Home Blog Page 106

Tajland zabranio uvoz plastičnog otpada

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Freepik (nuraghies)

Od 1. januara 2025. godine, Tajland je zvanično zabranio uvoz plastičnog otpada. Tajland je bio jedna od nekoliko zemalja jugoistočne Azije koja je često primala plaćene uvoze plastičnog otpada iz Evrope, SAD, Velike Britanije i Japana. Tokom 2023. godine, iz Japana je na Tajland izvezeno 50.000 tona otpada, prenosi Resource.

Tajland je postao vodeća destinacija za ovaj uvoz nakon što je Kina uvela zabranu 2018. godine. Statistike Carinske uprave pokazuju da je količina uvezenog plastičnog otpada skočila na više od 500.000 tona u 2018. godini, što je desetostruko više u odnosu na prosek pre 2015. godine.

Nelegalni promet otpada predstavlja poseban problem i takođe je meta ove zabrane. Izveštaj iz 2024. godine, koji su zajednički objavili Kancelarija UN-a za drogu i kriminal (UNODC) i Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP), ističe da jugoistočna Azija ostaje ključna destinacija za nezakonite pošiljke otpada.

U avgustu su ekološki aktivisti, poput organizacije Basel Action Network (BAN), upozorili na dva broda kompanije Maersk za koja se sumnjalo da prevoze opasan otpad iz Albanije na Tajland.

Pročitajte još:

Postepeno ukidanje od 2023. godine

Razgovori o zabrani počeli su 2020. godine, a plan za postupno ukidanje uvoza na snazi je od 2023. godine. Od tada, samo 14 tajlandskih fabrika u zonama oslobođenim carina ima dozvolu za uvoz i korišćenje plastičnog otpada u svrhu izvoza.

Ova zabrana deo je šireg napora za smanjenje plastičnog otpada u okviru „Mape puta za upravljanje plastičnim otpadom 2020–2030“, objavljene 2019. godine. Ciljevi uključuju zabranu nekoliko vrsta plastike za jednokratnu upotrebu i stopu reciklaže domaćeg plastičnog otpada od 100 odsto.

Zabrana bi takođe mogla biti odgovor na nedavni neuspeh međunarodne zajednice da postigne obavezujući globalni sporazum o plastičnom zagađenju tokom sastanaka Međuvladinog pregovaračkog komiteta (INC-5) u novembru.

Izvor: Cirkularna ekonomija

Zamrznuta opasnost – Otapanje permafrosta oslobađa potencijalno vrlo opasne mikrobe

Foto-ilustracija: Freepik (jannoon028)

Globalno zagrevanje izaziva brojne negativne posledice za ekosisteme, pri čemu su posebno ugrožena ledena područja na severnoj hemisferi. Dok otapanje ledenih pokrivača uništava prirodna staništa za biodiverzitet u tom regionu, otapanje permafrosta nosi pretnju i za živa bića širom sveta, jer oslobađa drevne mikroorganizme i gasove koji mogu imati globalne posledice.

Permafrost predstavlja smrznuti sloj zemlje, koji je u tom stanju više od dve godine, a neretko i više hiljada godina. U ovom sloju zemlje nalaze se brojni mikroorganizmi, uključujući bakterije i viruse, zaključani i neaktivirani. Međutim, usled klimatskih promena i njegovog otapanja dolazi do njihovog oslobađanja i aktiviranja, što potencijalno predstavlja ozbiljan rizik po zdravlje ljudi i drugih živih bića.

Program Ujedinjenih nacija za zaštitu životne sredine (UNEP) podelio je na svom sajtu primer iz 2016. godine, kada je oslobođena bakterija koja uzrokuje vrlo opasnu bolest – antraks. Te godine stradalo je više od 2.500 irvasa na poluostrvu Jamal u Sibiru, a preko zaraženih životinja dospela je i do ljudi. Zabeležen je jedan smrtni slučaj i oboljenje mnogih ljudi.

Naučnici upozoravaju da se Arktik zagreva četiri puta brže od ostatka planete, što može da dovede do toga da slučaj iz 2016. godine ne bude više izolovan, već da dođe do oslobađanja velikog broja smrtonosnih mikroba. Podaci jedne studije, koje je preneo UNEP, pokazuju da se svake godine zbog otapanja permafrosta oslobađa prema dugačkoj skali oko četiri trilijarde mikroba. Kako bi se približilo razumevanje ovako velikog broja, on može da se objasni kao broj četiri kojem se dodaje 21 nula, odnosno 4.000.000.000.000.000.000.000.

Pročitajte još:

Dodatno zabrinjava činjenica da se pomorski saobraćaj, ali i rudarstvo i druge industrije, razvijaju sve više u ovom području, zbog čega su ljudi fizički bliži potencijalnoj opasnosti, što može da olakša širenje bolesti.

Ne treba zaboraviti da je permafrost skladište za oko 1.500 gigatona ugljen-dioksida, što je gotovo dvostruko više od količine ovog gasa trenutno prisutne u atmosferi. Njegovim otapanjem dolazi i do oslobađanja emisija ugljen-dioksida i metana, dodatno pojačavajući efekat staklene bašte.

Foto-ilustracija: Unsplash (Henrique Setim)

Zato su emisije gasova sa efektom staklene bašte hitan globalni problem koji mora biti rešen kako bi se izbegle potencijalno katastrofalne posledice, kako po klimu, tako i po zdravlje ljudi.

Ovome doprinosi i podatak da naučnici u ovom trenutku predviđaju da bi takozvani prvi dan bez leda na Arktiku mogao da bude već 2027. godine, dok se ranije očekivalo da će biti 2030. Dan bez leda zapravo predstavlja trenutak u kojem površina morskog leda pada ispod milion kvadratnih kilometara. Ovo predstavlja vrlo zabrinjavajuć podatak i poruku da postoje ozbiljne promene u klimi, gubitak koji će biti nepovratan. Promene imaju potencijal da uzgore arktički živi svet, poput polarnih medveda koji su već u opasnosti. Pored toga, led pomaže u odbijanju sunčeve svetlosti, a sa njegovim smanjenjem okean će upijati više toplote.

Neki podaci pokazuju da je u septembru 2024. godine zabeležena minimalna površina morskog leda za tu godinu i iznosila je 4,28 miliona kvadratnih kilometara, što je već sada značajno smanjenje u poređenju sa prethodnim decenijama.

Katarina Vuinac

Ekološki transport kao deo sistema vrednosti

Foto: ProCredit Banka

Na teritoriji Srbije poslujemo nešto duže od dve decenije. Princip održivosti ne samo što je deo naše korporativne kulture – on čini i našu suštinu, koju se trudimo da uključimo u svaki naš poslovni proces. S ponosom ističemo da smo prva banka sa sistemom upravljanja zaštitom životne sredine, a sve naše radne procese prilagodili smo održivim praksama.

Zaštita životne sredine kao poslovni prioritet

Sve banke koje pripadaju ProCredit Grupi primenjuju visoke standarde po pitanju uticaja svojih poslovnih aktivnosti na životnu sredinu. Interni sistem upravljanja životnom sredinom podrazumeva  praćenjepotrošnje energije i drugih resursa u banci, njihovo plansko i sistematsko smanjivanje, kao i podizanje svesti među zaposlenima i saradnju sa „zelenim” dobavljačima.

Aktivno radimo na smanjenju našeg ekološkog otiska primenom različitih mera, uključujući praćenje i merenje emisija CO2 koje proizilaze iz naših poslovnih aktivnosti. Kontinuirano analiziramo emisije – poput potrošnje električne energije, grejanja i korišćenja vozila (Opseg emisije 1 i 2), kako bismo identifikovali oblasti za poboljšanje i primenili efikasne strategije za smanjenje emisija. Jedna od mera odnosi se na povećanje korišćenja obnovljive električne energije ulaganjem u razvoj vlastitih fotonaponskih sistema i saradnjom s dobavljačima čiste energije.

Dokle će nas dovesti ekološki transport

Iako se na ekološki transport i dalje gleda kao na neku inovaciju, radi se o konceptu koji već mnoge odgovorne organizacije primenjuju u svom poslovanju. Reč je o upotrebi prevoznih i transportnih sredstava koja ispuštaju manje gasova sa efektom staklene bašte.

Imajući u vidu negativan uticaj motornih vozila na životnu sredinu, doneli smo odluku da našu flotu službenih vozila proširimo električnim i hibridnim automobilima, a prvi električni automobil nabavili smo još 2016. godine.

Od 2023. godine, 100 odsto našeg voznog parka čine niskoemisioni automobili (električna, plug-in hybrid i hybrid vozila).

U okviru naših napora za promovisanje održive mobilnosti, instalirali smo 42 punjača za električna vozila širom Srbije, ne samo u gradovima u kojima imamo filijale već i na ključnim lokacijama poput auto-puteva, odmorišta i hotela. Na ovaj način želimo da korisnicima omogućimo lakšu dostupnost infrastrukture za punjenje.

U FOKUSU:

Besplatna mobilna aplikacija ProCredit Charging Stations pokazuje tačnu lokaciju punjača i može biti od velike pomoći u potrazi za njima.

Foto: ProCredit Banka

Električni automobili donose brojne prednosti, kako za korisnike, tako i za životnu sredinu. Oni proizvode znatno manje emisija CO2 i drugih štetnih gasova, doprinose smanjenju zagađenja vazduha, te utiču na smanjenje buke u urbanim sredinama. Takođe, troškovi održavanja i potrošnje električne energije niži su u poređenju sa tradicionalnim vozilima.

Zamena i održavanje naše flote niskoemisionih vozila predstavlja kontinuirani proces, jer se trudimo da uvek budemo u korak sa najnovijim tehnologijama i standardima održive mobilnosti. U sklopu ovog procesa, ove godine smo našim zaposlenima ponudili na prodaju električna vozila koja su zamenjena novim i naprednijim modelima. Ova vozila su bila dostupna po cenama znatno nižim od tržišnih, pružajući našim zaposlenima priliku da po izuzetno povoljnim uslovima postanu vlasnici ekološki prihvatljivih automobile.

Ne samo da aktivno koristimo službena niskoemisiona vozila već svojim klijentima nudimo i posebne kreditne linije za kupovinu ekološki prihvatljivih vozila. U saradnji sa renomiranim auto-industrijama, omogućili smo povoljnije uslove finansiranja kako bismo olakšali prelazak na zelenu mobilnost.

Nastavićemo da unapređujemo našu flotu i podržavamo klijente i partnere u prelasku na zelenu mobilnost. Naša vizija ostaje ista – odgovorna i dugoročna podrška inicijativama koje štite životnu sredinu i kreiraju održivu budućnost. Nastavićemo da podržavamo ekološku tranziciju, verujući da je prelazak na ekološki prihvatljiva rešenja ne samo neophodan već i izuzetno koristan za generacije koje dolaze. Naša posvećenost elektromobilnosti je ulaganje u bolji i čistiji svet za sve nas.

ProCredit Banka

Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala EKOLOŠKI TRANSPORT.

Đavolja varoš kod Kuršumlije dobija Vizitorski centar vredan preko 30 miliona dinara

Foto: Wikipedia (Geologicharka)

U Đavoljoj varoši kod Kuršumlije izgradiće se vizitorski centar čija je vrednost procenjena na 30.074.372 dinara bez PDV-a. U lokalnoj samoupravi kažu da će izgradnja tog centra omogućiti unapređenje turističke ponude i infrastrukture, dok će posetiocima služiti kao polazna tačka za obilazak lokaliteta, nudeći informacije o istoriji i geologiji jedinstvenog prirodnog fenomena, kao i sadržaje za edukaciju.

Projekat finansira Ministarstvo za zaštitu životne sredine sa 25 miliona dinara, dok će ostatak novca biti obezbeđen iz lokalnog budžeta, a rok za prijavu zainteresovanih ponuđača za taj posao je do 27. januara.

„Vizitorski centar ima za cilj privlačenje većeg broja turista, što će doprineti razvoju lokalne ekonomije i povećanju prihoda od turizma. Očekujemo da će veći broj posetilaca doneti nova radna mesta i unaprediti poslovanje ugostiteljskih i turističkih objekata u i okolini Đavolje varoši i čitavog kraja”, kaže Vojimir Čarapić, predsednik Opštine Kuršumlija.

Očekuje da će izgradnjom vizitorskog centra Đavolja varoš postati još prepoznatljivija turistička destinacija ne samo u Srbiji, već i na Balkanu, a novi sadržaji i poboljšani uslovi za posetioce doprineće da taj prirodni fenomen zauzme još značajnije mesto na turističkoj mapi regiona.

Planirana izgradnja vizitorskog centra predstavlja još jedan korak ka očuvanju i promociji ovog jedinstvenog prirodnog fenomena.

Pročitajte još:

Lokalitet Đavolja varoš pod zaštitom od 1959. godine

Đavolja varoš, smeštena na Radan planini, poznata je po 202 zemljane figure visoke od dva do 15 metara, nastale vekovnim procesom erozije.

Osim figura, lokalitet se ističe i izvorima izrazito kisele vode bogate mineralima, što ga čini jedinstvenim u evropskim okvirima.

