Projekat prikupljanja i prečišćavanja otpadnih voda u Kragujevcu

27.02.2018

Otpadne vode — Foto-ilustracija: Pixabay

Gradsko veće Kragujevca na sednici održanoj 26. februara 2018. godine dalo je saglasnost na zaključenje Memoranduma o razumevanju o Studiji izvodljivosti za Projekat prikupljanja i prečišćavanja otpadnih voda između grada Kragujevca, Ministarstva zaštite životne sredine i Konzorcijuma “Brooks Hannas & Partners“.

Izradu Studije izvodljivosti za taj projekat finansira Švedska kroz “Program podrške razvoju infrastukture životne sredine“ koji u Srbiji implementira BH Konzorcijum.

Radi se naime o obavezi usklađivanja sa politikom i zakonodavstvom EU jer se tretman otpadnih voda smatra jednim od najvažnijih komunalnih problema u regionu Zapadnog Balkana.

izvor: kragujevac.rs

Sandra Jovićević

Potpisan Memorandum o EE između Pančeva i UNDP-a

27.02.2018

Memorandum o saradnji između Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i lokalne samouprave – Grada Pančeva potpisan je 26. februara 2018. godine u Maloj sali Gradske uprave grada Pančeva.

Saradnja se odnosi na unapređenje sistema energetskog menadžmenta u Pančevu, a sprovodi se kroz implementaciju projekta energetske efikasnosti (EE) u Srbiji u saradnji sa Ministarstvom rudarstva i energetike Republike Srbije.

Osnovni cilj EE projekta je da podrži uvođenje sistema energetskog menadžmenta (SEM) u opštinama, uključujući informacioni sistem energetskog menadžmenta (ISEM) širom Srbije, kako bi se povećao nivo investicija u EE u javnim zgradama i komunalnim uslugama, i kako bi se povećala njihova energetska i troškovna efikasnost.

Memorandum o saradnji su potpisali gđa Steliana Nedera, zamenica stalnog predstavnika UNDP i gdin Predrag Živković, zamenik gradonačelnika grada Pančeva.

Svečanom potpisivanju memoranduma su prisustvovali i pomoćnik ministra u Ministarstvu rudarstva i energetika, dr Miloš Banjac, kao i Maja Matejić, portfolio menadžer za energetiku UNDP.

U svom obraćanju, gđa Nedera je naglasila važnost i dobrobiti ovakve saradnje. Ministarstvo rudarstva i energetike i Program UN za razvoj – UNDP zajednički rade na sprovođenju dva projekta ukupne vrednosti preko 45 miliona dolara, koji su usmereni na povećanje energetske efikasnosti u gradovima i opštinama Srbije, i povećanje upotrebe obnovljivih izvora energije, konkretnije, biomase. Nadamo se da će današnje potpisivanje Sporazuma o saradnji i predstojeće obuke omogućiti Pančevu da poboljša svoju energetsku efikasnost, ostvari uštede i donese ekonomske, ekološke i društvene koristi za lokalnu zajednicu. Našim zajedničkim aktivnostima u ovoj oblasti doprinosimo i ostvarenju globalnih ciljeva održivog razvoja, posebno cilja broj 7: dostupna i obnovljiva energija i cilja broj 11: stvaranje održivih gradova i zajednica.

Zamenik gradonačelnika grada Pančeva se zahvalio na pozivu za saradnju, objašnjavajući značaj memoranduma za grad Pančevo. Veoma cenimo i ujedno vam se zahvaljujemo što ste grad Pančevo, pre svega, prepoznali, a potom i uvrstili u naprednije gradove po pitanju energetske i komunalne infrastrukture, ali i kadrovskih kapaciteta, za upućivanje poziva i sprovođenje jedne ovakve saradnje. Uvođenje sistema energetskog menadžmenta je kompleksan i zahtevan posao, koji podrazumeva različite aktivnosti, obuke, učešće u pilot projektu za razvoj i integraciju sistema za automatsku razmenu podataka uz učešće javno-komunalnih preduzeća, kao i dalju edukaciju i razmenu iskustava za energetskog menadžera i ostale relevantne stručnjake. Svakako je ovo za grad Pančevo jedinstvena prilika da značajno unapredi uvođenje pomenutog sistema i verujemo postane jedan od lidera u ovoj oblasti.

Pomoćnik ministra rudarstva i energetike Republike Srbije, dr Miloš Banjac, je zadovoljan rezultatima koje je grad Pančevo ostvario u oblasti energetske efikasnosti. U okviru redovnih aktivnosti kojima se bavi Ministarstvo rudarstva i energetike i saradnje sa UNDP-jem na projektu uvođenja sistema energetskog menadžmenta u Srbiji, u jedinici lokalne samouprave, potpisan je i ovaj sporazum. Grad Pančevo je potpisao ovaj sporazum kao grad koji je prepoznat da ima najbolje rezultate u oblasti energetske efikasnosti i ljudi koji rade u Pančevu, pokazuju ličnu inicijativu u vezi sa ovim projektom i ovim poslom. Gradska toplana, Gradska uprava i svi ljudi koji su ovde zaposleni, imaju izuzetne rezultate i zbog toga smo ih izabrali da nastavimo ovaj projekat.

Glavni cilj ovog projekta je da unapredimo postojeći okvir sistema energetskog menadžmenta, da se omogući takozvano masovno prikupljanje podataka, da gradska toplana svojim sistemom elektronski popunjava određene baze podataka koje su potrebne ministarstvu, a i gradu Pančevu, da bi mogli da unaprede energetsku efikasnost. Bez kvalitetnih i brzoprenosnih podataka to je nemoguće. Očekujem da će rezultat ovog projekta posle biti kopiran i iskorišćena iskustva sa ovog projekta na druge gradove u Srbiji.

izvor: pancevo.rs

Sandra Jovićević

Vlada Japana doprinosi zaštiti životne sredine u Srbiji

27.02.2018

Državni sekretar Ministarstva zaštite životne sredine Ivan Karić prisustvovao je u ambasadi Japana potpisivanju ugovora za bespovratno finansiranje 12 lokalnih projekata u Srbiji u vrednosti od 880.045 evra koje je Vlada Japana dodelila kao pomoć Srbiji. Ceremoniji je u ime Vlade Japana prisustvovao Đunići Marujama ambasador Japana u Republici Srbiji, a pored predstavnika lokalnih organizacija, bili su prisutni i predstavnici resornih državnih organa Republike Srbije.

Pomoć Japana za dvanaest lokalnih organizacija u Srbiji namenjena je osnovnim potrebama stanovništva. Dodeljena donacija predstavlja finansijsku podršku rešavanju životnih pitanja stanovništva i doprinos sveukupnom socijalnom razvoju zemlje. Zaštita životne sredine je, pored zdravstvene zaštite, obrazovanja i socijalne zaštite, prepoznata kao jedna od glavnih oblasti interesovanja Vlade Japana. U skladu s tim, u okviru ove pomoći, Ljig, Mladenovac i Titel dobili su savremena vozila za prevoz otpada, čime je učinjen konkretan korak ka unapređenju životne sredine u ovim lokalnim zajednicama.

Ivan Karić, izražavajući zahvalnost Vladi Japana na doslednoj pomoći našoj zemlji u oblasti životne sredine, istakao je da je rešavanje pitanje upravljanja otpadom u lokalnim samoupravama značajno sa stanovišta ostvarivanja kvalitetnijeg i zdravijeg života njihovih stanovnika, ali i primer i podsticaj za unapređenje životne sredine na globalnom planu.

Kako je ambasada Japana naglasila, u Srbiji je od 1999. godine realizovano 207 ovakvih projekata. Uključujući ove grantove, ukupan iznos japanske pomoći kroz projekte za osnovne potrebe stanovništva u Srbiji od 1999. godine, iznosi preko 13.2 miliona evra. Ukupan iznos japanske pomoći Srbiji u toku istog perioda premašuje 507 miliona evra.

izvor: ekologija.gov.rs

Sandra Jovićević

Uskoro počinje izgradnja postrojenja za preradu otpadnih voda u Međulužju

26.02.2018

4d85080c0a5ddfb83766819e48aadc7a_2202729218 — Foto: beograd.rs

Gradski menadžer Goran Vesić obišao je radove na izgradnji kanalizacione mreže u opštini Mladenovac, na potezu između mesnih zajednica Selters i Koraćica i tom prilikom rekao da će građani u drugoj polovini godine moći da se priključuju na taj sistem.

