Bjelovečka šuma prostire se na granici između Belorusije i Poljske. Predstavlja jedan od poslednjih ostataka prašume koja je pre 10 hiljada godina zauzimala prostranstva evropske nizije od Atlantskog okeana do Urala u Rusiji i od Baltičkog do Crnog mora. Pokriva skoro 142 hiljade hektara mešovitih šuma, močvara i rečnih dolina. Dom je za 59 vrsta sisara, uključujući evropske bizone, najveće sisare kontinenta, vukove i vidre, i preko 250 vrsta ptica. Kao “blago od izuzetnog univerzalnog značaja” upisana je u UNESCO-ovu svetsku baštinu.

U prošlosti, poljski kraljevi i ruski carevi ostavljali su je netaknutom kako bi mogli da je koriste za svoje velike lovačke pohode.

U sadašnjosti joj preti opasnost. Desničarska vlada u Poljskoj, 2016. godine, je i više nego utrostučila dozvoljenu seču drveta sa ovog jedinstvenog mesta. Kao posledica nemara Poljaka, palo je više od 10 hiljada stabala. U svoju odbranu šumari su su isticali neophodnost uklanjanja “mrtvaka” za normalan život – debla koja padaju ugrožavaju sigurnost ljudi i narušavaju lepotu šume, a neretko su i leglo zaraze.

U budućnosti, motornim testerama onih koji nisu spremni da za krčenje plate milionski ceh (dakle, ogromnom broju) staće se na put.

Sud Evropske unije proglasio je uništavanje Bjelovečke šume – nezakonitim. Najniža kazna s kojom bi mogla da se suoči ova istočnoevropska država iznosi 4,3 miliona evra, uz mogućnost njenog porasta za 100 hiljada evra na dnevno nivou, ukoliko se seča ne obustavi. Evropski zvaničnici naglasili su da će Komisija vršiti nadzor nad sprovođenjem mera zaštite.

Da li će strah po državnu kasu “ozeleneti” svest Poljaka?

Iako je ministar zaštite životne sredine izjavio da će Varšava da se povinuje presudi i da preduzme sve aktivnosti potrebne za očuvanje šumskih kapaciteta za buduće generacije, druga struja na vlasti skrenula je pažnju za Gardijan da problem nije crno-beo – ali da, uprkos tome, odluku neće dovoditi u pitanje.

Članovi međunarodne nevladine organizacije za zaštitu životne sredine Greenpeace smatraju da se situacija neće poboljšati, bar ne u onom obimu u kojoj je to potrebno za ovo dragoceno nasleđe Evrope. Planovi upravljačke elite, prema njihovim tvrdnjama, ne idu na ruku šume. Poljska vlada bi htela da na teritoriji prašume posadi novo drveće, ali “zeleni” aktivisti ne podržavaju ovo rešenje. Zbog čega?

Bjelovečka šuma, kao i sve ostale, poseduje moć samoobnavljanja. Da bi se sačuvala u svojoj iskonskoj vrednosti, trebalo bi je prepustiti sopstvenom ritmu regeneracije. Kada bi se pod njenu “senku” stavile nove sadnice, to bi rezultovalo u stvaranju još jedne u dugačkom nizu “šuma pod kontrolom” u Poljskoj, tvrdi Greenpeace. Organizacija je od ranije je bila saborac Evropske unije u očuvanju ove istorijske zaostavštine. Tokom protesta, 300 njenih pripadnika bilo je uhapšeno, a grupa se trenutno zalaže da oni budu oslobođeni optužbi.

Iako je Poljska povukla tešku mašineriju iz prašume, zadržala je pravo da u slučajevima “opasnosti po javnu bezbednost” seče i uklanja stabla. Ekolozi strahuju od zloupotrebe ove stavke.

Čini se da nije retkost da poljskim “zelenilom” upravljaju ekološki neosvešteni ljudi.

Deceniju ranije, tadašnji ministar zaštite životne sredine u javnost je izašao sa idejom o izgradnji autoputa kroz dolinu reke Rospuda, koja takođe predstavlja delove jedne “devičanske” šume. On je probudio revolt u eko-aktivistima, koji su uprkos oštroj zimi odlučili da kampuju na ugroženoj teritoriji, vezivajući se lancima za tamošnje drveće. Njihov bunt postao je simbol ponovnog buđenja građanske neposlušnosti Poljaka nakon pada komunizma. Projekat Rospuda, njihovim zalaganjima bio je napušten.

Nadajmo se da će i projekat Bjelovečka šuma doživeti istu sudbinu.

Jelena Kozbašić