Reljefne figure u Đavoljoj varoši nastale su delovanjem kišnice na nekadašnju topografsku površinu koju čini veoma rastresit, ali čvrst materijal, i spiranjem peska i šljunka ispod manjih ili većih kamenih blokova ostaju figure u obliku kula ili piramida.

Lokalitet Đavolja varoš na površini od 67 hektara stavljen je pod zaštitu još 1959. godine, dok je 1995. godine Uredbom Vlade Srbije proglašen za prirodno dobro od izuzetnog značaja i stavljen je u prvu kategoriju zaštite, a taj lokalitet je bio i kandidat Srbije u izboru za sedam svetskih čuda prirode.

Đavolja varoš je jedinstveni fenomen u Srbiji i vrlo redak u svetu, a u Evropi ima sličnih pojava u Alpima, Austriji, Italiji i Francuskoj, ali su „kule” u Đavoljoj varoši većih dimenzija i znatno postojanije.

Izvor: Južne vesti

Konačni izveštaj uzorkovanja vode nakon akcidenta na reci Drini

Foto-ilustracija: Unsplash (Stefan Kostić)

Agencija za zaštitu životne sredine dostavila je konačne rezulatate nakon uzimanja uzoraka 3. januara na tri lokacije od akcidenta koji se dogodio na reci Drini, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Tokom uzorkovanja uočena je promena organoleptičke osobine vode (boja primetna), kao i da su ostale vrednosti opštih fizičko-hemijskih parametara, ukupnih i rastvorenih metala, odgovarale propisanim graničnim vrednostima za I i II klasu kvaliteta površinskih voda.

Konačni rezultati pokazali su da je na lokalitetu 150 metara nizvodno, 50 metara uzvodno od mesta ispusta i na devet kilometara nizvodno od lokacije akcidenta gde su uzorci uzeti, utvrđeno da su opšti fizičko-hemijski parametri usaglašeni sa zahtevima II klase kvaliteta površinskih voda (dobar ekološki status) propisanim Uredbom o graničnim vrednostima zagađujućih materija u površinskim i podzemnim vodama.

Prisećanja radi, crvena boja pojavila se usled ispiranja boksita sa prostora zvorničke fabrike „Alumina’’, a utvrđeno je da je do odrona otpadnog mulja došlo zbog obilnih padavina i topljenja snega.

Energetski portal

Prihodi od trgovanja emisijama u Nemačkoj na rekordnom nivou

Foto-ilustracija: Freepik (wirestock)

Prihodi od trgovanja emisijama u Nemačkoj dostigli su rekordan nivo u 2024. godini, saopštila je Nemačka agencije za trgovanje emisijama (DEHSt) pri Nemačkoj agenciji za zaštitu životne sredine  (UBA).

Prihodi od evropskog i nacionalnog trgovanja emisijama iznosili su oko 18,5 milijardi evra u protekloj godini, a sva sredsta  biće usmerena u Fond za klimu i transformaciju (KTF).

„Kao deo efikasnog skupa usklađenih mera, cena ugljen-dioksida može pružiti značajan podsticaj za klimatski prihvatljivu transformaciju našeg društva. Osim svog direktnog podsticajnog efekta, prihodi od trgovine emisijama igraju odlučujuću ulogu. Ova sredstva moraju se u potpunosti i ciljano iskoristiti kako bi se aktivno podržala klimatski neutralna transformacija u smislu socijalne i ekonomske politike”, rekao je Dirk Mesner, predsednik UBA.

Iako je u 2024. godini prodato znatno manje nacionalnih sertifikata za trgovanje emisijama (nEHS) nego prethodne godine, zabeležen je veći prihod zbog povećane fiksne cene. Glavni razlog veće potražnje u 2023. godini bila je jednokratna nakupljena potražnja od strane firmi koje su odložile kupovinu svojih nEHS sertifikata iz 2022. godine za 2023. godinu zbog stalne fiksne cene. Ovaj jednokratni efekat više nije postojao u 2024. godini zbog povećanja fiksne cene na prelazu godine.

Pročitajte još:

„Još uvijek postoje veliki izazovi u smanjenju emisija u sektoru zgrada i transporta; u oba sektora emisije gasova staklene bašte moraju još brže opadati. To se posebno odnosi na sektor transporta – na primer, promovisanjem elektromobilnosti, uklanjanjem pogrešnih poreskih podsticaja za vozila sa unutrašnjim sagorevanjem i drugih subvencija koje štete klimi”, rekao je Daniel Klingenfeld, šef Odjeljenja za zaštitu klime, energiju i nemačku Agenciju za trgovanje emisijama (DEHSt).

Dodao je da imaju velika očekivanja od Evropskog sistema trgovanja emisijama za goriva, koji će biti pokrenut 2027. godine, a u koji će biti uključen i nacionalni sistem trgovanja emisijama.

Pored Evropskog sistema trgovanja emisijama 1 (EU ETS 1), koji je osnovni mehanizam EU za trgovanje emisijama ugljen-dioksida (CO2) i drugih gasova staklene bašte, Nemačka je uvela nacionalni sistem trgovanja emisijama (nEHS) 2021. godine. Ovaj sistem obuhvata emisije CO2 u sektorima grejanja i transporta.

Do 2022. godine, samo su glavna fosilna goriva (benzin, dizel, lož ulje, tečni naftni gas i prirodni gas) bila uključena u nEHS. Od 2023. godine, sva ostala goriva, uključujući ugalj, takođe su dodata. Od 2024. godine, CO2 emisije iz postrojenja za spaljivanje otpada takođe su uključene.

Jasna Dragojević

Infrastruktura za punjenje električnih vozila – izazov za stambene zgrade

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Infrastruktura za punjenje električnih vozila i dalje predstavlja izazov koji zahteva efikasna rešenja kako bi se ubrzala njihova šira primena i podržala dalja tranzicija ka održivoj mobilnosti. Vlasnici privatnih kuća jednostavnije mogu da instaliraju punjače u svojim domovima, međutim, stambene zajednice, kao i oni koji nemaju privatni parking, suočavaju se sa većim preprekama.

Iako su Direktivom o energetskoj efikasnosti zgrada (EPBD), koja je na snagu stupila u maju 2024. godine, postavljeni jasni zahtevi za instalaciju punjača za električna vozila u novim zgradama, kao i onim koje prolaze kroz značajno renoviranje, u postojećim stambenim zgradama ne postoje jasne konkretne odredbe.

Organizacija Transport & Environment (T&E) u svom novom brifingu istraživala je izazove za razvoj ove infrastrukture u zgradama i na javnim površinama. Kako ne postoje sveobuhvatni podaci o ovoj temi, T&E je sproveo anketu kako bi prikupio iskustva vozača električnih vozila. Pored toga, sprovedeni su intervjui sa relevantnim akterima u šest najvećih evropskih tržišta: Nemačkoj, Francuskoj, Velikoj Britaniji, Španiji, Italiji i Poljskoj. Intervjui su imali za cilj da se procene regulatorni okviri, prepreke i mogućnosti.

Pročitajte još:

Glavne prepreke

Na osnovu dobijenih odgovora, kao glavna prepreka postavlja se složen i dugotrajan proces dobijanja odobrenja od stanodavaca ili suvlasnika, koji može trajati i godinama. Regulatorni okviri širom Evrope nedovoljno su razvijeni, pa tako u mnogim zemljama ne postoje propisi koji omogućavaju jednostavnu instalaciju stanarima ili suvlasnicima. Pravo na priključak nije ravnomerno sprovedeno, a čak i tamo gde postoji, često se odnosi samo na vlasnike, dok stanari zavise od saglasnosti stanodavaca. U gotovo svim ispitanim zemljama primećeni su dezinformacije i nedostatak svesti među zainteresovanim stranama o njihovim pravima i obavezama, čak i u slučajevima kada zakon garantuje pravo na priključak. Pored toga, obimna administrativna procedura komplikuje proces, posebno kada pravila nisu usklađena između regiona i opština, kao u Španiji, gde svaka autonomna regija ima sopstvena pravila.

Foto-ilustracija: Unsplash (Possessed Photography)

Kao drugi problem izdvaja se visoki trošak za instalaciju punjača u stambenim zgradama. Procene su da ukupan trošak za jednostavnu instalaciju koja ne zahteva građevinske radove iznosi oko 2.500 evra po parking mestu. Na porast troškova utiču i starost zgrade ili, recimo, udaljenost između parking mesta i broja, i drugo. Programi finansijske podrške potrebni su, posebno za ugrožene populacije.

Treba navesti i da električne instalacije većine postojećih stambenih zgrada nisu pravljene tako da mogu da podrže punjenje električnih vozila, odnosno nemaju kapacitet da upravljaju dodatnim opterećenjem.

Kako bi se prevazišli izazovi, T&E predlaže proširenje prava na priključak na vlasnike i zakupce, uz pojednostavljenu proceduru koja bi zahtevala samo obaveštenje ostalim stanarima, bez potrebe za njihovim odobrenjem. Protivljenje projektu bilo bi moguće samo iz jasno definisanih razloga, poput bezbednosnih problema.

Trenutno EPBD ne postavlja konkretne obaveze za unapređenje infrastrukture za punjenje električnih vozila u postojećim stambenim zgradama, već se uglavnom fokusira na nove i renovirane objekte, što ukazuje na potrebu za strategijama koje bi omogućile modernizaciju postojećeg stambenog fonda.

Energetski portal

Ako vam se putuje, a novčanik se „istanjio”, postoji rešenje

Foto: KLM

Ako se vaš novčanik „istanjio” tokom novogodišnjih i božićnih praznika, a u novogodišnjoj noći ste sebi poželeli neko čarobno i nezaboravno putovanje, potpuno drugačije od standardnih letovanja i zimovanja, KLM ima savet za vas kako da ispunite želju i pritom uštedite. Egzotična avantura ne mora biti skupa, ako putovanje planirate na vreme i avio-karte ne kupujete u poslednjem trenutku, nego kad su na promociji.

Holandski KLM je pokrenuo Real Deal Days promociju u kojoj putnicima iz Beograda nudi snižene cene avio-karata do preko 30 destinacija u svim putničkim klasama. Neke od destinacija do kojih možete leteti po promotivnim cenama su Johanezburg – najbogatiji afrički grad u kome ćete bukvalno spavati „na zlatu”, veličanstveni Njujork, koji postavlja trendove u svim industrijama, Los Anđeles – najveći grad Kalifornije, prestonica zabave, filma, plaža i glamura, i Boston –  dom prestižnih univerziteta poput Harvarda, MIT-a i Taftsa, kao i najuspešnijeg tima NBA lige, Boston Seltiksa.

Foto: KLM

KLM Real Deal Days promotivna kampanja traje od 10. do 29. januara. Periodi putovanja se razlikuju u zavisnosti od destinacije (do nekih možete putovati do 17. juna, a do nekih do 30. novembra), pa KLM poziva putnike da cene i periode putovanje provere na sajtu.

Ponuda važi za povratne karte, a u cenu su uključene sve takse.

Sada kada znate da putovanje može biti jeftinije, vaše je da izaberete destinaciju i poslušate savet KLM-a: putujte za trenutke koji su važni i koji se zaista računaju.

Više informacija i detalja o aktuelnoj promociji možete pronaći OVDE

Da biste rezervisali karte ili se dodatno informisali, posetite kompanijski sajt serbia.klm.com, ili ovlašćene turističke agencije.

Izvor: KLM

Preko 35.000 domaćinstava iskoristilo subvencije za energetsku efikasnost, uskoro raspisivanje novih javnih poziva

Foto-ilustracija: Unsplash (Ozgu Ozden)

U projektu subvencionisanja građana za unapređenje energetske efikasnosti u domaćinstvima, koji sprovodi Ministarstvo rudarstva i eneretike, trenutno učestvuje 137 gradova i opština, a javni poziv za 2025. godinu biće raspisan u drugom tromesečju ove godine, rekla je za RTS Maja Vukadinović, pomoćnica ministarke rudarstva i energetike za energetsku efikasnost i klimatske promene.

„Ministarstvo raspisuje javne pozive na koje se prijavljuju jedinice lokalne samouprave nakon čega one objavljuju pozive za građane. U toku je potpisivanje ugovora sa građanima u 23 lokalne samouprave, u nekim su radovi uveliko u toku, dok 26 JLS nije objavilo javne pozive. Dinamiku objavljivanja poziva određuju gradovi i opštine u skladu sa prijavljivanjem i interesovanjem građana, dinamikom izvođenja radova i njihovim kapacitetima”, rekla je Vukadinović.

Ona je istakla da očekuje da će do sredine godine biti raspisani javni pozivi u preostalim lokalnim samoupravama, dok je plan da u drugom kvartalu budu raspisani javni pozivi za 2025. godinu.

„Produžili smo rok do kraja maja za realizaciju javnog poziva iz 2023. godine i nakon toga neće biti produžavanja rokova”, rekla je Vukadinović i dodala da će na novi konkurs moći da se prijave i one lokalne samouprave koje nisu objavile pozive prošle godine.

Pročitajte još:

Kada je reč o kontroli realizacije projekta, Vukadinović kaže da se preko projektne jedinice ministarstva proverava svaki potpisani ugovor sa jedinicama lokalne samouprave i finansijska dokumentacija. Takođe, gradovi i opštine imaju lokalne komisije koje obilaze domaćinstva pre i nakon izvođenja radova kako bi utvrdili da je procedura u skladu sa predračunima i ugovorima koji su osnov za isplatu subvencija.

Petogodišnji projekat „Čista energija”, koji se realizuje uz podršku Svetske banke, obezbedio je subvencije za oko 35.000 domaćinstava od 2021. godine, navodi se u saopštenju Ministarstva rudarstva i energetike.

Vukadinović procenjuje da će do 2027. godine, do kada traje projekat sa Svetskom bankom, više od 70.000 domaćinstava unaprediti energetsku efikasnost u svojim domovima. Građani su trenutno najviše zainteresovani za za zamenu stolarije, fasade, toplotne pumpe i solarne panele.

Sagovornica RTS-a je napomenula da građani mogu da ostvare subvencije od 50 do 65 odsto vrednosti investicije, u zavisnosti od paketa mera energetske efikasnosti, a da uštede od investicije zavise od pojedinačnih mera.

„Ako zamene stolariju, uštedeće 20-30 odsto energije u zavisnosti od stanja i performansi objekta, a ukoliko se opredele za više mera, kao što je ugradnja toplotnih pumpi, mogu uštedeti i do 70 odsto”, rekla je Vukadinović.

Energetski portal

U Srbiji registrovano 2.526 divljih deponija u 2024. godini – najviše u seoskim sredinama

Foto-ilustracija: Unsplash (documerica)

Divlje i nesanitarne deponije predstavljaju jedan od najizraženijih ekoloških problema u Srbiji, ugrožavajući kvalitet vazduha, zemljišta i vode, a time i zdravlje stanovništva.

Naime, prema podacima iz izveštaja o stanju životne sredine u Republici Srbiji za 2023. godinu koji je objavila Agencija za zaštitu životne sredine (SEPA), u Srbiji je u maju 2024. godine registrovano čak 2.526 divljih deponija. Od ukupnog broja gradova i opština, šest jedinica lokalne samouprave su poslale izjavu da na svojoj teritoriji nisu imale nijednu divlju deponiju – Crna Trava, Tutin, Bajina Bašta, Sremski Karlovci, Čajetina, Bački Petrovac). U sedam jedinica lokalne samouprave prijavljena je samo po jedna divlja deponija – Ada, Aleksandrovac, Merošina, Opovo, Srbobran, Titel i Novi Pazar, dok šest JLS nisu dostavile nikakve podatke o divljim deponijama na svojim teritorijama – Koceljeva, Paraćin, Pirot, Golubac, Majdanpek i Mionica.

Foto-ilustracija: Freepik (rawpixel.com)

Kako je dalje navedeno u izveštaju, divlje deponije najčešće se javljaju u seoskim sredinama koje nisu obuhvaćene redovnim prikupljanjem komunalnog otpada, kao i uz saobraćajnice gde se otpad najčešće kipuje iz kamiona.

Iako su lokalne samouprave u zakonskoj obavezi da uklanjaju divlje deponije, prema dostavljenim podacima čak 1.617 divljih deponija nije uopšte čišćeno tokom 2023. godine, dok je 848 divljih deponija čišćeno 1.713 puta.

Međutim, uprkos naporima nadležnih službi, na 803 očišćene divlje deponije nastavljeno je nelegalno odlaganje otpada što jasno ukazuje na nizak nivo svesti građana o opasnostima koje nose ove vrste deponija, jer se otpad odlaže nelegalno i nekontrolisano. Stoga je, pored čišćenja divljih deponija, neophodno obezbediti i postaviti posude, najčešće kontejnere različitih vrsta, za propisno odlaganje otpada kako divlje deponije ne bi iznova nastalaje. Još jedno moguće rešenje je i izgradnja malih reciklažnih centara na mestima nekadašnjih divljih deponija, gde će građani moći da odlože svoj otpad koji će naknadno biti sortiran i pripremljen za ponovno iskorišćenje, stoji u izveštaju.

Pročitajte još:

Pored divljih deponija, još jedan ekološki problem predstavljaju i nesanitarne deponije – mesta na kojima se, odlukom gradova i opština, odlaže komunalni otpad. Nesanitarne deponije, odnosno smetlišta, mogu imati značajan negativan uticaj na životnu sredinu zbog neadekvatnog odlaganja otpada; na ovim objektima se najčešće ne vodi evidencija primanja otpada, niti imaju čuvarsku službu, sisteme protivpožarne zaštite, kapiju i sistem za prečišćavanje procednih voda.

Nesanitarne deponije tako vrše direktan uticaj na vazduh, podzemne i površinske vode, zemljište i stvaranje buke. Osim što emituju sumporne okside, furane, prašinu, teške metale i druge zagađujuće materije, sa nesanitarnih deponija se nekontrolisano širi deponijski gas koji nastaje procesom razgradnje otpada, a koji sadrži 50 odsto metana.

Foto-ilustracija: Unsplash (Francois Le Nguyen)

Neadekvatno deponovanje otpada na nehigijenskim deponijama, pored vazduha, dovodi do zagađivanja zemljišta i podzemnih voda. Padavine koje se filtriraju kroz masu deponovanog otpada rastvaraju štetne materije, čime zagađuju zemljište i podzemne vode. Dodatni problem je i to što zagađivanje tla nema isključivo lokalni karakter, već dolazi do zagađivanja tla, podzemnih i površinskih voda na širem prostoru, a posredno i do ugrožavanja flore i faune u i na tlu. Pored toga, nesanitarne deponije emituju neprijatne mirise koji imaju značajan uticaj na kvalitet života u okolini deponija.

U skladu sa dostavljenim podacima, u Republici Srbiji je u 2023. godini registrovano 129 nesanitarnih deponija, pri čemu Pirot, Paraćin, Koceljeva i Golubac nisu dostavili nikakav podatak o nesanitarnim deponijama na svojim teritorijama. Čak 20 nesanitarnih deponija nalaze se u poplavnom području, što može imati značajan negativan efekat na površinske i podzemne vode.

Povodom zatvaranja i sanacije nesanitarne deponije na obodu Smedereva, Irena Vujović, ministarka zaštite životne sredine, najavila je da su budžetom za 2025. godinu predviđena značajna sredstva za nastavak podrške realizaciji projekata zatvaranja i sanacije nesanitarnih deponija i u drugim lokalnim samoupravama u kojima za to ima uslova.

Energetski portal

Vujović: Nastavljamo sa subvencijama za električna vozila i u 2025. godini

Foto-ilustracija: Freepik

Ministarstvo zaštite životne sredine će i u 2025. godini, šestu godinu zaredom, nastaviti da subvencioniše kupovinu električnih vozila, kao jednu od mera za unapređenje kvaliteta vazduha.

Irena Vujović, ministarka zaštite životne sredine, istakla je da je tokom prethodnih pet godina, uz podršku Ministarstva zaštite životne sredine kupljeno oko 2.800 ekološki prihvatljivijih vozila.

Prema njenim rečima, subvencionisanje električnih automobila je važna mera za bolji kvalitet vazduha i zato će njeno sprovođenje biti nastavljeno i u ovoj godini.

„Dinamika je trenutno takva da očekujem da će Vlada Srbije do kraja januara usvojiti Uredbu o uslovima i načinu sprovođenja subvencionisane kupovine novih vozila na električni pogon za 2025. godinu, kako bi već u februaru fizička i pravna lica mogla da podnesu zahteve i ostvare pravo na ovaj vid podrške države. Prošle godine smo za ovu namenu predvideli 170 miliona dinara, ali smo zbog velikog broja validnih pristiglih zahteva obezbedili i dodatna sredstva, i utrošili ukupno 205 miliona dinara. Ukoliko interesovanje i ove godine bude premašilo opredeljen iznos, potrudićemo se da obezbedimo dodatna sredstva”, rekla je Vujović.

Pročitajte još:

Ona je dodala da će i ove godine visina subvencije zavisiti od vrste električnog vozila i iznosiće od 250 do 5.000 evra. Na subvenciju države mogu da računaju i budući kupci električnog automobila „Panda” iz kragujevačke fabrike, a budući da je reč o putničkom vozilu, predviđen iznos podrške je 5.000 evra.

Nakon donošenja Uredbe za 2025. godinu koja će precizno definisati iznose i proceduru za ostvarivanje prava na subvenciju u ovoj godini, na sajtu Ministarstva zaštite životne sredine biće objavljen obrazac sa podacima o neophodnoj dokumentaciji. Rok za podnošenje zahteva će, kao i prethodnih godina, biti  31. oktobar, kako bi se u tekućoj godini obradili svi pristigli zahtevi, navedeno je u saopštenju Ministarstva.

Energetski portal

U Nišavskoj oblasti najveća potrošnja i gubici vode u Srbiji, a najmanji broj priključenih na kanalizaciju i vodovod

Foto-ilustracija: Pixabay

Da najveću specifičnu potrošnju vode u domaćinstvu ima Nišavska oblast u kojem jedan korisnik potroši više od 200 litara u danu, dok je sa druge strane upravo Nišavska oblast na dnu u Srbiji po broju priključenog stanovništva na javnu kanalizaciju i vodovod, pokazuju podaci Izveštaja o stanju životne sredine koji je objavila Agencija za zaštitu životne sredine. Niš prednjači i po gubicima vode iz mreže, pa je tako ona bila 51 odsto, dok je prošle godine smanjena na oko 48 odsto.

I dok se korišćenje vodovoda i kanalizacije smatra osnovim životnim uslovima u savremenom svetu, a prečišćavanje otpadnih voda smatra jednim od osnova za zaštitu životne sredine, jug Srbije na začelju je po ovim pitanjima.

Tako je, prema Izveštaju o stanju životne sredine u Republici Srbiji za 2023. godinu, najmanji procenat priključenog stanovništva na vodovod u Nišavskoj oblasti – 47,3 odsto i Topličkoj oblasti -69,4 odsto.

Pročitajte još:

Slični su i podaci o procentu priključenog stanovništva na kanalizaciju – namanji je u Zapadnobačkoj (31,8 odsto) i Nišavskoj (31,1 odsto) oblasti, gde su stanovnici većinom priključeni na septičke jame. Ovo je pokazao i poslednji Popis stanovništva, prema kojem više od 40.000 domaćinstava na jugu Srbije nema kanalizaciju.

Prema podacima JKP Naissus, u Nišu je skoro 29.000 korisnika priključenih na kanalizaciju, dok je na vodovod priključeno 43.755 korisnika.

Sa druge strane, Nišavski okrug je ističe po potrošnji vode.

Najveću specifičnu potrošnju vode u domaćinstvu u 2021. godini imaju Niška oblast (247,6 litar/korisnik/dan) i Beogradska oblast (204,4 litar/korisnik/dan), a najmanju Severnobačka (111,5 litar/korisnik/dan) i Zaječarska oblast (106,6 litar/korisnik/dan) – piše u Izveštaju.

U Planu poslovanja za 2025. godinu niškog Vodovoda, jedna od stavki je upravo smanjenje potrošnje po stanovniku – kažu nastojaće da se ona svede na 150 litara po danu.

Na vrhu nepopularne liste Nišavska oblast je i po neprečišćenim opadnim vodama – naime, 100 odsto otpadnih voda se ne prečišćava u ovoj oblasti, a isti procenat je i u Topličkoj i Jablaničkoj oblasti.

Tekst u celosti pročitajte ovde.

Izvor: Južne vesti 

Meksiko najavio proizvodnju električnih automobila od samo 4.400 dolara

Foto: Vlada Meksika

Vlada Meksika donela je odluku da pokrene proizvodnju sopstvenih električnih automobila čija će cena varirati od 4.400 do 7.400 dolara, u zavosnosti od modela. Klaudija Šejnbaum Pardo, predsednica Meksika, predstavila je Oliniju, prvog proizvođača mini električnih vozila razvijenih u Meksiku, na nedavno održanoj konferenciji u Vladi.

Prema njenim rečima, ovi mali automobili omogućiće bezbedno, efikasno i održivo rešenje za gradsku mobilnost.

Kako je navela, u planu je proizvodnja tri tipa električnih mini vozila – jedan model namenjen je za potrebe lične mobilnosti, na primer, mladima koji vode decu u školu ili onima koji bi inače vozili motocikle. Drugi model dolazi kao alternativa za taksi motocikle, pružajući bezbednu, tihu i udobnu alternativu za korisnike, a niske operativne troškove za vozače. Najzad, treći model namenjen je distribuciji robe na kratkim relacijama kao održiv odgovor na rastuću potražnju za isporukom u onlajn trgovini i sve zastupljenijom dostavom namirnica.

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели Zamudio Noticias (@zamudionoticias)

Predsedica Meksika objasnila je da će ovi modeli, osim što će biti povoljni, moći da se pune na bilo kojoj utičnici čime će dodatno biti olakšana njihova svakodnevna upotreba. Cilj je da u različitim državama Meksika budu izgrađena regionalna montažna postrojenja, kao i da većina komponenti ovih električnih automobila bude meksičkog porekla.

„Ideja je da Vlada podrži Sekretarijat (Sekretarijat za nauku, humanističke nauke, tehnologiju i inovacije) da izradi ovaj dizajn a, kada je reč o sklapanju vozila, delovi mogu da se prave i sastavljaju na različitim mestima, što je jedan od ciljeva. Budući da putovanje automobilom od Sonore do Jukatana ima svoju cenu, to povećava i cenu vozila. Ako možemo da imamo montažnu kompaniju u Jukatanu i jednu u Sonori, to bi bilo veoma dobro jer nam omogućava da prodajemo vozila po nižoj ceni“, rekla je Šejnbaum Pardo.

Projekat će koordinirati Ministarstvo nauke, humanističkih nauka, tehnologije i inovacija, a razvijaće ga Nacionalni politehnički institut (IPN) i Nacionalni tehnološki institut Meksika (TecNM). Investicija u projekat će u 2025. godini iznositi oko 1.200.000 dolara.

„Za sada imamo radni tim; Oni su već napredovali. Čak će u dogledno vreme biti pozvane i privatne kompanije koje su već dugo posvećene proizvodnji elektromotora u Meksiku“, dodala je predsednica Meksika.

Pročitajte još:

Prekretnica u meksičkoj industriji

Rosaura Ruis Gutijeres, Sekretarka za nauku, humanističke nauke, tehnologiju i inovacije, rekla je da Olinija, što na astečkom jeziku znači kretanje, označava prekretnicu u meksičkoj industriji i naglašava saradnju između akademske zajednice, vlade i proizvodnog sektora u potrazi za tehnološkim suverenitetom i blagostanjem Meksika.

„Posredstvom Olinije nastojimo da ostvarimo uspešan transfer tehnologije iz akademskog i istraživačkog sektora za osnivanje kompanija, u ovom slučaju javno-privatnog partnerstva. To je jedan od načina na koji će se reflektovati model zajedničkog prosperiteta, jer će se deo ostvarenih prihoda izdvajati za nauku i obrazovanje“, istakla je Ruis Gutijeres.

Roberto Kapuano Trip, koordinator projekta Olinija, objasnio da će sva tri modela koristiti višenamensku modularnu platformu što znači da će šasija, motor, pogon i baterija biti razvijeni samo jednom, a toj platformi će biti dodate različite karoserije koje će im pružiti različite namene.

On je precizirao da će vozila biti nulte emisije, odnosno da ne emituju gasove staklene bašte, ne prave buku i imaju mnogo niže operativne troškove od vozila na benzin. U planu je da vozila budu opremljlena litijum-jonskim baterijama.

Milena Maglovski

Više od 220 miliona evra za program poboljšanja kvaliteta vazduha u Hrvatskoj

Foto-ilustracija: Unsplash (Dragan Tomić )

U saradnji sa Fondom za zaštitu okoliša i energetsku efikasnost, Ministarstvo zaštite okoliša i zelene tranzicije u Hrvatskoj, najavljuje novi ciklus investicija u iznosu od 220 miliona evra, usmeren na poboljšanje kvaliteta vazduha širom Hrvatske. Iako je tokom prethodne decenije došlo do postepenog smanjenja zagađenja zahvaljujući usklađivanju propisa sa evropskim direktivama, kako se navodi na sajtu resornog ministarstva, poslednjih nedelja zabeležene su povećane koncentracije štetnih materija u vazduhu u određenim gradovima.

Glavni uzrok porasta koncentracije čestica (PM10 i PM2,5) jesu mala kućna ložišta na čvrsta goriva, potom i drumski saobraćaj. Kako je objašnjeno, u prilog svakako ne ide stabilno i hladno vreme bez vetra i padavina, jer se zagađujuće čestice duže zadržavaju pri tlu.

Ministarstvo planira da tokom 2025. godine, zajedno sa Državnim hidrometeorološkim zavodom, unapredi strateški okvir i pojača nadzor nad sprovođenjem mera za čistiji vazduh.

Pročitajte još:

U dvogodišnjem periodu od 2025. do 2026, resorno ministarstvo objavilo je različite vidove projekata koji će biti finansirani.

Reč je o sledećim projektima – kupovina vozila sa nultom emisijom za korisnike koji prelaze velike kilometraže (taksi službe, dostavna vozila), ukupne vrednosti 90 miliona evra, pri čemu će 45 miliona biti dodeljeno kao bespovratna sredstva, a ostatak obezbeđen kroz povoljne zajmove; potom energetska obnova porodičnih kuća građana izloženih riziku od energetskog siromaštva, u iznosu od 25 miliona evra; zamena starih kućnih kotlova, vredna 10 miliona evra; sufinansiranje ugradnje solarnih panela, u ukupnom iznosu od 10 miliona evra; modernizacija rashladnih sistema u distribucionim centrima i kod prevoznika smrznute robe, kako bi se eliminisali fluorirani gasovi, u vrednosti od 35 miliona evra; i na kraju – nabavka vozila na alternativna goriva i izgradnja električnih punjača, za šta je predviđeno 53 miliona evra.

U septembru 2023, Državni hidrometeorološki zavod priveo je kraju značajan projekat vredan 16,6 miliona evra, kojim su modernizovane postojeće i izgrađene nove merne stanice širom zemlje, kako bi se pratilo stanje.

Energetski portal

Sudar dva vremenska ekstrema u SAD

Foto-ilustracija: Freepik (freepik AI)

Iako Balkan karakteriše umerena klima, ne možemo da ne zapazimo da se posebno poslednjih godina suočavamo sa sve češćim i intenzivnijim vremenskim ekstremima. Duži sušni periodi presecani su obilnim padavinama koje su izazivale poplave, a početak januara obeležen je prolećnim temperaturama. Kada okrenemo globus i zavirimo na drugu stranu, u Sjedinjene Države, uočavamo još dramatičnije klimatske ekstremnosti koje se upravo dešavaju.

Na zapadnoj obali Sjedinjenih Država, u Los Anđelesu, u utorak ujutru izbio je požar, a za manje od 24 sata proširio se zahvatajući skoro 3.000 hektara u Pacifičkim Palisadama. Ovaj požar okarakterisan je kao najgori u južnoj Kaliforniji od 2011. godine. U ovom području je, kako su preneli svetski mediji, izbilo još tri požara, od kojih je jedan zahvatio više od 2.000 hektara. Ovakvim posledicama doprineli su snažni udari vetra koji su dostizali do 145 kilometara na čas. Zbog ovih okolnosti, pristup avionima i helihopterima za gašenje požara bio je vrlo otežan. Grad Pasadena izdao je i hitno upozorenje usled nesigurnosti pijaće vode, uz savet građanima da koriste samo flaširanu vodu za sve potrebe.

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Krećući se prema istočnom delu Sjedinjenih Država, nailazi se na potpuno drugačiju sliku. Gotovo u istom vremenskom periodu, snažna zimska oluja pogodila je istočni deo, nanoseći mećave, obilne snežne padavine i vrlo niske temperature. Među pogođenim područjima nalaze se Kanzas, Misuri, Merilend, Virdžinija i druga.

Ekstremni vremenski uslovi doveli su do zatvaranja aerodroma, temperatura od skoro -20 stepeni Celzijusa, ugrožavanja oko 60 miliona ljudi i prekidima u snabdevanju strujom.

Neka područja proglasila su vanredno stanje, a meteorolozi upozoravaju da bi zimska oluja ove godine mogla da bude najteža u poslednjoj deceniji, najavljujući još jednu zimsku oluju koja bi mogla da donese još više snega od petka do subote. Koliko klimatske promene imaju izražen uticaj, potvrđuje i podatak da se i Teksas, u kojem su zime obično blage, našao pod upozorenjem.

Dok nas ovi događaji podsećaju na moć prirode i njenu nepredvidivost, istovremeno nas opominju na važnost delovanja u borbi protiv klimatskih promena i stvaranju budućnosti gde ekstremi neće biti pravilo, već izuzetak.

Katarina Vuinac

Češka ažurirala Nacionalni plan za klimu i energiju- fokus na OIE i nuklearnu energiju

Foto-ilustracija: Freepik (yanalya)
Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Krajem 2024. godine, Vlada Češke Republike je dala zeleno svetlo za ažuriranje Nacionalnog plana za klimu i energiju, inicijativu koju su zajednički razvili Ministarstvo industrije i trgovine i Ministarstvo zaštite životne sredine. Ažurirani plan usmeren je na moguće scenarije razvoja češkog energetskog sektora do 2030. godine, i stavlja naglasak na ispunjenje evropskih ciljeva, ali i sigurnosti snabdevanja.

Nakon izdate saglasnosti od strane Vlade, ažurirani Nacionalni plan predviđa znatno povećanje kapaciteta iz obnovljivih izvora energije i nuklearne energije, kako bi se ispunili klimatski ciljevi na najisplativiji način. U strategiji je naglašena uloga obnovljivih izvora energije (OIE) i nuklearne energije, uz to da gas ostaje bitan segment energetskog plana, kako se navodi i na sajtu Ministarstva industrije i trgovine.

Plan ističe da će udeo OIE u proizvodnji električne energije porasti sa 16,5 odsto u 2023. godini na 28 odsto do 2030. i dalje na 46 odsto do 2050. godine. Plan je da udeo nuklearne energije iznosi oko 44 odsto do 2030. godine, a sa završetkom novih reaktora očekuje se porast na 68 odsto do 2040. godine. Takođe, 28 odsto toplotne energije u Češkoj trenutno potiče iz obnovljivih izvora, sa planom da se ovaj udeo poveća na 40 odsto do 2030. i 74 odsto do 2050. godine.

Pročitajte još:

Plan detaljno opisuje ulogu prirodnog gasa kao prelaznog izvora energije, koji će zbog svoje stabilnosti i sposobnosti brze proizvodnje idealno dopunjavati manje predvidljivu proizvodnju iz obnovljivih izvora. Međutim, predviđa se da će gas postepeno skoro u potpunosti nestati iz energetskog miksa, tako što će biti zamenjen obnovljivim i niskoemisionim gasovima, uključujući vodonik.

Cilj ažuriranog plana je smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte za 55 odsto do 2030. godine, kroz razvoj OIE, poboljšanje skladištenja i fleksibilnosti sistema, uštede energije, kao i postepeno ukidanje fosilne energije, uključujući i potpuno ukidanje rudarenja i sagorevanja uglja do 2033. godine. Predviđa se i petostruko povećanje proizvodnje energije iz solarnih panela i vetrogeneratora, kao i povećanje stope renoviranja zgrada, što se trenutno ostvaruje kroz program Nova zelena štednja, i razvoj nuklearne energije.

Trenutno, Češka Republika ima šest nuklearnih reaktora koji generišu oko trećine njene električne energije. Planirano je veliko proširenje kapaciteta, uključujući izgradnju do četiri nova velika energetska bloka, kao i uvođenje do tri GW kapaciteta iz malih modularnih reaktora.

Sve ovo potiče od pozicije kada se Češka našla među 13 država članica koje su kritikovane od strane Evropske komisije zbog kašnjenja u dostavljanju ažurirane verzije dokumenta, što je dovelo do pokretanja prekršajnog postupka. Ali zahvaljujući višemesečnim pregovorima i konačnom finalizovanju plana, izbegnute su ozbiljne kazne. Ažurirani plan sada stavlja veći akcenat na obnovljive izvore i nuklearnu energiju kao temelje buduće proizvodnje električne energije, sa proširenom ulogom gasnih izvora i ključnom obavezom postepenog ukidanja upotrebe uglja do 2033. godine.

S obzirom na plan, predviđa se i drastično smanjenje zavisnosti od uvoza energije do 2050. godine, ukoliko se ostvare zadati ciljevi.

Energetski portal

1...105106107...1,673Page 106 of 1,673

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
1
2
3
4
5
6
7
Events for 30th November
No Events
Events for 1st December
No Events
Events for 2nd December
No Events
Events for 3rd December
No Events
Events for 4th December
No Events
Events for 5th December
No Events
Events for 6th December
No Events
8
9
10
11
12
13
14
Events for 7th December
No Events
Events for 8th December
No Events
Events for 9th December
No Events
Events for 10th December
No Events
Events for 11th December
No Events
Events for 12th December
No Events
Events for 13th December
No Events
15
16
17
18
19
20
21
Events for 14th December
No Events
Events for 15th December
No Events
Events for 16th December
No Events
Events for 17th December
No Events
Events for 18th December
No Events
Events for 19th December
No Events
Events for 20th December
No Events
22
23
24
25
26
27
28
Events for 21st December
No Events
Events for 22nd December
No Events
Events for 23rd December
No Events
Events for 24th December
No Events
Events for 25th December
No Events
Events for 26th December
No Events
Events for 27th December
No Events
29
30
31
1
2
3
4
Events for 28th December
No Events
Events for 29th December
No Events
Events for 30th December
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs