Potpisan Memorandum o saradnji mladih poljoprivrednika Srbije i Slovenije

21.05.2018

NedimovicSlovenija3 — Foto: Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije Branislav Nedimović i ministar poljoprivrede, šumarstva i hrane Republike Slovenije Dejan Židan potpisali su 19. maja 2018. godine na Brdu kod Kranja u Sloveniji Memorandum o saradnji između mladih poljoprivrednika dve zemlje.

Foto: Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

Saradnja Srbije i Slovenije obuhvata uspostavljanje radne grupe za mlade poljoprivrednike obe zemlje, pokretanje pilot projekta u Republici Srbiji i savetodavne usluge u pripremi dugoročnog akcionog plana za rad sa mladim poljoprivrednicima u Srbiji.

Ministar Nedimović izjavio je da Slovenija predstavlja jedan od uzora u čitavoj EU po načinu na koji je rešila problem finansiranja i funkcionisanja mladih farmera.

Nedimović je podsetio da je Srbija započela svoj projekat podrške mladim poljoprivrednicima pre godinu dana uspostavljanjem grantova za različite poljoprivredne proizvodnje.

– Sad je jako važno da odemo nivo više, da učimo od najboljih i zato smo izabrali za partnera Ministarstvo poljoprivrede Slovenije. Ovo će nam omogućiti da 2019. godine krenemo sa novim merama u pogledu mladih – istakao je Nedimović.

Bilateralni sastanak između ministara poljoprivrede Srbije i Slovenije organizovan je u okviru skupa pod pokroviteljstvom UN i FAO na Brdu kod Kranja, i tom prilikom potpisan je sporazum koji se tiče razmene iskustava u pogledu primene prakse za mlade poljoprivrednike.

Pokretanje pilot projekta u Srbiji predviđeno potpisanim memorandumom obuhvatilo bi sveobuhvatnu analizu stanja među mladima i u oblasti ruralnog razvoja, proučavanje instrumenata i ekoloških rešenja za organizaciju i rad mladih poljoprivrednika, pomoć u uspostavljanju nacionalne platforme za organizaciju mladih u ruralnim područjima, pomoć u pripremi i sprovođenju pilot projekta i saradnju u uvođenju šema podrške za mlade poljoprivrednike.

U skladu sa ciljevima potpisanog memoranduma o saradnji između Srbije i Slovenije, koja je jedna od zemalja sa najboljom praksom kada je reč o mladima na selu i uspešno primenjuje niz agrarnih mera u toj oblasti, sprovodiće se obuke, predavanja, savetovanja, razmena informacija i tehničkih podataka, izrada publikacija i dokumenata, stručne obuke, stažiranje i studijska putovanja, zajednička organizacija konferencija, radionica, seminara i predavanja i saradnja stručnih udruženja na međunarodnom nivou.

Izvor: Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

Uskoro izrada elaborata poplavnih i erozivnih područja Kragujevca

21.05.2018

Članovi Gradskog veća Kragujevca su na sednici održanoj 17. maja dali saglasnost za pokretanje postupka javne nabavke za izradu elaborata određivanja poplavnih i erozivnih područja na teritoriji grada Kragujevca, a donet je i zaključak o pokretanju inicijative za izradu izmene i dopune Plana generalne regulacije Radna zona Kragujevac i zona poslovanja – celina Korman polje koja se prostire na 264 hektara.

Gradsko veće Kragujevca je donelo je odluku o odobravanju sredstava za rad protivgradnih strelaca u ukupnom iznosu od tri miliona dinara, na ime angažovanja 62 lica, u periodu od 15. aprila do 15. oktobra.

Neto iznos jednokratne naknade u tom periodu je 30 000 dinara.

Na taj način, grad Kragujevac izašao je u susret Republičkom hidrometeorološkom zavodu odnosno Centru za odbranu od grada koji je uputio molbu za sufinansiranje strelaca u sistemu protivgradne zaštite, sa kojima je RHMZ sklopio ugovore o privremenim i povremenim poslovima na ispaljivanju protivgradnih raketa, a u cilju poboljšanja sistema zaštite od grada.

Milisav Pajević

Si-En-En Trevl preporučio Frušku goru američkim turistima

21.05.2018

Si-En-En Trevl preporučio je američkim turistima jedanaest destinacija u Srbiji, od kojih su neke namenjene ljubiteljima noćnog života, a druge poklonicima netaknute prirode.

Adut Fruške gore kao turističke destinacije je raznolikost. Prelepa priroda, biciklističke i pešačke rute, ribolov, privlače ljubitelje aktivnog turizma.

Gastronomska ponuda je sve bolja, vinarije u poslednjoj deceniji svoju ponudu usavršavaj.

Poseban pečat daju manastiri, te ona s pravom nosi i nezvanični naziv Srpska Sveta gora. Za povećanje broja turista zaslužan je i velnes turizam. Ta vojvođanska lepotica ljubiteljima prirode nudi mnogo više.

U preporuci je Fruška gora izdvojena kao jedan od turističkih centara, sa više od 60 vinarija i 17 manastira, od kojih je najstariji podignut u 15. veku.

U Turističkoj organizaciji Vojvodine kažu da Fruškoj gori ne manjka sadržaja već agresijvnija kampanja na promociji ove lepotice. Upravo zato su u narednom periodu planiraju da intenziviraju promociju celog Srema kroz zajednički projekat sa Hrvatskom.

Izvor: RTV

Milisav Pajević

Dani zdravih gradova 2018. godine

21.05.2018

Obeležavanje Dana zdravih gradova 2018. godine započelo je juče zdravstveno promotivnom manifestacijom u Beogradu, a u organizaciji Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd i partnerskih institucija i organizacija.

Manifestacija se odigrala na terenima Sportskog centra Olimp u periodu od 10 do 14 časova. Tom prilikom građani su dobili adekvatne savete o tome kako da unaprede zdravlje i očuvaju bezbednu životnu sredinu.

Zainteresovanim posetiocima ponuđen je promotivni materijal, kao i mogućnost da učestvuju u rekreativnim aktivnostima.

Već danas u Gradskoj kući u Nišu, Institut za javno zdralje Niš i Sekretarijat za omladinu i sport organizuju stručni skup na kome će gosti iz Instituta za javno zdravlje Vojvodine predstaviti iskustva najvećeg vojvođanskog grada kao jedinog grada u Srbiji koji se nalazi u Evropskoj mreži zdravih gradova Svetske zdravstvene organizacije.

Na skupu će od strane stručnjaka iz Instituta za javno zdravlje Niš i Sekretarijata za omladinu i sport biti prikazana i dosadašnja iskustva i javno-zdravstvene inicijative u unapređenju zdravlja građana Niša.

Stručni skup će trajati od 12 do 14 sati sa mogućnošću za diskusiju svih učesnika na kraju programa.
Istim povodom Institut za javno zdravlje Vojvodine će raspisati nagradni konkurs za edukatore koji rade na unapređenju zdravlja različitih populacionih grupa, uz upotrebu zdravstveno-vaspitnih sredstava izrađenih od strane Instituta za javno zdravlje Vojvodine a pod pokroviteljstvom Grada Novog Sada.

Ideja konkursa je da se edukatori motivišu za dalji rad, ali i da se prikažu i valorizuju aktivnosti svih onih koji rade na unapređenju zdravlja, zdravstvene pismenosti, znanja i veština za zdravlje pojedinih populacionih grupa. Po isteku konkursa biće organizovana izložba izabranih radova, kao i svečana dodela nagrada.

Inicijatori i organizatori svih aktivnosti i programa namenjenih građanima Niša, Novog Sada i Beograda su centri za promociju zdravlja Instituta za javno zdravlje Vojvodine, Instituta za javno zdravlje Niš i Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd, navodi se na sajtu Gradskog zavoda za javno zdravlje.

Milisav Pajević

Berlinska katedrala postala dom za oko 30.000 pčela

21.05.2018

Berlinska katedrala, koja privlači brojne turiste u glavnom gradu Nemačke, postala je dom za oko 30.000 pčela zahvaljujući aktivizmu biologa.

U podnožju kupole te neobarokne znamenitosti nalazi se košnica iz koje pčelar Uve Mart izvlači saće, a sličnih košnica ima u više od 15 poznatih berlinskih zgrada, navodi AP.

Reč je o inicijativi “Berlin zuji”, koju je 2010. godine pokrenula biološkinja Korina Helcer s mužem.

Inspirisana pčelarom-amaterom koji je osamdesetih godina formirao pčelinju koloniju na krovu pariske opere, Helcerova je želela da skrene pažnju na neprilike pčela i drugih insekata, stvaranjem njihovih kolonija na uočljivim mestima.

– Pčele su odlična referenca za objašnjenje svega drugog. Bez oprašivača, nemamo zdrav ekosisitem – kazala je.

Broj pčela i drugih oprašivača više od 10 godina je u padu, a stručnjaci za to krive više faktora – insekticide, parazite, bolesti, klimatske promene i nedostatak raznovrsne ishrane.

Danas se obeležava prvi Svetski dan pčela, pošto je Generalna skupština UN u decembru prihvatila taj predlog slovenačkih pčelara.

Nemačka kancelarka Angela Merkel u sredu je apelovala na građane da razmišljaju o raznolikosti živog sveta na planeti i da “učine nešto dobro za pčele”, rekavši tokom godišnjeg govora o budžetu u Bundestagu da je to “nešto što možda deluje beznačajno nekim ljudima, ali je zapravo veoma veliko”.

Aktivisti inicijativa “Berlin zuji” i “Nemačka zuji” napravili su košnice i “pčelinje hotele” na brojnim mestima u Berlinu, među kojima su gradsko pozorište, planetarijum, ministarstvo finansija i park u okviru rezidencije nemačkog predsednika.

Inicijativa je aktivna u 25 nemačkih gradova, u kojima između ostalog organizuje seminare o “baštovanstvu naklonjenom pčelama”.

Med iz košnica u protestantskoj katedrali može da se kupi nekoliko spratova ispod, u prodavnici Berlinske katedrale.

Izvor: N1

Danas je Svetski dan pčela

20.05.2018

Izražavajući zabrinutost povodom ugroženosti pčelinjih zajednica, a imajući u vidu njihov presudan značaj za održivu poljoprivredu, sigurnost u hrani i ishrani, kao i očuvanje životne sredine, visoki predstavnici Vlada 20 zemalja sveta saglasili su se na skupu održanom na Brdu kod Kranja u Sloveniji, da je potrebna hitna, sveobuhvatna i efikasna zajednička reakcija u cilju zaštite pčele.

Spremnost na zajedničku akciju i saradnju, na svim nivoima, između zemalja i relevantnih međunarodnih organizacija, formalizovana je zajedničkom Deklaracijom koja je usvojena na ministarskoj konferenciji održanoj povodom prvog obeležavanja Svetskog dana pčela – 20. maja.

Inicijativa prema Ujedinjenim nacijama da se uspostavi Svetski dan pčela i da se obeležava 20. maja potekla je od Slovenije, dok je Crna Gora bila jedna od prvih zemalja koje su podržale ovu inicijativu, a koja je usvojena krajem prošle godine na Generalnoj skupštini UN u Njujorku.

Potpredsednik Vlade Republike Slovenije i ministar poljoprivrede, šumarstva i hrane Dejan Židan uveren je da će skup povodom dana posvećenog pčelama u kontinuitetu podsećati čovečanstvo na važnu ulogu pčela za opstanak Planete, ali i upozoravati na akitivnosti koje su doprinele da se broj pčela širom Zemlje smanjuje.

On je podsetio na niz faktora koji dovode do ugroženosti pčela i drugih oprašivača, među kojima su ljudska aktivnost u upravljanju prirodom, intenzivna poljoprivredna proizvodnja, prekomerna i nepravilna upotreba pesticida, klimatske promene i drugi.

Prisutnima su se u uvodnom delu konferencije obratili i evropski komesar za životnu sredinu, ribarstvo i pomorstvo Karmenu Vela, generalni direktor Organizacije za hranu i poljoprivredu (FAO) Hoze Graciano Da Silva, zatim predsednik slovenačkog udruženja pčelara Boštjan Noč i predsednik Apimondije Phillip Mc Cabe.

S ciljem zaštite i podrške razvoju pčela i drugih polinatora, potpisnici deklaracije podržaće napore za povećanje diverziteta biljaka, odnosno količine hrane za pčele, edukaciju pčelara i razmenu iskustava i dobre pčelarske prakse, prenos znanja i iskustva između zemalja u cilju jačanja zajedničke brige i aktivnosti u cilju postizanja boljih rezultata na planu zaštite pčela, održivog pčelarstva i poljoprivrede, zaštite prirodnih resursa i životne sredine, kao i sigurnosti hrane i iskorenjivanja gladi u svetu.

Naglasili su ulogu istraživanja i obezbeđivanja adekvatne dijagnostike bolesti pčela. Podržaće i sprovođenje mera za smanjenje uticaja klimatskih promena, i uopšte aktivnosti na informisanju i podizanju svesti opšte javnosti o značaju i važnosti očuvanja pčela.

Milisav Pajević

Konkurs za povećanje šumovitosti AP Vojvodine

20.05.2018

Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo raspisao je konkurs za dodelu sredstava iz godišnjeg programa korišćenja sredstava iz Budžetskog fonda za šume AP Vojvodine.

Cilj Konkursa za dodelu sredstava iz godišnjeg programa korišćenja sredstava iz Budžetskog fonda za šume AP Vojvodine za 2018. godinu je povećanje šumovitosti AP Vojvodine, širenje mreže šumskih puteva, i unapređivanje rasadničke proizvodnje.

Ukupan iznos sredstava iznosi 135,1 miliona dinara. Sredstva su podeljena u tri grupe: za pošumljavanje 174 hektara dodeljuje se 25,1 milion dinara, za izgradnju šumskih puteva ukupne dužine 25 km namenjeno je 100 miliona dinara – odnosno, do četiri miliona dinara po kilometru, dok je za unapređivanje rasadničke proizvodnje, odnosno finansiranja nabavke opreme do 10 miliona dinara.

Pravo na prijavu imaju lica koja do sada nisu dobijala budžetska sredstva za istu namenu i istu lokaciju, do 31. avgusta, odnosno do 15. juna, zavisno od toga za koja sredstva konkurišu.

Milisav Pajević

Obeleženo 46 godina od otvaranja Resavske pećine

20.05.2018

Avantura park Resava — ????????????????????????????????????

JP „Resavska pećina“, upravljač SP „Lisine“ i SP „Resavska pećina“ održala je radionicu povodom obeležavanja Dana Planete i 46 godina od otvaranja Resavske pećine za posetioce.

Učesnike su pozdravili Milica Petrović, direktor JP „Resavska pećina” i Danko Jović, rukovodilac Kancelarije Zavoda za zaštitu prirode u Nišu, koji je i ukazao na značaj obeleževanja Dana Planete.

Stručni saradnici Zavoda za zaštitu prirode osmislili su i sproveli tri radionice sa učenicima od 5.- 8. razreda OŠ „Vuk Karadžić“ iz Resavice. Dragana Nedeljković, botaničar, predstavila je učesnicima biljke prolećnice resavskog kraja, njihov značaj i upotrebu.

Potom su učesnici sa ornitologom Zavoda za zaštitu prirode, Bratislavom Grubačem, imali priliku da posmatraju ptice IBA područja Resava sa platoa ispred Resavske pećine, a potom ih je geomorfolog i speleolog, Dragan Nešić, kroz priču o speleologiji i speleološkim objektima Resave, zajedo sa vodičima, proveo kroz dvorane i kanale Resavske pećine.

Kratak predah i osveženje nastupili su uz rođendansku tortu kojom je JP „Resavska pećina“ obeležilo punih 46 godina od kada je, davnog 22 . aprila 1972. godine, pećina po prvi put otvorena za posetioce.

Instruktori Avantura parka omogućili su deci probno korišćenje speleološke opreme, o kojoj im je neposredno pre toga govorio speleolog Dragan Nešić.

Milisav Pajević

Udruženim snagama za poboljšanje položaja žena na selu

20.05.2018

Za vreme održavanja 85. Međunarodnog poljoprivrednog sajma u Novom Sadu, održan je tematski skup „Položaj žena na selu i kako ga poboljšati“, na inicijativu „Dnevnik-Poljoprivrednik“ AD, uz podršku Privredne komore Vojvodine (PKV) i logističku podršku „Info tima“, u PKV.

Obraćajući se skupu, sekretar Udruženja poljoprivrede PKV Jelena Drobnjak istakla je činjenicu da je žena na selu marginalizovana, ekonomski zavisna od drugih.

– Žene na selu predstavljaju nevidljivu radnu snagu uz nedovoljno poštovanje njihove uloge u životu zajednice na selu, a često su izložene različitim oblicima diskriminacije. Rodni jaz u poljoprivredi sprečava razvoj i doprinosi odumiranju sela. Organizovane aktivnosti usmerene ka razvoju položaja žena na selu, mogu da zaustave negativne trendove i da osnaže poljoprivredu u celini – naglasila je Drobnjak.

U izjavi za medije pre početka skupa, direktorka „Dnevnik-Poljoprivrednik“ AD dr Gordana Radović istakla je da je skup jedan u nizu koju organizuju uz podršku PKV, a koji ima za cilj da osvetli ovaj, kako kaže, važan problem kakav je položaj žena na selu, ali i da se predstave mogućnosti za njegovo otklanjanje.

– Kada govorimo o poboljšanju položaja, pre svega govorimo o poboljšanju ekonomskog položaja žena na selu i zbog toga će na skupu biti predstavljene i moguće ekonomske aktivnosti žena u ruralnim područjima, modeli finansiranja, ali za to veoma je važno i obrazovanje. Zato smo se mi smatrali pozvanim i prozvanim da ovaj skup iniciramo, jer osnovna misija lista Poljoprivrednik, koji izlazi već 62 godine, je obrazovanje poljoprivrednih proizvođača, ali s obzirom da se svako poljoprivredno domaćinstvo zasniva na ženi, otvaramo ovu priču kroz apsekt popravljanja položaja žena u ruralnim sredinama – rekla je Gordana Radović.

Državna sekretarka u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Stana Božović, pre početka skupa, rekla je da je događaj od izuzetne važnosti kako za sve žene u Republici Srbiji (RS), jer kako kaže, na osnovu podataka mnogih sprovedenih istraživanja, žene na selu predstavljaju neravnopravnu i marginalizovanu grupu.

– Ono što je važno, jeste da Vlada RS ima sve mehanizme, kako strategije, zakone i podzakonske akte gde je u prioritetu poboljšanje položaja žena na selu – rekla je ona i dodala da je u resornom ministarstvu sada oformljen još jedan novi sektor koji će se, kako kaže, strateški baviti i rodnom ravnopravnošću i jednakim mogućnostima i zabrani svake diskriminacije kada su u pitanju svi građani i građani RS.

Stana Božović iznela je podatak da su u 88 odsto slučajeva, muškarci vlasnici imovine na selima u RS.

– Ono što je najvažnije, jeste ekonomsko osnaživanje žena i stvaranje ambijenta da žene mogu da rade i da uživaju plodove svoga rada – naglasila je Stana Božović.

Medijima i skupu obratila se i direktorka Pokrajinskog zavoda za ravnopravnost polova Diana Milović zahvalivši se organizatorima što se bave ovom temom. Istakla je da nema ravnopravnosti polova bez muškaraca i žena, odnosno, kako kaže, bez učestvovanja oba pola.

– Možete da pričate o ravnopravnosti žena, ali ako to niste objasnili muškarcima, od tog posla nema ništa. Sad to samo prebacite na selo, i dođete na isto – rekla je ona. Dodala je da su žene koje žive na selu, zatvorene kada se razgovara na temu porodičnog i vršnjačkog nasilja.

Pomoćnik Pokrajinskog sekretara za privredu i turizam Branislav Bandić objasnio je da je uloga ovog Sekretarijata, kada je u pitanju tema skupa, u procesu prerade poljoprivrednih sirovina.

– Mi upravo našim konkursima omogućavamo privrednim društvima, kao i preduzetnicima da nabave mašine, opremu, kao i repromaterijal. Takođe, prošle godine smo prvi put i mogu da kažem, prvi u zemlji, počeli podršku takozvanoj kreativnoj ekonomiji. Mogu vam reći da je broj prijava bio iznenađujuće veliki, što znači da kreativna ekonomija, ima svoje mesto u AP Vojvodine – rekao je Bandić i dodao da je u pripremi i konkurs za socijalnu ekonomiju, koji će obuhvatiti socijalno ugrožene kategorije, a sve u skladu, kako kaže, socijalnog preduzetništva kojem teži RS.

U okviru okruglog stola, razgovaralo se i o značaju udruživanja žena na selu, edukaciji kao modelu osnaživanja žena koje se bave organskom poljoprivredom, o podršci Garancijskog fond AP Vojvodine ženskom preduzetništvu, kao i o konkursima Razvojnog fonda Vojvodine.

Nova oprema za Nacionalnu laboratoriju za analizu vode, vazduha i zemljišta

19.05.2018

Nacionalna laboratorija za analizu vode, vazduha i zemljišta predstavila je juče novu opremu za utvrđivanje kvaliteta vode i vazduha, u vrednosti od milion i po evra, koju je Agenciji za zaštitu životne sredine Republike Srbije donirala Evropska unija.

Predstavljanju savremene opreme, kojom je unapređen sistem monitoringa voda i vazduha u Srbiji, prisustvovali su ministar zaštite životne sredine u Vladi Republike Srbije Goran Trivan, direktor Agencije za zaštitu životne sredine Filip Radović i šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici.

Radović je, nakon obilaska Nacionalne laboratorije u prostorijama Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ), rekao da će zahvaljujući doniranoj opremi standardi Agencije za zaštitu životne sredine biti u potpunosti usklađeni sa propisima EU.

– Srbija je dobila najsavremeniju opremu u regionu u vrednosti od milion i po evra. Završena je veoma zahtevna obuka naših stručnjaka koja je trajala godinu dana, a danas možemo reći da naša Agencija funkcioniše kao da smo već u EU, naglasio je Radović.

Nova oprema, kako je objasnio, primenjuje se već nekoliko meseci i omogućava bolje praćenje prisustva opasnih i štetnih supstanci u skladu sa novim standardima i metodama Direktive o vodama Evropske komisije propisanim 2014. godine.

Trivan je istakao da napredak Srbije u zaštiti životne sredine nije moguć bez podrške i pomoći EU, kao i da će zahvaljujući doniranoj opremi i postojećoj tehnologiji Srbija postati regionalni lider u monitoringu.

On je naveo da je cilj da se uz pomoć EU i napore resornog ministarstva poboljša monitoring mreža kako bi se što preciznije odredila dijagnoza životne sredine u Srbiji i preduzele konkretne mere zaštite.

– Što analiza stanja bude perfektnija, znaćemo šta tačno da preduzmemo kada je reč o emisiji štetnih gasova ili zaštiti naših voda. Recimo, Srbija treba da investira u oko 300 sistema za preradu otpadnih voda, a monitoring će nam reći gde i šta treba da se radi, objasnio je Trivan.

Ministar je precizirao da nije dovoljno da samo EU ulaže u poboljšanje kvaliteta životne sredine u Srbiji, već da to treba da čine i sve državne institucije.

Moramo da obezbedimo mnogo više sredstava i novca za sprovođenje monitoringa. Neprihvatljivo je da u pojedinim velikim gradovima u Srbiji postoji samo jedna ili dve stanice za analizu kvaliteta vazduha, naglasio je on i dodao da će Srbija u narednih 30 godina uložiti približno 15 milijardi evra u zaštitu životne sredine.

Fabrici je naglasio da je životna sredina važan segment u EU, koja blisko sarađuje sa državnim organima u Srbiji kako bi i njeni građani imali jednak kvalitet života.

– Ova donacija je deo šire saradnje sa Vladom Srbije i resornim ministarstvom u cilju podizanja svesti o ekologiji i životnoj sredini. Mi u gradovima širom Srbije pomažemo podizanje centara za preradu otpadnih voda i druge aktivnosti u poboljšanju životne sredine, rekao je Fabrici.

On je ukazao na to da Izveštaj o napretku Srbije na putu ka članstvu u EU pokazuje da je Srbija napredovala kada je reč o Poglavlju 27, koje se odnosi na zaštitu životne sredine, i naglasio da nadležni organi treba da nastave da ulažu u zaštitu životne sredine koja treba da bude prioritet ne samo EU, već i Srbije.

Dva instrumenta visoke tehnologije koja su danas predstavljena donacija su EU iz projekta IPA 2012 “Uspostavljanje integrisanog sistema monitoringa životne sredine u oblasti kvaliteta vode i vazduha”.

Njihovom primenom moguće je detektovati do nekoliko hiljada supstanci u uzorcima površinskih, podzemnih ili otpadnih voda.

Milisav Pajević

Potpisana izjava o izgradnji projekta gasnog interkonektora Bugarska-Sofija

19.05.2018

Ministar rudarstva i energetike u Vladi Republike Srbije Aleksandar Antić potpisao je, tokom Samita Zapadnog Balkana u Sofiji, sa ministrom energetike Bugarske Temenuškom Petkovom Zajedničku izjavu o izgradnji projekta gasnog interkonektora Bugarska-Sofija.

Izjava, koja je potpisana u prisustvu predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića i lidera EU i zemalja Zapadnog Balkana, ima za cilj razvijanje projekta povezivanja energetskih tržišta i jačanje sigurnosti snabdevanja gasom u regionu.

Antić je tom prilikom naglasio da je sigurnost snabdevanja gasom prioritet Srbije i Bugarske, ali i svih zemalja regiona i Evrope.

– Interkonekcija Niš–Dimitrovgrad je zajednički prioritet obe zemlje, na čemu se intenzivno radi, i Evropska unija preko svojih grantova učestvuje u finansiranju tog projekta, pri čemu je Srbiji opredeljeno 49,6 miliona evra, rekao je ministar.

On je naglasio da je gasna interkonekcija Srbije i Bugarske veoma važna, imajući u vidu da obe zemlje imaju sve veću potrošnju tog energenta, pre svega zbog rasta industrijske proizvodnje, ali i energetske bezbednosti, kao i potrebe da se diversifikuju pravci snabdevanja tim energentom.

– Zajedničkim odgovornim pristupom prevazilazimo izazove u oblasti diversifikacije i sigurnosti snabdevanja gasom, uzimajući u obzir značajan napredak ostvaren na teritorijama obe zemlje, naveo je Antić.

U deklaraciji koju su lideri EU i zemalja članica Unije usvojili prethodnog dana u Sofiji, energetska sigurnost biće prioritet, između ostalog, kroz bolju energetsku efikasnost i prekograničnu međusobnu povezanost, diversifikaciju izvora i pravaca, kao i uravnoteženu kombinaciju raznih izvora energije uz bolju integraciju obnovljive energije.

Antić je potpisao i Memorandum o razumevanju između Republike Srbije i Evropske investicione banke (EIB), čija je svrha da se utvrde ključni principi predviđene saradnje.

Od te finansijske institucije se očekuje da se uključi u pripremu i finansiranje odabranih pojedinačnih prioritetnih projekata, koji ispunjavaju nacionalne ciljeve razvoja.

– Republika Srbija, sa predsednikom Vučićem na čelu, ima u vidu da je ulaganje u energetsku i transportnu infrastrukturu, opštinske i ekološke infrastrukture, klimatsko delovanje, obrazovanje, zdravstvo, inovacije i podršku privatnom sektoru, od presudne važnosti za ekonomski razvoj države, naglasio je Antić.

EIB bi, prema potpisanom memorandumu, između ostalog trebalo da učestvuje u finansiranju izgradnje 32 kilometara autoputa Niš–Merdare, infrastrukture za unutrašnji vodni transport, revitalizacije u najnerazvijenijim i najsiromašnijim opštinama u Srbiji.

Takođe, predviđeno je učešće ove finansijske institucije i u projektu unapređenja informacione i komunikacione infrastrukture u školama u Republici Srbiji, kao i u sufinansiranju nedostajućih sredstava za interkonekciju Niš–Dimitrovgrad–Bugarska.

Milisav Pajević

Paraćin dobija nove drvorede

19.05.2018

U opštini Paraćin je završena javna nabavka za 300 novih sadnica, kojima će ove godine biti zamenjena dotrajala stabla i zasađeni novi drvoredi u ovom mestu.

Osim na uređenim parkovskim površinama, nove drvorede u Paraćinu Zelenilo će saditi na novoizgrađenim trotoarima ulica.

Biće posađene sadnice kuglastog jasena, javora, crvenolisne šljive, stare između tri i pet godina, visine oko dva metra.

Poslednjih nekoliko godina na teritoriji opštine Paraćin posađeno je više od 2.000 stabala.

Poslovi sadnje novih drvoreda u Paraćinu obavljaju se u cilju održivog razvoja i poboljšanja kvaliteta života i imaju dugoročne efekte, pri čemu je svest građana o očuvanju drvoreda od izuzetnog značaja.

Milisav Pajević

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Info-energetski Paraćin“ koji je sufinansiran iz budžeta Opštine Paraćin na Javnom pozivu za učešće na opštem konkursu za sufinansiranje projekata radi ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja u 2018. godini.

Putarina za teretnjake i na magistralnim putevima

18.05.2018

kamioni — Foto-ilustracija: Pixabay (garten-gg)

U „Putevima Srbije” osmislili su način kako da reše problem sa kamiondžijama koji zaobilaze auto-puteve i tako izbegavaju da plate putarinu. Prevoznicima novac ostaje u džepu, ali država plaća njihov ceh. Vozila čija se težina meri tonama ne habaju samo asfalt, već i njegov temelj, koji se deformiše pod prekomernim opterećenjem. Tada više ne pomažu zakrpe, pa ni novi slojevi asfalta, a putari navode i ugroženu bezbednost saobraćaja i zagađenje.

– Taj problem će sa rastom privredne aktivnosti i pratećim transportom robe i sirovina biti sve izraženiji. Mi, nažalost, sada imamo apsurdnu situaciju da država priliv od putarine, umesto za redovno održavanje postojećih i izgradnju novih puteva, izdvaja za sanaciju štete koju načine teretna vozila. Složićete se da je to van svake logike – kaže Milenko Caković, izvršni direktor Sektora za naplatu putarine pri Javnom preduzeću „Putevi Srbije”.

Naplata putarine za teretna vozila na državnim putevima, prema njegovim rečima, u početku bi, ako država odobri primenu ovog projekta, bila primenjivana samo za kamione težine 12 i više tona. Plan je da naplatom putarine potom budu obuhvaćeni i teretnjaci teži od tri i po tone.

Projekat „Teretna elektronska naplata putarine” (TENP) predviđa da duž puteva i deonica po kojima kamioni sada jezde besplatno počne postavljanje portala. To su nosači iznad kolovoza na koje se postavljaju senzori za detekciju i klasifikaciju vozila. Svaki portal je radio-opremom povezan sa centralnim softverom koji će obračunavati kroz koliko je portala kamion prošao i na osnovu toga izračunavati iznos putarine.

Naplata će se obavljati automatski, bez zaustavljanja vozila. Tokom prolaska kamiona, portal radio-vezom uspostavlja komunikaciju sa posebnim uređajem u vozilu i automatski se skida „kredit” koji je prevoznik unapred uplatio, ili mu se prosleđuje račun na osnovu postpejd ugovora. Vozila koja prođu bez opreme za naplatu biće fotografisana, a vlasnicima sleduje kazna.

– Sistem TENP zasniva se na sistemu elektronske naplate putarine koji se već koristi na auto-putevima u Srbiji. Razlika je samo u tome što kod TENP-a nema naplatnih rampi. To je velika prednost ovog rešenja jer postavljanje portala ne zahteva ozbiljnije infrastrukturne radove i moguća je realizacija u etapama – objašnjava Caković.

U praksi to bi značilo da na putu Pojate–Kotroman duž 228 kilometara bude postavljeno 27 portala. Ibarska magistrala od Orlovače do Preljine (125 kilometara) bila bi pokrivena sa 19 portala. Za putni pravac Kikinda–Beograd planirano je 10 portala razmeštenih duž 124 kilometra, a od Beograda do Vatina (91 kilometar) – devet. Put od Batočine do Kragujevca pokrila bi samo dva, a od Pančeva do Ralje, preko Kovina, četiri portala.

Što se tiče ekonomskog aspekta, odnosno prihoda od naplate putarine za teretnjake, može da posluži primer obilaznice oko Beograda. Put od petlje kod Dobanovaca do petlje u Bubanj potoku, dužine 41,4 kilometara, bio bi podeljen na sedam deonica. Putarina za šlepere teže od 12 tona samo na tih sedam deonica donela bi prihod od 4,24 miliona evra, dok bi ta suma u slučaju proširenja putarine i na vozila teža od tri i po tone porasla na 5,18 miliona evra godišnje.

Prema proračunima Sektora za naplatu putarine JP „Putevi Srbije”, koji je i razvio „Teretnu elektronsku naplatu putarine”, realizacija ovog projekta koštala bi manje od 40 miliona evra. On bi obuhvatio 291 deonicu širom Srbije, dužine 3.264 kilometra. Postavljanje jednog portala košta oko sto hiljada evra, a očekivani prohod od TENP-a kreće se oko 66,48 miliona evra na godišnjem nivou. Sve to koštalo bi kamiondžije 0,126 evra po pređenom kilometru, što je u kategoriji vozila teških 12 i više tona 30 odsto jeftinije od putarine na auto-putu.

Kilometar vožnje po auto-putu u Srbiji vozači putničkih vozila plaćaju 0,03 evra. U Turskoj ta usluga košta 0,039, u Grčkoj 0,045, a u Italiji 0,05 evra. Putarina u Hrvatskoj je dvostruko skuplja – 0,06, dok u BiH po kilometru treba izdvojiti 0,061 evro.

I putarina za kamione u Srbiji je jeftinija nego u Sloveniji, Slovačkoj, Hrvatskoj, Francuskoj i Italiji. U odnosu na Mađarsku i Nemačku naša putarina dvostruko je niža za kamione sa dve, četiri i više osovina. Za kamione sa tri osovine putarina je jeftinija čak tri puta.

Izvor: Politika

Uskoro uređenje prostora na Karađorđevom brdu kod Spomenika Stevi Pisaru

18.05.2018

Turistička organizacija opštine Paraćin priprema idejni projekat i tehničku dokumentaciju za uređenje prostora na Karađorđevom brdu kod Spomenika Stevi Pisaru.

Ovaj prostor dobiće turističku namenu mnogo jasnije definisanu nego sada, biće uređene staze, postavljene klupice, osvetljenje, izgrađene javne česme.

Kompleksu od oko 3,7 hektara u vlasništvu Opštine Paraćin ubuduće će se poklanjati veća pažnja jer su u blizini ugostiteljski objekti, grade se smešajni kapaciteti, lovački dom.

Milisav Pajević

Državna zaštita ne staje na put sekirama i minama: Ljudi ugrožavaju čak trećinu prirode

18.05.2018

Nedavno istraživanje stavilo je na test uspešnost nacija da zaustave dalji gubitak biodiverziteta. Rezultati? Čak trećina ispitanih zaštićenih područja širom sveta degradirana je ljudskim aktivnostima.

Naučnici sa Univerziteta u Kvinslendu, u Australiji, analizirali su preko 50 hiljada oblasti s različitim oblicima i nivoima zaštite. Obelodanili su da je više od 90 odsto konzervatorskih mesta, od nacionalnih parkova do rezervata prirode, ugroženo od strane čoveka – bilo krčenjem šuma, rudarstvom, turizmom ili urbanizacijom.

Najzabrinjavajuće saznanje do kojeg su Australijanci došli je to da je čak trećina zaštićenih teritorija pretrpela ozbiljne izmene uzrokovane delovanjem ljudi, što je oko 6 miliona kvadratnih kilometara. Najviše štete prirodi naneseno je na tlu Evrope, Azije i Afrike, ali ni države u ostatku sveta nisu mnogo obzirnije prema svojim prirodnim bogatstvima pa čak ni kada je reč o bogatoj, retko naseljenoj Australiji.

Džejms Votson, jedan od autora izveštaja, izjavio je da je uznemiravajuće to što čak ni u predelima posebnog statusa zemlje ne uspevaju da održe biološku raznolikost. – Otkrili smo prisustvo visokog nivoa infrastrukturnih delatnosti koje uključuju industrijsku seču drveća, iskopavanje ruda, poljoprivredu, probijanje puteva i izrabljivanje energije, naglasio je – a posebno zapanjuje se one odvijaju na mestima koja su vlade osigurala za potrebe prirode, a ne društva.

Kao ilustrativan primer, Votson je naveo slučaj ostrva Barou na zapadu svoje otadžbine. Ovaj prirodni rezervat predstavlja dom za 13 vrsta sisara, od kojih neke ne mogu da se pronađu ni u jednom drugom kutku naše planete. Ipak, napori Australije da stane na put rudarskim minama u ovom kraju su zakazali. Naučnik je osudio svoju domovinu kao jednu od država koje se prema prirodi ophode najneodgovornije, iako bi trebalo da pruži primer koje bi ostale sledile.

Martin Tejlor, konzervacionista pri WWF Australia, istakao je još jedan negativan primer davanja prednosti industriji nad konzervacijom. Trenutna vlada predložila je da se u osetljivim morskim parkovima, uključujući i kritične vode oko Velikog koralnog grebena, snizi nivo zaštite. Ukazao je i na nerazvijenu svest javnosti o ozbiljnosti stepena ugroženosti prirode od ljudi. – Javno mnjenje je nesvesno kakve se stvari odvijaju i nadamo se da će im ovaj dokument otvoriti oči – rekao je.

Jelena Kozbašić

Održan Peti sastanak Parlamentarnog foruma za energetsku politiku Srbije

18.05.2018

Članovi Parlamentarnog foruma za energetsku politiku Srbije, održali su juče sastanak, na kome su razmotrili usklađivanje politika kada je u pitanju energetika i klimatske promene.

Predsednica ovog Parlamentarnog foruma dr Aleksandra Tomić, predstavila je učesnicima sastanka zaključke sa održanog Četvrtog Berlinskog dijaloga o energetskoj tranziciji, na temu „U pravcu globalne energetske tranzicije“.

Ona je istakla da je energetska tranzicija ka održivim izvorima energije najvažniji globalni izazov, koji zahteva i globalno rešavanje, kroz međunarodni dijalog i saradnju. Energetska diplomatija i tranzicija utiču na globalni poredak, navela je Tomić i naglasila značaj tranzicije na obnovljive izvore energije.

Predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost Sonja Liht istakla je da postoji samo jedna, najbolja energetska politika, a to je politika energetske efikasnosti. Neophodno je štedeti energiju i živeti sa svešću da je energija ograničen resurs, naglasila je Sonja Liht i istakla da je razvijen javni dijalog o održivom korišćenju energije u Jugoistočnoj Evropi.

Regionalna menadžerka projekta Nemačke razvojne agencije (GIZ), Fonda za energetsku efikasnost u Jugoistočnoj Evropi Jasna Sekulović u svom obraćanju je istakla da pred celim svetom stoje izazovi koji se tiču klimatskih promena. Ona je naglasila da je neophodan uslov za tranziciju energetskog sektora politička volja i upravo parlamenti i parlamentarci mogu biti generator te političke volje, naglasila je ona.

Predsednica Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku Snežana B. Petrović, govorila je o upotrebi biomase u energetske svrhe, kroz predstavljanje partnerskih projekata Srbije i Nemačke.

Zamenik direktora Sekretarijata Energetske zajednice Dirk Bušle govorio je o procesu „dekarbonizacije“, odnosno tranzicije od korišćenja uglja ka obnovljivim izvorima energije.

Učesnicima sastanka je zaključke sa sastanka Parlamentarnog plenuma Energetske zajednice predstavila članica Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku Snežana R. Petrović.

Programski direktor RES Fondacije Aleksandar Macura osvrnuo se na pitanje energetskog siromaštva i energetske tranzicije, imajući u vidu da je to tema koja dotiče sva domaćinstva u Srbiji.

Milisav Pajević

1...1,1021,1031,104...1,675 Page 1,103 of 1,675

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM