Na panelu KidHub Café, održanom u prostoru Nova Iskra Dorćol, predstavljeni su rezultati istraživanja i konkretni primeri kako deca vide budućnost zelenih i javnih prostora, uz poruku da njihovo sistemsko uključivanje u urbanističko planiranje doprinosi zdravijim i održivijim gradovima. Povod za razgovor bili su nalazi istraživanja sprovedenog tokom oktobra i novembra 2025. godine, kao i zaključci osmog Globalnog dečjeg Dizajnatona „Gradovi i zajednice koje žive“.

Rezultati istraživanja objedinjeni su u brošuri „Dečji manifest za održive gradove“, koju je KidHub realizovao u saradnji sa Institutom za arhitekturu, urbanizam i prostorno planiranje iz Beograda. Kako je istaknuto tokom panela, klimatske promene imaju direktan uticaj na ostvarivanje prava deteta, zbog čega je važno da deca budu aktivni učesnici u procesima donošenja odluka koje oblikuju prostor u kojem žive, na šta je ukazao i Saša Stefanović, direktor Mreže organizacija za decu Srbije.

Učesnici su imali priliku da se upoznaju sa konkretnim predlozima koje su osmislili učenici, među kojima su „Zagonetni park“ Prve kragujevačke gimnazije, „Eko zona“ Osnovne škole „Jovan Miodragović“ i „Eko kućice“ Osnovne škole „Stojan Novaković“ iz Šapca. Ovi primeri ilustruju kako deca zamišljaju prostore namenjene igri, učenju i boravku u prirodi.

Kao korak od ideje ka realizaciji, predstavljen je i pilot-projekat „Naučno igralište“, koji KidHub razvija uz podršku kompanije BIG CEE, kao model učionice na otvorenom. Projekat je već primenjen u vrtićima PU „Čika Jova Zmaj“ i PU „Čukarica“, u Osnovnoj školi „Ujedinjene nacije“ u Beogradu, kao i u senzornom vrtu Arboretuma Šumarskog fakulteta, koji je otvoren za širu zajednicu. Prema rečima Tijane Jovanović Petrović iz KidHub-a, istraživanje i Dizajnaton pokazali su da deca posebno ističu potrebu za više zelenila, hladovine, bezbednih prostora i mogućnosti za učenje na otvorenom, a cilj ovih inicijativa je da njihove ideje postanu deo stvarnih promena u školama i lokalnim sredinama.

Na događaju su predstavljeni i urbani vrtovi razvijeni kroz projekat „Niklo kao ja“, koji kompanija A1 Srbija i Udruženje građana Ekonaut realizuju već treću godinu. Ovi vrtovi doprinose ublažavanju efekata toplotnih ostrva, unapređenju zelenih površina, boljem upravljanju kišnicom i jačanju socijalnih veza u naseljima, uz podsticanje zajedničke brige o životnoj sredini.

U ovogodišnjem istraživanju učestvovalo je više od 400 dece uzrasta od šest do 18 godina, dok su na samom panelu učestvovali učenici iz deset osnovnih i srednjih škola. Organizator događaja je KidHub, nacionalni predstavnik metodologije Designathon Works iz Holandije, uz podršku Platforme za inovacije u ekološkom obrazovanju, Nove Iskre, Instituta za arhitekturu i urbanizam Srbije, Mreže dečjih organizacija Srbije, kao i kompanija BIG CEE i A1 Srbija.

Svake godine u Evropskoj uniji između tri i četiri miliona vozila nestaje iz evidencija, tačnije odjavljuju se bez pouzdanih podataka o tome da li su završila u ovlašćenim centrima za preradu ili su izvezena izvan EU, što dovodi do gubitka vrednih sirovina koje su mogle biti korišćene, zbog čega je Evropska komisija pozdravila privremeni dogovor koji su postigli Evropski parlament i Savet EU o novoj Uredbi o vozilima na kraju životnog veka. Datim propisom se po prvi put na jedinstven način uređuju pravila koja obuhvataju dizajn, proizvodnju i postupanje sa vozilima nakon prestanka njihove upotrebe.

Automobilska industrija spada među najveće potrošače osnovnih sirovina u Evropskoj uniji, poput čelika, aluminijuma, bakra i plastike, pa se od unapređenog sistema prikupljanja, demontaže i obrade vozila na kraju životnog veka očekuje da omogući znatno veći povraćaj materijala i njihovo zadržavanje u evropskoj privredi. Prema procenama Evropske komisije, nove mere mogle bi da omoguće godišnju reciklažu i ponovnu upotrebu između pet i šest miliona tona čelika, od jednog do dva miliona tona aluminijuma, kao i 0,2 do 0,3 miliona tona bakra, uz povraćaj i stotina tona retkih zemnih elemenata koji su od ključnog značaja za savremenu industriju, navodi se na sajtu Evropske Komisije.

Pročitajte još:

Nova uredba postavlja jasne zahteve tokom celog životnog ciklusa vozila, počev od faze dizajna, gde će proizvođači morati da projektuju vozila tako da se lakše rastavljaju i da obezbede detaljna uputstva za uklanjanje i zamenu delova, kako tokom korišćenja tako i po isteku životnog veka vozila. Poseban akcenat stavljen je na plastiku, jer se po prvi put uvode obavezni evropski ciljevi za njen reciklirani sadržaj: nakon 2036. godine najmanje 25 odsto plastike ugrađene u vozila moraće da potiče iz recikliranih izvora, pri čemu će petina tog udela dolaziti upravo iz vozila na kraju životnog veka.

Zanimljivo je da će pravila važiti podjednako za vozila proizvedena u EU i za ona koja se uvoze, čime se obezbeđuju ravnopravni tržišni uslovi.

Propisani su i stroži standardi za tretman vozila na kraju životnog veka, sa ciljem da se poveća količina i kvalitet iskorišćenih materijala, uključujući obavezu da se najmanje 30 odsto plastike iz takvih vozila reciklira. Uredba dodatno podstiče ponovnu upotrebu, reparaciju i obnovu delova, što bi trebalo da poveća dostupnost polovnih rezervnih delova na tržištu i omogući povoljnije opcije popravke za potrošače.

Dogovorom je predviđeno i pojačano sprovođenje pravila, kroz češće inspekcije, jasnije razgraničenje između starih vozila i onih koja se smatraju vozilima na kraju životnog veka, kao i uvođenje zahteva da se iz Evropske unije mogu izvoziti isključivo tehnički ispravna vozila.

Energetski portal