U BiH pokrenuta akcija Pričajmo o vazduhu

25.01.2018

20180124224214_461878 — Foto: nezavisne.com

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije u BiH od posledica zagađenosti vazduha svake godine umre oko 10.000 ljudi, izjavio je u Sarajevu ambasador Švedske u BiH Anders Hagelberg.

Hagelberg je otvarajući manifestaciju Pričajmo o vazduhu rekao da bi u BiH, kada bi se uvele sveobuhvatne promene u zaštiti životne sredine, umesto 10.000, bilo 16 smrtnih slučajeva godišnje. Ako uzmemo u obzir da bi se svake godine, ukoliko bi se situacija promenila, mogla sačuvati 9.984 života, da bi jedna četvrtina stanovnika BiH duže živela i da bismo svi živeli u zdravijem okruženju, ne razumem zašto ovo pitanje nije prioritet u ovoj zemlji, naveo je švedski ambasador.

Hagelberg smatra da je aspekt zdravlja najvažniji, ali da treba uzeti u obzir i ekonomsku situaciju, jer se smatra da bi bruto domaći proizvod BiH za 21 odsto bio bolji, ako bi se poboljšala situacija sa kvalitetom vazduha. Prema njegovim rečima, poboljšanje kvaliteta vazduha tesno je i u vezi sa ispunjavanjem zahteva za pristupanje BiH u EU.

On je dodao da je Švedska pre dva dana produžila projekat energetske efikasnosti koji sprovodi UNDP u BiH, za koji je izdvojeno dodatnih četiri miliona evra, te da je u sredu ujutro u Sarajevu pokrenut još jedan projekat koji sprovodi Švedska agencija za zaštitu životne sredine (SEPA).

Hagelberg je najavio da će narednih dana fasada zgrade Ambasade Švedske u Sarajevu biti osvijetljena različitim bojama, u zavisnosti od zagađenja vazduha. On je pojasnio da će smeđa i lila boja označavati opasan nivo zagađenja, narandžasta – opasan nivo za osetljive ljude i decu, crvena – veoma opasan nivo zagađenja za sve, žuta – nešto bolji kvalitet, dok će zelena boja označavati priihvatljiv kvalitet vazduha.

Akcija Pričajmo o vazduhu pokrenuta je kako bi se podigla svest o zagađenju vazduha u BiH i uključila u dijalog građane, civilno društvo, političare i međunarodnu zajednicu.

izvor: nezavisne.com

Sandra Jovićević

SCHNEIDER ELECTRIC: ECOSTRUXURE PLATFORMA

25.01.2018

EKOZDRAVLJE_schneider 1 — Foto-ilustracija: Schneider Electric

Brzina prilagođavanja na nove tehnologije i njihova primena u poslovnim procesima kompanijama donosi konkurentnu prednost i inovaciju koja je, danas, ključna za poslovni uspeh. Jasno je da motivi digitalizacije sistema i procesa neke kompanije mogu biti bitno različiti, a iz tog razloga kompanija Schneider Electric, svetski lider u upravljanju električnom energijom i u automatizaciji, predstavila je sveobuhvatno rešenje koje istovremeno pruža potpunu informatičku bezbednost i kompletnu analitiku i izveštavanje na svim nivoima.

Radi se o IOT baziranoj platformi EcoStruxure koja služi kao osnova za upravljanje, vođenje, automatizaciju i optimizaciju sistema ili lokalno ili u „cloud-u”.

EcoStruxure platforma objedinjuje tri glavna segmenta:

1. Povezani proizvodi (oprema) – kroz povezivanje i IoT/ IIoT moguće je prikupljati velike količine podataka („big data”) iz samih proizvodnih procesa;
2. Vrhunska kontrola i upravljanje – upravljanje procesima i potrošnja energenata;
3. Analitika – kroz fiksna, mobilna ili „cloud” rešenja.

EcoStruxure omogućava sveobuhvatan pristup rešavanju problema konkurentnosti i povećanju kvaliteta, kako u proizvodnji i infrastrukturi, tako i u komercijalnim i uslužnim delatnostima poput hotelijerstva ili vođenja poslovnih zgrada. Ovaj pristup u Schneider Electricu razvijen je kroz šest tehnoloških celina za četiri segmenta tržišta: zgradarstvo, data centre, industriju i infrastrukturu.

Potrošnja energije u stalnom je porastu, a predviđanja govore da će se u sledećih 40 godina udvostručiti. Tri su velika izazova sa kojima se već sada susrećemo. Prvi je urbanizacija, jer će do 2050. u gradovima živeti dodatnih 2,5 milijardi ljudi, što će biti opterećenje za infrastrukturu i javne službe. Drugi je digitalizacija, s obzirom na to da će do 2020. godine novih 50 milijardi uređaja biti povezano, a treće je industrijalizacija, jer su predviđanja da će se do 2050. potrošnja emisija CO₂ udvostručiti.

Schneider Electric-ova vizija koncepta

IoT-a zasniva se na najmanjoj mogućoj

emisiji CO₂ za upravljanje

imovinom i poslovanjem, na bezbednom,

sigurnom i efikasnom poslovanju, kao i

na optimalnom i dugotrajnom radu uređaja,

a automatizacija u zgradama

i industriji može dovesti

do ušteda od čak 63 odsto

Jedno od globalnih istraživanja Schneider Electric-a pokazuje da se čak 40 odsto svetske energije potroši u zgradama, dok čak 75 odsto troškova zgrade odlazi na njeno održavanje i operativne troškove. Ujedno, čak 30 odsto energije utrošene u zgradama je protraćeno zbog neefikasnog korišćenja sistema upravljanja zgradama. Deo uzroka za ovakvo rasipanje energije leži i u činjenici da samo petina menadžera ovih objekata koristi raspoložive kapacitete sistema za upravljanje zgradama.

Takođe, globalno istraživanje koje je Schneider Electric sproveo pokazalo je da ovakvo neefikasno korišćenje energije može biti prevaziđeno primenom pametnih tehnologija i IoT-a, čime dolazi do značajnih ušteda kroz automatizaciju. IoT tehnologija može pomoći zemljama i njihovim ekonomijama da odgovore na najveće izazove sa kojima se suočava naša planeta, uključujući globalno zagrevanje, nestašicu vode i zagađenje. Schneider Electric-ova vizija koncepta IoT-a zasniva se na najmanjoj mogućoj emisiji CO₂ za upravljanje imovinom i poslovanjem, na bezbednom, sigurnom i efikasnom poslovanju, kao i na optimalnom i dugotrajnom radu uređaja, a automatizacija u zgradama i industriji može dovesti do ušteda od čak 63 odsto.

Rešenja kompanije Schneider Electric koristi najefikasnija poslovna zgrada na svetu – Deloitteova zgrada u Amsterdamu – The Edge. Zgrada ima sunčane panele, većina potrošača je povezana putem IoT-a, na nekoliko senzora i platformu za analizu svih podataka. Zahvaljujući EcoStruxure platformi, zgrada proizvede 102 odsto sopstvenih zahteva za energijom, odnosno sama pokriva svoju potrošnju i stvara još dva odsto viška energije koji predaje u distributivni sistem.

Odličnu referencu Schneider Electric-ove inovativnosti predstavlja sedište kompanije u Parizu, zgrada Le Hive, koja je inače i prva zgrada na svetu koja poseduje sertifikat ISO-50001, za upravljanje energetskom efikasnošću. Sertifikacija ISO 50001 ostvarena je zahvaljujući interno razvijenim energetski efikasnim rešenjima – poput obnovljivih izvora energije, osvetljenju, energetskom nadzoru i kontroli, bezbednoj distribuciji struje i naprednoj bezbednosti. Rezultat primenjenih rešenja je smanjenje potrošnje energije i do 75 odsto.

Ovaj sadržaj je prvobitno objavljen u magazinu Energetskog portala pod nazivom EKO-ZDRAVLJE, novembra 2017. godine.

Održana prva konferencija u okviru IPA projekta Energetska Efikasnost-Preduslov za bolju životnu sredinu u prekograničnom regionu Rumunija-Srbija

25.01.2018

Konferencija povodom početka implementacije Projekta Energetska Efikasnost-Preduslov za bolju životnu sredinu u prekograničnom regionu Rumunija-Srbija održana je u Rumuniji u Rešici prošle nedelje.

Opština Rešice, u ulozi vodećeg partnera implementira ovaj projekat u partnerstvu sa gradom Pančevo. Projekat vredan 1.353.167 evra od čega je budžet grada Pančeva 792.776 evra, a budžet opštine Rešica 560.391 evra, ima za cilj doprinos energetskoj efikasnosti korišćenjem obnovljivih izvora energije i smanjenjem emisije gasova koji proizvode efekat staklene bašte.

Predsednik opštine Rešica, Ioan Popa, je predstavio projekat i objasnio da će se cilj projekta postići kroz investicije u objekte sa obe strane granice kao i više promotivnih i edukativnih aktivnosti na temu energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije.

Menadžer grada Pančeva, Maja Vitman, je istakla važnost ovog projekta, kao prvog infrastrukturnog projekta grada Pančeva koji se finansira iz Interreg IPA CBC Programa. Ovom prilikom je pozvala opštinu Rešice, da u budućnosti materijalizujemo višedecenijski status zbratimljenih gradova kroz više odobrenih projekta radi postizanja konkretnih rezultatata.

Menadžer projekta, Rares Gantolea je predstavio objekat zatvorenog bazena u Rešicama na kojem će se postaviti solarni paneli zagrevanje sanitarne vode.

Asistent Menadžera projekta, Anđela Vila, je predstavila objekat hale sportova u kojem će se unaprediti sistem grejanja i hlađenja, uraditi izolacija fasade i krova i zameniti stolarija.

izvor: pancevo.rs

Sandra Jovićević

Ivan Karić predstavio planove resornog ministarstva u Čačku

25.01.2018

Drzavni_sekretar_2018_02 — Foto: cacak.org.rs

Državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine, Ivan Karić, posetio je Čačak.

Na početku posete se sastao sa gradonačelnikom Čačka, Milunom Todorovićem, a zatim održao sastanak sa predstavnicima lokalnih samouprava Moravičkog upravnog okruga resorno zaduženim za oblast zaštite životne sredine. Na sastanku je predstavljen Lokalni plan životne sredine Grada Čačka, a takođe i aktuelna problematika i stanje u oblasti zaštite životne sredine na teritoriji Moravičkog upravnog okruga.

Državni sekretar je upoznao prisutne sa planovima resornog ministarstva i Vlade Republike Srbije, imajući u vidu da životna sredina i ekologija postaju prioritetne teme za Vladu Srbije i lokalne samouprave, a sve u cilju poboljšanja kvaliteta životne sredine u Srbiji.

izvor: cacak.org.rs

Sandra Jovićević

U planu upravljanje opasnim otpadom od strane Elektrotehničkog instituta Nikola Tesla u Beogradu

25.01.2018

Ministarstvo zaštite životne sredine izdalo je obaveštenje o prijemu Zahteva za izdavanje Dopune dozvole za tretman (dekontaminaciju ulja koja sadrže RSV i opreme kontaminirane RSV-jem ) opasnog otpada u mobilnom postrojenju, od strane „ELEKTROTEHNIČKOG INSTITUTA NIKOLA TESLA“ a.d. Beograd.

Aktivnosti koje ovaj operater preduzima su upravljanje opasnim otpadom – tretman opasnog otpada (transformatorska i izolaciona ulja kontaminirana RSV-jem) metodom dekontaminacije u mobilnom postrojenju .

Rok za dostavljanje mišljenja i predloga je 15. februar 2018. godine.

izvor: ekologija.gov.rs

Sandra Jovićević

Tramp uvodi visoke carinske tarife za solarne panele iz Kine

24.01.2018

U ponedeljak, dvadeset drugog januara predsednik Amerike Donald Tramp najavio je nove poreze na uvoz solarnih panela i ćelija u cilju zaštite poslova američkih proizvođača i radnika od konkurencije sa kineskog tržišta.

Odluka je podstaknuta molbom dve kompanije za proizvodnju solarnih panela iz Amerike, SolarWorld i Suniva, upućenoj njihovoj Komisiji za međunarodnu trgovinu (ITC, International Trade Commission). Kako su preduzeća na otvorenom tržištu poslovala neuspešno (Suniva je tokom 2017. čak podnela zahtev za stečaj), u aprilu prošle godine su ITC-u uputila peticiju tvrdeći da svojim proizvodima ne mogu da se takmiče protiv jeftinih uvezenih dobara.

U oktobru 2017, Komisija je podržala žalbu kompanija SolarWorld i Suniva. Izglasala je podršku američkim proizvođačima kroz uvođenje carina i drugih ograničenja uvoza solarnih jedinica, rekavši da su niske cene kineskih dobara veštački kreirane državnim subvencijama. Narednog meseca ITC je poslala svoje preporuke predsedniku Trampu. One se kreću u opsegu od plaćanja naknade za licenciranje proizvoda do carine na solarne panele i ćelije od 35 odsto. Tramp je imao tri opcije – da uvaži sugestije Komisije, da nametne sopstveni set pravnih lekova ili da ne učini ništa. Rezultat je da će prvih 2 i po gigavata (GW) ćelija, što je dovoljno za oko 11,5 miliona panela, svake godine biti uvezeno bez nameta, a sve preko toga uz carinske dažbine od 30 odsto u godini stupanja ove odluke na snagu. Do četvrte godine, carine će pasti na 15.

Pročitajte još:

Ipak, najveća američka grupa solarne industrije, Udruženje proizvođača solarne energije (Solar Energy Industries Association, SEIA), usprotivila se najavljenim carinskim tarifama. Iz udruženja su dva pomenuta preduzeća okrivili kako su iskoristila žalbu da bi prikrila svoju lošu poslovnu praksu. Istakli su i da su i jedno i drugo u stranom vlasništvu, iako dobra proizvode u Americi – SolarWorld nemačkom, a Suniva kineskom.

Američka privreda se oslanja na uvoz 80 odsto solarnih panela koje instalira širom zemlje. Finansijski udar u vidu carina od 30 odsto mogao bi da ostavi mnoge američke radnike u solarnoj industriji bez posla, a za prosečnog Amerikanca učiniće sunčevu energiju skupljom za svakodnevnu upotrebu. Koliko tačno skupljom? Istraživači iz GTM grupe procenjuju da će novouspostavljeni porez u proseku podići cenu struje za 0,10 dolara po vatu (W). U praktičnom smislu ovo bi smanjilo instalaciju solarnih panela za oko 11 odsto do 2022. godine, što bi značilo da 1,2 miliona kuća neće biti napajane iz ovog obnovljivog izvora energije. Prema njihovim zaključcima, ovo je loša vest i za američke radnike i za privredu i za planetu. Prave pobednike one vide u kompanijama fosilnih goriva.

Kina je, kao najveći svetski proizvođač panela, rekla da će ovaj potez Amerike naneti dodatnu štetu globalnom trgovinskom okruženju. Uprkos čvrstim trgovinsko-partnerskim odnosima dve zemlje, Peking nije krio “ogromno nezadovoljstvo” planovima. Portparol kineske vlade, Vang Heđun (Wang Hejun) upozorio je da će Kina, zajedno sa drugim članicama Svetske trgovinske organizacije, odlučno da brani svoje interese i da odluka Trampove administracije nije zabrinula jedino proizvođače solarnih jedinica iz inostranstva i njihove države, već joj se snažno protive i mnoge američke lokalne vlasti.

Jelena Kozbašić

Postupnom zabranom do energetski efikasnije tehnologije u Crnoj Gori

24.01.2018

Struja, energetska efikasnost, strujomer, — Photo-illustration: Pixabay

Postupna zabrana stavljanja na tržište manje efikasnih uređaja za domaćinstva imaće kao rezultat da nakon 2020. godine građanima Crne Gore budu dostupne samo energetski efikasne tehnologije, saopšteno je iz Ministarstva ekonomije Crne Gore.

Taj Vladin resor je krajem prošle godine doneo 16 pravilnika kojima se uređuje uvođenje zahteva za eko dizajn određenih grupa proizvoda koji utiču na potrošnju energije, a koji propisuju postepenu eliminaciju određenih, manje efikasnih, tehnologija sa tržišta, shodno praksi EU.

Generalni direktor Direktorata za energetsku efikasnost Marko Radulović kazao je agenciji Mina-business da ti propisi uređuju ono što će moći da se nađe na crnogorskom tržištu, bez nametanja obaveza građanima da menjaju uređaje koje imaju. Do sada je doneseno 16 propisa kojima se uređuje uvođenje zahteva za eko dizajn i to za sijalice, rashladne i uređaje za klimatizaciju, mašine za pranje i sušenje veša i pranje posuđa, televizore, električna napajanja, set-top boksove, električne motore, ventilatore, pumpe za vodu i cirkulacione pumpe, rekao je Radulović. On smatra da će se uvoznici lako prilagoditi novim zahtevima, s obzirom na to da se u Crnoj Gori proizvodi za domaćinstva dominantno uvoze.

Za građane to znači da će, nakon isteka životnog veka uređaja koje sada koriste, na našem tržištu moći da nađu samo one koji su energetski efikasni, odnosno koji trošeći manje električne energije za isti učinak prave finansijske uštede u domaćinstvu, objasnio je Radulović. On je dodao da je prvi pravilnik koji stupa na snagu onaj koji tretira sijalice sa žarnom niti snage 100 vati i veće, a čija primena počinje od 1. jula.

Primena svih ostalih pravilnika relevantnih za sektor domaćinstava počinje 1. januara naredne godine, što znači da je pred nama godina da pripremimo tržište za ono što ih od tog datuma očekuje, a to je fazna eliminacija energetski neefikasnih tehnologija sa tržišta, rekao je Radulović.

izvor: mek.gov.me

Sandra Jovićević

Dobri proizvodni rezultati Elektroprivrede Republike Srpske u januaru

24.01.2018

Elektricna-energija- — Foto-ilustracija: Pixabay

Zahvaljujući povećanim dotocima u hidroakumulacije u Republici Srpskoj, od decembra ovaj energetski sistem u kontinuitetu plasira bilansne viškove električne energije sistemima u okruženju. Decembarske kiše delimično su popravile, ali ne i nadoknadile hidrološku godinu. Sistem je potpuno stabilizovan, pa je do kraja 2017. plasirano oko 200GWh viška električne energije, u vrednosti od približno 16 miliona maraka.

Ukupan plan proizvodnje u 2018. godini je 1.062 GWh, a u ovom momentu je proizvedeno 55 GWh električne energije. Јanuarski plan prebacile su HE Bočac i HE Višegrad. U hidroenergetskom sistemu Trebišnjica svi agregati su u pogonu. Kota najznačajnije domaće hidroakumulacije, Bileća, iznosi 389 metara i ima trend rasta. Zalihe vode, pretvorene u energiju, iznose 953 GWh. Hidroelektrane na Trebišnjici ostvarile su dobru proizvodnju i na međudotoku, vodi u slivu između brana Trebinje 1 i Trebinje 2. I naredni period donosi nove padavine.

Prvog januara, Elektroprivreda je raspisala tender za prodaju viškova struje. Radi se o količini od 110 GWh, na osnovu čega će Elektroprivreda Republike Srpske prihodovati 14 miliona maraka. Ovogodišnji plan proizvodnje Elektroprivrede Srpske, iznosi 5.591 GWh električne energije.

izvor: energetika.ba

Sandra Jovićević

Holandija gradi energetski čvor u Severnom moru

24.01.2018

Položaj ostrva omogućiće da se energija šalje u Holandiju, Veliku Britaniju, Belgiju, Nemačku i Dansku.

Holandska nacionalna energetska kompanija TenneT planira da izgradi veštačko ostrvo u Severnom moru koje bi trebalo da služi kao podrška najvećoj svetskoj “farmi” vetroelektrana koje će moći da se prikače na ovu stanicu.

Prema njihovim planovima, ostrvo će biti smešteno na peščanom strudu pod nazivom Dogger Bank, koji se nalazi 100 kilometara severoistočno od obale Engleske, ka Danskoj.

Kako se navodi, Dogger Bank je veoma plitak i nalazi se na dubini od 20 metara, a proteže se na površini od 260 kilometara, s približnom širinom 65 kilometara.
Položaj ostrva omogućiće da se energija šalje u Holandiju, Veliku Britaniju, Belgiju, Nemačku i Dansku, a nedavni izveštaj kompanije pokazao je da bi ostrvo moglo biti jeftinije od konvencionalnih vetroelektrana i međunarodnih kablova za napajanje.

Ako se sve bude odvijalo po planu, projekat bi mogao biti završen do 2027. godine.
Iz ove kompanije rekli su da je njihova vizija da obnovljive izvore energije načine pristupačnim za sve i tako potpomognu smanjenje emisija ugljen dioksida.
Ovaj projekat je značajan jer će ostrvo predstavljati svojevrsni “autoput” za obnovljivu energiju koja će biti distribuirana okolnim zemljama.

Vetroelektrane su prethodne godine u Evropi proizvele osam posto više energije, pa su sa 153,7 gigavata proizvedene električne energije postale drugi najveći izvor energije, dok je gas i dalje na prvom mestu.
U 2016. godini, evropske investicije u vetroparkove su porasle na rekordnih 27,5 milijardi evra, navodi se u izvještaju organizacije WindEuropa.

Izvor: aljazeera

Predstavljen Izveštaj o radu opštinskog štaba za vanredne situacije Gornjeg Milanovca

24.01.2018

Gornji_Milanovac — Foto: gornjimilanovac.rs

U svečanoj sali Okružnog načelstva u Gornjem Milanovcu, predstavljen je Izveštaj o radu opštinskog štaba za vanredne situacije i Analiza akcionog plana komandno – simulacione vežbe.

Detaljan Izveštaj o radu opštinskog štaba za vanredne situacije i Analizu akcionog plana komandno – simulacione vežbe prisutnima je predstavio načelnik štaba za vanredne situacije Milorad Dimitrijević koji je rekao da je prošle godine blagovremeno izrađen Operativni plan odbrane od poplava u cilju preventivnog smanjenja rizika od poplava.

U tu svrhu Javno preduzeće za izgradnju izvelo je radove na uređenju i čišćenju reka i potoka, kako na gradskom, tako i na prigradskom području. Očišćeno je 3.5 kilometara reka i potoka, iskopano 20 kilometara kanala i propusta za regulaciju površinskih voda na putevima i saobraćajnicama i ugrađeno 580 metara cevi, koje pored zaštite puteva imaju funkciju zaštite od poplava, klizišta i odrona.

Prošle godine Opština Gornji Milanovac je investirala i uložila oko 3,5 miliona dinara u izgradnju elektronskog sistema za javno uzbunjivanje stanovništva. Sredstva su uložena i za popravku sistema električnih sirena koje nisu bile u funkciji.

Na sastanku je rečeno da je aktom predsednika opštine Gornji Milanovac, komandanta Štaba za vanredne situacije, formiran stručni tim za izradu Procene ugroženosti od elementarnih nepogoda i drugih nesreća. Od 12 vrsta opasnosti definisanih po metodologiji za izradu Procene radi se o devet vrsta opasnosti koje će se utvrditi i rangirati prema stepenu ugroženosti. Očekuje se da Procene ugroženosti bude završena do kraja ovog meseca nakon čega će biti upućena na saglasnost nadležnom ministarstvu. Nakon usvajanja od strane Skupštine opštine Gornji Milanovac, očekuje se izradu Planova zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama.

Ove godine planiran je početak radova na sanaciji korita potoka Jakljevo, čija je vrednost 21 milion dinara. Radovi su planirani od mosta u ulici Milutina Todorovića Žice, uzvodno do ulice Natalije Carević.

Učesnicima komandno – simulacione vežbe na temu „Razvoj lokalne zajednice za delovanje u nesrećama“ koja je održana 21. i 22. februara prošle godine u Gornjem Milanovcu uručeni su sertifikati.

Na sastanku u zgradi Okružnog načelstva prisustvovali su komandant štaba za vanredne situacije opštine Gornji Milanovac, predsednik opštine Dejan Kovačević, članovi opštinskog štaba za vanredne situacije predstavnik Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, Ivan Radivojević iz Nacionalnog trening centra za vanredne situacije i Đula Lošanc, koordinator razvoja programa priprema za delovanje u nesrećama ispred Crvenog krsta Srbije.

Milisav Pajević

Predstavljen nov ekološki projekat za mlade u Kragujevcu

24.01.2018

U organizaciji Udruženja Centar za ekološko obrazovanje i održivi razvoj (CEOOR) uz podršku Grada Kragujevca, Gradske uprave za upravljanje projektima, održivi i ravnomerni razvoj predstavljen je projekat “Razvoj partnerstva i korelativne nastave za održivi razvoj u srednjim školama Šumadijskog okruga“.

Reč je o projektu koji ima za cilj da unapredi znanja nastavnika i učenika srednjih i srednjih stručnih škola iz oblasti održivog razvoja kroz tematske radionice, praktične primere i umrežavanje sa akademskom zajednicom.

Grad Kragujevac podržava ovakve i slične projekte iz oblasti obrazovanja koji se zasnivaju na razvijanju partnerskih odnosa između nevladinog sektora i obrazovnih institucija. U okviru ovog projekta uključene su tri srednje škole a od visokoškolskih Fakultet inženjerskih nauka. Tema koja ih povezuje veoma je aktualna, veoma važna i u saglasnosti sa strategijom resornog ministarstva i razvijanja dualnog obrazovanja, rekao je prof. dr Nedeljko Manojlović, član Gradskog veća za obrazovanje.

Nosilac projekta je Udruženje CEOOR a partneri u realizaciji su Politehnička škola, Prva tehnička škola i Prva kragujevačka gimnazija a predviđeno je i uključivanje Fakulteta inženjerskih nauka, što, na neki način, predstavlja model za partnersku saradnju fakulteta i srednjih škola. Prema projektim aktivnostima planirana je i promocija u drugim srednjim školama, odnosno najmanje pet škola iz Šumadijskog okruga je potrebno da se uključi i na taj način formira mreža srednjih stručnih škola koje rade na podizanju znanja o ciljevima održivog razvoja, objasnio je Milan Gabarić, koordinator projekta.

izvor: kragujevac.rs

Sandra Jovićević

Beograd izdvojio preko 30 miliona evra za kolektor u Zemun Polju

24.01.2018

0c5552d228a97fea9ad90ebc64a5bb02_3166927355 — Foto: beograd.rs

Gradski menadžer Goran Vesić prisustvovao je puštanju u rad kišnog kolektora „Zemun Polje – Dunav”, u koji je Grad Beograd uložio 3,2 milijarde dinara. Vesić je poručio da je sada rešen problem sa zadržavanjem vode na oko 2.500 hektara i dodao da je u pitanju najveći infrastrukturni projekat vezan za kanalizaciju posle izgradnje fabrike za preradu otpadnih voda u Velikom Selu.

Gradski menadžer je istakao da je urađeno 3,5 kilometara kanalizacione mreže, od čega je najveći deo ispod površine zemlje. Kolektor je pušten u rad, a predstavlja investiciju vrednu 3,2 milijarde dinara, odnosno preko 30 miliona evra. Ovaj posao je za nas bio veoma važan jer prikuplja kišnu kanalizaciju sa površine od oko 2,5 hiljade hektara i pokriva Batajnicu, Altinu, industrijsku zonu uz auto-put i privrednu zonu Gornji Zemun. Na ovaj način rešavamo problem sa kojim se susreću stanovnici ovog dela grada, a to je velika količina vode koja se zadržava nakon obilnih padavina. Sada, kada je kolektor pušten u rad, voda ima gde da ode i neće je biti na površini. On je precizirao da je urađeno 3,5 kilometara cevi, od čega je 2,7 ispod površine zemlje, dubine između 10 i 26 metara.

Važno je da smo uspeli da spojimo ovaj kolektor sa onim koji ide uz novosadski put. Voda koja se nalazila u tom kolektoru nije imala gde da ode, ali je spajanjem dva kolektora i to rešeno. Rad na ovom projektu započet je još 2009. godine, ali niko do sada nije uspeo da ga završi, sve dok nismo uspeli da obezbedimo sredstva i privedemo posao kraju. Kao što znate, prema našim planovima, u narednih 10 godina svaka zgrada ili kuća u Beogradu bi trebalo da bude priključena na kanalizaciju. Da bi realizacija tog posla tekla nesmetano i da bi se stambene jedinice priključivale na kanalizaciju, mora se obezbediti odvod velikih količina vode,dodao je Vesić.

On je istakao da je jedan od najvećih problema sa kojima se zajedno sa građanima susrećemo upravo kanalizacija. Osim što trećina grada nije priključena na mrežu, čitava kanalizacija se ispušta u Savu i Dunav što je apsolutno nedopustivo. To moramo da rešimo u narednom periodu, pre svega izgradnjom kompletne kanalizacije, a potom i izgradnjom pet fabrika za preradu otpadnih voda kako bi se u naše reke slivale isključivo prečišćene otpadne vode, zaključio je Vesić.

Direktor Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda Branislav Popović rekao je da je ovih dana pokrenut tender za fabriku otpadnih voda u Međulužju u Mladenovcu. Imamo ugovorene poslove vezana za izgradnju dva manja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, u Pinosavi i Belom Potoku. Tokom ove godine nam je odobreno oko 9,3 milijarde dinara za sve projekte, što znači da će trend ulaganja u saobraćajnu, putnu, kanalizacionu i vodovodnu mrežu biti nastavljen, rekao je Popović.

izvor: beograd.rs

Sandra Jovićević

Gasprom smanjio tranzit gasa kroz Ukrajinu

24.01.2018

Gasprom je u januaru smanjio tranzit gasa preko Ukrajine u Evropu za 25 odsto u poređenju sa početkom meseca.

Savetnik ministra energetike i industrije uglja Ukrajine Maksim Beljavski za agenciju UNIAN je iyjavio da je obim tranzita ruskog gasa preko ukrajinskog sistema transporta gasa opao sa 238,7 na 180 miliona kubnih metara dnevno. Prema njegovim rečima, to je zbog činjenice da ruska kompanija koristi gas koji je tokom leta akumuliran u evropskim skladištima, a takođe ga šalje preko Severnog toka.

Ranije je Gasprom saopštio da je od početka godine do 20. januara smanjio tranzit gasa preko Ukrajine u Evropu 1,3 puta u odnosu na isti period prošle godine. Ukupno je za ovaj period kompanija isporučila 4,3 milijarde kubnih metara sirovina duž ove rute, prenosi Sputnik.

izvor: energetika.ba

Sandra Jovićević

Puštena u rad dva obnovljena agregata u HE Zvornik

24.01.2018

Ministar rudarstva i energetike u Vladi Republike Srbije Aleksandar Antić prisustvovao je puštanju u rad modernizovanih agregata A1 i A2 u hidroelektrani Zvornik, čime je snaga tog postrojenja povećana za gotovo 15 MW. Projekat obnavljanja agregata finansiran je kreditom nemačke Razvojne banke KfW i vrednost investicije je 70 miliona evra, dok je glavni izvođač radova nemačka kompanija Voith Hydro.

Antić je tom prilikom rekao da se takvim projektima povećava snaga Elektroprivrede Srbije, te da će HE Zvornik raditi punom snagom narednih 40 godina. Borimo se za svaki megavat, a EPS je sa 1,5 milijardi evra tekućih investicija lider u ovom delu Balkana, što je značajno ne samo za elektroprivredu, već za ukupnu srpsku ekonomiju, istakao je ministar. Prema njegovim rečima, Srbija je u velikom investicionom ciklusu i biće nastavljena modernizacija energetskog sektora. Naši planovi su ambiciozni. U Đerdapu počinjemo revitalizaciju petog agregata, nastavljamo radove u HE Zvornik i Bajina Bašta, a imamo niz planova za moravske i ibarske hidroelektrane, rekao je on.

Direktor borda direktora Voith Hydro Leopold Heninger istakao je da ovaj ugovor toj kompaniji daje priliku da u ovom regionu pokaže svoj rad i stručnu spremnost. Ovo je srpski, ali i evropski projekat koji finansira KfW. Zahvaljujem se našim lokalnim kompanijama koje su nam bile partneri u ovom projektu, a to su Elektromontaža, ELNOS, Institut Mihajlo Pupin i Institut Nikola Tesla i mnogi drugi, rekao je Heninger.

Ambasador SR Nemačke u Srbiji Aksel Ditman naglasio je da energetski sektor u Srbiji ima važnu ulogu u srpsko-nemačkoj ekonomskoj saradnji, i podsetio na to da Nemačka sarađuje sa EPS-om još od 2000. godine. Od ukupno 1,8 milijardi evra koje je Nemačka od 2000. godine uložila u srpsku privredu, dve trećine investicije bile su u energetskom sektoru. Naš zajednički angažman u oblasti energije doprinos je putu Srbije ka EU, što je kancelar Angela Merkel ponovila prošlog vikenda u Sofiji, naveo je Ditman.

Revitalizovani agregati A1 i A2 su prvog dana probnog rada, 12. decembra prošle godine, proizveli 2.619 MWh, oborivši rekord u proizvodnji hidroelektrane koja je puštena u rad pre 63 godine. Obnavljanje trećeg agregata počelo je 10. januara ove godine, a očekuje se da će ukupna proizvodnja električne energije nakon završene modernizacije HE Zvornik na godišnjem nivou iznositi oko 70 miliona kWh.

izvor: srbija.gov.rs

Sandra Jovićević

Održan sastanak posvećen upravljanju otpadom u Brodsko-posavskoj županiji

24.01.2018

Ministar zaštite životne sredine i energetike Tomislav Ćorić boravio je u Slavonskom Brodu gde se sastao sa predstavnicima Brodsko-posavske županije, gradonačelnicima Slavonskog Broda i Nove Gradiške, kao i načelnicima opština s tog područja na temu upravljanja otpadom.

Cilj radnog sastanka bio je predstaviti mogućnosti sufinansiranja mera koje jedinice lokalne samouprave trebaju realizovati tokom 2018. godine kako bi ispunile svoje zakonske obaveze u području upravljanja otpadom.

Govoreći o aktivnostima Ministarstva na uspostavi celovitog sistema upravljanja otpadom u Republici Hrvatskoj, ministar zaštite životne sredine i energetike Tomislav Ćorić kazao je kako je cilj u što kraćem vremenskom razdoblju kreirati sve pretpostavke za uspešno upravljanje otpadom. Za realizaciju tog cilja potrebna je saradnja Ministarstva i jedinica lokalne samouprave odnosno edukacija građana i nabavka infrastrukture, naglasio je ministar Ćorić. U toku je javni poziv za gradove i opštine kojima su na raspolaganju EU sredstva za realizaciju informativnih aktivnosti. Uz to ovih dana biće raspisan poziv za nabavku kontejnera, a vezano za izgradnju sortirnica i postrojenja za obradu odvojenog prikupljanja biootpada, rekao je ministar Ćorić.

Župan Brodsko-posavske županije Danijel Marušić iskazao je zadovoljstvo radnim sastankom koji će, kako je rekao, zasigurno doprineti kvalitetnom i primerenom zbrinjavanju otpada na području županije.

izvor: mzoip.hr

Sandra Jovićević

1...1,1561,1571,158...1,674 Page 1,157 of 1,674

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM