Inovativnim rešenjima do cirkularne ekonomije

15.02.2024

Bringing-robots-into-the-circular-economy — Foto: ABB

Savremeno doba donelo nam je nove tehnologije i inovacije koje nam olakšavaju svakodnevni život. Stalni rast i napredak svih sfera života zahteva korišćenje prirodnih resursa koji se nemilosrdno troše, i to mahom kroz sistem linearne ekonomije. Ovaj model se zasniva na principu uzmi-napravi-iskoristi-baci i u velikoj meri je doprineo ubrzanom razvoju industrije 20. veka. Primena ovog modela dovela je do štetnog uticaja na životnu sredinu i globalne klimatske promene za čijim rešenjima intenzivno tragamo.

U tome može da pomogne primena modela cirkularne ekonomije koji je u osnovi regenerativni pristup proizvodnji. To praktično znači da se proizvodi kojima se završava životni vek ili vraćaju ponovo, kroz modularni dizajn, u procese proizvodnje ili imaju mogućnost razgradnje, tako da ne narušavaju životnu sredinu. Tehnološki procesi proizvodnje koji se primenjuju u cirkularnoj ekonomiji zasnivaju se na čistim tehnologijama. Naime, koriste se materijali koji su već u upotrebi (reciklati), a dobijen proizvod nakon upotrebe umesto na otpad, ponovo se koristi u proizvodnom procesu.

Proces proizvodnje po modelu cirkularne ekonomije je zaokružen u celinu, takozvanu proizvodnju bez otpada. Iako sve ovo deluje lako primenljivo, u svetu se trenutno koristi svega 7,2 odsto proizvoda koji se na kraju svog životnog veka vraćaju nazad u proizvodnju. Principi cirkularne ekonomije primenljivi su gotovo u svim segmentima poslovanja i u znatnoj meri mogu unaprediti proizvodne procese.

U FOKUSU:

Roboti za duži radni vek

Segment u kom se dugoročno može primeniti ovaj model poslovanja sigurno jeste produžetak veka trajanja opreme i mašina za proizvodnju. Kompanija ABB svojim inovativnim rešenjima u proizvodnim procesima produžava radni vek opreme i mašina. Još krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godina prošlog veka ABB je prvi na svetu promovisao robota za industrijsko bojenje i robota koga u potpunosti kontroliše mikroprocesor. Danas njihovi roboti igraju svoju ulogu u rešavanju svetskih izazova održivosti i pomažu kompanijama u procesu primene cirkularne ekonomije. Zahvaljujući rešenjima koja produžavaju radni vek robota i detaljnom analizom stručnjaka kompanije ABB, pronalaze se uzroci preopterećenja i preporučuju strategije održavanja. U industriji, zahvaljujući ovoj usluzi, jedan veliki proizvođač automobila identifikovao je robote koji si bili najopterećeniji i preventivnim akcijama održavanja čak 280 robota nastaviće da rade i budu u funkciji do 2035. godine, uprkos već akumuliranih 25.000 radnih sati. Tokom poslednje dve decenije stručni timovi kompanije ABB su nadogradili na hiljade robota, čime su im značajno produžili radni vek i omogućili održiviji način rada, što se uklapa u segmente cirkularne ekonomije.

Priredila: Milica Radičević

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala CIRKULARNA EKONOMIJA

Japan – Šta kada razvoj punjača ne prati broj e-vozila?

14.02.2024

Foto-ilustracija: Unsplash (Jezael Melgoza)

Budući da Japan ima za cilj postati klimatski neutralan do 2050. saobraćajni sektor trebalo bi da prođe kroz snažne promene kako bi se postigao cilj. Stoga je pre nekoliko godina Japan postavio ambiciozan cilj da do 2035. godine na ovom tržištu više neće biti prodaje automobila na dizel i benzin. Ista odluka doneta je i na nivou Evropske unije. Da li ovakav cilj može izmeniti klimatsku sliku jedne zemlje, ostaje pitanje.

Japan je zemlja čija se ekonomija u velikoj meri oslanja na automobilsku industriju, i jedna je od vodećih zemalja na ovom polju, međutim treba istaći da je situacija mnogo bolja kada su u pitanju hibridna vozila naspram električnih.

Pre određenog vremena, u ovoj zemlji broj električnih automobila nije pratio broj stanica za punjenje. Zbog subvencija, sredinom prošle decenije, broj punjača je porastao, ali su pre nekoliko godina počeli i da se gase. Generalno, vek trajanja javnih punjača je oko 5 – 10 godina, a kako su se razvili previše brzo u donosu na e-vozila, u jednom momentu su ili postali deo zastarele infrastrukture, ili su pogašeni jer su neisplativi, zavisi kako u kom delu zemlje.

Pročitajte još:

Foto-ilustracija: Unsplash (Michael Fousert)

Zanimljivo je da je danas suprotno, danas punjači nedostaju kako bi se podstakao broj električnih vozila. Kako je tamošnja vlada prepoznala potencijal elektrifikacije saobraćaja relativno rano, i podstakla instalaciju stanica za punjenje, ispostavilo se da su bili dosta optimistični u svojim predviđanjima. Zapravo, e-vozila su se dosta sporije usvajala.

Danas se pak radi o slaboj dostupnosti punjača, slabe snage punjača, ili mali broj ulaza za punjenje, a infrastruktura ipak jeste važan faktor kada se odlučuje na kupovinu automobila ovog tipa.

Japan je stoga revidirao svoj prvobitni cilj da broj punjača dostigne 150.000, i udvostručio taj cilj na 300.000 do kraja ove decenije. Japan ima preko 125 miliona stanovnika, u poređenju sa tim, Francuska sa preko 67 miliona, ima cilj od 400.000 punjača do 2030. godine.

Ipak, čak i kada bi se desilo da svi stanovnici pređu na električna vozila, ostaje bojazan da bi to rešilo pitanje zagađenja s obzirom da se Japan oslanja najvećim delom na fosilna goriva, što znači da bi to bio izvor i za sve punjače u zemlji.

Milica Vučković

EU: Kako kamione i autobuse sa nultom emisijom učiniti još održivijim

14.02.2024

kamion , mobilnost — Foto-ilustracija: Pixabay (chapay)

Foto-ilustracija: Freepik (Hobi industri)

Početkom godine, Savet i Evropski parlament usaglasili su se u vezi sa privremenim političkim sporazumom koji se odnosi na standarde emisija CO2 za teška vozila. Odluka je doneta kako bi se ovakve emisije u sektoru drumskog saobraćaja smanjile, ali i kako bi se uveli novi ciljevi koji će doprineti dostizanju klimatske neutralnosti do 2050. godine.

Pored uvedenog cilja povećanja udela teških vozila sa nultom emisijom, sada su poslanici u Komitetu za transport i turizam usvojili još jedan stav. Kako navode, kamioni i autobusi sa nultom emisijom koji se bave međunarodnim transportom, trebalo bi da budu većih dimenzija kako bi se pospešilo ozelenjavanje teretnog saobraćaja. Ideja je da se smanji broj putovanja, odnosno da se obezbedi više unutrašnjeg prostora za teret koji se prevozi.

Preciznije, povećanje maksimalne težine i dužine ovakvih kamiona trebalo bi da bude za četiri tone, kako bi se nadoknadio prostor koji je potreban za postavljanje baterija ili vodoničnih ćelija, ali i obezbedio dodatni kapacitet za utovar. Na ovaj način transportna industrija mogla bi da se podstakne na prelazak na održive kamione, zbog toga što će postati konkurentniji od konvencionalnih.

Pročitajte još:

Značaj ovakvih odluka potvrđuje podatak da su kamioni i autobusi odgovorni za 28 odsto emisija gasova staklene bašte i za 34 odsto azotnih oksida iz drumskog saobraćaja. Pored toga, treba uzeti u obzir predviđanje da će teretni transport do 2030. godine u Evropskoj uniji porasti za oko 25 odsto, i čak 50 odsto do 2050. godine.

Ovaj nacrt zakona deo je paketa predloga za ozelenjavanje teretnog transportnog saobraćaja u Evropskoj uniji. Osnovni cilj jeste da se poveća efikasnost unutar sektora, pružajući mu podršku da doprinese cilju smanjenja emisija iz saobraćaja za 90 odsto do 2050. godine. Još jedna od mera koja se podstiče jeste povećanje aerodinamičkih uređaja i kabina u kamionima, kako bi se povećala efikasnost pogonskih agregata sa nultom emisijom.

O nacrtu je potrebno da glasaju svi poslanici Evropskog parlamenta na predstojećoj plenarnoj sednici.

Energetski portal

Luxor Solar – Siguran partner za obasjanu budućnost

14.02.2024

solarni paneli - solar panels — Foto-ilustracija: Pixabay

Prve solarne panele kompanija Luxor Solar proizvela je 2007. godine, danas su sertifikovani proizvođač solarnih modula prepoznatljiv širom regiona. Vodeća su kompanija kada je reč o broju prodatih solarnih panela na našem tržištu, a instalirani su u preko 85 zemalja širom sveta.

Na osnovu istraživanja EuPD Resarch-a među nemačkim prozjumerima u oblastima: svesti o brendu, rasprostranjenosti proizvoda i preporuke, Luxor Solar se svrstava među najbolje brendove u Nemačkoj.

Zbog svog posebnog učinka kompanija je dobila nagradu EuPD Research-a SolarProsumerAward© što ih plasira u grupu vrhunskih svetskih brendova koji imaju pravo da nose ovu oznaku.

U FOKUSU:

Najtraženiji modeli

Monokristalni solarni paneli sa arhitekturom polu-ćelije, najčešće sa ćelijama M10 N TYPE TopCon sa dijagonalom od 182 mm snage 425/430Wp duplo staklo bifacijal u dimenzijama 1.722 × 1.134 × 30 mm je njihov standarni i najtraženiji model. Stručnjaci ove kompanije klijentima rado preporučuju i verziju 570Wp BIF sa dimenzijama 2279 × 1134 × 30 mm za veće projekte na krovu i na zemlji. Nedavno su svoj portofolio obogatili su tehnologijom heterojukcijskih ćelija, vrhunskim solarnim modulima visoke klase. Tehnologija heterojukcijskih ćelija ima nekoliko prednosti u poređenju sa trenutnim tehnologijama. Zahvaljujući primeni ove nove tehnologije solarni moduli su efikasniji, izdržljiviji i garantuju veću efikasnost po površini, kao i tokom celog veka trajanja modula.

Luxor Solar svojim klijentima nudi najbrže i najfleksibilnije rešenje, nemačku garanciju na svaki isporučen modul do 30 godina na proizvod i do 30 godina na proizvodnju. Klijentima su uvek na raspolaganju, kako u glavnom sedištu u Štutgartu, tako i u regionu i Srbiji.

Priredila: Milica Radičević

Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala CIRKULARNA EKONOMIJA

Kanton Sarajevo planira smanjenje 90 odsto emisija iz individualnih ložišta

14.02.2024

ugalj_gorivo — Foto-ilustracija: Unsplash (Wil Stewart)

Kako bi se smanjilo zagađenje vazduha u Sarajevu, Vlada Kantona Sarajevo utvrdila je Predlog odluke o donošenju Strategije ograničenja korišćenja uglja i drugih čvrstih goriva za period od 2023. do 2033. godine i uputila ga u skupštinsku procedure.

Implementacijom mera iz ove Strategije, u narednih 10 godina emisije iz individualnih ložišta bile bi smanjene za 90 odsto. Ovo je ujedno glavni izvor zagađenja vazduha u ovom području tokom zimske sezone.

Prema rečima Bojana Bošnjaka, resornog ministra, predviđeno je da se u devet prioritetnih zona Kantona Sarajevo subvencioniraju mere energetske efikasnosti i zamena energenata u oko 20.000 objekata, od 43.000 koliko ih se greje na čvrsta goriva.

Kako je dodao, ukoliko bi se ostvarilo smanjenje emisija iz ovog izvora za 90 odsto, uz mere u sektoru saobraćaja i industrije – dostigli bi se evropski standardi kvaliteta vazduha.

Prioritetne zone u kojima je potrebno implementirati mere, utvrđene na osnovu kvaliteta vazduha koji je prisutan u tim područjima, kao i njihovog uticaja na šire područje Kantona Sarajevo. Kriterijumi koji su uzeti u obzir pri određivanju zona su broj ložišta i disperziono modeliranje, uticaj na zdravlje stanovništva, gustina naseljenosti i drugi, navodi se na sajtu Vlade Kantona Sarajevo.

Pročitajte još:

Posebno su važne, kako je navedeno u Strategiji, planske mere revitalizacije dimničarskog sektora, radi nadzora nad emisijama iz kućnih ložišta, a koji je već dugo vremena devastiran u Kantonu Sarajevo.

Foto-ilustracija: Pixabay (ArtisticOperations)

Potrebno je usvojiti i novu regulativu kojom bi se uvelo sertifikovanje kotlova i peći koje imaju niske emisije, doneti i druge nedostajuće propise, poboljšati urbanističko planiranje i projektovanje kvaliteta vazduha.

Sprovođenje Strategije imaće i ekonomske pozitivne efekte kroz zapošljavanje u sektorima građevine, projektovanja, proizvodnje kotlova i peći, rekao je ministar Bošnjak i dodao da će novih radnih mesta posebni biti kada je reč o dimničarskom sektoru kojih na broj ložišta u Kantonu treba da bude oko 350, a trenutno ih imamo samo 20.

Za sprovođenje Strategije biće potrebno oko 380 miliona konvertibilnih maraka (KM), koje bi trebalo izdvojiti iz Budžeta i drugih domaćih i stranih izvora. Osim Kantona, predviđeno je da u sistemu podsticaja za sprovođenje učestvuju vlasnici objekata, kao i opštine.

Uskoro se očekuje kreditno zaduženje Kantona Sarajevo kod Svetske banke za implementaciju projekta unapređenja kvaliteta vazduha, a u okviru kojeg je planirano osiguranje oko 23 miliona KM za početak implementacije Strategije ograničenja korišćenja uglja i ostalog čvrstog goriva.

Energetski portal

Srpski organski proizvodi na sajmu „BioFach“ u Nirnbergu

14.02.2024

brooke-cagle-TiTU0k1E0UE-unsplash — Foto-ilustracija: Unsplash (brooke-cagle)

U Nirnbergu je počeo najveći svetski specijalizovani Međunarodni sajam organske hrane „BioFach“ na kome će se tokom četiri dana, među 2.500 izlagača iz celog sveta, predstaviti i osam proizvođača iz Srbije pod sloganom „We speak organic – Organic product from Serbia – Tradition Transformed into Innovation“.

Po prvi put, organizovana je i studijska poseta sajmu organske i prirodne kozmetike „VIVANESS“ koji se održava u okviru sajma „BioFach“, a koji će posetiti šest proizvođača organske i prirodne kozmetike iz Srbije: „ALL NUT“, „NAJBOLjE IZ PRIRODE“, „MNS“, „AMELLES KOZMETIKA“, „MATRINA COSMETICS“ i „ROYAL BALM“.

„Srpski organski proizvođači, tradicionalno već šestu godinu zaredom nastupaju na ovoj prestižnoj smotri. Posetiocima i potencijalnim poslovnim partnerima, naše kompanije ponudiće širok asortiman proizvoda od svežeg, sušenog i zamrznutog voća i povrća, voćnih pirea, do proizvoda od žitarica, organskih testenina, voćnih namaza i organskog meda. Dodatna vrednost domaćih organskih proizvođača kroz razvoj i unapređenje proizvoda pruža posebnu sigurnost u Premium kvalitet i uliva poverenje svima koji uživaju u neodoljivim ukusima naših organskih proizvoda“, kaže Bojana Lalović iz Centra za organizaciju sajmova PKS.

Pročitajte još:

Dodaje da su se srpske kompanije uz podršku Švajcarskog programa za promociju izvoza (SIPPO), mesecima unazad pripremale za nastup na sajmu, kao i da će na ovoj manifestaciji biti organizovano niz događaja pod nazivom „Partnerstvo za održivost“ sa ciljem povezivanja sa poslovnim partnerima.

„Tradicionalno se tokom četiri dana trajanja sajma održavaju konferencije, seminari i radionice, koji čine jedinstvenu platformu za razmenu znanja, informacija i profesionalnog umeća među proizvođačima, kupcima, dobavljačima i ostalim zainteresovanim stranama za inovativne proizvode i usluge iz organskog sektora“, navela je Lalović.

BIOFACH VIVANESS je najveći svetski sajam u oblasti organske proizvodnje i održava se pod pokroviteljstvom Međunarodne federacije pokreta organske poljoprivrede (IFOAM), čiji je član i PKS. Očekuje se da sajam u Nirnbergu u Nemačkoj, koji traje od 13. do 16. februara, obiđe više od 50.000 posetilaca iz više od 130 zemalja

Izvor: PKS

Sredstvima EU renoviraće se znamenite zgrade u prestonici: Prvenstveni cilj povećanje energetske efikasnosti

13.02.2024

Beograd , zgrada — Foto-ilustracija: Unsplash (Mirko Božić)

Foto-ilustracija: Unsplash (Alex Blokstra)

Prema Evropskom institutu za energetske performanse zgrada (2019), 97 odsto postojećeg fonda zgrada u Evropi je neefikasno.

Otprilike 36 odsto emisija CO2 i 40 odsto potrošnje energije potiče iz sektora zgradarstva u Evropi. Potražnja za energijom u sektoru zgrada predstavlja veliki izazov i za Srbiju jer je više od 50 odsto ukupnog fonda zgrada u Srbiji starije je od 50 godina.

Procenjuje se da sektor zgrada troši oko 34 odsto ukupne finalne potrošnje energije, od čega je stambeni sektor koristio oko 70 odsto, poslovne zgrade 18 odsto, a javne zgrade 12 odsto.

Najveći potencijal za uštedu energije procenjen je u javnim zgradama i iznosi 35 – 40 odsto.

Grad Beograd kao prestonica Srbije sa najvećim brojem stanovnika, najvećim stambenim fondom i najvećom koncentracijom javnih zgrada, najviše pati od niskih energetskih performansi zgrada.

Iako u Beogradu postoji veliki broj zgrada sa velikom potrošnjom energije, postoji mogućnost da se ona smanji ulaganjem u renoviranje takvih zgrada.

Grad se pridružio dvema važnim regionalnim ekološkim inicijativama, odnosno Sporazumu gradonačelnika i Programu zelenih gradova EBRD-a. Evropska unija podržava ove napore grada.

Štaviše, sredstvima IPA granta, EU podržava renoviranje javnih zgrada u Beogradu koje imaju značajne gubitke energije i veliki potencijal za mnogo bolje energetske performanse.

Pročitajte još:

Evropska unija i EBRD udružile su snage kako bi podržale grad Beogradu u renoviranju četiri zgrade u Beogradu. EU je obezbedila bespovratna sredstva u iznosu od 11 miliona evra, dok EBRD daje zajam od pet miliona evra gradu Beogradu za poboljšanje energetskih efikasnosti sledećih zgrada:

Gradska biblioteka, koja je izgrađena 1922. Zgrada je na ukupnoj površini od 2.950 m2 i trenutno je u energetskom razredu – E, G.

Nakon renoviranja Gradska biblioteka će dobiti: Uštedu finalne energije od 86 odsto, uštedu primarne energije od 32 odsto, smanjenje emisije CO2 od 60 odsto i energetski razred – C, D.

Studentska poliklinika, izgrađena 1923/24, na ukupnoj površini od 2.858 m2, trenutnog energetskog razreda D.

Nakon renoviranja Studentska poliklinika će dobiti uštedu finalne energije od 79 odsto, uštedu primarne energije od 60 odsto, smanjenje emisije CO2 za 74 odsto i energetski razred B.

Studentski opšti stacionar izgrađenog početkom 20. veka. Zgrada je na površini od 2.539 m2, trenutnog energetskog razreda: C.

Nakon renoviranja Studentski opšti stacionar će dobiti uštedu finalne energije od 46 odsto, uštedu primarne energije od 40 odsto, smanjenje emisije CO2 od 41 odsto i energetski razred A.

Zavod za hitnu medicinsku pomoć grada Beograda, izgrađenog 1957. na ukupnoj površini od 3.624 m2. Trenutni energetski razred C.

Zavod za hitnu medicinsku pomoć sastoji se od tri bloka i to: Blok A – garaža sa tehničkim uređajima (koja se trenutno ne greje), Blok B – Ambulanta, pozivni centar, administracija i Blok C – radionice, restoran, administracija.

Nakon renoviranja Zavod za hitnu medicinsku pomoć grada Beograda će dobiti uštedu finalne energije od 49 odsto, uštedu primerne energije od 16 odsto, smanjenje emisije CO2 od 30 odsto i energetski razred: B

Pored renoviranja zgrada, ovaj projekat ima za cilj da podrži grad Beograd i relevantne resorne sekretarijate u uspostavljanju održivog mehanizma finansiranja dalje obnove stambenih i nestambenih zgrada u Beogradu.

Takva tehnička podrška obezbeđuje izgradnju kapaciteta za gradsku upravu, stručnost o mehanizmima finansiranja i planiranju budućih investicija, razmenu iskustava i znanja sa državama članicama EU i kampanje za podizanje svesti za promovisanje prednosti energetske efikasnosti za životnu sredinu i privredu.

EU u Srbiji finansira projekte čiji je cilj sigurnost snabdevanja, diversifikacija izvora energije, liberalizacija tržišta i poboljšanje energetske efikasnosti. Krajnji cilj je smanjenje zagađenja i ublažavanje klimatskih promena, što su i ciljevi Evropskog zelenog dogovora i Zelene agende za Zapadni Balkan, koje je Srbija podržala 2020.

Izvor: EURACTIV.rs

Da li će vetropark Trusine biti izgrađen?

13.02.2024

wind-turbine-vetro-vetropark — Foto-ilustracija: Pixabay

Preduzeće „Kermas Energija“ uputilo je krajem prošle sedmice Savetu ministara BiH opomenu pred pokretanje arbitražnog postupka.

Priča o vetroparku „Trusina“ stara je više od deceniju, a sada bi mogla da dobije i sudski epilog.

Naime, „Kermas Energija“ je vlasnik 97 odsto udela u preduzeću „Eol Prvi“ iz Nevesinja koje je 2012. godine sa Vladom RS zaključilo ugovor o koncesiji za izgradnju i korišćenje parka vetrenjača na lokaciji Trusina.

Međutim, projekat nikada nije započet jer „Kermas energija” nije dostavila traženu bankarsku garanciju, pravdajući to činjenicom da su u međuvremenu ukinuti podsticaji za proizvodnju struje.

Kako garancije nije bilo, Vlada RS je 2019. godine raskinula ugovor o koncesiji, a „Kermas Energija“ sada najavljuje arbitražu.

Pravni zastupnik „Kermas Energije“ Predrag Baroš kaže za CAPITAL da je koncesionar od samog početka svoje aktivnosti usmerio na ostvarivanje prava na podsticaj, dok je koncedent preuzeo sve aktivnosti kako on ne bi ostvario pravo na podsticaj.

„Regulatorna komisija za energetiku RS je onemogućila koncesionaru da ostvari to pravo tako što je svaki od njegovih zahtjeva za priznanje prava na podsticaj odbila, s tim da je nekoliko zahtjeva odbijeno uz izostanak bilo kakvog pravnog osnova“, tvrdi Baroš.

U međuvremenu je Narodna skupština RS po hitnom postupku usvojila izmene i dopune Zakona o obnovljivim izvorima energije kojima je ukinut podsticaj, odnosno pravo na garantovanu otkupnu cenu za električnu energiju proizvedenu iz energije vetra, dok je Vlada raskinula ugovor o koncesiji sa njegovim klijentom uz obrazloženje da nije dostavio bankarska garancija za dobro izvršenje posla.

Pročitajte još:

„Bankarska garancija za dobro izvršenje posla uistinu nije dostavljena, iako je predstavljala obavezu koncesionara. Međutim, navedenu obavezu nije bilo moguće ispuniti bez priznanja prava na podsticaj. Priznanje prava na podsticaj predstavljao je neophodan preduslov za realizaciju projekta izgradnje vetroelektrane „Trusina“, samim tim i za pribavljanje i dostavljanje zahtevane bankarske garancije za dobro izvršenje posla“, navodi Baroš.

Pojašnjava da „Kermas Energija“, kao većinski vlasnik koncesionara posluje sa sedištem u Zagrebu i po osnovu ugovora o podsticanju i uzajamnoj zaštiti ulaganja i dodatnog Protokola o izmenama i dopunama ugovora od avgusta 2013. godine, ostvaruje pravo na pokretanje arbitražnog postupka pred Međunarodnim centrom za rešavanje investicionih sporova sa sedištem u Vašingtonu.

„Jednostrani raskid ugovora o koncesiji doveo je do nastupanja štetnih posledica „Kermas Energiji“ kao većinskom vlasniku koncesionara koji je u projekat realizacije vetroparka „Trusina“ uložio oko pet miliona evra i nekoliko godina provedenih na projektu, zbog čega se obratio sa opomenom pred pokretanje arbitražnom postupka Savetu ministara, potražujući vraćanje nezakonito oduzete koncesije ili isplate novčanog iznosa od 102 miliona evra. Taj iznos, prema finansijskoj analizi, predstavlja minimalni iznos odštetnog zahteva koji će koncesionar potraživati putem arbitraže u slučaju izostanka sporazumnog uređena međusobnih odnosa“, naglasio je Baroš.

Inače „Kermas Energija“ je godinama bila u sporu sa firmom „Omega plus“ Beograd koja im je trebala biti partner na ovom projektu, a on je pravosnažno okončan u njenu korist, odnosno odbijen tužbeni zahtev beogradskog preduzeća.

Izvor: CAPITAL.ba

Više od 90 odsto komunalnog otpada završi na deponijama

13.02.2024

garbage-smeće-otpad — Foto-ilustracacija: Pixabay

Foto-ilustracija: Pixabay (manfredrichter)

U Srbiji se godišnje sakupi oko 2,4 miliona tona komunalnog otpada, a treba imati u vidu da su količine koje nastaju i mnogo veće, jer oko trećina stanovništva nije pokrivena organizovanim prikupljanjem. Kako bi se uspostavio odgovarajući sistem za upravljanje otpadom, za početak je neophodno na lokalu razviti primarnu selekciju, koju prate edukacija građana, izgradnja sanitarnih deponija i postrojenja za preradu otpada, kao i druge aktivnosti, rečeno je na prvom treningu za predstavnike lokalnih samouprava i javno-komunalnih preduzeća iz Mojkovca, Bijelog Polja, Kolašina, Novog Pazara i Tutina.

Trening su održali eksperti kompanije Dvoper angažovani u okviru projekta „BEST: Saradnja u upravljanju otpadom – Do održive životne sredine“, koji sprovodi NALED. Cilj projekta jeste unapređenje kapaciteta opština i javno komunalnih preduzeća za sakupljanje otpada i primarnu selekciju, kako bi se povećale reciklirane količine i podigla svest lokalnog stanovništva o značaju reciklaže.

Kroz međusobnu saradnju Novi Pazar i Mojkovac dobiće 2.000 kanti za sortiranje ambalažnog otpada – 1.500 stiže u Novi Pazar, a 500 u Mojkovac. Za tu crnogorsku opštinu ovo je prvi projekat prekograničlne saradnje u oblasti upravljanja otpadom.

– Pored infrastrukture radimo i na podizanju svesti JKP-ova i građana u regionu, jer je to način da primarna selekcija u potpunosti zaživi. Za Novi Pazar se pravi analiza upravljanja staklenim ambalažnim otpadom, a druge lokalne samouprave dobiće i dokumenta koja se tiču cirkularne ekonomije i uspostavljanja sistema upravljanja ambalažnim otpadom u Crnoj Gori – rekla je menadžerka za regulatornu reformu u NALED-u Sanja Knežević Mitrović.

Pročitajte još:

Ovom prilikom, predstavljani su i primeri dobre prakse Evropske unije, u kojoj se prema podacima Eurostata 48 odsto otpada reciklira i kompostira, 27 odsto koristi za dobijanje energije, a samo 24 odsto završi na deponijama.

U Srbiji nedostaju tačni podaci, ali procena je da se više od 90 odsto komunalnog otpada odloži na sanitarne i nesanitarne deponije, na kojima u značajnoj meri završava čak i u energetske svrhe upotrebljiv otpad iz industrije. Deponovanje je najnepovoljnija opcija za životnu sredinu i neophodno je razmišljati o reciklaži i energetskm tretiranju otpada, kako bi se približilo održivim trendovima.

Austrija, Belgija, Danska, Finska, Holandija, Nemačka i Švedska su lideri u EU po minimalnm količinama otpada koje deponuju, i u svim ovim zemljama taj procenat iznosi manje od 4 odsto. Dodatno na smanjene količina otpada koji se deponuje, pojedine zemlje, poput Austrije, zakonom su zabranili deponovanje otpada koji nije prošao neki oblik tretmana.

Kada se govori o ambalažnom otpadu, u Srbiji je u proteklih deset godina, na tržište stavljeno 3.7 miliona tona ambalaže, od čega je 39 odsto reciklirano, a oko 61 odsto je završilo na deponijama ili nekontrolisano u prirodi. Najuspešnije se recikliraju karton i papir (95 odsto), a najmanje se reciklira plastika (35 odsto).

Kao velikaa prepreka razvoju infrastrukture za sakupljanje ambalažnog otpada, na obuci je istaknut nedostatak lokacija za izgradnju reciklažnih dvorišta i postavljanje komunalnih kanti i reciklažnih ostrva.

Zakonom treba propisati obavezu da lokalni plan upravljanja otpadom bude usaglašen sa lokalnim prostornim planom i da se uvođenjem dve kante za otpad u domaćinstvu stvori mogućnost da građani koji odvajaju svoj otpad u „reciklabilnu“ kantu budu finansijski nagrađeni za taj trud.

Izvor: NALED

CG: počinje realizacija projekta Solar sjever

13.02.2024

solarni paneli, solarna energija — Foto-ilustracija: Unsplash (michael-wilson)

Foto-ilustracija: Pixabay (schropferoval)

U Bijelom Polju nedavno je održana panel diskusija o zagađenju vazduha u tom gradu, na kojem je bilo reči o projektu ugradnje solarnih panela na severu Crne Gore. Dr Saša Mujović, ministar energetike i rudarstva u Crnoj Gori, tim povodom pokrenuo je aktivnosti na realizaciji ovog projekta.

Ministar Mujović obavio je konsultacije sa Ivanom Bulatovićem i Valerijom Saveljić, izvršnim direktorima Elektroprivrede Crne Gore i EPCG Solar gradnje, kao i Milutinom Đukanovićem, predsjednikom Odbora direktora EPCG, koji su pozitivno reagovali na ovu inicijativu, navodi se na sajtu Ministarstva.

U odnosu na donetu odluku, upućen je zvanični dopis ovim kompanijama kako bi kreirale poseban program radnog naziva Solar sjever, koji bi, u odnosu na program Solar 3000+, bio povoljniji i prihvatljiviji i za one sa manjim finansijskim mogućnostima. Ovo ima za cilj da se što veći broj građana severnih opština, a posebno onih koji imaju evidentne probleme sa zagađenjem, prijavi za projekat i na taj način smanji upotrebu uglja kao najvećeg zagađivača vazduha.

Pročitajte još:

„Ovo je način da u velikoj meri rešimo uočeni problem, da proizvedemo nove kWh zelene energije i to na mestu potrošnje, te da imamo potrebu punog angažmana i eventualnog prijema nove radne snage’’, naveo je ministar Mujović u dopisu upućenom energetskim kompanijama.

Pored ovog projekta, navodi se da će od sledećeg meseca, početkom marta, na raspolaganju biti i sredstva za primenu energetske efikasnosti u domaćinstvima, po povoljnim uslovima.

„U ovoj fazi realno je raditi na energetskoj efikasnosti na nivou Crne Gore, jer je tada potrošnja neuporedivo manja, što je princip koji primjenjuje Evropa. Prvo treba napraviti infrastrukturu koja će omogućiti manju potrošnju’’, rekao je ministar.

Energetski portal

Otklonjena ključna prepreka – kineski električni automobili preplaviće Evropu

13.02.2024

kineski električni automobil,byd — Foto-ilustracija: Unsplash (michael-fortsch)

Talas kineskih vozila na električni pogon počeće da zapljuskuje Evropu ove godine, predviđaju ekonomisti u istočnoj Aziji, jer su najveći kineski izvoznici automobila počeli da rešavaju problem nedostatka velikih brodova za transport.

Kina je prošle godine po prvi put pretekla Japan i postala država koja je izvezla najviše vozila na svetu, čak 4,91 milion.

Kineski proizvođači poput „BYD“ i drugih na tom putu ka svetskom vrhu, naravno, pre Japanaca iza sebe su ostavili Južnokorejce i Nemce, a okosnica njihovog uspešnog juriša na tron bili su jeftini i kvalitetni električni automobili.

Veliki deo njihovog izvoza, međutim, otpao je na zemlje poput Rusije, Meksika ili Tajlanda, dok je prodaja u zapadnoj Evropi, u državama poput Nemačke i Holandije, bila manje zastupljena u strukturi tog izvoznog rezultata.

Kada je reč o azijskim proizvođačima na evropskom tržištu, ubedljivo najveći udeo još uvek poseduju „Tojota“, „Hjundai“, „KIA“ i drugi japanski i južnokorejski divovi, dok kineske kompanije u svojim rukama drže samo tri odsto.

Pročitajte još:

Brodski transport kao usko grlo

Sada, međutim, azijski ekonomisti očekuju da se situacija drastično promeni i kineski električni automobili bukvalno zapljusnu stari kontinent.

Razlog je jednostavan – oni su na putu da uklone najveću fizičku prepreku prodaji većeg broja svojih automobila u Evropi, brodski transport.

Naime, za razliku od svojih japanskih ili južnokorejskih rivala, kineski proizvođači automobila, zbog svoje dosadašnje orijentacije na krupno domaće tržište nisu posedovali sopstvene teretne brodove za transport automobila, te su se uglavnom oslanjali na njihovo iznajmljivanje, u čemu su imali poteškoća zbog velike konkurencije i ozbiljnih poremećaja u pomorskom saobraćaju.

Poslednjih godina zbog perturbacija koje je izazvala pandemija koronavirusa, a od nedavno i ratni sukob u Crvenom moru koji je praktično zatvorio Suecki kanal, troškovi brodskog transporta su osetno skočili.

Naravno, rastu cene transporta doprinosi i činjenica da su porasli proizvodni kapaciteti kineskih fabrika automobila i da one sada gledaju u inostranstvo – istočnoazijski mediji pišu da iznajmljivanje transportnih brodova kategorije „RoRo“ („roll on, roll off“), koji imaju rampu koja omogućava da se vozila ukrcaju u njihovu utrobu vožnjom i ne zahtevaju korišćenje dizalica prilikom utovara i istovara, sada košta oko 115.000 dolara dnevno, što je sedam puta više nego pre epidemije.

Rešenje za to je kupovina sopstvenih transportnih brodova i potpisivanje ekskluzivnih ugovora sa transportnim firmama i kineski proizvođači to upravo čine.

Najveći kineski izvoznik električnih automobila „BYD“, javljaju mediji u Aziji, obezbedio je za naredne dve godine osam transportnih brodova, kapaciteta od po sedam hiljada automobila. Sličnim putem kreće se i kineski proizvođač „Šangajska automobilska korporacija“, poznatija pod akronimom „SAIC“.

Pogodnosti i prepreke

Većem prisustvu kineskih proizvođača u Evropi i prihvatanju njihovih vozila najpre pogoduje cena, jer su njihovi električni automobili u proseku 20 do 40 odsto jeftiniji od evropskih takmaca, ali i upliv njihovog kapitala – vodeće kineske kompanije iz automobilske industrije poput „Džilija“ i „Pekinške automobilske korporacije“ (BAIC) već poseduju značajni vlasnički udeo u „Volvou“ i grupi „Mercedes-Benc“.

S druge, strane prepreku može predstavljati ekonomska politika Evropske unije, koja može pokušati da zaštiti domaće proizvođače uvođenjem visokih carina, tako što bi proglasila kineske izvoznike za nelojalnu konkurenciju zbog stimulacija i olakšica koje im je u razvoju pružala država.

Evropska komisija je polovinom prošlog meseca objavila da, u sklopu istrage koju je otpočela u oktobru 2023, šalje svoje inspektore u fabrike „BYD“, „Geely“ i „SAIC“ u Kini kako bi prikupila informacije o njihovom poslovanju. Ti kineski proizvođači već su se povinovali vlastima EU tako što su odgovorili na upitnik Evropske komisije o svojoj poslovnoj praksi.

Izvor: RTS

Nastavlja se trend iz prethodne godine – januar 2024. najtopliji do sad

12.02.2024

led , sunce , temperatura , globalno zagrevanje — Foto-ilustracija: Freepik (tawatchai07)

Foto-ilustracija: Unsplash (Luis Graterol
)

Prethodna godina beležila je rekordne temperature, a takav trend nastavljen je i u 2024. godini kada je januar proglašen za najtopliji do sada, od kako se vrše merenja, objavila je Služba za klimatske promene Kopernikus (eng EU Copernicus Climate Change Service).

Merenja pokazuju da je ovo osmi mesec zaredom koji obara rekorde kao najtopliji za određeno doba godine. Takođe i temperature mora dostižu rekordno visoke nivoe, navodi se na sajtu Svetske meteorološke organizacije.

Preciznije, prosečna temperatura vazduha na površini je bila za 1,66 ^oC toplija u odnosu na prosečne u periodu od 1850. do 1900. godine. Treba istaći da ovo ne znači da je planeta premašila granicu od 1,5^oC iznad preindustrijskog doba koja je postavljena Pariskim sporazumom, zato što se on odnosi na dugoročno zagrevanje tokom više godina, a ne na mesečni ili jednogodišnji period.

Ovaj januar je bio za 0,70 ^oC topliji od prethodnog najtoplijeg januara, koji je zabeležen 2020. godine.

Pročitajte još:

Svetska meteorološka organizacija već je iznela potvrdu da je 2023. godina bila najtoplija zabeležena godina do sada, a finalni izveštaj na ovu temu objaviće na Svetski dan meteorologije – 23. marta 2024. godine.

Kada je reč o temperaturi mora, prosečna globalna tokom januara za geografsku širinu od 60°S do 60°N, bila je 20,97 ^oC, čime je oboren rekord u odnosu na prethodni najtopliji januar. Naime, 2016. godina do sada je držala ovaj rekord, a januar 2024. godine oborio ga je za 0,26^oC.

Ovakvim rekordnim temperaturama pripisuju se uticaj ljudskih aktivnosti na klimatske promene, ali i usled El Ninja, o kojem je tokom prošle godine bilo dosta reči.

Energetski portal

Jačanje saradnje sa Grčkom i divesifikacija energetskih izvora

12.02.2024

nafta — Foto-ilustracija: Unsplash (jakub-pabis)

Foto-ilustracija: Unsplash (aaron-jones)

Na Srpsko-grčkom poslovnom forumu održanom u Palati Srbija, bilo je reči o tome da će u budućnosti biti značajnog ulaganja u energetsku infrastrukturu Srbije, samim tim i veću energetsku bezbednost, a pri tome ističući velike mogućnosti za proširenu saradnju sa Grčkom, kada je u pitanju ovaj sektor. Najveća zainteresovanost postoji za jačanje saradnje kada su u pitanju gas i električna energija.

Nakon uspostavljanja gasne interkonekcije sa Bugarskom, Srbija je omogućila direktan pristup gasnim izvorima iz Kaspijskog regiona i LNG terminalu u Aleksandropolisu, čime je Grčka postala važan partner u snabdevanju gasom. Dogovorene su isporuke do 400 miliona kubnih metara gasa godišnje iz Azerbejdžana u naredne dve godine, ali je rezervisano i još 300 miliona kubnih metara gasa iz grčkog LNG terminala godišnje, navodi se u saopštenju Ministarstva rudarstva i energetike.

Planira se izgradnja dva nova gasovoda, jedan sa Severnom Makedonijom i drugi sa Rumunijom, koji bi trebalo da budu završeni pre EXPO 2027, u cilju diversifikovanja snabdevanja gasom.

Pročitajte još:

U naftnom sektoru, radi se na smanjenju zavisnosti od postojanja jednog pravca snabdevanja, preko Jadranskog naftovoda, tako što će biti izgrađen naftovod dužine 128 kilometara sa Mađarskom. Takođe se razmatra povezanost sa naftnim izvorima u Grčkoj preko Severne Makedonije, što bi dodatno unapredilo sigurnost snabdevanja, i izrodilo novu saradnju sa ovom zemljom.

Poseban fokus stavljen je na obnovljive izvore energije (OIE) i postizanju cilja da 45 odsto energije potiče iz OIE do 2030. godine. U cilju ostvarivanja ove brojke, planirana je izgradnja reverzibilne hidroelektrane Bistrica, sa projektovanom snagom od 628 MW, kao i moguća izgradnja RHE Đerdap 3 sa snagom od 1.800 MW, što bi predstavljalo značajan doprinos kapacitetima u regionu.

Do kraja decenije, očekuje se uvođenje novih 3,4 GW kapaciteta iz vetra i sunca, uključujući 1 GW samobalansiranih solarnih elektrana od strane EPS-a i druge projekte koje realizuju privatni investitori.

Energetski portal

1...104105106...1.561 Page 105 of 1.561

U FOKUSU:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U FOKUSU:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 novembar

Events for 30th novembar

Events for 1st decembar

Events for 2nd decembar

Events for 3rd decembar

Events for 4th decembar

Events for 5th decembar

Events for 6th decembar

Events for 7th decembar

Events for 8th decembar

Events for 9th decembar

Events for 10th decembar

Events for 11th decembar

Events for 12th decembar

Events for 13th decembar

Events for 14th decembar

Events for 15th decembar

Events for 16th decembar

Events for 17th decembar

Events for 18th decembar

Events for 19th decembar

Events for 20th decembar

Events for 21st decembar

Events for 22nd decembar

Events for 23rd decembar

Events for 24th decembar

Events for 25th decembar

Events for 26th decembar

Events for 27th decembar

Events for 28th decembar

Events for 29th decembar

Events for 30th decembar

PIŠITE NAM