Održan CIVINET sastanak u Kruševcu

28.02.2018

Grad Kruševac bio je domaćin je 5. godišnje Skupštine mreže CIVINET Slovenija – Hrvatska – Jugoistočna Evropa.

U zgradi Gradske uprave u Kruševcu najpre je održan sastanak Političkog odbora na kome je usvojena Izjava za 2018. godinu. Sve aktivnosti su sprovedene prema planu, a uspešno se i apliciralo kroz programske aktivnosti putem fondova EU, kao i pokroviteljstvom nad pojedinim događajima. Vredna hvale je i činjenica da ima više od 25 novih članova, pa je data podrška inicijativi sa ciljem osiguranja trajnog finansiranja od strane Evropske komisije.

Naglašena je politička potreba nastavka obrade teme izrade Plana održive urbane mobilnosti. Takođe, istaknuto je, treba apostrofirati i druge važne teme kao što su jačanje biciklističkog saobraćaja i uvođenja sistema javnih bicikli, veće korišćenje plinskih, hibridnih i električnih vozila, jačanje uloge železnice, proširenje pešačkih zona, korišćenje IT tehnologija. Kao krunski zadatak, postavljeno je dostizanje globalnih ciljeva održivog razvoja UN do 2030.

U okviru radnog dela, koji se održao u Narodnom muzeju, goste je najpre pozdravila gradonačelnik Jasmina Palurović. Ona je podsetila na sve aktivnosti koje Grad čini u cilju unapređenja u saobraćaju, zaštite životne sredine i standardizaciji u ovim oblastima koja nas približava EU. Ono što nas izdvaja kao grad koji je prepoznao značaj održive urbane mobilnosti je i činjenica da smo 2016. za organizovanje Evropske nedelje izabrani u 10 najboljih u Evropi, a prvi smo u Srbiji sa urađenim Planom OUM, rekla je gradonačelnica.

U nastavku je podnet izveštaj o aktivnostima u 2017. godini, plan za 2018. godinu, održan Okrugli sto „ Planiranje OUM” i predstavljen Sistem javnih bicikala.

Podršku organizaciji Skupštine CIVINET mreže u okviru programa „Podrška lokalnim samoupravama u Srbiji na putu pridruživanja EU – faza II „ daje i SKGO, a projekat finansira Švedska.

CIVINET je mreža gradova i drugih učesnika koji se na području Slovenije i Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Makedonije i Srbije bave održivim planiranjem i upravljanjem mobilnošću. Osnovana je u Ljubljani 2013. godine kao mreža CIVINET Slovenija – Hrvatska, nakon čega je 2016. preimenovana u CIVINET Slovenija – Hrvatska – Jugoistočna Evropa. Okuplja preko 140 članova i najbrojnija je evropska mreža. Najopštiji cilj je prenos znanja i dobre prakse i osmišljavanje zajedničkih projekata kojima će se finansirati buduće aktivnosti održivog saobraćaja i bolje mobilnosti.

Umrežavanje i svi oblici povezivanja su dobrodošli za bolje rešavanje saobraćajnih problema i unapređenja mobilnosti, od razmene, iskustava, znanja i ideja do zajedničkog sudelovanja i sinergije gradova, što omogućava i bolje korišćenje sredstava evropskih fondova. Mrežom upravlja Upravni odbor, predstavnici gradova čine Politički odbor, a važne odluke za delovanje Mreže donosi Skupština.

izvor: krusevac.rs

Sandra Jovićević

Beograd dobio Priručnik o energetskoj efikasnosti u stambenim zgradama i kućama

28.02.2018

Energetska efikasnost — Foto-ilustracija: Pixabay

U okviru međunarodnog projekta Akcelerator efikasnosti u zgradama (BEA) koji su u partnerstvu uspešno realizovali Grad Beograd, Program UN za životnu sredinu i Svetski institut za resurse, izrađen je Priručnik o energetskoj efikasnosti u stambenim zgradama i kućama, namenjen prvenstveno građanima, tj. stanarima stambenih zgrada i individualnih objekata.

Priručnik sadrži opis stanja energetske efikasnosti u zgradama u Beogradu, kao i detaljno opisane mere koje građani mogu da preduzimaju na energetskoj sanaciji svojih objekata, sa procedurama. Mere energetske efikasnosti obuhvataju arhitektonsko-građevinske mere na omotaču objekta, ali i mere čiji je cilj rekonstrukcija ili zamena instalacija grejanja i hlađenja, zatim zamenu osvetljenja, promene u ponašanju korisnika itd.

Svakako, cilj ovog Priručnika je da građanima približi i olakša proces energetskog sređivanja svoje zgrade, uz smanjenje troškova za energiju i zadržavanje ili povećanje postojećeg nivoa komfora. Osim toga, bitno je naglasiti da ove mere značajno doprinose i smanjenju zagađenja vazduha u Beogradu.

U izradi Priručnika učestvovalo je više stranih i domaćih konsultanata UN, kao i značajan broj domaćih stručnjaka iz ove oblasti, kroz Koordinacionu grupu koja je okupila predstavnike organizacione jedinice Gradske uprave, Ministarstva, javnih preduzeća, Univerziteta u Beogradu, agencija i stranih organizacija. Koordinaciju, stručne i operativne poslove obavljali su Sekretarijat za zaštitu životne sredine i Sekretarijat za energetiku.

