostavnih vozila, pa je veća verovatnoća da zadovoljimo širu populaciju.
EP: Ono što se ljubiteljima automobila najviše dopada kod brenda Renault svakako je dizajn. Isto važi i za električne automobile poput modela Zoe, a naročito model Twizy. U čemu je tajna?
Milan Belin: Vrlo je jednostavno – Renaultova električna vozila u potpunosti prate inovativna dizajnerska rešenja koja su ponuđena i u našim ostalim modelima.
EP: Kakve karakteristike poseduju najpopularniji među Renaultovim električnim vozilima – Zoe, Twizy, Kangoo? Koja karakteristika je najveći adut?
Milan Belin: Kangoo ima domet do 200 km, Twizy do 100 km. Naravno, ovo su fabrički podaci, jer realni dometi zavise od mnoštva faktora (načina i uslova vožnje…) Poslednja modifikacija modela Zoe ima domet čak do 400 km.
– Situacija sa plasiranjem Nissan vozila u Srbiji slična je kao i sa brendom Renault. Prvi Nissan električni automobil pojaviće se na domaćem tržištu kada se ispune uslovi za to – rekao nam je gospodin Belin.
EP: Na koje je tehničko-tehnološke karakteristike vozila razvojni sektor u Renaultu trenutno usredsređen?
Milan Belin: Renault se opredelio da u budućnosti razvija isključivo električna vozila, i taj se razvoj ovog trenutka odvija u pravcu jeftinijih baterija sa što većom autonomijom.
EP: I za kraj, imate li poruku za vozače-zagađivače?
Milan Belin: Planeta je jedna i od nas zavisi koliko će priroda moći da izdrži zagađenje koje stvaramo. Gledajte u budućnost, jer mi utičemo na to kakvu ćemo planetu ostaviti našoj deci i svim narednim pokolenjima.
Intervju vodile: Marija Nešović i Vera Rakić
Ovaj intervju prvi put se pojavio u biltenu Energetskog portala pod nazivom EKO-MOBILNOST, objavljenom u julu 2017. godine.
Ministar rudarstva i energetike u Vladi Republike Srbije Aleksandar Antić pustio je u rad revitalizovani hidroagregat A1 u Hidroelektrani “Đerdap 1”, koji će sada, uz 10 odsto veću snagu, narednih 30 godina raditi u punom kapacitetu.
Antić je tom prilikom istakao da je država u obavezi da revitalizuje sve agregate, tako da su do sada obnovljeni A1, A4, A5 i A6, zahvaljujući čemu smo dobili približno 60 MW nove snage.
Prema njegovim rečima, kroz revitalizaciju “Đerdapa 1” dobila se jedna nova hidroelektrana, što je od kapitalnog značaja za našu elektroprivredu.
Međutim, kako je rekao, zbog teškog perioda loše hidrologije u ovoj godini proizvodnja u hidrosektoru je 20 odsto manja u odnosu na 2016, ali je zato od početka godine proizvedeno više od 700.000 tona uglja više u poređenju sa istim prošlogodišnjim periodom.
Ministar je naglasio da će se u narednim mesecima nastaviti sa maksimalno angažovanim radom i pred nama je sigurna zima u kojoj će se obezbediti puno snabdevanje svim energentima, jer postoji puna koordinacija rada svih energetskih kompanija u Srbiji.
Vršilac dužnosti direktora “Elektroprivrede Srbije” Milorad Grčić precizirao je da je u projekat revitalizacije, koji je započeo pre više od dve godine, uloženo 32 miliona evra.
Hidroelektrana “Đerdap 1”, koja je sa radom počela 1970. godine, ima šest hidroagregata, od kojih su do sada revitalizovana četiri.
Kompanija Elicio završila je izgradnju vetroparka Malibunar koji će se sastojati od četiri turbine ukupnog kapaciteta 8 MW.
Očekivana proizvodnja vetroelektrane Malibunar je 25 GWh godišnje, što će biti dovoljno za snabdevanje 7.200 domaćinstava, čime će istovremeno emisija CO2 biti smanjena za oko 16.000 tona godišnje.
Ukupna vrednost investicije, koju je kompanija Elicio uložila u vetropark Malibunar, iznosi 14 miliona evra, od čega je 9,8 miliona evra pribavljeno iz kredita UniCredit banke. Početak probnog rada planiran je za novembar ove godine, a rad u punom kapacitetu početkom sledeće godine.
Uporedo sa vetroparkom Malibunar, od 2010. godine, kompanija je razvijala vetropark Alibunar, čija izgradnja je počela u junu ove godine. Vetroelektrana Alibunar imaće 21 turbinu, sa ukupnim kapacitetom od 42 MW. Ukupna vrednost investicije je 80 miliona evra, od čega je 19,1 obezbeđeno od IFC grupacije Svetske banke, a 40 miliona od komercijalnih banaka, dok ostatak od više od 20 miliona evra obezbeđuje kompanija Elicio.
Lokacije Malibunar i Alibunar izabrane su kao najoptimalnije lokacije za vetroparkove u košavaskom području Južnog Banata, a nakon preciznih istraživanja terena i merenja kvaliteta i brzine vetra, koji je utvdrila i Studija Atlas vetrova.
Takođe, osnovna načela rada kompanije Elicio su u skladu sa najvišim standardima zaštite životne sredine i dobrog odnosa sa lokalnom zajednicom. U tom cilju urađena su brojna istraživanja o uticaju na floru i faunu, kao i merenja buke. Lokalna zajednica redovno je obaveštavana o svim aktivnostima u vezi sa vetroparkovima, a takođe ova društveno odgovorna kompanija, pomaže opštinu u kojoj radi.
Kompanija Elicio, član belgijskog industrijskog giganta Nethys, vlasnik je i izvršilac projekta izgradnje vetroparkova Alibunar i Malibunar.
U okviru projekta Sanacija javne rasvete grada Zenice, koji podrazumeva smanjenje potrošnje električne energije za javnu rasvetu, ostvarenje značajnih ušteda sredstava za redovno održavanje javne rasvete i povećanje kvaliteta rasvjete, na šetalištu u Zenici postavljena je nova LED rasveta.
Zamenom zastarelih rasvetnih tela ostvariće se značajne uštede, jer je snaga starih svetiljki bila 6,64 kW, dok snaga novih svetiljki iznosi 1,6 kW uz značajno povećano iskorišćenje energije.
Ukupna vrednost radova iznosi oko 32.000 KM, od čega je gradska uprava Zenice učestvovala sa oko 60 odsto sredstava, dok je ostatak projekta sufinansiralo Federalno ministarstvo životne sredine i turizma BiH.
izvor: energetika.ba
Sandra Jovićević
Ministarstvo ekonomije Crne Gore juče je započelo implementaciju programa Energy Wood III, koji građanima omogućava da apliciraju za beskamatne kredite u iznosu do 3.500 evra, sa periodom otplate do 5 godina, za kupovinu i ugradnju sistema za grejanje, tj. peći i kotlova, na moderne oblike biomase (pelet i briket).
Zainteresovani građani za beskamatne kredite mogu aplicirati kod banaka koje su partneri na programu: Atlas banka, Hipotekarna banka, NLB banka i Prva banka. Kompanije koje su stekle status kvalifikovanog distributera/instalatera i koje će biti zadužene za prodaju, ugradnju, puštanje u rad i održavanje sistema za grjanje (peći i kotlova) su: Energy Team (Podgorica), Energos (Pljevlja), Home systems (Podgorica), Mikromont (Bijelo Polje), Plam inženjering (Podgorica) i Veneta Plamen (Podgorica).
U prethodne dve faze ovog programa, koje su realizovane uz podršku luksemburške agencije za razvojnu saradnju, odnosno na osnovu granta Vlade Kraljevine Norveške, ugrađeno je ukupno 775 sistema za grejanje na pelet i briket širom Crne Gore.
Pored obezbeđivanja povoljnih beskamatnih kredita za građane za ugradnju sistema za grjanje na moderne oblike biomase, ciljevi programa Energy Wood III su postizanje ekonomskih i energetskih ušteda kroz uvođenje visoko-efikasnih tehnologija, doprinos smanjenju emisija štetnih gasova kroz korišćenje energenata koji imaju manje štetan uticaj na životnu sredinu, stvaranje tržišta za veću upotrebu sistema za grjanje na moderne oblike biomase.
izvor: mek.gov.rs
Sandra Jovićević
Agencija za zaštitu životne sredine učestvovala je na Sednici Nacionalnog FEE Saveta u Srbiji (FEE – Fondacija za obrazovanje o životnoj sredini.
Na sastanku je analiziran Izveštaj o statusu sprovođenja FEE programa: Mladi eko-reporteri, Eko-škole, Plava zastava i Zeleni ključ. Na osnovu predstavljanja dosadašnjih aktivnosti u implementaciji programa Eko-škole i vaspitno-obrazovnih ustanova koje stiču/obnavljaju status Eko-škole, verifikovana je odluka da se predloženim vaspitno-obrazovnim ustanovama dodeli status međunarodne Eko-škole jer ispunjavaju kriterijume za sticanje statusa međunarodne Eko-škole.
Sednica je održana 12. oktobra 2017. godine u Beogradu, u organizaciji Ambasadora održivog razvoja i životne sredine.
izvor: sepa.gov.rs
Sandra Jovićević
Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan i ministar državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić sastali su se u Palati Srbije sa privredno-političkom delegacijom savezne države Merilend iz SAD, na čelu sa državnim sekretarom Merilenda, g-dinom Džonom Vobensmitom.
Ministar Trivan rekao je da saradnja savezne države Merilend iz SAD i Srbije nije samo politička, nego i privredna. Ministar Trivan, istakao je da će delegacija imati priliku tokom svog boravka u Srbiji da se upozna sa našim problemima u ovoj oblasti i da će predstavnici američkih kompanija, koje su u sastavu delegacije, razgovarati sa predstavnicima naših kompanija radi unapređenja razvoja zaštite životne sredine u Srbiji.
Ministar Trivan dodao je da je Srbiji potrebna stručna pomoć u oblasti životne sredine i zato je poseta privredno-političke delegacije iz Merilenda veoma značajna za našu zemlju, kako zbog transfera modernih i čistih tehnologija, tako i zbog potrebe da Srbija brže i bolje reši ova pitanja. Investicije u zaštitu životne sredine nisu trošak već prilika za bolji život naših građana, naglasio je ministar zaštite životne sredine Goran Trivan.
Ministar Ružić rekao je da Srbija nedovoljno brine o svojoj životnoj sredini, te da su ovakve razmene iskustava i prenos znanja koje dobijamo posetama stranih delegacija uspešnijih u ovoj oblasti dragocene za našu zemlju. Takođe istakao je da je dobro što Srbija ne odustaje od pristupanja Evropskoj uniji jer upravo među EU standardima koje ćemo primeniti u našoj zemlji nalaze se i oni koji se tiču zaštite životne sredine, a koji će doprineti kvalitetnijem životu naših građanki i građana i očuvanju naše okoline.
izvor: ekologija.gov.rs
Sandra Jovićević
Ministar zaštite životne sredine u Vladi Republike Srbije Goran Trivan izjavio je da će se proces ulaganja u zaštitu životne sredine u Srbiji intenzivno nastaviti i u narednom periodu i to pre svega u sektoru upravljanja otpadom i u oblasti energetske efikasnosti.
Trivan je na konferenciji Trade Winds u Privrednoj komori Srbije, kojoj je prisustvovala i privredno-politička delegacija Savezne države Merilend iz SAD, istakao da je ulaganje u ovaj sektor veoma značajno, a da očekivane i neophodne investicije iznose 14 milijardi dolara. Svako ko dođe da posluje u Srbiji, investira i u čitav region. Srbija politikom koju vodi otvara vrata u čitavom okruženju, naglasio je on i dodao da će se investiranjem u ovu oblast otvoriti nekoliko hiljada novih radnih mesta.
Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež naveo je da su američke kompanije investirale četiri milijarde dolara u Srbiju jer je naša zemlja postala poželjna i stabilna investiciona destinacija, koja, preko Sporazuma o slobodnoj trgovini, ima pristup tržištu od više od milijardu ljudi. On je rekao da je zaštita životne sredine, uz IT, farmaceutsku i auto-industriju, novo polje potencijalne saradnje i oblast u kojoj se očekuje novi talas američkih ulaganja u Srbiji. Američkih investitora u Srbiji je iz godine u godinu sve više i njihov doprinos kroz proizvodnju, izvoz i zapošljavanje sve je veći. Prema američkim izvorima, ukupna ulaganja tamošnjih kompanija u Srbiji iznose približno četiri milijarde dolara, ponovio je Čadež.
Ambasador SAD u Srbiji Kajl Skot naglasio je da će SAD i dalje graditi dobre odnose sa Srbijom, kako bi ta zemlja postala jedan od deset najbitnijih partnera Srbiji. Takođe, Skot je podsetio na to da je samo prošle godine trgovinska razmena sa našom zemljom iznosila 500 miliona dolara. On je takođe predstavio na skupu nekoliko međunarodnih kompanija iz Amerike, čiji su predstavnici prisutni u Srbiji i koji će u narednim danima imati sastanke sa srpskim privrednicima.
Na skupu u PKS prisustvovali su predstavnici 20 kompanija iz Srbije iz poljoprivrednog i prehrambenog sektora, mašinske industrije, medicinske privrede, kao i predstavnici trgovinskih lanaca i distributerskih kuća.
Trade Winds je najveća godišnja trgovinska misija Vlade SAD, koja ima za cilj da kompanije iz te zemlje upozna sa potencijalima za saradnju sa drugim tržištima.
izvor: srbija.gov.rs
Sandra Jovićević
Ministar rudarstva i energetike u Vladi Republike Srbije Aleksandar Antić ocenio je nakon potpisivanja ugovora o finansiranju vetroparka sa kompanijom iz Ujednjenih Arapskih Emirata da je vetropark u Čibuku najveći projekat te vrste u Evropi i najveća pojedinačna privatna investicija u Srbiju.
Antić je naveo da je reč o velikom projektu za Banat i za Srbiju, o vetroparku snage 158 megavata što je otprilike 32 procenata ukupnih naših projekata iz energije vetra. Dobili smo projekat koji garantuje da će Srbija do 2020.godine povećati učešće obnovljivih izvora energije na 27 odsto naše ukupne potrošnje, rekao je Antić. Prema njegovim rečima, potpisivanje ugovora predstavlja izuzetan događaj za budućnost našeg energetskog sektora i dokaz da je Srbija napravila tehnološki iskorak i da ulazi u korak sa razvijenim državama zapadne Evrope. Vlada Srbije je napravila pionirske korake kad su u pitanju obnovljivi izvori, stigli smo do nekih stotinak megavata iz svih izvora, rekao je Antić. On je zahvalio predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću koji mu je pružio podršku kao ministru da ovakvi projekti zažive i da dobiju širu društvenu podršku. Verujem da sa ovim projektom naš energetski sektor i naša energetska budućnost dobijaju potpuno novu dimenziju i da možemo slobodno da kažemo da smo obezbedili energetsku budućnost Srbije, istakao je on.
Ministar rudarstva i energetike je objasnio da je reč je o projektu koji je razvila kompanija “Masdar” iz Ujedinjenih Arapskih Emirata koja se bavi novim energijama. To je još jedan dokaz izuzetnih odnosa Srbije i Emirata koji su posledica izuzetnog odnosa koji postoji među liderima naših zemalja. Uspeli smo da dobre političke odnose pretočimo u jedan značajan projekat, poručio je ministar rudarstva i energetike. Antić se zahvalio partnerima iz Ujedinjenih Arapskih Emirata koji su razvojem ovog projekta pokazali koliko veruju u Srbiju, kao i to da je Srbija postala sigurna tačka u Evropi za investiranje.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je danas potpisivanju kreditne linije za izgradnju vetroparka u Čibuku, povrsine 37 kvadratnih kilometara, najvećeg komercijalnog projekta u oblasti energije vetra u Srbiji i regionu zapadnog Balkana.
Vetropark snage 158 megavata koji će se sastojati od 57 turbina i proizvoditi do 457 gigavatčasova električne energije godišnje, čiji zavrsetak se planira do kraja 2018. godine, biće najveći komercijalni projekat u oblasti energije vetra u Srbiji i regionu zapadnog Balkana. Od projekta se očekuje da ce dovesti električnu energiju u priblizzno 113.000 domaćinstava i da će smanjiti emisiju gasova za više od 370 hiljada tona ugljen dioksida godišnje. Vetropark Čibuk 1 doprineće otvaranju 400 radnih mesta tokom izgradnje, kao i izgradnju 50 kilometara novih puteva.
Kreditna linija potpisana je između kompanije Vetroelektrane Balkana D.O.O Beograd i Međunarodne finansijske korporacije (IFC) i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD).
izvor: srbija.gov.rs
Sandra Jovićević
Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan i ministar državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić sa delegacijom savezne države Merilend iz SAD, sastali su se sa predsednicom Vlade Repubike Srbije, Anom Brnabić.
Ministar Trivan, rekao je da je poseta delegacije iz Merilenda veoma značajna za napredak Srbije u oblasti zaštite životne sredine. Saradnja sa saveznom državom Merilend iz SAD, koja je započeta posetom ministra Trivana SAD-u već sad ima značajne rezultate. Svako ko dođe u Srbiju, ima šansu da investira i u ceo region. Srbija svojom politikom i ekonomskom politikom koju vodi, otvara vrata u čitavom okruženju, rekao je ministar.
Srbija je na dobrom putu u ovoj oblasti što dokazuje da je 20 kompanija zainteresovano za ulaganje u zaštitu životne sredine Republike Srbije. Investicije su neophodne da bi se taj razvoj nastavio i da život građana naše zemlje bude bolji istakla je predsednica Vlade Republike Srbija, Ana Brnabić. Ona je dodala da Srbija ima dobre bilateralne odnose sa SAD i saradnja sa saveznom državom Merilend je još jedan dokaz dobrih odnosa i napretka naše zemlje.
Saradnja američkih kompanija sa kompanijama iz Srbije rezultiraće rešavanjem mnogih pitanja koje imamo u ima u ovoj oblasti. Potrebna nam je modernizacija tehnologije, razmena iskustava, jačanje dijaloga i saradnje Srbije i SAD. Najviši predstavnici države Merilend, predstavili su kapacitete Merilenda i napore koje preuzimaju na planu zaštite životne sredine. Savezna država Merilend i Republika Srbija imaju istu ideju, a to je da poboljšaju život građana, a razvoj u oblasti zaštite životne sredine je jedan od najbitnijih puteva ka tome.
Ova oblast je neopterećena hipotekama prošlosti što daje veliki prostor i mogućnosti američkim kompanijama koje posluju u oblasti zaštite životne sredine, da rade i razvijaju svoje poslovanje u Srbiji, što predstavlja zajednički interes. Kompanije iz savezne države Merilend doneće „zelene“ tehnologije i investirati u oblasti u kojima Srbija ima najviše izazova, u preradu otpadnih voda, preradu otpada i u remedijaciji zemljišta.
izvor: ekologija.gov.rs
Sandra Jovićević
Agencija za zaštitu prirode i životne sredine Crne Gore i Ekološki pokret ,,Ozon“ počinju sa realizacijom kampanje ,,Arhus karavan“, koja je produkt plana strateškog partnerstva ovih institucija posvećenih primeni i promociji Arhuske konvencije u Crnoj Gori, kao jednog od najznačajnijih novijih međunarodnih ugovora u oblasti životne sredine, koji povezuje ljudska prava sa procedurama i instrumentima politike i prava u oblasti životne sredine
U okviru Agencije za zaštitu prirode i životne sredine funkcionišu dva Arhus centra u Podgorici i Beranama, a Arhus centar Nikšić je organizaciona jedinica Ekološkog pokreta ,,Ozon“ od novembra 2011. godine, pa je ideja za Arhus karavan potekla zbog potrebe unapređenja interakcije sa građanima koji bi trebalo da budu ključni korisnici usluga koje ovi centri pružaju u delu informisanja javnosti, učešća u procesu donošenja odluka po pitanjima životne sredine kao i pravne zaštite u slučaju povrede navedenih prava.
Arhus centrima Agencije i Ozona u ovoj kampanji priključiće se i Arhus centar Pljevlja, koji je uspostavila nevladina organizacija Ekološko društvo ,,Breznica“ iz Pljevalja , čime će se uticati na bolju vidljivost mreže Arhus centara u Crnoj Gori.
Plan je posetiti sve opštine, obići ekološke crne tačke ali i uređena postrojenja koja se prepoznaju kao primeri dobre prakse, razgovarati sa građanima, lokalnim upravama, medijima, svima koji pokažu interesovanje i odgovornost da doprinesu unapređenju kvaliteta životne sredine u Crnoj Gori.
Prva radna poseta biće upriličena u utorak 17. oktobra opštini Bar, kada će Arhus karavan posjetiti Regionalnu sanitarnu deponiju ,,Možura“ i preduzeće ,,Hemosan d.o.o.“ a akcenat će biti na pravilnom upravljanju komunalnim i opasnim otpadom, mogućnostima za reciklažu i upoznavanje sa radom ovih postrojenja.
Posebna vrednost Arhus karavana je i edukativni sadržaj, pa će uz zaposlene u Agenciji za zaštitu prirode i životne sredine i Ozonu, studenti Metalurško-tehnološkog fakulteta, Univerziteta Crne Gore, sa odseka za zaštitu životne sredine i polaznici programa Škola humane ekologije i Škole ekološkog aktivizma, imati priliku da nadograde svoja teorijska znanja i ostvare kontakte sa relevantnim stručnjacima, čime će se uticati na stvaranje kvalitetnih kadrova koji će u budućnosti biti uključeni i u proces pregovora u poglavlju 27.
izvor: ozon.org.me
Sandra Jovićević
Potpredsednik Vlade Republike Hrvatske gospodin Predrag Štromar učestvovao je na konferenciji Pametne jedinice lokalne samouprave i energetski efikasne industrije koja se u organizaciji Delegacije Kraljevine Danske održava u Hotelu Dubrovnik u Zagrebu.
Gospodin Štromar izjavio je da je za investicije u energetsku obnovu osigurano 2,3 milijarde kuna bespovratnih sredstava iz fondova EU, što je zapravo oko 5 milijardi kuna ukupnih investicija. On je dodao i da bi ovaj skup trebalo da bude podsticaj i pomoć za stalnim unapređenjem znanja, kvalitetnoj saradnji i boljem poslovanju, u cilju privrednog rasta i održivog razvoja, a posebno kvalitetnijeg života svih sugrađana.
Cilj konferencije bio je inspirisanje razvoja lokalnih jedinica samouprave, a program se sastojao od tematskih panel diskusija hrvatskih i danskih predstavnika lokalnih jedinica samouprave i preduzeća, primera iz prakse i razmene iskustava.
izvor: mgipu.hr
Sandra Jovićević
Daimler grupa namerava da do 2019. godine izgradi pet novih postrojenja za proizvodnju električnih baterija za svoje automobile.
Fabrike će biti locirane na tri kontinenta, tri će biti u Nemačkoj, a po jedna u SAD i Kini. To će nemačkom proizvođaču s jedne strane omogućiti da brzo i efikasno reaguje na zahteve tržišta, a s druge da svoje baterije prodaje drugim proizvođačima.
Da bi se taj plan sproveo u delo biće potrebna investicija od preko milijardu evra.
Iako širi svoje kapacitete za proizvodnju baterija, litijum-jonske ćelije će biti nabavljane od drugih proizvođača.
Prva i druga fabrika (koja je trenutno u procesu izgradnje) će biti locirane u Kamnecu, dok će treća biti izgrađena u Štutgartu. Daimler grupa je nedavno najavila investiciju od milijardu dolara za izgradnju pogona u Alabami, a peto postrojenje će biti u Pekingu.
(izvor: Seebiz)
Povodom Svetskog dana borbe protiv fosilnih goriva, ispred zgrade Vlade Republike Srpske aktivisti Centra za životnu sredinu su performansom prikazali jasno šta očekuje Bosnu i Hercegovinu u narednih 30 godina, ukoliko vlade i dalje nastave sa politikom ulaganja u fosilna goriva.
,,Zemlje Evropske unije sistematski prilaze rešavanju ove problematike i konkretne akcije prikazuju da njihova obećanja ne stoje samo na papiru. Ciljevi za 2050. godinu jasno nalažu 100% dobijanja energije iz obnovljivih izvora’’, izjavila je Duška Kudra, Koordinator programa Energija i klimatske promene.
Brojne studije pokazuju neisplativost ulaganja u termoelektrane, koje su preopterećujuće za ekonomiju države, stvaraju troškove medicinskih tretmana zbog bolesti koje izaziva emisija sagorenog uglja, a uticaj na životnu sredinu i klimu je nesaglediv.
Dok političari i investitori kao glavne argumente za nastavak ulaganja u ugalj ističu nova zapošljavanja, izvoz električne energije i ekonomsku stabilnost države, gubitke najviše osete građani. Ako pogledamo postupke naših ministarstava vidi, se da uopšte ne pridaju značaj devastaciji prirode niti životima stanovnika koji su svakodnevno izloženi uticaju njihovih pogrešnih političkih odluka, kažu aktivisti.
,,Činjenica je da je Bosna i Hercegovina pristupanjem Energetskoj zajednici želela izgraditi ugled ozbiljne zemlje sa visokim tendencijama razvoja, ali sa druge strane ne želi ispunjavati svojeobaveze i ciljeve? Mislimo da je to krajnje licemerno ponašanje prema građanima, koji trpe sva zagađenja i urušenja kvaliteta života’’, zaključuje Duška Kudra.
Rezultati online ankete koju su aktivisti sproveli u Gacku pokazuju da se 83% građana izjasnilo da se guše u zagađenju koje prouzrokuje termoelektrana Gacko, a sporazumi i planovi za izgradnju novih termoelektrana se sumanuto i neplanski donose, bez da građani imaju mogućnost da izraze svoje mišljenje.
Nove termoelektrane koje su planirane u Gacku, Tuzli, Banovićima, Ugljeviku, Tomislavgradu i Kamengradu, te ponovna najava da je Shell zainteresovan da istražuje naftu u Federaciji BiH pokazuje nespremnost vlada da se se okrenu energetskoj tranziciji.
(CZZS.org)
Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs
©2024 www.energetskiportal.rs