Kako je naveo, godinu dana smo intenzivno radili na ovom projektu i veoma smo zadovoljni zbog početka radova. Biće urađena kanalizaciona mreža u dužini od 1.900 metara, a biće obuhvaćene Livadarska i Bosanska ulica. Ovde postoji fekalni kolektor i građani će već u drugoj polovini godine moći da se priključuju, objasnio je Vesić.

Prema njegovim rečima, zajedno sa Direkcijom za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda završen je tenderski proces za izgradnju postrojenja za preradu otpadnih voda u Međulužju, za šta su stigle dve ponude. U narednih nekoliko nedelja, dodao je Vesić, biće potpisan ugovor sa jednom od dve zainteresovane kompanije. Nakon toga počeće izgradnja postrojenja, što znači da ćemo ljude koji tamo žive moći da priključimo na kanalizaciju, kako se više otpadne vode ne bi ulivale u reku.

Što se tiče regionalnog vodovoda Makiš–Mladenovac, u ovom trenutku radovi su stigli do Male Ivanče. Taj projekat je 2014. godine bio u potpunosti „mrtav”, a od tada do danas uloženo je oko 57 miliona evra. Za finalizaciju projekta potrebno je još 66 miliona evra, što je takođe obezbeđeno, ali ćemo nastaviti rad u etapama. Naselja na teritoriji opštine Grocka se već priključuju na vodovod, polako se približavamo opštini Sopot, kao i Mladenovcu, odnosno rezervoaru Rajakovac. Sve to znači da će regionalni vodovod biti završen 2021. godine kada će građani Mladenovca imati stabilno vodosnabdevanje, što sada nije slučaj sa pojedinim delovima ove opštine, poput naselja Koraćica, naglasio je gradski menadžer.

izvor: beograd.rs

Sandra Jovićević

Rezultati projekta „Monitoring sova Parka prirode Stara planina“

26.02.2018

U okviru Projekta „Monitoring sova u Parku prirode Stara planina“ u toku 2017. godine obavljen je terenski pregled postavljenih veštačkih duplji za gnežđenje sova, postavljena drvena osmatračnica za posmatranje ptica i izrađena publikacija o sovama Parka prirode „Stara planina“. Terenska istraživanja su sprovedena po metodologiji istraživanja noćnih grabljivica, u cilju utvrđivanja njihove brojnosti i prostornog rasporeda, što kao krajnji cilj ima izradu smernica i mera zaštite područja i održivog korišćenja.

Potreba za postavljanjem kućica za sove, nastala je delom zbog toga što se osušena i šuplja stabla u šumskim kompleksima seku i izvlače iz šuma, što predstavlja veliki problem za veći broj vrsta ptica, koje kao mesta gnežđenja koriste prirodne duplje u stablima. Sečom tih stabala oko 40 vrsta ptica na području Parka prirode „Stara planina“ gube adekvatna mesta gnežđenja, noćenja i prezimljavanja, kao i izvore hrane.

Tokom 2015. i 2016. godine postavljeno je tri tipa veštačkih duplji za tri vrste sova – šumska sova Strix aluco, dugorepa sova Strix uralensis i gaćasta kukumavka Aegolius funereus.

U aprilu, junu i decembru 2017. godine obavljeni su terenski obilasci postavljenih veštačkih duplji na lokalitetima Vrelo, Široke luke, Arbinje, Tri čuke (Pirot) i Babin zub, Golema reka, Draganište, Aldinac (Knjaževac) kada je pregledano 47 veštačkih duplji. Ovom prilikom pregledane su postavljene kućice i to za dugorepu Strix uralensis 20 , šumsku sovu Strix aluco 19, a osam za gaćastu kukumavku Aegolius funereus.

Da je postavljanje veštačkih duplji (kućica) uspešna mera aktivne zaštite govori podatak da je u kućici postavljenoj na lokalitetu Babin zub u bukovoj šumi, u režimu zaštite prvog stepena, pronađeno aktivno leglo sa pet jaja šumske sove.

Projekat Monitoringa sova Parka prirode „Stara planina“ biće nastavljen i narednih godina u saradnji sa upravljačem PP „Stara planina“ – JP „Srbijašume“.

Uredbom Vlade Republike Srbije Stara planina je 1997. godine proglašena je Parkom prirode prve kategorije na površini od 141.000 ha, dok sadašnja površina pod zaštitom iznosi 114.332 ha i predstavlja najveće zaštićeno prirodno dobro u Srbiji. Upravljač je JP „Srbijašume“, gazdinstva sa sedištem u Pirotu i Knjaževcu. Stara planina je jedan od najznačajnijih centara biodiverziteta Srbije. Područje je označeno kao međunarodno značajno za biljke (IPA), dnevne leptire (PBA), ptice (IBA), a nalazi se i na spisku objekata geonasleđa Srbije (ProGeo).

izvor: zzps.rs

Sandra Jovićević

Apatin: Potvrđen opasan otpad u jami

26.02.2018

Posle više od mesec dana otkako je otkriven slučaj ekološkog incidenta kod Apatina, stigli su toksikološki nalazi iz tajno iskopane jame kod Apatina. Prve stručne analize uzoraka pokazale su da je to opasan otpad, rekla je za RTV Milka Stojanović, načelnica za zaštitu životne sredine u oblasti kontrole industrijskih objekata Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine.

Institut zaštite na radu obavio je toksikološke analize pronađenog ulja u “divljem bazenu”, koji je otkriven pored puta Apatin – Prigrevica i utvrđeno je da je otpad opasan zbog povećane koncentracije ukupnih ugljovodonika (C10-C40) u odnosu na propisanu referentnu vrednost. Rezultata istrage nema, jer je istražni postupak u toku. Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine će preuzeti sve mere u okviru svojih nadležnosti u saradnji sa Osnovnim javnim tužilaštvom u Somboru i MUP-om, radi pronalaženja lica koje je odložilo predmetni otpad rečeno je RTV-u, u resornom sekretarijatu.

– Na osnovu izveštaja o ispitivanju otpada utvrđeno je da je otpad uzorkovan iz uljne jame (na katastarskoj parceli 1699/3 K.O. Svilojevo, opština Apatin), po karakteru opasan otpad iz rezervoara za transport i skladištenje i otpad od čišćenja buradi – otpadi koji sadrže ulja. S obzirom da se za određenu količinu opasnog otpada ne može utvrditi poreklo, njegova veza sa proizvođačem, odnosno licem koje ga je odložilo, neophodno je da jedinica lokalne samouprave obezbedi sredstva za realizaciju hitnog zbrinjavanja predmetnog opasnog otpada i hitnog ispitivanja zagađujućih, opasnih i štetnih materija u zemljištu, na kojem je pronađen odložen opasan otpad. Zakonom o upravljanju otpadom, članom 78. definisano je da vlasnik ili drugi držalac otpada snosi troškove sakupljanja, transporta, tretmana, odnosno skladištenja, ponovnog iskorišćenja i odlaganja otpada. Troškove uklanjanja otpada izvan deponije, čije poreklo ne može da se utvrdi, odnosno da se ustanovi njegova veza sa proizvođačem ili licem koje ga je odložilo, snosi jedinica lokalne samouprave – istakla je Stojanovićeva.

U Odeljenju za inspekcijske poslove i zaštitu životne sredine opštine Apatin navode da čekaju instrukcije resornog sekretarijata da bi se tečni toksični otpad adekvatno i bezbedno po okolinu otklonio sa sporne lokacije.

Zakonska obaveza svih firmi koje “proizvode” ovakvu vrstu otpada je da moraju imati ugovore sa odlagačima opasnog otpada, gde tačno mora biti navedeno gde odlagač ostavlja otpad, a firme koje upravljaju otpadom moraju biti licencirane, a i firme koje odlažu otpad preko posrednika, moraju znati gde on tačno završava.

– Takođe, Zakonom o zaštiti zemljišta definisano je da sredstva potrebna za realizaciju hitnih mera obezbeđuje lice koje je prouzrokovalo zagađenje ili oštećenje zemljišta. U slučaju da je odgovorno lice nepoznato ili nedostupno, hitne mere sprovodi jedinica lokalne samouprave u skladu sa budžetom – naglasila je ona.

Izvor: RTV

Otvoren je blog u okviru Energetskog portala!

26.02.2018

blog-684748 — Photo-illustration: Pixabay

U okviru novog bloga na našem Energetskom portalu moći ćete da čitate aktuelne zanimljivosti u polju ekologije iz nešto drugačije perspektive.

Bavićemo se obnovljivim izvorima energije, energetskom efikasnosti, održivim razvojem i, ponekad, o „zelenim“ pikanterijama iz života autorke, na nešto neformalniji i opušteniji način nego u sekciji “Vesti”.

Ukoliko povremeno želite da vremeplovom otputujete u prošlost i prisetite se značajnih ekoloških događaja ili Vas zanima kako se pravi čips od meduza i zašto su sarme veća pretnja našoj okolini u odnosu na automobile, posetite nas na sledećoj internet adresi: https://energetskiportal.rs/blog.

Jelena Kozbašić

Botanička kolekcija Pokrajinskog zavoda registrovana na svetskoj listi herbarijuma

26.02.2018

ab9083c4344a26f28a8b1378ce88e8e8_XL — Foto: pzzp.rs

Botanička kolekcija Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode je od 20. februara 2018.godine zvanično upisana na listu svetskih botaničkih kolekcija pod nazivom Index Herbariorum sa sedištem u Njujorškoj botaničkoj bašti (The New York Botanical Garden).

Pomenuta lista sadrži podatke o značajnim botaničkim zbirkama u svetu i objedinjuje preko 3.000 institucionalnih zbirki sa skoro 400 miliona dokumentovanih botaničkih uzoraka i omogućava naučnicima širom sveta brzi pristup i pregled materijala. Herbarijum Pokrajinskog zavoda je registrovan pod kodom „PZZP” i četvrta je takva registrovana zbirka u Srbiji, pored zbirki Univerziteta u Novom Sadu (BUNS), Botaničke bašte „Jevremovac” (BEOU) i Prirodnjačkog muzeja u Beogradu (BEO).

Botanički fond sadrži blizu 30.000 presovanih i konzerviranih uzoraka sakupljenih u periodu od 1812. godine do danas na području bivše Jugoslavije i u manjem obimu, zemalja centralne i jugoistočne Evrope.

izvor: pzzp.rs

Sandra Jovićević

Sredinom marta puštanje u rad VE Mesihovina

26.02.2018

Vetrolektrana Mesihovina, koju je izgradila Elektroprivreda Hrvatske zajednice Herceg-Bosne, planirano je da bude svečano puštena u rad 14. marta 2018. godine, prenose bosanski mediji.

Vetroelektrana Mesihovina sastoji se od 22 vetroagregata ukupno instalirane snage 50,6 MW i godišnje proizvodnje oko 165 GWh. Ukupna investiciona vrednost projekta je oko 81 milion evra.

Realizacijom projekta VE Mesihovina, osim izgradnje novih proizvodnih kapaciteta u proizvodnom sistemu EP HZ HB, poboljšaće se i uslovi za razvoj preduzetništva i industrije, ali i osigurati nova radna mesta na području opštine Tomislavgrad, naveli su ranije iz EP HZHB.

izvor: energetika.ba

Sandra Jovićević

Hrvatska prihoduje 867,5 miliona kuna od prodaje CO2

26.02.2018

Vlada Hrvatske je donela Plan korišćenja finansijskih sredstava dobijenih od prodaje emisionih jedinica putem aukcija u Republici Hrvatskoj do 2020. godine, kojim se planiraju ukupni prihodi od trgovanja emisijama gasova sa efektom staklene bašte od 867,5 miliona kuna. Za realizaciju Plana zadužuju se Ministarstvo zaštite životne sredine i energetike i Fond za zaštitu životne sredine i energetsku efikasnost.

Plan se donosi radi pravilne i efikasne upotrebe finansijskih sredstava za realizaciju mera ublažavanja i prilagođavanja na klimatske promene, skladno odredbama Zakona o zaštiti vazduha. Finansijska sredstva ostvaruju se od prihoda od prodaje emisionih jedinica gasova sa efektom staklene bašte putem aukcija, a temelje se na predviđenoj ceni tih jedinica i očekivanim količinama jedinica koje će se plasirati putem aukcija.

Za Republiku Hrvatsku određena je ukupna količina emisionih jedinica za aukciju i ona za razdoblje od 2017. do 2020. godine iznosi 18.286.692 emisionih jedinica, odnosno tona CO2. Očekivani prihod od prodaje emisionih jedinica koji će se uplaćivati u Fond iznosi 867,5 miliona kuna, uz procenu da će prosečna cena jedinica iznositi oko 6,3 evra. Od ovog iznosa za realizaciju mera ublažavanja i prilagođavanja na klimatske promene planira se utrošiti oko 825 miliona kuna.

Plan je detaljno razrađen po prioritetnim merama, skladno namenama korišćenja raspoloživih sredstava propisanih Zakonom o zaštiti vazduha, a mere su grupisane u osam prioritetnih područja: obnovljivi izvori energije, energetska efikasnost, promet, energetsko siromaštvo, ne-energetski sektor (uključujući sektor upravljanja otpadom), projekti ESI fondova i prioritetne mere prilagođavanja na klimatske promene, istraživanje i razvoj i stručna podrška i projekti sa trećim zemljama.

izvor: fzoeu.hr

Sandra Jovićević

Rekordan izvoz Gasproma prošle nedelje

26.02.2018

Za kompaniju Gasprom prošla nedelja bila je rekordna sa isporučenih 655,2 miliona metara kubnih gasa u inostranstvo.

Kompanija je saopštila da je u subotu, četvrti dan zaredom, probila apsolutni rekord u dnevnom izvozu gasa u inostranstvo i izvezla 2,4 miliona metara kubnih više u poređenju sa petkom, 23. februarom, kada je bio postignut prethodni maksimum.

Gazprom je 2017. godine povećao izvoz gasa u inostranstvo za 8,4 odsto – do 194,4 milijardi metara kubnih, prenosi Sputnjik.

izvor: energetika.ba

Sandra Jovićević

Hidroelektrane na Trebišnjici premašile plan proizvodnje

26.02.2018

hidro-akumulacija — Photo-illustration: Pixabay

Hidroelektrane na Trebišnjici (HET) u samo dva meseca ostvarile su veću proizvodnju od planirane, a dobra hidrologija trebalo bi da obezbedi nastavak dobrog poslovanja i u narednom periodu, rekao je Srni izvršni direktor za upravljanje sistemom HET-a Aleksandar Vujić.

Vujić je naveo da će uz znatne padavine, povoljne hidrološke prilike početkom godine i dobru pogonsku spremnost agregata, nakon dva meseca biti realizovano 20 odsto planirane godišnje proizvodnje. Tokom februara očekuje se više od 110 GWh proizvedene električne energije, što je 30 odsto više od planiranih vrednosti, istakao je Vujić.

On je naglasio da se situacija znatno poboljšala u odnosu na isti period prethodne godine, kada je bio prisutan dug sušni period i loše stanje akumulacije Bileća. Vujić kaže da trenutna kota od 395 metara nadmorske visine i zalihe vode u akumulaciji Bileća nagoveštavaju dobre proizvodne rezultate HET-a.

Pojačanim angažovanjem Hidroelektrane Trebinje 1 održava se trenutni nivo akumulacije Bileća i ostavlja mogućnost prihvata eventualnih pojačanih dotoka u akumulaciju usled novih padavina, dodao je Vujić. On je rekao da je uz maksimalno angažovanje HE Dubrovnik, povremeno angažovana i HE Trebinje 2 i ispuštana voda na brani Gorica, usled pojačanih međudotoka u akumulaciju Trebinje.

izvor: energetika.ba

Sandra Jovićević

Najviši drveni soliter na svetu: Da li je opravdano krčenje šuma za njegovu izgradnju?

25.02.2018

Japanski proizvođač drvenih građevinskih konstrukcija i predmeta, Sumitomo Forestry, planira da, u znak obeležavanja 350. godine svog poslovanja, do 2041. u Tokiju izgradi najveći drveni soliter na svetu. U drvnoj industriji, kompanija je prisutna još od 1691. godine.

Prema navodima Sumitomo, drvena građevina, pod nazivom W350, biće visoka simboličnih 350 metara i imaće 70 spratova. Trenutno najviša konstrukcija ove vrste “oblake para” na 53 metra visine i ima 18 spratova. Nalazi se u Vankuveru, u Kanadi.

Strukturu tokijskog oblakodera činiće 90 odsto drveta, ukupno 185 hiljada kubnih metara, i 10 odsto čelika.

Drvena arhitektura iziskuje ogromna novčana sredstva. Očekivani troškovi projekta iznose više od neverovatnih 4,6 milijardi evra, što je prema navodima medijske kuće BBC, čak duplo više u poređenju sa izgradnjom konvencionalnog solitera istih dimenzija. Investitori smatraju da će nakon 20 godina ovaj projekat da se isplati. U drvenim zidovima ove zgrade u Tokiju biće smeštene prodavnice, kancelarije, hoteli i privatni stanovi. Posebnim građevinskim tehnikama obezbediće se otpornost ovog neobičnog građevinskog dostignuća na požare i zemljotrese.

Iza Sumitomo Forestry stoji ideja da sreća raste na drveću. Ona, kroz povećanu upotrebu drveta u građevinarstvu, za cilj ima stvaranje ekološki prihvatljivih gradova i kreiranje “urbanih šuma”. Međutim, kako ekološki opravdati izrabljivanje ogromnih šumskih kapaciteta i da li je “šuma” i dalje “šuma” ako ne lista, zeleni i živi?

Drvenu sedamdesetospratnicu “oživeće” drveće i zelenilo na balkonima. Da li je to dovoljno kako bi drvo u građevinarstvu bilo ekološki prihvatljiva opcija?

Verovatno nije. Ipak, na ruku kompanije ide činjenica da drvo skladišti ugljenik, a objekti od betona i čelika odgovorni su za 8 i 5 odsto ukupnih globalnih emisija štetnih gasova. Čak i japanska vlada, od 2010. godine, podržava drvenu arhitekturu, kao čistiju alternativu standardnoj, kroz Zakon o promovisanju upotrebe drveta u javnim zgradama, a slične poteze razmatraju i Finska i Sjedinjene Američke Države.

Preduzeće ističe kako gotovo dve trećine površine Japana (68,5 odsto) zauzimaju šume što državu na ovom polju stavlja na drugo mesto među članicama Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), odmah iza Finske. Koristi drveća za stanovništvo su mnogobrojne – od obezbeđivanja svežeg vazduha preko sirovina za proizvodnju papira do građevinskih konstrukcija i domova.

Tek 30 odsto zelenih prostranstava čine zalihe stabala dostupne drvnom sektoru, a opasnost za japanske šume proizilazi iz nedovoljne brige za njih. Pod kontrolom Sumitomo Forestry nalazi se 40,5 hiljada hektara, što je otprilike 1/900 ukupne površine Japana pod šumom.

Velike količine japanskog kedra i čempresa posađene nakon Drugog svetskog rata dostigle su vreme za seču. Uprkos tome, zbog neumerene eksploatacije šuma, one su ostale van domašaja motornih testera kako bi Japancima proizvodile kiseonik ili imale preventivnu ulogu u sprečavanju klizišta.

Iz Sumitomo skreću pažnju da je od presudnog značaja za održivost japanskih zelenih površina da se svako posečeno stablo nadoknadi novim. Filozofiju održivog upravljanja šumama sprovode i u okviru svog preduzeća. Kroz čitavu istoriju svog postojanja, Sumitomo se pridržavao ovog načela šumarstva – pažljivo kultivisajući nove sadnice na mesto starog drveća. Posebno u 21. veku, kada je u fokusu ljudskih napora borba protiv klimatskih promena i očuvanje životne sredine, odgovorno poslovanje prema ljudima i prirodi trebalo bi da je prioritet kompanija.

Sistemskim pošumljavanjem i krčenjem šuma u vlasništvu korporacije, pravljenjem mapa ovih prostora i unapređivanjem tehnologije nastoji se da se ne ugroze lokalni ekosistemi. U 2006. godini, rad kompanije Sumitomo nagrađen je sertifikatom Sustainable Green Ecosystem Council, japanske organizacije koja vrednuje odnos preduzeća prema klimi i prirodnom okruženju.

Jelena Kozbašić

Rešenja za zagađenje vazduha u svetskim gradovima

24.02.2018

Zagađenje vazduha predstavlja ozbiljni globalni problem. Svetska zdravstvena organizacija procenila je da je zagađenje vazduha odgovorno za preko 5.5 miliona smrtnih slučajeva godišnje. Smatra se da zagađenje vazduha po svetsku populaciju predstavlja veću opasnost od HIV-a i malarije zajedno.

Novija istraživanja pokazuju da zagađen vazduh prouzrokuje ne samo kardiovaskularne i respiratorne tegobe već se dovodi u vezu i sa oštećenjima mozga, niskom kilažom novorođenih beba i povećanim rizikom od dobijanja raka.

Donosioci odluka i naučnici muče se u potrazi za načinom da sa ovim problemom izađu na kraj a neki su predložili prilično radikalna rešenja.

Engleska

Kako je procenjeno da su nivoi azot-dioksida u Londonu najviši u Evropi na Engleskoj vladi je veliki pritisak da učini nešto povodom poboljšanja kvaliteta vazduha. Pre skoro 10 godina u Londonu je donet zakon koji u određenim gradskim zonama zabranjuje upotrebu vozila koji su kategorizovana kao teški zagađivači, ali ove mere očigledno nisu dovoljne. Svake godine skoro 10 000 londonaca umre pre vremena zbog efekata zagađenog vazduha. Nedavno, u Londonu je uveden veliki broj električnih autobusa i hibridnih dabl-deker autobusa. Ova odluka gradonačelnika je pozdravljena od strane javnosti, ali je napravila neznatne pomake u borbi za čistiji vazduh.

Kina

Koliko god da je problem vazduha ozbiljan u Londonu, minoran je u odnosu na neke „mega gradove“ poput Pekinga.
Kina je rangirana kao zemlja sa najvećim brojem smrtnih slučajeva prouzrokovanih zagađenim vazduhom. Više od 1.6 miliona ljudi godišnje umre od posledica toksičnih materija u vazduhu. Odgovor kineske vlade bio je drastičan. U nameri da nebo nad gradovima ponovo načine plavim, čelnici vlade su smanjili industrijske kapacitete, naročito čelika i uglja i umesto toga počeli da ulažu veliki kapital u obnovljive izvore energije. Takođe, najavljeno je da će populacija Pekinga i Šangaja biti ograničena. U planu je da se do 2020. godine populacija Pekinga održi na 23 miliona ljudi dok će u Šangaju živeti 25 miliona stanovnika do 2035. godine. Doduše, ova strategija je kritikovana od strane sociologa koji smatraju da će najveće posledice snositi siromašniji slojevi koji će vremenom biti primorani da se odsele iz ovih gradova.

Manje kontroverzni predlog došao je od strane italijanskog arhitekte Stefana Boearija koji planira da se sa zagađenjem bori tako što će prekriti zgrade, od dna do vrha, biljkama. One bi upijale ugljen dioksid i sitne štetne čestice iz vazduha i tako ga činile bezbednije za ljude. On je već oprobao ovu metodu u svojoj rodnoj državi gde je napravio male „vertikalne šume“. Trenutno radi na prototipnom zelenom neboderu u gradu Nandžing.

Nedavno je u kineskom gradu Ksianu konstruisan veliki toranj koji bi trebalo da pročišćuje vazduh ali kako i dalje ne postoje podaci koliko je ovaj projekat efikasan i treba zadržati dozu skepticizma.

Indija

Godine 2016. naučnik sa tehnološkog instituta u Masečusetsu, Moše Alamaro predložio je da se motor aviona iskoristi u borbi protiv zagađenja, tako što bi se vazduh sa štetnim česticama jednostavno izduvao u više slojeve atmosfere gde ne bi mogao da prouzrokuje probleme ljudima. Ova ideja, nažalost ostala je samo ideja jer projekat nikada nije realizovan.

U Delhiju je prošle godine, takođe predstavljen sličan projekat, kada je vlada Delhija testirala top protiv smoga. On je izbacujući sitne kapljice vode velikom brzinom trebalo da “ispere” štetne čestice iz vazduha. Ovaj projekat ocenjen je kao neozbiljan i neodrživ.

Još neka od rešenja jesu autobuske stanice opremljene filterima koji pročišćavaju vazduh kao i filteri ugrađeni u automobile. Kritika ovakvim rešenjima je ta što se oni ne bave uzrokom problema već ga samo ublažavaju.

Iako se problem zagađenosti vazduha ne može rešiti preko noći, svakako je potrebno, pored osnovne strategije ograničavanja saobraćaja i prelaska na čist tansport, upotrebiti maštu i inovativnost.

Milan Zlatanović

Izvor: theguardian

1...1,1421,1431,144...1,675 Page 1,143 of 1,675

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM