Zahvaljujući višedecenijskom ulaganju u zdravstveni sektor i zaštitu životne sredine Finska se danas nalazi u samom vrhu uporednog spiska zemalja sa najrazvijenijim standardima zaštite životne sredine i zdravstvene tehnologije. U razgovoru sa Pertijem Ikonenom, finskim ambasadorom u Srbiji, saznali smo kakve mere su Finci primenjivali da bi razvili “ekološko zdravlje” koje podrazumeva multidisciplinarni pristup primenjen radi očuvanja ravnoteže između ekologije i ljudskog zdravlja i obuhvata brojne oblasti uključujući reciklažu i energetsku efikasnost.

EP: Da li je efikasna finska politika u oblasti zaštite životne sredine rezultat primene striktnog zakonodavstva EU ili postoje određene specifičnosti u njihovoj primeni u vašoj zemlji?

Perti Ikonen: Finska zaista zauzima visoko mesto na međunarodnim rang listama. Radi ilustracije mogu dati jedan primer – prema indeksu zaštite životne sredine (EPI) u 2016, Finska je najzelenija zemlja na svetu. Iako smo mi dobro poznati po tome da poštujemo pravila i propise, uključujući i zakonodavstvo EU, briga o životnoj sredini je takođe nama prilično svojstvena. Priroda u našem, nordijskom regionu veoma je osetljiva na promene, naročito u Laponiji, najsevernijem delu zemlju, gde se priroda sporo oporavlja od bilo kakve štete. Teže je i skuplje popraviti bilo kakvu štetu koja je učinjena našoj prirodi, nego je sprečiti, pa je zato potreban odgovarajući zakonodavni okvir za zaštitu osetljivog okruženja u kom živimo.

EP: Da li je u vreme pridruživanja Finske Evropskoj uniji bilo neophodno voditi intenzivne kampanje o važnosti zaštite životne sredine kao načina za očuvanje i unapređenje zdravlja nacije?

Perti Ikonen: Zaštita životne sredine u Finskoj ima dužu istoriju od našeg članstva u EU. Zaštita životne sredine utemeljena je u međunarodnom pokretu očuvanja prirode šezdesetih godina koji je nastao kao reakcija na tadašnje povećanje zagađenosti vode i vazduha. Ministarstvo za zaštitu životne sredine, sa svojim odeljenjima fokusiranim na specifične aspekte politike očuvanja prirode, osnovano je 1983. godine, dakle dvanaest godina pre nego što je Finska pristupila EU. Takođe, naša zemlja je ograničena u smislu prirodnih resursa što je uticalo na to da uvek budemo usmereni na očuvanje prirode i postizanje što veće dobiti korišćenjem što manje resursa. Na primer, korišćeni papir se sakuplja u Finskoj gotovo čitav vek i danas je stopa recikliranja 93 odsto. U mnogim drugim zemljama ova praksa je tek u začetku.

EP: Vaša zemlja pruža brojne dobre primere u oblasti zaštite prirodnog okruženja. Koji je ključni pristup održavanju ekološke ravnoteže i ekološkog zdravlja a da se pri tom ne ugrožava ekonomski rast?

Perti Ikonen: Održivost i ekonomski rast su prilično međusobno povezani i trebalo bi ih posmatrati kao neodvojivu celinu. Prema nedavnoj studiji, Finci veruju da će u buduć- nosti domaće kompanije biti najuspešnije u održivim tehnologijama u oblasti zaštite životne sredine, zdravstvenoj tehnologiji i šumarskoj industriji. Već sada je „čista“ tehnologija jedan od kamena temeljaca naše ekonomije. Finske kompanije su globalni lideri u energetskoj efikasnosti, čistim industrijskim procesima i bioenergiji.

U ekstremnim klimatskim uslovima u našoj zemlji, inovativno razmišljanje oduvek je igralo važnu ulogu. U Globalnom Inovacionom Indeksu Čistih Tehnologija, Finska je zauzela drugo mesto. Jedan od primera naših inovacija u čistim tehnologijama je biogorivo proizvedeno od ostataka drvne industrije. Evo još jednog primera: 38 odsto finske energije proizvedeno je iz obnovljivih izvora a nacionalni cilj iznosi 50 odsto električne energije iz obnovljivih izvora do 2030. godine. Ovaj ambiciozni cilj pruža mnoge poslovne mogućnosti kompanijama koje se bave proizvodnjom i distribucijom energije iz obnovljivih izvora, kao i proizvodima i uslugama vezanim za ove izvore energije.

EP: Kako je Vaša zemlja postigla sklad između očuvanja prirode i zadržavanja zemljišta za brojne potrebe čoveka?

Perti Ikonen: Zadržaću se na šumarskom sektoru koji je jedan od glavnih oslonaca naše ekonomije. Danas u Finskoj šumarska industrija donosi više od 20 odsto prihoda od izvoza i najveći je poslodavac, naročito u unutrašnjosti zemlje. To je razumljivo jer je Finska najšumovitija evropska zemlja, sa više od 70 odsto zemljišta pokrivenog šumama. Kao rezultat održivog šumarstva, šumski resursi rastu jer prirodni rast šuma nadoknađuje i premašuje količinu posečenog drveta. Osim toga, 3 miliona hektara šuma, što čini 13 odsto ukupne površine prekrivene šumama, nalazi se pod zaštitom države ili može da se koristi u ograničenoj meri.

EP: Finski zdravstveni sektor je napredovao brže nego mnogi drugi sektori poslednjih godina. Šta je uticalo na ogroman progres u ovom sektoru?

Perti Ikonen: Istraživanje i razvoj ovde igraju presudnu ulogu i to je nešto što smo veoma ozbiljno shvatili u Finskoj, ne samo u zdravstvenom sektoru, nego uopšte. Značaj istraživanja i razvoja takođe se odražava u stepenu i raznovrsnosti finansiranja koje dolazi i iz privatnog sektora i iz vlade. U 2014. godini 3,17 odsto BDP-a Finske korišćeno je za troš- kove istraživanja i razvoja, što je najveći procenat ulaganja u ove procese od svih 28 država članica EU. Odmah zatim slede skadinavske zemlje – Švedska i Danska.

Zahvaljujući posvećenosti istraživanju, Finska je u sektoru zdravstvene zaštite stekla impresivnu reputaciju zahvaljujući našim brojnim svetski priznatim naučnicima i revolucionarnim metodama lečenja raznih bolesti. Finska je postala jedna od vodećih zemalja u svetu po pitanju pružanja zdravstvenih usluga kao što je dijagnostika, lečenje i nega. Trenutno sektor zdravstva privlači i značajan broj međunarodnih investicija, naročito globalnih farmaceutskih i medicinsko-tehnoloških kompanija, investitora i privatnih fondova.

EP: Diplomatska misija Finske u Srbiji organizuje lokalno takmičenje Slush od 2015. godine, pružajući lokalnim startapovima priliku da predstave projekte u oblasti održivog razvoja. Koju vrstu pomoći domaće startap kompanije sa inovativnim idejama mogu da očekuju?

Perti Ikonen: Finska podržava inovacije i startap ekosistem u Srbiji. Zbog toga treću godinu zaredom, ambasada Finske u saradnji sa Fondom za inovacionu delatnost Srbije organizuje lokalno takmičenje za startapove. Svaka od tri kompanije koje su ušle u užu konkurenciju ovogodišnjeg konkursa Slush nudi rešenja u skladu sa ciljevima održivog razvoja koje su Ujedinjene nacije usvojile 2016. godine. Prvi put ove godine, sve tri kompanije koje su ušle u užu konkurenciju učestvovaće u programu Global Impact Accelerator i na Slush konferenciji u Helsinkiju krajem novembra i početkom decembra.

Program Akcelerator pruža šansu lokalnoj startap kompaniji da unapredi svoje veštine i poslovni model i pripremi kompaniju za predstavljanje svoje ideje na konferenciji Slush koja predstavlja najveći tehnološki skup u Severnoj Evropi. Ove godine će se okupiti više od 17.000 stručnjaka koje se bave inovacijama, stratapovima i tehnologijama. Konferencija nudi sjajnu priliku srpskim kompanijama da se povežu sa globalnim startap ekosistemom, investitorima i potencijalnim partnerima. To su prepoznale i srpske kompanije koje će ove godine prisustvovati konferenciji Slush i na taj način maksimalno iskoristiti ovu jedinstvenu priliku.

Voleli bismo da se relevantne srpske institucije u ovom sektoru više uključe. Do sada smo uspeli da uspostavimo dobru saradnju sa Fondom za inovacionu delatnost i Ministarstvom za inovacije i tehnološki razvoj. Prošle godine, srpski stručnjaci imali su priliku da upoznaju najbolje prakse relevantnih finskih institucija tokom studijske posete Finskoj u okviru programa TAIEX. Ove godine Ministarstvo za inovacije i tehnološki razvoj razmatra učešće na konferenciji Slush. Svi preduslovi za stvaranje efikasnog inovativnog ekosistema u Srbiji postoje i Finska je tu da pomogne u ovom procesu.

EP: Osim ovog što smo pomenuli, kakve još aktivnosti ambasada preuzima u promociji regionalne saradnje i razvojnih projekata za očuvanje klime?

Perti Ikonen: Finska 2017. godine slavi 100 godina nezavisnosti, a Ambasada organizuje brojne događaje koji obeležavaju ovu specijalnu godinu u Srbiji, Crnoj Gori i Makedoniji. Važno je napomenuti da nas podržava 18 partnerskih kompanija u organizovanju različitih projekata i događaja tokom cele godine. Jedan od mojih omiljenih projekata je sadnja drveća u brojnim gradovima širom Srbije. Radujemo se što ćemo nastaviti sa ovim projektom i sledeće godine i što ćemo ga sprovesti i u Crnoj Gori i Makedoniji.

Finske kompanije su sjajan primer odgovornih, ekološ- ki prihvatljivih i održivih preduzeća sa visoko razvijenom društvenom i korporativnom odgovornošću. U septembru smo organizovali seminar o “Održivom i inovativnom biznisu” koji je takođe uključio komponentu socijalne odgovornosti preduzeća. Cilj seminara je bio da pokaže na koji način finske kompanije i njihovi distributeri implementiraju ove vrednosti u svojim svakodnevnim aktivnostima i da se razmene najbolje prakse sa srpskim kompanijama i institucijama.

Intervju vodila: Tamara Zjačić

Ovaj intervju je prvobitno objavljen u Magazinu Energetskog portala pod nazivom EKO-ZDRAVLJE, novembra 2017. godine.