NIS-ova agro kartica poljoprivrednicima donosi popuste na pumpama

17.05.2018

Kompanija NIS predstaviće na ovogodišnjem Međunarodnom poljoprivrednom sajmu, koji se od 15. do 21. maja održava u Novom Sadu, agro karticu koja poljoprivrednim gazdinstvima omogućava mnogobrojne pogodnosti i značajne popuste prilikom kupovine derivata i dopunskog asortimana na benzinskim stanicama NIS-a.

Na štandu kompanije NIS, u „Master“ hali Novosadskog sajma, svi zainteresovani posetioci moći će tokom sedam dana trajanja manifestacije da dobiju sve neophodne informacije o pogodnostima NIS-ovog programa za poljoprivrednike kao i da preuzmu pristupnicu za agro karticu.

Kao podsticaj razvoju poljoprivrede, NIS kao vodeća kompanija na domaćem tržištu naftnih derivata, već petu godinu zaredom obezbeđuje mnogobrojne pogodnosti za poljoprivrednike, korisnike NIS agro kartice, uz koju potrošači tokom cele godine ostvaruju popust od 5 dinara po litru evro dizela, odnosno 3 dinara po litru gasnog ulja 0,1. NIS agro kartica obezbeđuje dodatne benefite na akumuliranu potrošnju, a u zavisnosti od količine kupljenog evro dizela, odnosno gasnog ulja, redovni popusti koje na ovaj način mogu da ostvare korisnici NIS-ovog programa za poljoprivrednike kreću se do čak 12 dinara po litru standardnog i premijum dizel goriva, odnosno do 8 dinara po litru za gasno ulje 0,1. Takođe, NIS je obezbedio i specijalne popuste uz NIS agro karticu čiji korisnici do kraja maja mogu u zavisnosti od količine kupljenih derivata, da sipaju gasno ulje po ceni koja je niža i do 11 dinara po litru, odnosno 15 dinara ukoliko se opredele za kupovinu standardnog i premijum dizel goriva.

Pored gasnog ulja i dizela evro pet kvaliteta, uz NIS agro karticu poljoprivrednici ostvaruju tokom cele godine popust od 15 odsto na asortiman NISOTEC ulja i maziva, odnosno 20 odsto na odabranu robu široke potrošnje.

Jedna od novina u kompanijskom programu za poljoprivrednike koja će biti predstavljena na štandu je i popust od 10 dinara po kilogramu prilikom kupovine gasnih boca.

Izvor: Politika

UAE za saradnju i pomoć Srbiji u zaštiti životne sredine

17.05.2018

Ministar zaštite životne sredine u Vladi Republike Srbije Goran Trivan primio je juče delegaciju Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE), koju je predvodio ministar klimatskih promena i životne sredine Tani Alzejudi.

Trivan je tokom susreta izrazio zadovoljstvo dobrim bilateralnim odnosima dveju zemalja, kako političkim, tako i privrednim, koji daju široki okvir za intenziviranje saradnje i u oblasti zaštite životne sredine.

On je istakao da je životna sredina najperspektivnija oblast za investiranje u Republici Srbiji, te da su nam potrebne investicije i savremene tehnologije, posebno u sektoru otpada i otpadnih voda.

Prema njegovim rečima, investicija od pet do 15 milijardi evra u preradu otpadnih voda znači čistu i zdravu Srbiju, nova radna mesta, i čvršću saradnju sa prijateljskim zemljama kroz ovaj poslovni zadatak, koji je obostrano koristan.

Ministar je istakao da je ovo prilika da se Srbiji pomogne u delu tehnologije i u oblasti investiranja, uz napomenu da naša zemlja treba da u narednih trideset godina u životnu sredinu uloži 30 milijardi evra, koje je moguće obezbediti kroz privatno-javna partnerstva i udruživanjem sa drugim zemljama i njihovim kompanijama.

Trivan je izrazio spremnost za saradnju u svim oblastima – od zaštite prirode do tretiranja otpadnih voda, energetske efikasnosti i korišćenja modernih tehnologija u zaštiti životne sredine.

On je izrazio zahvalnost UAE na spremnosti da pomognu Srbiji jer je to način da zaštita životne sredine postane jedan od nosioca razvoja naše države.

Alzejudi je preneo podršku UAE i otvorenost za saradnju i pomoć Srbiji u zaštiti životne sredine.

UAE, kako je naveo, sarađuju sa velikim brojem zemalja u oblasti zaštite životne sredine, imaju dobra rešenja u zaštiti ptica i mogu da odvoje deo fonda za naše ugrožene vrste, kao i za sektor prerade otpada i otpadnih voda.

On je, ukazavši na visoke standarde u ovoj oblasti, poručio Srbiji da mora biti strpljiva, jer će zaštita životne sredine postati jedan od najvažnijih sektora u oblasti investicija, navodi se u saopštenju Ministarstva zaštite životne sredine.

Milisav Pajević

Nema više Štulićevih tisa u Zagrebu

16.05.2018

Odbor za prostorno uređenje Gradske skupštine Grada Zagreba juče je većinom glasova potvrdio zahteve Inicijative “Vratite magnoliju” i doneo Zaključak kojim se traži hitna obustava radova na Trgu žrtava fašizma dok se ne sprovede javna rasprava o predlogu rešenja uređenja zelene površine oko Doma likovnih umjetnika i celog tzv. Pješačkog centra izvrsnosti, stručna javna rasprava i savetovanje s Vijećem Gradske četvrti.

Usprkos tome, gradska vlast Zagreba je u zoru posekla Štulićeve tise.

Zahvaljujući sednici odbora, javnost je, nakon nedelja i nedelja traženja informacija, po prvi put imala priliku za kratki uvid u dokumentaciju projekta uređenja Trga žrtava fašizma, koji je prva faza realizacije tzv. Pješačkog centra izvrsnosti, a koja obuhvata i ulicu Franje Račkoga i Trg žrtava fašizma.

Ono što se može na osnovu doista kratkog uvida zaključiti jest da se projekat menja u hodu, očito bez ikakvih stručnih konsultacija.

U odnosu na javnosti dostupne informacije o početnom rešenju projekta, prema kojima se celi park oko paviljona trebala pretvoriti u travnjak i poseći drvored u Ulici Franje Račkog, vidljive su dve izmene vezane uz zelenilo: sačuvaće se pet platana na rubnim delovima livade oko paviljona i nešto grmlja na livadi i sačuvaće se oba drvoreda u ulici Franje Račkog. Ali i pored toga, projektom je predviđeno rušenje čak 22 stabla i 20 grmova, uključujući i redak i dekorativan grm prstenaste konopljike koji je u istom elaboratu najpre proglašen zaštićenim, a zatim određen za rušenje!

Pored toga, posađene „zamjenske“ magnolije nisu predviđene projektnom dokumentacijom, i svakom je vidljivo kako su posađene u hodu, kao reakcija na proteste građana i građanki kada je gradonačelnik Zagreba obećao „da će trg nakon preuređenja biti tri puta ljepši i imati dva puta više magnolija.“ Ni krive ni dužne, magnolije su zasađene na potpuno nesuvislim mestima i bez ikakvog plana.

Bez obzira na tugu zbog seče Štulićevih tisa i svega ostalog do sada posečenog zelenila, inicijativa nastavlja s protesnim druženjima sredom i pritiskom da se sačuva ostatak zelenila i da se takvi vredni prostori u gradu Zagrebu ne planiraju autokratskim potezima gradonačelnika.

Inicijativa podseća kako je ovo tek početak realizacije projekta tzv. Pješačkog centra izvrsnosti koji se proteže od Draškovićeve ulice, Trga burze, preko ulice Franje Račkoga, Trga žrtava fašizma, Ulice kneza Višeslava i Krešimirova trga do Branimirove ulice, a o kojem javnost i struka zna vrlo malo ili gotovo ništa.

Inicijativu “Vratite magnoliju” čine Hrvatsko društvo krajobraznih arhitekata, Inicijativa “A kad će park”, Pravo na grad, predstavnici arhitektonske struke, Sindikat biciklista, građanke i građani iz kvarta, Zelena akcija i 1POSTOZAGRAD.

Milisav Pajević

BLUE LAND – projekat Crne Gore, Albanije i Italije

16.05.2018

Crna Gora, Albanija i Italija pokrenuli su projekat u oblasti ribarstva, s ciljem uspostavljanja zajedničkog modela upravljanja priobalnim i morskim biodiverzitetom, njegove zaštite i održivog korišćenja.

Projekat pod nazivom „Zajednički participativni model upravljanja i instrument za zaštitu i očuvanje priobalnog i morskog biodiverziteta i unaprijeđenje održivog korišćenja morskih obalnih resursa – BLUE LAND“ dio je INTERREG IPA II prekograničnog programa saradnje tri zemlje.

Projekat je zvanično otvoren krajem prošle sedmice na skupu u Tirani, a ujedno je održan i prvi sastanak učesnika projekta.

Ispred Crne Gore, partneri u ovom trilateralnom projektu su Ministarstvo poljoprivrede i ruralnog razvoja – Direktorat za ribarstvo i Univerzitet Crne Gore – Institut za biologiju mora.

Cilj projekta je definisanje, razvoj i implementacija zajedničkog modela upravljanja i alata usmerenih na zaštitu biodiverziteta i održivo korišćenje morskih i obalnih resursa putem aktivnosti participativnog upravljanja čiji je cilj uključivanje i podizanje svesti o lokalnim priobalnim zajednicama.

Milisav Pajević

Zamena azbestnih cevi u Požarevcu

16.05.2018

Za zamenu starog, azbestno-cementnog cevovoda u Požarevcu, na red su stigle i ulice Hajduk-Veljkova i Porečka.

Izvođač radova biće firma “Telekomunikacija” DOO iz Blaca, odabrana u postupku javne nabavke, u kojoj je drugi ponuđač bilo požarevačko JKP “Vodovod i kanalizacija”. Ugovorena vrednost radova iznosi 20 miliona dinara, koji će se platiti iz gradskog budžeta, a rok za završetak je 90 dana. Garantni rok za izvedene radove iznosi dve godine.

Hajduk Veljkova ulica ide od centra grada do etno parka Tulba gde se nalazi kompleks posvećen Požarevačkom miru, gde će se 21. jula obeležiti 300 godina od potpisivanja Požarevačkog mira.

Izvor: Danas

Poskupelo gorivo u Crnoj Gori

16.05.2018

benzinska-pumpa — Foto-ilustracija: Pixabay

U Crnoj Gori su od ponoći poskupela goriva eurosuper 95 i 98 za šest centi po litru, a cena eurodizela ostala je nepromenjena, saopšteno je juče iz Ministarstva ekonomije Crne Gore.

Cena eurosupera 95 i 98 će u naredne dve sedmice iznositi 1,37 evra, odnosno 1,41 evro. Cena eurodizela ostaće 1,23 evra, kao i lož ulja za veleprodaju, koja će i narednih 15 dana iznositi 1,2 evra.

Poslednje promene cena goriva bile su 1. maja, kada su eurodizel i lož ulje za veleprodaju poskupeli po tri centa.

Maksimalne maloprodajne cene goriva u Crnoj Gori usklađuju se svakog drugog ponedeljka u zavisnosti od promene cena naftnih derivata na međunarodnom tržištu i valutnog odnosa evra i američkog dolara.

Iz Ministarstva je saopšteno da će, saglasno Uredbi o načinu obrazovanja maksimalnih maloprodajnih cena naftnih derivata, naredni obračun obaviti 28. maja, a eventualno izmenjene vrednosti naftnih derivata važiće od 29. maja.

Novo poskupljenja eurosupera u Crnoj Gori se pravda zbog stanja goriva na svetskom tržištu i uvođenja sankcija Iranu, koji proizvodi četvrtinu nafte na svetu.

Izvor: Nezavisne novine

Merkel pozvala Evropu da podrži razvoj električnih vozila

16.05.2018

električni-auto — Foto-ilustracija: Pixabay

– Naša dužnost je da kažemo industriji “tvoja obaveza je da povratiš izgubljeno poverenje” – izjavila je nemačka kancelarka, Angela Merkel, u nemačkom parlamentu tokom debate o predstojećem nemačkom budžetu.

Ona se, međutim, usprotivila pozivima za dalje povećanje finansijskog tereta automobilskim kompanijama, u smislu ugradnje dodatne opreme u vozila koja proizvode prekomerne emisije štetnih gasova.

Merkel je, takođe, pozvala Evropu da podrži razvoj tehnologije baterija i softvera potrebnih za električna vozila, ili će u suprotnom Evropu na tom planu preteći Azija i Severna Amerika, javlja agencija Rojters a prenosi Tanjug.

Izvor: Politika

Zeleni(ji) i Obilićev venac

16.05.2018

Zeleni i Obilićev venac, dve važne tačke srpske prestonice, postaju zaista sve zeleniji.

U budućnosti se očekuje da na Zelenom vencu „nikne“ prva zelena građevina на mestu nekadašnje zgrade Beobanke. U odnosu na ostatak višespratnica u Beogradu planirani poslovno-ugostiteljski soliter imaće fasadu od živog ruha, a raznovrsno rastinje posađeno u vertikalnim baštama poboljšaće mikroklimu u ovom delu grada. Planira se i ugradnja sistema za sakupljanje kišnice, solarnih panela i vetrogeneratora za proizvodnju struje.

Na samo pet minuta hoda od ovog budućeg arhitektonskog dostignuća, na parkingu Zeleni Venac realizovan je projekat nastao na principima alternativne proizvodnje energije što će unaprediti život u ovom kvartu. Na krovu javne garaže na adresi Kraljice Natalije 13 instalirano je 115 polikristalnih solarnih panela sa aluminijumskom potkonstrukcijom. Od fotonaponskih modula na godišnjem nivou očekuje se proizvodnja do 32 hiljade kWh. Parking će upotrebljavati proizvedenu električnu energiju za sopstvenu potrošnju, čime će se smanjiti opterećenje mreže i eksploatacija fosilnih goriva, uz nultu emisiju ugljen-dioksida. Osim toga, korišćenjem potpuno besplatne i neograničene sunčeve energije uštedeće se novčana sredstva.

Solarna elektrana je izgrađena u sklopu rekonstrukcije garaže koja je sada modernizovana i gde su primenjene savremene tehnike osvetljenja, a radove su sproveli Termomont d.o.o. iz Beograda, kao glavni izvođač i projektant solarne elektrane na Zelenom vencu, i MT‑KOMEX d.o.o. iz Beograda, kao podizvođač. Projekat je finansiran iz budžeta Grada Beograda za potrebe JKP Parking servis.

U dvadeset i prvom veku, kada klimatske promene preteći lebde u vazduhu u obliku štetnih gasova, vrlo je značajan zaokret ka čistim, obnovljivim resursima energije. Pohvalno je kada korake u tom smeru čini javno preduzeće. Saborce u svom cilju i društveno-odgovornom poslovanju uvek će pronaći u preduzeću MT‑KOMEX.

Ovo beogradsko preduzeće sa višedecenijskim iskustvom u oblasti mašinstva i zavarivanja, u prethodnih sedam godina obogatilo je svoju izvođačku delatnost oblašću obnovljivih energetskih izvora.

Prateći svetske trendove, zaposleni u MT‑KOMEX-u prošli su kroz niz obuka i specijalizacija za izvođenje montažnih, građevinskih i instalaterskih radova. U proteklom periodu učestvovali su u brojnim projektima konstrukcije malih hidroelektrana, gasnih i solarnih elektrana. Inženjeri MT‑KOMEX-a su obučeni i sertifikovani za izgradnju solarnih elektrana. Do sada se naziv ovog preduzeća pojavio u projektima 9 izgrađenih solarnih elektrana ukupne snage od gotovo 2,5 MW.

Hvatajući korak sa savremenim tokovima, kompanijsko rukovodstvo odvažilo se i na aktivnosti podrške uvođenja električnih vozila na putevima Srbije i na razvoj primene njihovih punjača. Inženjeri MT‑KOMEX-a osposobljeni su da instaliraju punjače, kako u manjim stambenim i poslovnim jedinicama, tako i u većim objektima sa zahtevnijom infrastrukturom. Rezultati strateškog partnerstva sa kompanijama Schneider electric i ABB, dva globalna lidera u proizvodnji punjača za elektromobile, nisu izostali. MT‑KOMEX je instalirao punjače za sporo i srednje brzo punjenje u prodajnom salonu automobila BMW, u centrali ProCredit banke i na parkiralištu robne kuće IKEA.

Svoje vešte prste inženjeri preduzeća umešali su i u postavljanje punjača u javnoj garaži Obilićev venac u Beogradu, koja je prva u Srbiji svojim korisnicima ponudila punjenje vozila na električni pogon što je takođe realizovano u sklopu rekonstrukcije ove garaže koju je izveo stručni tim preduzeća Termomont.

Priredila: Jelena Kozbašić

Tekst je prvobitno objavljen u Magazinu Energetskog portala pod nazivom ODRŽIVI RAZVOJ, marta 2018.

Zaštita biodiverziteta i izveštavanje u BiH

16.05.2018

S ciljem nastavka saradnje u oblasti zaštite biodiverziteta, održan je sastanak predstavnika GIZ-a i Federalnog ministarstva okoliša i turizma.

Sastanku su prisustvovali federalna ministarka okoliša i turizma Edita Đapo i pomoćnik ministarke za okoliš Mehmed Cero, a uime GIZ-a direktorica Ureda za BiH i Crnu Goru Brigitte Heuel-Rolf, voditeljka sektorskog fonda ORF-BD Gabriele Wagner i projekt menadžer Azra Velagić-Hajrudinović.

Razgovarano je o aktivnostima i rezultatima projekta “Regionalna mreža za upravljanje informacijama o biodiverzitetu i izvještavanje”, koji je u završnoj fazi realizacije, kao i o nastavku saradnje i sprovođenju aktivnosti s ciljem unapređenja stanja u oblasti zaštite prirode i postizanja međunarodnih i evropskih ciljeva u ovoj oblasti.

U okviru ovog projekta urađena je procena početnog stanja u oblasti upravljanja informacijama o biodiverzitetu i izveštavanju u Bosni i Hercegovini i jugoistočnoj Evropi, pripremljen je Priručnik za upravljanje informacijama o biodiverzitetu i izvještavanje u jugoistočnoj Evropi, i pokrenuta izrada baze podataka (liste) endemskih vrsta.

Novi planirani projekat bi predstavljao nastavak dosadašnjih aktivnosti usmerenih na uspostavljanje i održivo upravljanje informacionim sistemom za biodiverzitet, saopšteno je iz Federalnog ministarstva okoliša i turizma.

Milisav Pajević

Otvoren portal ePAPIR za smanjenje administrativnog opterećenja privrede

16.05.2018

Portal ePAPIR, čiji je cilj smanjenje administrativnog opterećenja privrede u Srbiji, počeo je danas sa radom, a država je pozvala privrednike da izaberu koja je dokumenta potrebno unaprediti, pojednostaviti ili ukinuti.

Kako se navodi u saopštenju Republičkog sekretarijata za javne politike, u okviru Projekta Vlade Srbije “ePAPIR – smanjenje administrativnog opterećenja privrede”, od danas je zvanično otvoren web portal ePAPIR.

Dosada su 84 institucije javne uprave na državnom nivou popisale 2.500 administrativnih postupaka, a privrednici će na portalu svojim sugestijama imati mogućnost da “glasaju” koja “dokumenta” je potrebno unaprediti, pojednostaviti ili ukinuti.

– Aktivno učešće privrede, posebno malih i srednjih preduzeća, zajedno sa državnom upravom, treba da doprinese boljim uslovima poslovanja kao krajnjem cilju projekta ePAPIR – ističe se u saopštenju.

Privrednici će na ovom portalu moći da upute sve svoje predloge i sugestije za izmenu administrativnih procedura koje im predstavljaju teškoće u poslovanju, navodi se u saopštenju.

Izvor: eKapija

Beograd ostaje bez stabala, građani poručuju – drveće zdravo

16.05.2018

Tužno, šokantno, građani u neverici – tako poslednjih dana zvuče vesti o tome da je u Beogradu navodno na delu nelegalna seča drveća. I dok na Novom Beogradu građani tvrde da je posečeno zdravo drveće, na Petlovom brdu – bitka za očuvanje borovog parka vodi se već godinama.

Jesu li strahovi građana opravdani, i da li je na delu takozvana betonizacija Beograda?

Zvuk seče stabala danima odzvanja prestonicom, ne šumom Beograda, već naseljenim mestima, a film koji gledaju s jedne strane građani Bloka 29, s druge oni na Petlovom brdu – daleko je od crtanog. Sudbinu posečenih novobeogradskih topola čeka 261 bor tik do Ibarske magistrale. I neće je dočekati ako pitate dnevnu stražu koja čuva park Borići.

– Čuvamo ga od nekih koji žele da ga poseku, koji žele da poseku poslednju oazu u ovom delu Beograda, na 15 km od centra grada – kaže Dejan Jovanović iz Udruženja građana Petlovo brdo.

– Svaki parkić, svaki pedalj zemlje opštinari su pretvorili u poslovne prostore i stambene objekte, ništa nam nije ostalo osim ovog ovde – poručuje stanovnik Petlovog brda Dragan Jeremić.

A to tu je buduća obilaznica oko Beograda. Da bi ona nastala, 1652 bora trebalo je da nestane prvobitnim projektom, koji je dva puta menjan baš zbog pobune građana.

– To je prostor koji će nestati pod gusenicama tih mašina, mi ne dozvoljavamo nijedno stablo da se iseče – kaže Dobrivoje Jovičić.

Pre tri godine, međutim, deo građana nagodio se s investitorima – Putevima Srbije i Evropskom investicionom bankom – da umesto 1000 seku 261 stablo, čime je veći deo šume sačuvan. Nelegalno, tvrde potpisnici peticije.

-17 građana od ovih 1600 se izdvojilo i sami su se ponudili da na neki način predstavljaju građane Labudovog i Petlovog brda kojih ima preko 30.000 – objašnjava Dejan Jovanović, UG Petlovo brdo.

Neki od njih ovde su rasli, drugi sad odrastaju, Ljubinka pak, zbog bolesti sina, izabrala kao mesto za život. Zato nek vas ne čudi kada kažu ovo: – Ako dođu gusenice, mi ćemo pokušati da ih zaustavimo.

Kada ih je N1 upitao kako, građani su odgovorili da neće valjda da ih zgaze.

Neće, ali sva je prilika neće ni menjati trasu obilaznice. Šta će raditi? Uprkos obećanju, Putevi Srbije na pitanja N1 nisu odgovorili. Zato je Zelenilo Beograd imalo spreman odgovor na sva pitanja zbog seče 5 topola u Bloku 29.

– Sva stabla koja smo mi ovde posekli, a bilo je pet topola, bila su suva stabla, koja su nebezbedna. Nalazila su se na škarpi, delom su bila okrenuta ka autoputu, a delom ka pešačkoj stazi. Suva stabla se a priori seku iz bezbednosnih razloga – objašnjava Gordana Miljojković, JKP Zelenilo Beograd.

Da su stabla suva, kažu u Zelenilu, vidi se i po panjevima na kojima nema svežih sokova. Paradoksalno, baš su panjevi građanima delovali zdravo.

– Ja mogu da razumem da je neko navikao na stablo, naprosto tu je odrastao, ali nijedno stablo ne može da bude posečeno ukoliko Zavod za zaštitu prirode ne kaže da stablo nije zdravo i ukoliko nadležna komisija grada ne da saglasnost – kaže gradski menadžer Goran Vesić.

Nema razloga za paniku, tvrde u gradskoj upravi i građanima iz Bloka 29 poručuju da će dobiti novih pet topola.

Izvor: N1

Televizori, kablovska i internet za decu “Tiršove”

16.05.2018

Donacija SBB Fondacije - predstava Ko to tamo prlja — Foto: SBB fondacija

U utorak, 15. maja, predstavnici SBB Fondacije posetili su Univerzitetsku dečju kliniku „Tiršova“ povodom donacije 36 televizora, kao i interneta i kablovske televizije za čitavu zgradu. SBB Fondacija je deci pripremila još jedno iznenađenje – edukativnu predstavu „Ko to tamo prlja?“ koja je do sada oduševila i edukovala više od 15.000 dece.

Posetioci su na odeljenjima plastične hirurgije i ortopedije obišli decu, koja uz donaciju SBB i SBB Fondacije već mogu da koriste internet i gledaju omiljene programe na televiziji.

Direktor Univerzitetske dečje klinike „Tiršova“, prof. dr Zoran Radojičić uručio je zahvalnicu direktorki SBB Fondacije Jovani Lukić i naveo da je svima poznato da u bolnici vreme sporije teče, te da je bilo veoma značajno obezbediti internet i kablovsku kako bi se deca zabavila i učila. – U tom poduhvatu naišli smo na razumevanje SBB Fondacije koja je donirala televizore za one sobe u kojima ih nismo imali i pokrila internetom i kablovskom celu kliniku. Hvala SBB Fondaciji i dobro došli u Klub prijatelja Tiršove – rekao je prof. dr Zoran Radojičić.

Prisutnima se obratio i pomoćnik direktora za pedijatriju, prof. dr Dejan Škorić, koji je istakao da je posle dana u kome su imali bolne i neprijatne procedure, za decu najvažnije da se lepo odmore i razonode, kako bi i sutradan sarađivali u lečenju i što pre otišli kući.

Direktorka SBB Fondacije, Jovana Lukić navela je da je važno da deca koja se susreću sa zdravstvenim problemima bilo koje vrste imaju sve uslove za što lakši oporavak. – SBB Fondacija veliku pažnju posvećuje deci i mladima i zato nam je ova donacija veoma značajna. Svima koji leže u bolnici neophodne su aktivnosti koje će im bar na kratko skrenuti pažnju i učiniti da im vreme oporavka prođe što brže. Iz tog razloga nam je posebno drago što smo ovog puta bili u mogućnosti da deci, ali i zaposlenima u Tiršovoj poklonimo televizore, kablovsku televiziju i internet – istakla je Jovana.

U učionici Univerzitetske dečje klinike „Tiršova“, na oduševljenje dece, odigrana je predstava „Ko to tamo prlja?“ nakon koje su mogli da se druže sa glumcima predstave Nikolom Ranđelovićem i Majom Lukić.

Završena prezentacija urbanističkog projekta SRC “Borac” u Paraćinu

16.05.2018

Javna prezentacija urbanističkog projekta izgradnje i rekonstrukcije Sportsko-rekreacionog centra “Borac” u Paraćinu nedavno je završena, a svi zainteresovani imali su uvid preko zvaničnog sajta Opštine ili neposredno u Odeljenju za urbanizam i imovinsko-pravne poslove.

Površina koju obuhvata ovaj urbanistički projekat je 4,3 hektara, investitor je Opština Paraćin, a cilj izrade je rekonstrukcija postojećih površina i izgradnja novih sportskih i drugih sadržaja.

Što se tiče celina, to je gradski park u Paraćinu koji se nalazi zapadno od postojećeg fudbalskog igrališta, a novina je izgradnja vrta sa vodenom površinom, uz staze za odmor i trčanje, dečji mobilijar i parkovski mobilijar.

Pored postojećeg igrališta, projektom je predviđena izgradnja novih sportskih terena kao što su multifunkcionalni teren za odbojku i mali fudbal, teniski teren, kao i izgradnja manjih površina za sport koje uključuju prostor za skok uvis, bacanje kugle i slične sportske aktivnosti.

Na urbanistički projekat izgradnje i rekonstrukcije Sportsko-rekreacionog centra “Borac” u Paraćinu stigle su dve primedbe i to: Direkcije za izgradnju i zajednička primedba iz Sportskog saveza i Saveza za školski sport.

Milisav Pajević

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Info-energetski Paraćin“ koji je sufinansiran iz budžeta Opštine Paraćin na Javnom pozivu za učešće na opštem konkursu za sufinansiranje projekata radi ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja u 2018. godini.

Hemijski voz uklanja ambroziju i korov od Male Krsne do Smedereva

16.05.2018

“Infrastruktura železnice Srbije” započeće danas, redovno uklanjanje ambrozije, korova i rastinja duž pruga, a prva deonica na kojoj će biti angažovan hemijski voz je na potezu od Male Krsne do Smedereva.

Nakon toga hemijski voz koji uklanja rastinje na udaljenosti od pet metara od pruge, biće angažovan na deonici od Požarevca do Majdanpeka.

Zbog toga je apelovano na pčelare sa tog područja da zaštite svoje košnice. Supstance kojima se uklanja korovsko rastinje duž pruga nije opasno po zdravlje ljudi, napominje se u saopštenju “Infrastrukture železnice Srbije“.

U narednih mesec dana i na drugim pružnim deonicama hemijskim vozom obaviće se uklanjanje korovske vegetacije o čemu će javnost biti blagovremeno obaveštena.

Milisav Pajević

Kalifornija: Prva država u kojoj će solarni paneli biti obavezni na gotovo svim novim kućama

16.05.2018

solar-panels — Foto-ilustracija: Pixabay

Solarni paneli su sve popularniji, a vlasti u Kaliforniji se pripremaju da ih učine obaveznim.

Očekuje se da će kalifornijska Komisija za energiju da odobri novi energetski standard prema kojem će solarni paneli, od 2020. godine, morati da se postavljaju na krovove gotovo svih novih kuća, stanova i zgrada. Izuzetak od ovog pravila biće objekti na koje je nemoguća postavka panela, kao i oni koje blokiraju veće zgrade ili drveće.

Pretpostavlja se da će novi obrazac uticati na povećanje cene izgradnje za 25.000 do 30.000 dolara od čega polovina otpada direktno na solarne jedinice. Međutim, dugoročno gledano, solarni paneli vlasnicima će, u periodu od 25 godina, uštedeti od 50.000 do 60.000 dolara.

Glasanje o novom standardu održaće se 9. maja, a Kalifornija bi trebalo da bude prva država koja ga primenjuje.

Trenutno oko 20 odsto novih porodičnih domova u ovoj američkoj saveznoj državi posjeduje solarne panele.

Izvor: biznis.ba

Ministar Nedimović otvorio 85. Međunarodni sajam poljoprivrede u Novom Sadu

16.05.2018

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović juče je svečano otvorio 85. Međunarodni sajam poljoprivrede u Novom Sadu na kome se predstavlja 1.500 izlagača iz 30 zemalja kao i proizvodi i usluge iz oblasti poljoprivrede 60 zemalja.

Posetiocima sajma i izlagačima na ceremoniji otvaranja obratili su se i Nj.E. Frederik Mondoloni, ambasador Republike Francuske, zemlje partnera ovogodišnjeg sajma, Vuk Radojević, pokrajinski sekretar za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu i Miloš Vučević, gradonačelnik Novog Sada.
Ministar Nedimović je, obraćajući se prisutnima, izrazio zadovoljstvo jer je, kako je rekao, dolazeći na sajam, video obrađene njive i naveo kako ga je posebno obradovalo to što su se poljoprivrednici na ovogodišnjem sajmu borili za mesto više.

On je naglasio da je došlo vreme da se posle finansijske stabilnosti sredi i poljoprivredni sektor i izrazio zadovoljstvo jer je ove godine bila veća potražnja za obradivim zemljištem.

Ministar Nedimović se osvrnuo na dosadašnje rezulate u poljoprivredi i naveo da se za IPARD projekat Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede prijavilo više od 500 gazdinstava, te je podsetio i na nedavnu kupovinu IMT-a od strane indijskog giganta „Tafe“.

– IPARD, IMT i Sajam poljoprivrede u Novom Sadu su simboli srpske poljoprivrede. Želim da sajam još više raste kako bi i srpska poljoprivreda rasla“, istakao je ministar Nedimović.

Prema njegovim rečima, poljoprivredu moramo da sačuvamo zbog naše dece da bismo im ostavili bolju Srbiju.

Nakon otvaranja sajma ministar, ambasadori i predstavnici gradske i pokrajinske vlasti obišli su štandove izlagača.

Na sajmu će i ove godine biti održana izložba poljoprivredne mehanizacije i nacionalna izložba stoke u organizaciji Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede koje će podržati i izložbu „Kvalitet više“ a predstaviće se i proizvodi sa dodatom vrednošću, organski proizvodi i proizvodi sa oznakama geografskog porekla.

Izvor: Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

1...1,1041,1051,106...1,675 Page 1,105 of 1,675

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM