Dobar dan!

Četvrtak je verovatno moj omiljeni dan u sedmici. A zašto? Prosto, četvrtkom se i dalje nazire mogućnost da petak veče provedem u klubu. Sutradan ortaci ispale ili se novčanik isprazni. Generalno, provod koji je obećavao četvrtak i radost koju su nosile misli o koktelima, crvenoj haljini i zgodnim momcima petkom pada u vodu – a zajedno s njima i ja u krevet.

Pored toga, ponedeljak je vremenski dovoljno udaljen u odnosu na danas pa me pomisao na rano ustajanje nakon lenjog vikenda i dalje ne deprimira, a i na Energetskom portalu izlazi novi blog post.

Danas govorimo o jednom ganetu s Novog Zelanda koji je u ptičjem svetu ekvivalent onim pesnicima koji čitav život i sve pesme posvete dragoj koja se ne obazire na njih.

Šta je to nesrećna ljubav? Kada se kornjača zaljubi u vojnički šlem – ili ptica u betonsku pticu kamenog srca.

Krajem januara, uginuo je Najdžel, godinama jedini australijski ganet na novozelandskom ostrvu Mana. Velika bela morska ptica žućkaste glave pronađena je mrtva pored svoje partnerke od betona.

U cilju privlačenja jedinki ove ptice na Manu i doprinosa biodiverzitetu, konzervatorska udruženja su preduzela poduhvat izrade, bojenja i postavljanja 80 betonskih ganeta i instalacije zvučnika na solarni pogon koji reprodukuju njihove zvuke. Plan je bio da pridošle ptice stvore održivu koloniju. Međutim, nijedan ganet pre Najdžela nije bio dovoljno radoznao i avanturistički nastrojen da bi otkrio potencijale ostrva bez grabljivica pogodnog za lagodan ptičji život. Oni koji bi navratili, ne bi se dugo zadržali, ignorišući svoje betonske imitacije.

Prvi ganet koji se trajno naselio na Manu u poslednjih 40 godina, tamo je svio ljubavno gnezdo za svoju cementnu princezu. Iako okružen sa 80 “drugara”, bio je usamljen. Imam izazov za vas! Pokušajte da ga pronađete među betonskim replikama na priloženoj fotografiji.

Subjekt njegovog instinkta za razmnožavanje i potrebe za ljubavlju bila je veštačka ptica večito otporna na njegovo udvaranje. Timario ju je, kljucao. I, iako je možda neprilično pomenuti, nekoliko puta pokušao je da vodi ljubav s njom (uprkos tome što ganeti od betona nisu bili toliko detaljno izrađeni da mogu da se razlikuju prema polovima). Najvažnije, voleo ju je.

Ipak, konzervatori ne žale Najdželovu sudbinu. Iako tragično stradali, bio je junak.

Život nije završio kao jedini pripadnik svoje vrste na ovom malom ostrvu. Poslednjih nedelja pridruživalo bi mu se povremeno tri ganeta. Pretpostavlja se da je pored usavršenih zvučnika, najveću ulogu u njihovom dozivanju imao upravo Najdžel iako nije ostvario nikakav odnos sa njima. Sa druge strane, oni međusobno komuniciraju i konzervatori polažu nade da bi u budućnosti mogli da stvore koloniju na Mani. Uloga najusamljenije ptice, koja je znala za ljubav i prijateljstvo jedino sa hladnim betonom, u nastajanju naseobine, ne bi prošla nezapaženo.

Bez hrabrih jedinki poput Najdžela, koje prkose urođenom nagonu da se vrate u  rodno mesto, tendenciji poznatoj kao filopatrija, ne bi bile stvorene nove kolonije. Najdžel je, dakle, dao život za svoju vrstu.

Dve trećine svetske populacije ovih ptica živi u Velikoj Britaniji, a najveća kolonija se nalazi u Škotskoj i 2014. godine je imala 75 hiljada parova.

Jelena Kozbašić