Priručnik o energetskoj efikasnosti u stambenim zgradama i kućama možete pogledati na sledećem linku.

izvor: beograd.rs

Sandra Jovićević

Vetropark Košava biće završen do kraja sledeće godine

28.02.2018

Vetroelektrana Košava — Foto: MK Fintel Wind

Kompanija MK Fintel Wind, koja posluje u sastavu Fintel Energije, obezbedila je 81,5 miliona evra za završetak prve faze izgradnje svog trećeg vetroparka “Košava”, u blizini Vršca, čije je otvaranje planirano do kraja 2019. godine.

Prvu fazu izgradnje trećeg vetroparka činiće postrojenje od 20 vetrogeneratora, ukupne instalisane snage od 69 MW, saopšteno je iz kompanije MK Fintel Wind. Očekuje se da će vetropark snabdevati 57.000 domaćinstava električnom energijom, kao i da će smanjiti emisiju ugljen-dioksida za oko 170.000 tona godišnje.

Nakon otvaranja prva dva vetroparka u Srbiji, još više smo posvećeni daljim investicijama i ulaganjima u obnovljive izvore energije ovde. Na izgradnji vetroparka Košava biće angažovano 100 ljudi, a zahvaljujući njima i stručnosti i iskustvu lokalnih firmi, očekujemo da vetropark bude pušten u rad od kraja 2019. godine, rekao je izvršni direktor kompanija Fintel Energija Spa i MK Fintel Wind, Ticijano Đovaneti.

Izgradnja vetroparka “Košava” počela je u julu 2017. godine, a iznos od 81,5 miliona evra neophodan je za završetak projekta, i biće finansiran iz kredita Erste grupe, Erste banke u Srbiji, Austrijske razvojne banke (OoEB), Unikredit banke u Srbiji i Zagrebačke Banke.

Pored prva dva vetroparka – “Kula”, u blizini Kule i vetroparka “La Piccolina” u blizini Vršca, koje je kompanija MK Fintel Wind otvorila, prvu fazu izgradnje trećeg vetroparka činiće postrojenje od 20 vetrogeneratora, ukupne instalisane snage od 69MW. Očekuje se da će projekat snabdevati 57 hiljada domaćinstava električnom energijom, kao i da će smanjiti emisiju ugljen-dioksida za oko 170,000 tona godišnje.

Početak druge faze izgradnje vetroparka “Košava”, koji će imati 19 vetrogeneratora, ukupne instalisane snage od 117 MW, očekuje se početkom 2019. godine.

Više od 100 svetskih gradova se većinski snabdeva energijom iz obnovljivih izvora

28.02.2018

iceland-944592_960_720 — Photo-illustration: Pixabay

U odnosu na 2015. godinu, broj gradova, čije se snabdevanje energijom oslanja na obnovljive izvore u bar 70 odsto ukupne potrošnje, se više nego udvostručio. U jeku zabrinutosti zbog klimatskih promena, gradovi u svojim izveštajima sve češće navode da se, umesto na fosilna goriva, većinski oslanjaju čistu energiju.

Podaci do kojih je došla neprofitna organizacija za istraživanje životne sredine iz Ujedinjenog Kraljevstva, CDP, otkrili su da je više od 101 grada, od ukupno 570, učinilo zaokret ka obnovljivim energetskim resursima, u poređenju sa 42 u 2015. godini.

Nikolet Bertlet, CDP-ova direktorka za klimatske promene, pohvalila je ovaj pomak kao deo globalne revolucije ka obnovljivim izvorima.

Veliki urbani centri poput Oklanda (Novi Zeland), Najrobija (Kenija), Osla (Norveška) i Brazilije (Brazil) su načinili uspešan otklon od fosilnih goriva. U saopštenju organizacije CDP, poseban naglasak stavljen je na činjenicu da ne samo da gradovi žele da se okrenu ka obnovljivim izvorima energije, već oni to i mogu.

Pokretač klimatskih akcija na lokalnom nivou bio je savez 7400 gradonačelnika širom sveta, čije je formiranje motivisano odlukom Donalda Trampa da se povuče iz Pariskog klimatskog sporazuma.

Burlington je jedini američki grad koji je CDP-u prijavio potpunu transformaciju na obnovljive energetske resurse, iako prema istraživanju kluba Sijera njih u Sjedinjenim Američkim Državama ima ukupno pet. Grad u Vermontu svoje napore na polju ekologije uložiće i u pokušaje da poništi svoje emisije ugljenika. Gradonačelnik Miro Vajnberger izjavio je kako je prelazak na mešavinu biomase, hidroenergije, energije vetra i energije sunca za opskbljivanje Burlingtona strujom podstaknuo lokalnu ekonomiju. Čak 58 lokalnih samouprava u Americi nastoji da prati stope ovog grada, uključujući Atlantu i San Dijego.

Trenutno se čistom energijom u potpunosti napaja 43 grada na svetskom nivou. Glavnina ovog broja, čak 30, nalazi se u Latinskoj Americi gde je rasprostranjena hidroenergija. Njihov “kolega” iz Evrope je Rejkjavik, prestonica Islanda, koji električnu energiju crpi iz hidro i geotermalnih elektrana. On trenutno razvija planove kako da do 2040. godine “oslobodi” sve automobile i javni prevoz fosilnih goriva.

Pročitajte još:

Jelena Kozbašić

Bor uspešan u sprovođenju ekoloških mera

28.02.2018

IMG-9562437bc1c203775ccb54cc91f78d5a-V — Foto: ekologija.gov.rs

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan sastao se sa predsednikom opštine Bor Aleksandrom Milikićem i njegovim saradnicima, radi razmatranja najznačajnijih ekoloških pitanja, kao i prioritetnih aktivnosti i projekata usmeranih ka unapređenju zaštite životne sredine u ovoj lokalnoj zajednici.

U razgovoru ministar Trivan je izrazio zadovoljstvo zbog spremnosti borskog rukovodstva da se posveti unapređenju životne sredine. Ovom prilikom, ministar Trivan izrazio je podršku u nastojanju da se reše najznačajniji ekološki problemi Oštine. U Boru, kao i u mnogim drugim gradovima Srbije prioritetna pitanja za zaštitu životne sredine su otpadne vode, komunalni otpad, remedijacija zemljišta i pošumljavanje. Za ove najveće izazove u unapređenju životne sredine glavni mehanizam su projekti, naglasio je ministar Trivan. Investiranje u projektno-tehničku dokumentaciju je uslov za rešavanje ekoloških problema, odnosno ključno pitanje lokalnih samouprava u zaštiti životne sredine rekao je ministar. Ministarstvo zaštite životne sredine podržava napore opštine Bor u realizaciji projekata u zaštiti životne sredine, a kada bude vreme, pored načelne podrške pružiće i pomoć, u skladu sa mogućnostima, istakao je ministar. S obzirom da je u ovoj lokalnoj zajednici izazov i pitanje prečišćavanja otpadnih voda, ministar Trivan je ovom prilikom istakao spremnost Ministarstva zaštite životne sredine da pomogne borskoj opštini u njegovom rešavanju. On je istakao i značaj pošumljavanja, što je i najefikasniji način za borbu protiv dugogodišnjih ekoloških problema.

U okviru posete opštini Bor, ministar zaštite životne sredine Goran Trivan sa saradnicima obišao je i Rudarsko topioničarski basen Bor, gde se upoznao sa najznačajnijim ekološkim izazovima ove kompanije, kao i merama i aktivnostima koje preduzima i planira u cilju poboljšanja životne sredine. Ministar Trivan se u obilasku uverio u poslovnu politiku i opredeljenost jedinog proizvođača bakra i plemenitih metala u Srbiji da preduzima mere i sanira posledice zagađenja. Zahvaljujući ovim naporima, Bor je, od grada u kojem su 2006. godine izmerene najviše koncentracije sumpor-dioksida u Evropi, deset godina kasnije postao grad sa vazduhom prve kategorije. Time je praktično obrisana jedna crna ekološka tačka sa mape Srbije, a stiglo je i međunarodno priznanje – Evropska agencija za zaštitu životne sredine proglasila je 2016. godine Bor ekološkom zvezdom poboljšanja stanja kvaliteta vazduha u Srbiji.

izvor: ekologija.gov.rs

Sandra Jovićević

Crna Gora planira da bazira energetski razvoj na OIE

28.02.2018

Crna Gora je odlučna ne samo da ispuni svoj nacionalni cilj od 33 odsto finalne potrošnje energije iz obnovljivih izvora, već i da svoj dalji energetski razvoj gradi na bazi korišćenja obnovljivih izvora energije uz tržišne principe, kazala je ministarka ekonomije Dragica Sekulić. Ona je učestvovala na panelu „Održivi energetski model Regiona“ koji je organizovan u okviru Investicionog samita Zapadnog Balkana, a koji se u organizaciji Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) održava u Londonu.

Prilikom izlaganja na panelu, ministarka Sekulić je istakla da je Crna Gora u više navrata pokazala spremnost i odlučnost u pružanju podrške stranim investitorima koje žele da investiraju u crnogorsku energetiku. Najnoviji primer je više nego uspešna saradnja sa francuskom kompanijom “Akuo Energy” na projektu VE Krnovo. Ovaj projekat, i pored svih izazova koje svaki novi pristup donosi u početku, primer uspešne saradnje Vlade Crne Gore i privatnog sektora, u ovom slucaju kompanije “Akuo Energy”. U cilju realizacije velikih i uspješnijih projekata, neophodno je razumevanje s obe strane i pronalažanje zajedničkih rešenja.

Ministarka Sekulić je ukazala da je zadovoljstvo investitora koji uspešno realizuje projekat najbolja promocija investicione klime u jednoj zemlji. Zbog toga je, kako je kazala, neophodno imati poseban senzibilitet kada su strani investitori u pitanju. Istovremeno, kako je dodala, Crna Gora intenzivno radi na jačanju saradnje sa svojim susedima i integraciji u evropsko energetsko tržište.

Ona je podsetila da poreklo Evropske unije koju danas poznajemo dolazi iz energetske saradnje. Crna Gora, dajući svoj konkretan doprinos u izgradnji Transbalkanskog koridora, uporedo sa realizacijom podmorskog energetskog kabla do Italije i Jonsko-jadranskog gasovoda (IAP), pokazuje svoju odlučnost da se razvija kao energetsko čvorište. Ali ne sa ciljem da bude drugačija, već da bude dobar primer saradnje i povezivanja. Prve rezultate ćemo imati do kraja ove godine, kada očekujemo početak probnog rada najveće elektroenergetske konekcije u regionu ikada – podmorskog kabla.

Prema poslednjim podacima Energetske zajednice iz novembra 2017. godine, Crna Gora je imala najbolji rezultat ukupne implementacije mekih mera (regionalno tržište električne energije, uspostavljanje veleprodajnog organizovanog tržišta, prekogranično balansiranje i regionalna alokacija kapaciteta između ZB6 zemalja), čime smo, kako je kazala, jasno pokazali spremnost da primenjujemo standarde EU i nastavimo aktivnosti u cilju jačanja regionalne saradnje. Sve zemlje Zapadnog Balkana, kako je ocenila, teže integraciji regionalnog tržišta i do sada su u tom pogledu postignuti pozitivni rezultati kojr mora pratiti i adekvatan pravni okvir.

Odgovarajući na pitanje kakva je budućnost upotrebe uglja, ministarka Sekulić je kazala da odgovoran pristup u upotrebi ovog resursa podrazumeva opcije njegovog korišćenja zajedno sa drugim, čistijim gorivima, poput biomase. Paralelno sa ekološkom rekonstrukcijom termoelektrane u Pljevljima, Crna Gora ozbiljno razmatra sva održiva rešenja u ovoj oblasti.

izvor: mek.gov.me

Sandra Jovićević

Blederija postaje zaštićeno područje

28.02.2018

vodopad-blederije-11 — Foto: discoversoutheastserbia.com

Ministarstvo zaštite životne sredine oglasilo je Javni uvid o nacrtu Uredbe o proglašenju i studiji zaštite spomenika prirode Blederija.

Područje Spomenika prirode „Blederija”, koje se predlaže za zaštitu, nalazi se na teritoriji opštine Kladovo ukupne površine 398.87 ha, od čega je 237.03 ha u privatnoj svojini i 161.84 ha u javno-državnoj svojini.

Nacrt uredbe o proglašenju Spomenika prirode „Blederija” i studija zaštite sa kartografskom dokumentacijom, koje je na osnovu ovlašćenja iz čl 102. i 103. Zakona o zaštiti prirode izradio Zavod za zaštitu prirode Srbije, Beograd, biće izloženi na javni uvid svakog radnog dana od 9 do 14 časova u prostorijama Ministarstva zaštite životne sredine od 26. februara do 17. marta 2018. godine.

Javna rasprava i prezentacija dokumenata o zaštiti biće održana u četvrtak, 15. marta 2018. godine, sa početkom u 11 časova u prostorijama opštine Kladovo.

izvor: ekologija.gov.rs

Sandra Jovićević

Očišćena divlja deponija u Leskovcu

27.02.2018

d93532bcc039fb499ab6deddd295471b_L — Foto: gradleskovac.org

U Leskovcu je proteklog vikenda održana akcija čišćenja divljih deponija.

U okviru akcije uređena je divlja deponija u Lipovici pored puteva koji vode ka imanjima meštana.

Akciju su realizovali JKP Komunalac, Vodovod, komunalna policija i kompanija Por Verner Veber.

izvor: gradleskovac.org

Sandra Jovićević

Doneto rešenje o studiji o proceni uticaja na životnu sredinu projekta za prečišćavanje vode u Zaječaru

27.02.2018

Vodovod, Voda — Foto-ilustracija: Pixabay

Ministarstvo zaštite životne sredine saopštilo je da je doneto Rešenje o potrebi izrade i određivanju obima i sadržaja Studije o proceni uticaja na životnu sredinu Projekta rekonstrukcije i izgradnje objekata postrojenja za prečišćavanje vode ,,Kraljevica“ u Zaječaru.

Zainteresovana javnost može da izvrši uvid u sadržinu zahteva svakog radnog dana u prostorijama Ministarstva zaštite životne sredine u Novom Beogradu i dostavi svoje mišljenje u roku od 15 dana od dana objavljivanja ovog obaveštenja, kao i na službenom sajtu Ministarstva.

Nosilac projekta i zainteresovana javnost mogu izjaviti žalbu protiv odluke nadležnog organa, u roku od 30 dana od dana objavljivanja ovog obaveštenja.

izvor: ekologija.gov.rs

Sandra Jovićević

Nemački gradovi mogu da zabrane dizelaše

27.02.2018

dizel gorivo — Foto-ilustracija: Pixabay (IADE-Michoko)

Ova istorijska odluka mogla bi da prouzrokuje haos u saobraćaju i drastično smanji vrednost dizel automobila.

Jedan od nemačkih vrhovnih sudova je doneo odluku da gradovi Štutgard i Dizeldorf mogu da zabrane vozila starije generacije koja više zagađuju okolinu da se kreću gradskim centrom.
Aktivisti zaštite životne sredine tužili su nekolicinu nemačkih gradova tvrdeći da oni imaju dužnost da smanje zagađenje vazduha i zaštite zdravlje svojih stanovnika.
Štutgard i Dizeldorf su dva najzagađenija grada Nemačke i zato se ova odluka odnosi prvenstveno na ova dva grada ali će imati uticaj na čitavu zemlju.
Oko 70 gradova Nemačke, uključujući Minhen i Keln imaju koncentracije azot dioksida više nego što propisi EU dozvoljavaju.

Autoindustrija i dalje nije dala saopštenje u vezi sa novoizglasanim zakonom.
Pre finalnog glasanja, autoindustrija se glasno protivila ovom zakonu ali i Nemačka vlada takođe. Oni su se naime, plašili da bi novi zakon mogao da ugrozi vlasnike dizel automobila koji ne samo da neće moći da voze svoja kola nego će njihova vrednost i drastično opasti.

Umesto ovog zakona, ministri predvođeni premijerkom Angelom Merkel ponudili su budžet od 1 milijardu evra, koji bi delimično bio pokriven od strane industrije, za unapređenje javnog prevoza i kupovinu električnih autobusa.
Kompanije su do sada ponudile samo da unaprede svoje softvere za kontrolu motora kako bi smanjili emisije gasova sa efektom staklene bašte, ali ova odluka o zabrani dizelaša bi mogla da ih primora da unaprede i hardver kao način da se automobili koji mnogo zagađuju unaprede.
Ove prepravke više od 9 miliona automobila proizvedenih pre septembra 2015. godine, pre no što su poslednji standardi emisije Euro 6 stupili na snagu, koštali bi najmanje 7.6 milijardi evra.

Prema poslednjim podacima, tržišni udeo za dizelska vozila u Nemačkoj opao je sa 48% u 2015. godini na oko 39% krajem 2017. godine.

Izvor: theguardian

Tuzla: Skini masku mome gradu!

27.02.2018

Bosna i Hercegovina ima drugu najveću stopu smrtnosti (na 100 000 stanovnika) zbog zagađenog vazduha u svetu, odmah iza Severne Koreje.

Glavni izvor štetnih čestica PM2,5 je Termoelektrana “Tuzla” koja godišnje spali preko 3,3 miliona tona uglja. Ona je jedan od deset najvećih zagađivača u Evropi, koja godišnje emituje 51 644 tona sumpor-dioksida i 896 tona čestica u vazduh, čineći je najvećim izvorom PM2,5 u Bosni i Hercegovini.

Zagađenje vazduha je skriveni ubica u Tuzli. Kao doktor u službi građana svestan sam potrebe za unapređenjem njegovog kvaliteta. Moja najveća briga je zdravlje najmlađih, dece – rekao je doktor Emir Durić iz Univerzitetskog kliničkog centra u Tuzli.

Pored industrije koja narušava zdravlje građana, zagađenju na ovom području umnogome doprinose i stari automobili i kućna ložišta koja kao energent koriste fosilna goriva. Kao i u mnogim drugim gradovima Bosne i Hercegovine, na ulicama Tuzle i Lukavca dominiraju stara istrošena dizel vozila koja izuzetno štetno utiču na vazduh.

Samo je u 2012. godini više od 3 500 osoba u Bosni i Hercegovini prerano umrlo zbog štetnog delovanja ambijentalnog zagađenja vazduha na njihovo zdravlje. Uprkos postojanju graničnih vrednosti emisija pojedinih zagađujućih materija određenih zakonom u Bosni i Hercegovini, one se nažalost ne poštuju čime se narušava “zdravlje” vazduha.

Zdravstveni i medicinski stručnjaci postaju sve više zabrinuti zbog zagađenja zraka i doprinosa sagorevanja uglja slabom kvalitetu vazduha.

U okviru akcije Skini masku mome gradu, svi zdravstveni radnici, zainteresovani pacijenti i građani pozvani su da se uključe se u razmatranje strategija za veći broj zdravstveno-zaštitnih standarda za kvalitet vazduha na nacionalnom nivou u Bosni i Hercegovini.

Pročitajte još:

Izvor: Skini masku mome gradu

Pingvini na tankom ledu: Snežne padavine na Antarktiku snižavaju nivo mora

27.02.2018

Uzrokovana klimatskim promenama, količina snežnih padavina na Antarktiku se poslednjih godina povećala. Motivisani ovim saznanjem naučni krugovi su pokrenuli raspravu da li debeli nanosi snega doprinose rastu nivoa okeana ili pomažu u njegovom smanjenju.

Uticaj klimatskih promena na našu planetu je nemerljiv, a istraživači nastoje da otkriju sve načine na koje se klima menja i posledice ima po naš život, zdravlje i okruženje. Jedan od predmeta njihove zainteresovanosti je i Južni pol Zemlje okovan snegom i ledom, dom pingvina.

Opšte je poznato da globalne temperature povećavaju količinu isparenja u vazduhu. Za smrznute pustinje južne polarne regije, ovo znači više snega. Novo istraživanje je otkrilo da je, s obzirom na povećanje padavina u istočnim delovima Antarktika, taloženje leda smanjeno. Tanji led bi potencijalno mogao da uspori proces porasta nivoa mora. Da li to znači da klimatske promene istovremeno izazivaju i usporavaju ledeni talas?

Bruk Medli, naučnica pri Američkoj agenciji za aeronautiku i kosmos (NASA) i autorka studije objavljene u Geophisical Research Letters, opisala je pojavu “preraspodele mase” – dok se više leda topi, više vode isparava i kristališe i ponovo pada na Zemlju u obliku snežnih pahulja.

Kako bi se testirala pretpostavka da su snežne padavine povećane, a da su za njihovo povećanje odgovorne klimatske promene, naučnici su rekonstruisali drevnu istoriju kontinenta. U tu svrhu, iz Queen Maud Land, područja na istoku Antarktika, izvukli su ogromno ledeno jezgro. U njemu je bilo “zarobljeno” oko 2 hiljade godina obrazaca padanja snega na osnovu kojih su istraživači mogli da primete varijacije koje su se desile nakon industrijske revolucije.

Jedna od dve polazišne tačke – klimatske promene utiču na povećanje snežnih padavina – dakle, pije vodu. Šta je sa drugom? Da li snežni nanosi zaista otanjuju led i na taj način usporavaju rast mora?

Anders Leverman, istraživač klimatskih promena pri Potsdamskom institutu u Nemačkoj, novim saznanjima pristupio je sa određenom zadrškom. Skrenuo je pažnju da težina snega potiskuje tanki plutajući led u more. Otopljeni led pliva brže od vode, pogoršavajući problem rasta nivoa mora.

Iako rezultati istraživanja govore zanimljivu priču o prošlosti, ostali naučnici su primetili da je, teško donositi zaključke o budućnosti.

Džonatan Bamber, glaciolog na Univerzitetu u Bristolu u Engleskoj, rekao je da perspektiva na klimatske promene zavisi s koje tačke na svetu posmatrate. Na primer, rast temperatura na Grenlandu rezultovao je padavinom snega u većim kristalima. To, pak, znači da pahulje imaju tendenciju da upijaju više svetlosti, što povećava topljenje leda.

Da li snežne padavine pogoršavaju ili ublažavaju rast nivoa mora ostaje otvoreno pitanje, ali jedno je sigurno: led se usled klimatskih promena topi mnogo većim brzinama.

Pročitajte još:

Jelena Kozbašić

Konferencija: Nacionalni i EU programi – Podrška poslovanju MSP

27.02.2018

Juče, 27. februara 2018. godine, u prostorijama Privredne komore Srbije (PKS) održana je konferencija pod nazivom Nacionalni i EU programi – Podrška poslovanju malih i srednjih preduzeća (MSP).

Predstavnik PKS Marko Kovačević i prof. dr Viktor Nedović, pomoćnik ministra za međunarodnu saradnju i evropske integracije, održali su uvodna izlaganja. PKS aktivno učestvuje u realizaciji programa u okviru podrške malim i srednjim preduzećima. Gospodin Nedović istakao je da je budžet Inovacionog fonda za 2018. godinu povećan za čak 50 odsto, kao i da su prošle godine pokrenuti inovacioni vaučeri.

Katarina Aksentijević iz Razvojne agencije Srbije predstavila je programe podrške sektorima prerađivačke industrije za mikro, mala i srednja preduzeća. Nabrojala je uslove koje preduzeća moraju ispunjavati da bi se prijavila za program, kao i način trošenja dobijenih sredstava. Javni poziv je otvoren do utroška sredstava.

Predstavnica Fonda za razvoj Republike Srbije Dževida Ninkov upoznala je prisutne sa Programom podsticanja razvoja preduzetništva kroz razvojne projekte u 2018. godini, kao i kreditima za početnike. Detaljna uputstva za prijavu, kao i uslovi za korišćenje sredstava nalaze se na sajtu Fonda i sajtu Ministarstva privrede.

Osnovne principe i mere podrške IPARD bespovratnih sredstava za poljoprivredu prezentovao je Aleksandar Bogunović. On je posebno naglasio da sva gazdinstva koja konkurišu za IPARD moraju da poštuju sva navedena pravila i da poseduju sve neophodne upotrebne dozvole. Dodatni podsticaj u okviru ovog međunarodnog programa uživaju žene preduzetnice i mlađi od 40 godina. Promovisana je i mogućnost za ulaganje u sektor obnovljivih izvora energije za veća poljoprivredna gazdinstva.

Prekogranični program razmene preduzetnika – Erazmus za mlade preduzetnike predstavila je Jovana Stanojević iz PKS. Ona je navela sve prednosti i mogućnosti Erazmusa. Sve detaljne informacije mozete naći na sledećem linku: www.erasmus-entrepreneurs.eu.

Nataša Vujnović Sedlar, nacionalna kontakt osoba za EU projekte u okviru EEN mreže, predstavila je Horizont 2020 – Instrument za MSP. Njegov osnovni cilj je da podrži inovativna MSP kroz mehanizam koji je jednostavan i lak za prijavu. Ovaj evropski program zahteva prekograničnu, panevropsku saradnju i povezivanje, a njegovi rezultati pomeraju naučne i privredne domete na evropskom nivou. U okviru priče o Horizont-u, Eleonora Sergijević iz kompanije Swiftty, iz Beograda, je detaljno opisala proces kroz koji je njena kompanija prošla na putu do dobijanja sredstava iz ovog fonda.

Konferencija je bila otvorena za sve zainteresovane predstavnike malih i srednjih preduzeća i bila je odlična prilika da srpski preduzetnici saznaju na koji način mogu da konkurišu za sredstva iz nacionalnih i EU programa.

Ivana Kostić

Hrvatska mora povećati udeo OIE

27.02.2018

Predstavljanje analize „Obnovljivi izvori energije –šansa koju moramo iskoristiti“ održano je u ponedeljak u Zagrebu.

Ovom prilikom je istaknuto da je u Hrvatskoj u 2015. godini iz obnovljivih izvora energije proizvedeno 6 odsto ukupno potrošene električne energije. Potencijal OIE, uvažavajući ekološka ograničenja je znatno veći od toga i premašuje ukupnu današnju potrošnju energije. Sistem podsticaja OIE uveden je 2007. godine, a uvid u rezultate podsticaja korišćenja obnovljivih izvora energije do sada pokazuje da je propušteno korišćenje tih značajnih sredstava na način koji bi bio i razvojno efikasan.

U analizi je utvrđeno da su se podsticajne cene trebale s jedne strane prilagođavati padu cena tehnologija u Hrvatskoj, odnosno te podsticajne cene su trebale bolje pratiti smanjenje troškova investicija u obnovljive izvore energije, dok su s druge strane trebale uzimati u obzir povećanje količine električne energije koju je potrebno podsticati. U praksi je dobar deo finansijskih podsticaja završio u rukama malog broja preduzetnika, a lokalne zajednice i pojedinci praktički uopšte nisu imali koristi od ovog sistema zbog čega je i izostala konkretnija podrška javnosti OIE. Dok je u pojedinim državama EU vrlo razvijen koncept energetskog zadrugarstva, gde grupe građana instaliraju solarne sisteme ili vetrenjače i onda od viška proizvedene energije ostvaruju prihod.

Analiza daje preporuke za unapređenje sistema podsticaja OIE s ciljem njihovog većeg udela u ukupnoj proizvodnji električne energije i većeg doprinosa održivom razvoju Hrvatske. Prvi korak je konačno usvajanje podzakonskih akata, a za povećanje broja malih elektrana instaliranih na krovovima stambenih objekata potrebno je maksimalno pojednostaviti proceduru ugradnje, spajanja na električnu mrežu i održiv sistem podsticaja. Od preporuka koje nisu trenutno uvrštene u zakonodavni okvir, najvažnija je ukidanje PDV-a na kupovinu i ugradnju sistema.

izvor: zelena-akcija.hr

Sandra Jovićević

Crna Gora planira energetsku rekonstrukciju tri javne ustanove u Podgorici

27.02.2018

energetska-efikasnost2 — Foto-ilustracija: energetskiportal.rs

Ministarstvo ekonomije Crne Gore će u 2018. godini finansirati izvođenje radova na primeni mera energetske efikasnosti na 6 obrazovanih ustanova u Crnoj Gori, ukupne vrednosti 6 miliona evra.

U tom cilju, Ministarstvo će uskoro potpisati ugovor o rekonstrukciji 3 obrazovne ustanove u Podgorici, i to: Gimnaziji „Slobodan Škerović“, Resursnom centru za decu i mlade „Podgorica“ i Resursnom centru za obrazovanje i osposobljavanje „1.jun“. Početak radova na dva resursna centra planiran je već na proleće, dok će radovi na Gimnaziji početi nakon završetka školske godine.

Osim ovih, u 2018. godini je planirana rekonstrukcija još 3 objekta u Crnoj Gori, za koje je tenderska procedura u toku. U pitanju su Zavod „Komanski most“ u Podgorici, OŠ „Aleksa Bećo Đilas“ i SMŠ „Vuksan Đukić“ u Mojkovcu.

Energetska rekonstrukcija svih 6 objekata sprovodi se u okviru „Programa energetske efikasnosti u javnim zgradama – faze I i II“, koji Ministarstvo ekonomije od 2012. godine realizuje u saradnji sa Ministarstvom prosvete, Ministarstvom rada i socijalnog staranja i Upravom za imovinu. Za implementaciju programa obezbeđena su sredstva iz kredita KfW banke u vrednosti od 31,5 miliona evra i donacija u vrednosti od 4,68 miliona evra.

Do sada je u okviru Programa izvršena primena mera energetske efikasnosti u 28 obrazovnih ustanova, pri čemu je ukupna vrednost uloženih sredstava iznosila 20,9 miliona evra.

Cilj programa je optimizacija potrošnje energije uz ostvarene uslove komfora, poboljšanje uslova za boravak i rad korisnika, kao i doprinos održivom razvoju Crne Gore.

izvor: mek.gov.me

Sandra Jovićević

Doboj: Učešće javnosti u donošenju odluka vezanih za zaštitu životne sredine je neophodno

27.02.2018

Udruženje Dinarica u partnerstvu sa Svetskom organizacijom za zaštitu prirode (WWF) organizovalo je 22. februara 2018. godine u Doboju okrugli sto oko kojeg se diskutovalo o trenutnim mogućnostima učešća u konsultacijama o studijama procene uticaja na životnu sredinu i strateške procene uticaja na životnu sredinu u BiH.

WWF je okupio predstavnike relevantnih ministarstava Bosne i Hercegovine i entiteta, civilnog sektora, akademije, poslovnih subjekata i struke na okruglom stolu kako bi se otvoreno raspravljalo o potrebi učešća u konsultacijama o studijama uticaja na životnu sredinu.

Širom države postoje primeri projekata koji su bili odobreni uprkos tome što negativno utiču na okruženje zato što su studije, čija je svrha pomoći vlastima da donesu ekološki i društveno prihvatljive odluke, nekvalitetne i napravljene bez značajnijeg učešća javnosti. Nova naučna istraživanja se sprovode retko i nepotpuna su, podaci su često stari više od 25 godina što se u doba evidentnih klimatskih i drugih promena ne može smatrati relevantnim za donošenje odluka.

Kako bi doprineli rešavanju ovih problema, a s ciljem jačanja kapaciteta organizacija civilnog društva i zaninteresovane javnosti za efikasnije učešće u procesima donošenja odluka vezanih za životnu sredinu, u sklopu projekta „Civilno društvo zagovara ekološki prihvatljiv društveno-ekonomski razvoj“ (CO-SEED) izrađene su jednostavne liste provere. Jedan od ciljeva okruglog stola bio je i predstaviti liste za proveru ovih studija.

– Studije životne sredine su često vrlo opsežni, stručni i multidisciplinarni dokumenti, koji obrađuju teme za čije poznavanje treba imati posebna, stručna znanja. Iako postoji niz dokumenata koji su već dostupni a cilj im je olakšati pripremu i reviziju ovih studija, većina njih je usmerena prema stručnjacima i zakonodavcima pa se samo manji deo fokusira na one koji nisu stručnjaci u tom području, a žele izneti svoje mišljenje na najbolji mogući način. Za one koji se ne bave procjenama životnog okruženja, kao što su organizacije civilnog društva i članovi lokalne zajednice, teže je doći do informacija koje su predstavljene u takvim studijama, a samim time i dati konstruktivnu povratnu informaciju. To može dovesti do pogrešne percepcije da oni nisu verodostojni partneri u konsultaciji te da se njihovi komentari i mišljenja odbacuju ili nisu traženi. Kako bi ovo promenili, ciljano smo razvili ovaj dokument za organizacije civilnog društva i zainteresovanu javnost – istaknuo je Đorđe Stefanović, voditelj projekta CO-SEED u BiH.

– Često se dešava da nacrti studija ne budu dostupni na internet stranicama organa uprave, kao i da nisu dostupni u elektronskim formama. I sami smo u više navrata izgubili po nekoliko dana a i sredstva dok bi otišli do opštine i dobili primjerak studije, a često dobijemo odgovor da istu ne možemo kopirati već samo izvršiti uvid na licu mjesta. To je apsurdno i nemoguće kada je reč o studijama sa nekoliko desetina ili stotina stranica. Iako organ koji je nadležan za vođenje postupka od podnosioca traži da se nacrt studije dostavi i u elektronskoj formi, a u isto vreme studije u elektronskoj formi uopšte nisu dostupne za javnost, ili nisu lako dostupne. Građani i organizacije civilnog društva imaju poteškoće da na vrieme pristupe svim informacijama, angažuju stručnjake i pošalju na vreme kvalitetne komentare. Liste za proveru koje smo osmislili unutar projekta CO-SEED pomažu akterima civilnog društva da ubrzaju proces analize i da bez dublje stručne analize identifikuju nedostatke na koje mogu da dostave svoje primedbe, sugestije i komentare u kraćem vremenskom periodu – objašnjava Viktor Bjelić iz Centra za životnu sredinu Banjaluka.

Više od 20 predstavnika organizacija civilnog društva, medija, akademske zajednice, nadležnih ministarstava BiH i entiteta te poslovnog sektora učestvovalo je u radu okruglog stola. Tokom rasprave učesnici okruglog stola posebno su naglasili nedostatak prostorne planske dokumentacije što direktno ugrožava kvalitet ovih studija. Istakli su i potrebu za većim brojem stručnjaka u institucijama zaduženim za izdavanje dozvola te njihovom stalnom edukacijom.

Projekt “Civilno društvo zagovara ekološki prihvatljiv društveno-ekonomski razvoj (CO – SEED)” pokrenut je na inicijativu WWF, a sprovodi se u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Srbiji i Turskoj, dok WWF Adria iz Hrvatske ima savjetodavnu ulogu u projektu. Liste s preporukama osmišljene unutar ovog projekta možete pronaći na našoj web stranici:

• http://co-seed.eu/assets/files/NPZh79JVNG-lista-za-provjeru-studija-o-procjeni-utjecaja-na-okolis-bihpdf.pdf
• http://co-seed.eu/assets/files/guRrRoX1Gh-lista-za-provjeru-studija-o-strateskoj-procjeni-uticaja-na-okolis-bihpdf.pdf

Liste su utemeljene na dokumentu Evropske komisije “Vodič za EIA: Osvrt na Studiju o uticaju na životnu sredinu” iz 2001. godine.

Izvor: WWF Adria

1...1,1411,1421,143...1,675 Page 1,142 of 1,675

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM