Home Blog Page 106

Indonezija pokrenula međunarodnu trgovinu ugljenikom preko platforme IDX Carbon

Foto-ilustracija: Freepik (nuraghies)

Jedan od ključnih koraka Indonezije u borbi protiv klimatskih promena je pokretanje međunarodne trgovine ugljenikom putem platforme IDX Carbon. Ministarstvo zaštite životne sredine Indonezije saopštilo je da vlada posvećeno radi na postizanju Nacionalno utvrđenih doprinosa (NDC). Ovo je deo šire strategije Indonezije da implementira ekonomske vrednosti ugljenika (Nilai Ekonomi Karbon) u skladu sa Pariskim sporazumom.

Pokretanje međunarodne trgovine ugljenikom predstavlja ispunjenje obaveza koje je Indonezija preuzela nakon COP29, a takođe i dokaz da je član 6. Pariskog sporazuma moguće uspešno primeniti. Ovaj trenutak takođe doprinosi ubrzanju dostizanja drugog Nacionalno određenog doprinosa (NDC), koji će biti predat najkasnije do 10. februara 2025. godine, prenose svetski mediji.

Indonezija je uspela da smanji emisije za 1.780.000 tona CO2e – jedinicu koja omogućava upoređivanje emisija različitih gasova sa efektom staklene bašte, izraženih u odnosu na ugljen-dioksid.

Pročitajte još:

Smanjenje emisija ostvareno je kroz pet elektrana u vlasništvu državne elektroprivrede, čime je još više unapređena energetska efikasnost zemlje. Ovo smanjenje je sertifikovano kao Sertifikati za smanjenje emisija (SPE), koje sada može koristiti za međunarodnu trgovinu ugljenikom.

Vlada Indonezije postavila je ambiciozan cilj smanjenja zavisnosti od fosilnih goriva i nastoji da do 2060. godine postigne neto nulte emisije.

Platforma IDX Carbon, koja je prvobitno bila namenjena za domaću trgovinu, proširena je na međunarodni nivo 20. januara 2025. godine. Od svog pokretanja u septembru 2023. godine, platforma je doživela značajan rast, sa 100 registrovanih učesnika do kraja 2024. godine, u poređenju sa samo 16 učesnika na početku.

Katarina Vuinac

Evropska narodna stranka: Klimatski ciljevi moraju biti usklađeni sa očuvanjem industrije EU

Tokom poslednjih decenija, Evropska unija je ostvarila značajan uspeh stvaranjem jedinstvenog tržišta, smanjenjem trgovinskih barijera unutar Evrope i ostvarivanjem trgovinskih sporazuma na globalnom nivou. Ovaj napredak doveo je do rasta i otvaranja radnih mesta za građane, kao i povećanja konkurentnosti evropskih kompanija.

Međutim, od početka ovog veka, rast u Evropi je usporen u odnosu na druge globalne regione pa se tako razlika u BDP-u između SAD-a i EU povećala sa 17 odsto 2002. godine na 30 odsto 2023. godine.

Predstavnici Evropske narodne stranke (EPP) upozoravaju da je glavni razlog slabljenja domaće privrede veliki pritisak koji stvara komplikovana administracija i brojne obaveze koje se tiču klimatskih ciljeva.

Pozivajući se na izveštaj Marija Dragija, bivšeg šefa Evropske centralne banke, pod nazivom Budućnost evropske konkurentnosti, Evropska narodna stranka ističe da stroge regulative nastavljaju da dodaju opterećenja za privredu, posebno za mala i srednja preduzeća.

Lideri EPP-a sastali su se 17. i 18. januara na samitu u Berlinu kako bi oblikovali budućnost EU kroz „odlučnu, ambicioznu i sveobuhvatnu agendu deregularizacije i pojednostavljenja”.

U zajedničkom dokumentu, grupa koju čine ključni lideri poput predsednice Evropske komisije Ursule von der Lajen, verovatnog budućeg nemačkog kancelara Fridriha Merca, grčkog premijera Kirijakosa Micotakisa i njegovog finskog kolege Peterija Orpoa, predlaže povratak politikama koje su dominirale pre 2019. godine, tj. pre nego što je započeo „zeleni talas” politika, piše Euractiv.

Pročitajte još:

Smanjenje regulativa i ublažavanje klimatske politike

Više od polovine malih i srednjih preduzeća u Evropi označava regulatorne prepreke i administrativno opterećenje kao svoj najveći izazov. Iako regulative mogu doneti koristi kompanijama kroz harmonizaciju različitih nacionalnih i tehničkih pravila, iz EPP-a ističu da to može da povuče i brojne dodatne obaveze i opterećenja za kompanije, sa kumulativnim efektom tokom vremena.

Osim toga, Evropska unija odlučila se za ambiciozne klimatske ciljeve i politike za njihovo postizanje, ali njihovo sprovođenje ne sme dovesti do deindustrijalizacije Evrope, upozoravaju iz Evropske narodne stranke.

Ako klimatska politika postane prepreka za konkurentnost i rast, ona ne samo da neće imati podršku građana Evrope, već će rizikovati i povećanje globalnih emisija jer će se industrija izmestiti u druge regione sveta sa većim emisijama.

Dodatno opterećenje za evropsku privredu su i visoke cene električne energije i prirodnog gasa. Iz stranke napominju da je dostupnost pristupačne energije ključni preduslov za rast i radna mesta, dok se danas kompanije u EU suočavaju sa cenama električne energije koje su dva do tri puta veće nego u SAD, dok su cene prirodnog gasa i do pet puta veće.

Stoga predstavnici EPP-a podržavaju EU u njenoj nameri da iskoristi sva dostupna energetska rešenja koja uključuju obnovljive izvore energije, nuklearnu energiju, vodonik, bioenergiju i hvatanje, korišćenje i skladištenje ugljenika.

Foto-ilustracija: Unsplash (chuttersnap)

Što se tiče EU sistema za trgovanja emisijama (ETS), predstavnici stranke ocenili su ga kao jednostavan sistem koji podstiče efikasnost tržišta i smanjuje emisije ugljenika, premda dodaju da nema potrebe za dodatnim preteranim regulacijama kao što je obaveza renoviranja za vlasnike kuća.

Kao rešenje na visoke cene energije, veći deo prihoda ETS-a trebalo bi da bude namenjen energetski intenzivnim industrijama, na primer za podršku rešenjima za prikupljanje i skladištenje zelenog vodonika ili ugljenika. U ovom kontekstu, pozdravljamo plan Komisije za „Čist industrijski dogovor”, odnosno spajanje zelenog rasta sa oslanjanjem na industrijsku konkurentnost na globalnom nivou.

Mehanizam prekograničnog prilagođavanja cene ugljenika (CBAM) takođe mora biti ispitan u pogledu njegovih efekata na birokratiju i konkurentnost različitih sektora naše privrede.

„Ako želimo da EU stvori novi rast i nova radna mesta, Evropska komisija, ali i Evropski parlament, Savet i nacionalne i lokalne vlasti treba da pokažu samoograničenost u pogledu svake nove regulative. Ovo zahteva novi način razmišljanja. Ne treba svaka dobra ideja da bude uvedena u zakon – EU bi trebalo da se fokusira na velika pitanja umesto da reguliše svaku oblast života ljudi. Ovo je način da se osigura da će uspešna priča EU iz proteklih decenija biti uspešna i u budućnosti”, navode iz partije.

Milena Maglovski

Cene goriva u Srbiji skaču – šta su razlozi i da li je vreme da država smanji akcize?

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

U poslednje tri nedelje cene i dizela i benzina u Srbiji porasle su za po sedam dinara.

U novu godinu dizel je ušao sa cenom od 197 dinara po litru, a benzin od 180 dinara po litru.

Samo tri nedelje kasnije, najnovije cene goriva koje su objavljene u petak, 17. januara, iznose 204 dinara za dizel i 187 dinara za benzin.

Rast cena goriva u Srbiji poklapa se sa rastom cene nafte na berzi, pre svega nafte Brent koja se smatra jednim od najvažnijih standarda u određivanju cena nafte na svetskom tržištu.

Foto-ilustracija: Unsplash (Orkhan Farmanli)

Cena Brenta raste od sredine decembra, a naročito je porasla 10. januara sa 76 na 79 dolara po barelu nakon što su Sjedinjene Američke Države uvele nove sankcije naftnim kompanijama u većinskom ruskom vlasništvu i tankerima koji prevoze rusku naftu, što predstavlja nastavak američke politike kažnjavanja Rusije zbog rata u Ukrajini i smanjenje njenih prihoda za finansiranje rata.

Među kompanijama kojima su uvedene sankcije je i Naftna industrija Srbije (NIS), koja je nedavno obustavila trgovanje njenim akcijama na Beogradskoj berzi do 25. januara.

U međuvremenu cena Brenta premašila je 80 dolara po barelu.

Iako se prema Pravilniku o obračunu prosečne veleprodajne cene naftnih derivata za određivanje cene dizela i benzina u Srbiji gledaju cene na berzi Platts Mediterranean product cargo assessments, rast cena sirove nafte utiče na formiranje cena na Mediteranu, pa tako indirektno i na cene goriva u Srbiji, ukazali su sagovornici Danasa.

„Trenutni rast cena goriva posledica rasta cena nafte od sredine decembra“

Generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije (UNKS) Tomislav Mićović ukazuje da je trenutni rast cena goriva u Srbiji posledica rasta cene sirove nafte na berzi od sredine decembra prošle godine.

Dodaje da je taj rast uticao i na rast cena dizela i benzina na berzi na Mediteranu, pa tako i na cene goriva u Srbiji.

„Trend rasta cene sirove nafte je uspostavljen negde još sredinom decembra, on je bio blag, ali je bio stalan rast i efekti tog rasta se prelivaju sada na cene goriva u Srbiji“, rekao je Mićović za Danas.

Pročitajte još:

Prema njegovim rečima, rast cene nafte koji je usledio nakon toga, tačnije 10. januara kada su uvedene američke sankcije, još se nije prelio na cene goriva u Srbiji.
„Ukoliko cena sirove nafte na berzi naglo krene na dole, to se neće tako osetiti na cene goriva u Srbiji. Međutim, ako trend rasta nafte bude nastavljen u dužem vremenskom periodu onda možemo očekivati dalji rast cena goriva u Srbiji. Nije dovoljno samo nedelju dana skoka cene sirove nafte da se tako brzo odrazi na gorivo u Srbiji“, objasnio je Mićović.

Ukazao je da su sve zemlje u regionu koje kontrolišu cenu goriva, među kojima su Hrvatska, Crna Gora i Severna Makedonija, povećale cene.

„Inače, promena visine cene goriva kod nas je bila čak umerenija u odnosu na skok cena dizela i benzina na Mediteranu“, ocenio je Mićović.

„Pravi razlozi povećanja cena goriva u Srbiji nepoznati“

Međutim, počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković ukazuje da pravi razlog povećanja cena goriva u Srbiji zapravo ne može samo da se pripiše rastu cena nafte i naftnih derivata na berzi, jer javnosti nije poznat tačan način obračuna određivanja maksimalne cene goriva koja se svakog petka objavljuje na sajtu Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine.

Foto-ilustracija: Pixabay

„Cene goriva u Srbiji bi trebalo da se određuju u zavisnosti od visine cena goriva na berzi na Mediteranu. Cene goriva u Srbiji ne zavise direktno od rasta cena sirove nafte, ali zavise indirektno zbog njihovog uticaja na cene na Mediteranu, ali to nije uvek slučaj i ne mora da znači“, objašnjava Atanacković.

Dodaje da je već godinama primetno da Evropi nedostaje dizel i da nema dovoljno kapaciteta da od sirove nafte koju uvozi preradi dizel u dovoljnoj količini, a koji se u nekim periodima godine izuzetno traži.

Zbog toga je manjak ponude dizela u Evropi nekada jedan od glavnih razloga rasta cena ovog naftnog derivata na berzi na Mediteranu, pa čak i kada cena sirove nafte na berzi pada.

Kada je reč o Srbiji, Atanacković dodaje da naša javnost ne zna koji su parametri da bi Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine odlučilo, kao poslednji put, da za po tri dinara podigne cenu i dizela i benzina.

„To može biti razlog jer je povećanja i cena goriva na berzi na Mediteranu, ali ne mora da znači. Moguće da je to neka kalkulacija unapred, predviđanjem nekih problema koji bi mogli potencijalno da nastanu zbog američkih sankcija NIS-u“, rekao je Atanacković.

Tekst u celosti pročitajte ovde

Izvor: Danas.rs

Novi put ka KiM i Kopaoniku – nastavlja se gradnja istočne obilaznice oko Kruševca

Foto-ilustracija: Unsplash (tim-trad)

Završetkom istočne obilaznice oko Kruševca, povezaće se Moravaski koridor sa državnim putem koji vodi prema Kosovu i Metohiji i Kopaoniku. Radovi su počeli 2023. godine, ali su prekinuti zbog imovinsko-pravnih odnosa, koji su konačno rešeni.

Krajem prošle nedelje završena je sporna eksproprijacija zbog koje se stalo sa gradnjom na delu trase u prigradskom naselju Bivolje. Regulisani su imovinsko-pravni odnosi za tri domaćinstva i, stručno rečeno, odgovorni izvođač radova „Tehnogradnja” uveden je u posed.

„Mi smo danas krenuli sa raščišćavanjem terena, nakon toga kreće se sa rušenjem objekata koji su na trasi. Mi imamo tri kuće koje trebaju da se ruše i nakon toga krećemo sa svim ostalim radovima koji su nam po ugovoru zacrtani i krećemo sa radovima na nastavku nadvožnjaka, izrade nasipa, kanalizacije i svega onoga što nas očekuje do završetka samog projekta”, kaže Milan Ignjatović iz „Tehnogradnje”.

Maj rok za završetak deonice

Rok za završetak deonice od dva kilometra je maj. Olakšavajuća okolnost je to što je skoro 90 procenata radova na nespornom delu trase odrađeno ranije.

Obilaznica se radi u pet etapa i njena dužina je ukupno osam kilometara od isključenja sa Moravskog koridora na petlji Kruševac istok do Bruskog puta.

Pročitajte još:

Glavni gradski urbanista Vojkan Tutulić navodi da je Grad Kruševac završio, u dogovoru sa „Putevima Srbije” svu potrebnu plansku dokumentaciju na osnovu koje se vrši eksproprijacija.

„Zna se tačno trasa, mnogo tog posla je već urađeno prethodnih godina i sada se dovršavaju te neke konačne precizne radnje i nakon toga uslediće izdavanje građevinske dozvole, projektna dokumentacija je takođe u završnoj fazi idemo redom prema jugu”, dodaje Tutulić.

Industrijska zona duž trase

Duž trase je i industrijska zona. Korist će svakako imati sâm grad, ali i svi učesnici u saobraćaju.

Gradonačelnik Kruševca Ivan Manojlović ukazuje da jedan tranzitni deo puta u ovom trenutku nažalost ide kroz sâm centar grada.

„Dakle, govorim o svim onim potrebama i prolazu kroz Kruševac ka našoj južnoj pokrajini, ka Kopaoniku skratiće značajno svima onima koji idu ka tom kraju. Dakle imamo onaj deo saobraćaja koji se odvija prema Brusu, Blacu, tako da će u dobroj meri da izmesti taj deo saobraćaja, ali svakako i prema delovima grada Kruševca kada govorimo o Parunovcu, Ribarskoj banji i ostalim delovima koji zavise prirodno u odnosu na tu istočnu zaobilaznicu”, ističe Manojlović.

Obilaznica će vozačima obezbediti sigurniju vožnju, a Kruševljanima manje zagađenje od izduvnih gasova putničkih i teretnih vozila u tranzitu koja sada prolaze kroz sam grad.

Izvor: RTS

Borba za dominaciju na Grenlandu – Da li energetski resursi i put do Arktika oblikuju ovo pitanje?

Foto-ilustracija: Pixabay (Arno Vesterholm)
Foto-ilustracija: Pixabay (PIRO)

Najveće ostrvo na svetu, Grenland, u poslednje vreme sve češće dolazi u središte pažnje zbog izjava političkih krugova, naročito onih u Sjedinjenim Američkim Državama. Grenland jeste samoupravna autonomna teritorija, ali i deo Kraljevine Danske, što znači da se danska vlada i dalje pita o najvažnijim pitanjima upravljanja i međunarodnih odnosa. Grenland leži na veoma važnoj strateškoj lokaciji – na najkraćem putu od Severne Amerike do Evrope. Osim ka Evropi, to je put i ka Arktiku, i ne čudi da onda privlači pažnju SAD-u. Ipak, Danskoj, čiji je Grenland, SAD su ipak bitan partner kako u trgovinskom smislu, tako i na geopolitičkom planu, što dalje ograničava Dansku kada su u pitanju reakcije na  pretenzije novoizabranog američkog predsednika.

Sam geografski položaj Grenlanda u Arktičkom krugu ključan je za razumevanje dugoročnih planova velikih sila. Iako je tri četvrtine ove teritorije pokriveno ledom, Grenland je istorijski vezan za Evropu, ali se danas može posmatrati i kao zasebna celina, posebno imajući u vidu mogućnost iskorišćavanja skrivenih prirodnih bogatstava. Topljenje glečera usled promena klime sve više otvara pristup potencijalno velikim zalihama nafte, gasa i retkih minerala. To, pored očiglednog energetskog značaja, može pružiti i ozbiljnu ekonomsku dobit onoj državi koja se dublje uključi u istraživanja. Pored toga, otapanje arktičkog leda skraćuje pomorske rute između glavnih svetskih tržišta, što donosi nove ekonomske prednosti.

Spominjanje Grenlanda u političkim izjavama takođe može biti vrlo povezano sa pitanjima arktičkih prava i teritorijalnih zahteva. Uz Grenland kao uporište, Danska stiče pravo na deo Arktika, što je među ostalim razlozima važno i za SAD. Na globalnom nivou, Arktik je postao žarište interesa velikih sila upravo zbog ogromnih rezervi prirodnih resursa i strateške lokacije koja omogućava kontrolu nad oblastima.

Pročitajte još:

Sam Arktik nije vlasništvo nijedne države, ali nekoliko zemalja – SAD (preko Aljaske), Kanada, Rusija, Norveška, Danska (preko Grenlanda) i Island – mogu putem pravila Ujedinjenih nacija konkurisati za proširenje svojih ekonomskih zona. Na osnovu UNCLOS-a (Konvencije Ujedinjenih nacija o pravu mora iz 1982. godine), svaka država ima ekskluzivnu ekonomsku zonu (EEZ) do 200 morskih milja (oko 370 kilometara) od obala, gde može isključivo koristiti resurse mora, te proširiti svoj kontinentalni pojas do 350 morskih milja ukoliko dokaže geološku vezu s kopnom. Konvencija takođe definiše teritorijalne vode do 12 nautičkih milja i uspostavlja mehanizme za rešavanje sporova. Ipak, SAD još uvek nisu ratifikovale ovu konvenciju, što dovodi do dodatnih pravnih i političkih tenzija.

Foto-ilustracija: Pixabay (Thomas Ritter )

Rusija, s druge strane, aktivno nastoji da dokaže kako je dno Severnog ledenog mora nastavak njene sibirske kontinentalne platforme, kako bi prema gore navedenim pravilima ostvarila dodatno pravo na istraživanja. Norveška, Danska i Kanada takođe razvijaju sopstvene strategije za definisanje prava na arktički prostor. Rezultat takvog nadmetanja jeste kompleksna pravna i geopolitička situacija, u kojoj se veliki igrači utrkuju za kontrolu nad resursima i pomorskim rutama.

Sa sve tanjim glečerima, sve je lakši pristup potencijalno bogatim zalihama energenata. Za Sjedinjene Američke Države, zainteresovanost za Grenland može biti dugoročni strateški potez, jer bi obezbedio bolju poziciju u arktičkoj trci i jačanje energetske stabilnosti, kao i veću kontrolu nad važnim pomorskim prolazima.

Energetski portal

Hoće li nuklearna energija oboriti rekorde u 2025. godini?

Photo-illustration: Pixabay

Nuklearna energija je na putu da do 2025. godine dostigne istorijski rekord u proizvodnji električne energije, navodi se u najnovijem izveštaju Međunarodne agencije za energiju (IEA) pod naslovom Put u novu eru za nuklearnu energiju.

Novi zamah nuklearne energije može značajno doprineti globalnoj energetskoj sigurnosti, posebno u trenutku kada potražnja za električnom energijom beleži ubrzan rast širom sveta.

Izveštaj ističe napredak u oblasti politika, tehnologija i investicija, uključujući ulogu malih modularnih reaktora (SMR) koji donose značajan potencijal za budući razvoj. Međutim, za potpuno iskorišćavanje ove prilike ključno je rešiti izazove poput finansiranja, prekoračenja budžeta i vremenskih okvira u realizaciji projekata, kao i osigurati stabilne lance snabdevanja.

Nuklearna energija trenutno proizvodi nešto manje od 10 odsto globalne električne energije, što je čini drugim najvećim izvorom električne energije sa niskim emisijama posle hidroenergije. Potreba za nuklearnom energijom dodatno raste, s obzirom na ubrzano širenje elektrifikacije u industriji, transportu i IT sektorima.

„Preko 70 gigavata novih nuklearnih kapaciteta je u izgradnji na globalnom nivou, što je jedan od najviših nivoa u poslednjih 30 godina, a više od 40 zemalja širom sveta ima planove da proširi nuklearnu ulogu u svojim energetskim sistemima”, rekao je Fatih Birol, izvršni direktor IEA i dodao da vlade i industrija moraju da prevaziđu prepreke koje ih koče na putu ka novoj eri nuklearne energije.

Pročitajte još:

Trenutno se najveći broj novih nuklearnih elektrana gradi u Kini, koja bi do 2030. godine mogla da pretekne Sjedinjene Američke Države i Evropu po ukupnim kapacitetima. Rusija takođe ostaje ključni igrač u oblasti nuklearnih tehnologija, budući da 40 odsto globalnih kapaciteta za obogaćivanje uranijuma dolazi iz ove zemlje.

IEA upozorava da ovaj visok nivo koncentracije kapaciteta predstavlja rizik za globalnu stabilnost snabdevanja.

„Visoko koncentrisana tržišta za nuklearne tehnologije, kao i za proizvodnju i obogaćivanje uranijuma, predstavljaju faktor rizika za budućnost i naglašavaju potrebu za većom raznovrsnošću u lancima snabdevanja”, naglasio je Birol.

Mali modularni reaktori šansa za privredu

Inovacije, poput malih modularnih reaktora, predstavljaju prekretnicu u razvoju nuklearne energije. SMR se mogu brže izgraditi i potencijalno smanjiti troškove, što ih čini atraktivnim za privatni sektor. Do 2040. godine, kapacitet SMR-ova mogao bi dostići 80 gigavata, što bi činilo 10 odsto ukupnih globalnih nuklearnih kapaciteta. Ipak, njihova šira primena zavisi od uspešnog smanjenja troškova proizvodnje.

U scenariju brzog rasta nuklearne energije, godišnje investicije u ovu oblast morale bi da se udvostruče na 120 milijardi dolara do 2030. godine. Imajući u vidu da razmere potrebnih ulaganja, privatni sektor ima ključnu ulogu, dok stabilni regulatorni okviri i podsticaji mogu povećati poverenje i privući dodatni kapital.

Energetski portal

Sarajevo Energy forum – SEF od ove godine organizuje i Sajam izlagača energetike

Foto: Sarajevo Energy forum

Sarajevo Energy Forum (SEF) 2025, treći po redu, održaće se 30. i 31. januara u hotelu Hills u Sarajevu. Ovaj vodeći skup o energetici u regionu okuplja stručnjake, predstavnike institucija, kompanije, civilno društvo, startapove i najbolje studente s ciljem razmene znanja i promocije inovacija u oblasti obnovljivih izvora energije.

Ove godine, važan deo SEF-a 2025 biće veliki Sajam obnovljivih izvora energije, a na koji se prijavio značajan broj izlagača iz BiH, regiona, zemalja EU i Turske i koji organizatori pokreću u parterstvu sa Solarex Istanbulom, jednim od najvećih svjetskih „zelenih” sajmova.

Rukovodstvo Solarex Istanbula biće specijalni gosti na ovogodišnjem SEF-u.

Iskoristite svoju priliku i predstavite svoju kompaniju na Sajmu izlagača energetike po još uvek promotivnim cijenama.

Partneri SEF-a 2025 su Spoljnotrgovinska komora BiH, Udruženje Obnovljivi izvori energije BiH i Društvo za medjunarodnu saradnju – GIZ, dok su institucionalni partneri Nezavisni operator sistema u BiH (NOS BiH), Državna regulatorna komisija za električnu energiju (DERK), Federalno ministarstvo prostornog uredjenja i Federalno ministarstvo energije, rudarstva i industrije, Regulatorna komisija za energiju u Federaciji Bosne i Hercegovine (FERK), Vlada USK, Elektrotehnički fakultet, Elektroprivreda BiH i Elektroprivreda HZHB, Sarajevogas i drugi.

Pročitajte još:

Program SEF 2025 obuhvata ključne teme koje oblikuju budućnost energetskog sektora:

  • Skladištenje energije: Stabilnost mreže i povećanje prihoda
  • Sigurni ugovori o otkupu i priprema privrednika za CBAM takse 2026. godine
  • Primena veštačke inteligencije u energetici
  • Agrosolari: Dvostruko korištenje zemljišta za poljoprivredu i energiju
  • Najbolji modeli finansiranja projekata, ESG, pravedna tranzicija i trendovi u solarnoj, vetro i hidroenergiji
  • Elektromobilnost, zeleni vodonik, biomasa, toplotne pumpe i još mnogo toga.

Na SEF 2025 će govoriti više od 60 panelista, među kojima prof. dr. Mirela Muhić sa Danskog tehničkog univerziteta iz Kopenhagena, prof. dr. sci. Neven Voća sa Agronomskog fakulteta iz Zagreba, Nemanja Laković i Miloš Rajević iz Crne Gore, Neda Lazendić iz Srbije, Alaksandar Čabotarev, komisioner i Slobodan Popovski, predsednik MARES asocijacije za obnovljive izvore Severne Makedonije, kao i mnogi drugi.

Organizatori su osigurali besplatan ulaz za studente sa inovativnim idejama i startapove, dok će svi učesnici imati priliku da uživaju na SEF Partiju 2025.

Pored toga, najsrećniji učesnici biće nagrađeni punjačem za električno vozilo kojeg donira kompanija Simply Charge iz Sarajeva, koja je specijalizirana za razvoj infrastrukture za EV i koja je zlatni sponzor događaja, kao i mini solarnom elektranom ta sopstvene potrebe, koju će donirati partneri i sponzori SEF 2025.

Broj mesta na Sarajevo Energy Forumu 2025 je ograničen, a prijave su još uvek otvorene na zvaničnoj stranici.

Energetski portal

Mađarska olakšava put ka energetskoj obnovi domaćinstava

Foto-ilustracija: Unsplash (giorgio-trovato)

Vlada Mađarske objavila je pokretanje energetskog programa obnove domaćinstava, uz olakšane uslove za prijavu, čime će omogućiti većem broju porodica da učestvuju i ostvare subvencije.

Program će sada biti dostupan i porodičnim kućama izgrađenim pre 2007. godine, čime se obuhvata dodatnih 300.000 domaćinstava. Pored toga, ukinuto je 10 administrativnih dokumenata, što značajno olakšava proces prijave.

Ukupan budžet iznosi 73 milijarde forinti (oko 192,1 miliona evra), od čega će 67 milijardi forinti biti usmereno na projekte u ruralnim područjima (oko 176,3 miliona evra), dok je za glavni grad opredeljeno gotovo 6 milijardi forinti (oko 15,8 miliona evra).

Pročitajte još:

Preliminarni podaci ukazuju na to da bi kroz ovaj energetski program moglo biti podržano oko 15.000 domaćinstava. Osnovni uslov je da projekti garantuju najmanje 30 odsto uštede energije kroz mere kao što su izolacija, zamena stolarije, modernizacija sistema grejanja ili sistema za toplu vodu.

Početkom 2025. godine pokrenut je i program obnove domaćinstava na selu kao deo novog akcionog plana ekonomske politike. Ove dve inicijative mogu se uspešno dopunjavati: kombinovanom upotrebom programa, porodične kuće mogu biti potpuno energetski i estetski obnovljene.

Energetski portal

Srbija ubrzava evropske integracije u poljoprivredi

Foto-ilustracija: Pixabay (TheDigitalArtist)

Sastanak ministara poljoprivrede Zapadnog Balkana, Moldavije, Ukrajine i zemalja članica Evropske unije uključenih u Berlinski proces održan je u Berlinu, u organizaciji Stalne radne grupe za regionalni ruralni razvoj jugoistočne Evrope (SWG/RRD) i Saveznog ministarstva za hranu i poljoprivredu Nemačke, u okviru Globalnog foruma za hranu i poljoprivredu.

Tom prilikom, Livija Pavićević, držani sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, istakla je da je strateško partnerstvo između Evropske unije i Zapadnog Balkana važnije neko ikad ranije, kao i da Evropska unija ponovo potvrđuje svoju punu posvećenost perspektivi članstva Zapadnog Balkana u Evropskoj uniji.

Kako je navela, novi instrument EU – Plan rasta za Zapadni Balkan predstavlja ključno sredstvo za ubrzanje procesa proširenja i pruža dodatni podsticaj vladama na zapadnom Balkanu u sprovođenju fundamentalnih reformi, uključujući ekonomske i institucionalne reforme, kao i reforme u oblasti vladavine prava, demokratije i ljudskih prava, potrebne za integraciju u jedinstveno tržište.

Prema njenim rečima, Srbija je prepoznala mogućnosti, potencijale i perspektive koje ovaj trenutak nosi, zbog čega je preduzela različite aktivnosti na ubrzanju celokupnog procesa evropskih integracija, uključujući i aktivnosti u oblasti poljoprivrede.

Pročitajte još:

„Srbija kontinurano ulaže napore u proces evropskih integracija, a posebno bih ukazala na aktivnosti koje su preduzete u pregovaračkom procesu u poglavljima 11, 12 i 13. U Poglavlju 11 – Poljoprivreda i ruralni razvoj, ažurirali smo Akcioni plan u skladu sa novom zajedničkom poljoprivrednom politikom i on je dostavljen Evropskoj komisiji. Republika Srbija će nastaviti da radi na unapređenju sprovođenja Akcionog plana kako bi u što kraćem roku bila spremna za pristupanje. Kada je reč o Poglavlju 12 – Bezbednost hrane, veterinarska i fitosanitarna politika, Republika Srbija je intenzivirala rad na ispunjavanju merila za otvaranje pregovora, a pre svega Merila 1, koje se odnosi na donošenje zakonskog okvira, koji je takođe postao deo Reformske agende. Akcioni plan za Poglavlje 13 – Ribarstvo, koje je završno merilo u ovom poglavlju, usvojen je u decembru 2024. godine i nakon prevođenja planirano je da bude dostavljen EK”, naglasila je Pavićević.

Ona je podsetila na to da je u oktobru 2024. godine Vlada Republike Srbije usvojila Reformsku agendu, pripremljenu na osnovu Plana rasta za Zapadni Balkan, te navela da je deo Reformske agende i mera iz oblasti poljoprivrede koja se odnosi na jačanje konkurentnosti poljoprivrednog sektora i da je u toku izrada Akcionog plana za implementaciju Reformske agende.

Dodala je da Srbija ostaje posvećena sprovođenju Zelene agende za Zapadni Balkan, jačanju poljoprivredne produktivnosti, obezbeđivanju bezbednosti hrane, promovisanju održivih praksi i pronalaženju najboljeg rešenja za sve aktuelne izazove, posebno one prouzrokovane klimatskim promenama.

Energetski portal

Valjevo se uskoro povezuje sa auto-putem Miloš Veliki

Foto-ilustracija: Unsplash (Daniel Jerez)
Foto-ilustracija: Unsplash (jason krieger)

Početak izgradnje Južne obilaznice oko Valjeva, u dužini od 2,2 kilometra, očekuje se odmah posle otvaranja poslednjih kilometara brze saobraćajnice Iverak-Lajkovac. Prema najavama, za nekoliko nedelja biće spremno sve da se Valjevo u potpunosti saobraćajno poveže sa auto-putem Miloš Veliki.

Spajanje Valjeva sa auto-putem Miloš Veliki preostalim kilometrima brze saobraćajnice Iverak-Lajkovac-biće prvi novi kilometri pušteni u saobraćaj u 2025.godini.

Radovi su završeni, kažu iz „Puteva Srbije”, a povezivanje tog grada sa auto-putem, ostatkom Srbije, Republikom Srpskom, Bosnom i Hercegovinom i međunarodnim koridorima doprineće boljem životu stanovništva tog kraja ali i otvaranju novih mogućnosti za privredni razvoj.

„Slede radovi na horizontalnoj i vertikalnoj signalizaciji i postavljanju odbojne ograde i rasvete koja je predviđena na kružnoj raskrsnici, gde će se u budućnosti izgraditi južna obilaznica i radovi na rasveti koji su predviđeni u zoni ove kružne raskrsnice u Popučkama”, kaže Predrag Milanović, tehnički rukovodilac projekta, Iverak-Lajkovac.

Brza saobraćajnica Iverak-Lajkovac duga je 18,3 kilometra i projektovana brzina ketanja je do 100 kilometara na sat sa po dve trake u oba smera. Na celoj deonici izgrađeno je više od 20 objekata, uključujući mostove i nadvožnjake.

Radovi na brzoj saobraćajnici počeli su u junu 2020. godine, a glavni izvođač je kompanija „Čajna Šandong”.

Do sada je u saobraćaj pušteno 12,4 kilometra, a nadležni očekuju u narednih nekoliko nedelja preostalih 5,8 kilometara uključujući petlju Divci-Valjevo.

Pročitajte još:

Radovi na tunelu „Munjino brdo”

Južnije na auto-putu Miloš Veliki, uprkos niskim temperaturama, radovi na tunelu Munjino brdo, koji je probijen krajem prošle godine, ne staju. U desnoj tunelskoj cevi završavaju se radovi na sekundarnoj podgradi i izgradnji kablovskih kanala.

„Trenutno se priprema površina za nanošenje zaštitne boje na zidovima sekundarne podgrade, iznad pešačkih staza. U levoj tunelskoj cevi koja je porbijena 24. decembra u toku su preostali radovi na primarnoj podgradi, podnožnim svodovima i radovi u punom jeku na na izgradnji sekundarne podgrade i izgradnji poprepčnih veznih kanala”, kaže Vladimir Petrović, šef nadzora Građevinskog instituta „CPL”.

Dužina leve tunelske cevi, čije je probijanje potrajalo duže od predviđenih planova, je 2.755 metara. Prema rečima izvođača, radovi se obavljaju po planiranoj dinamici i bez većih problema.

Tunel Munjino brdo nalazi se na deonici auto-puta Miloš Veliki, od Pakovraća do Požege.

„Kada se građevinski radovi u tunelskim cevima završe do određenog stepena koji ne ometa montažu elektro-mašinske opreme, onda se pristupa montaži opreme. Za tunel Munjino brdo je sva oprema već nabavljena i nalazi se u magacinima tako da će odmah po završetku glavne faze radova na sekundarnoj podrgadi i građevinskih radova na na kolovoznoj konstrukciji krenuti montaža elektro-mašinske opreme i opreme za automatsko upravljanje”, kaže Vladimir Petrović.

Auto-put Miloš Veliki najznačajnija je saobraćajnica u zapadnoj Srbiji koja povezuje Moravički i Zlatiborski okrug. Trenutno su najintenzivniji radovi na deonici od Pakovraća do Požege čije se puštanje u saobraćaj očekuje, prema najavi nadležnih, do Vidovdana.

Izvor: RTS

Revolucija iz Abu Dabija: Najveći solarno-baterijski projekat na svetu proizvodiće energiju 24/7

Foto-ilustracija: Freepik (4045)

Solarna energija postavlja se kao važna karika u tranziciji planete prema održivijoj budućnosti. Ipak, jedan od najvećih izazova ovog obnovljivog izvora jeste njegova nestabilnost u kontekstu kontinuiranog snabdevanja energijom. Zbog toga se pažnja usmerava na iznalaženje što efikasnijih rešenja skladištenja proizvedene energije.

U Abu Dabiju najavljen je jedan od najznačajnijih projekata, kada je reč o pomenutom izazovu. Sa kapacitetom od 5,2 GW solarnih panela i 19 GW baterijskog skladištenja, biće najveći kombinovani sistem na svetu. Osim što će obezbediti velike energetske kapacitete, sistem će omogućiti da solarna energija bude neprekidno dostupna tokom 24 časa, uključujući i noćne sate kada sunčeva svetlost nije dostupna solarnoj elektrani.

Ovaj projekat ima ključnu ulogu u ostvarivanju strategije UAE za postizanje neto nulte emisije do 2050. godine, čime se dodatno potvrđuje njihova pozicija globalnog lidera u oblasti čiste energije. Kroz inovativne tehnologije, poput najvećeg baterijskog skladišta energije na svetu, UAE postavljaju nove standarde za održivu energetsku tranziciju.

Pročitajte još:

Projekat, koji realizuju Abu Dhabi Future Energy Company – Masdar i Emirates Water and Electricity Company (EWEC), isporučivaće 1 GW snage kao osnovnu dnevno proizvodnju iz obnovljivih izvora. Kroz realizaciju projekta, otvoriće se više od 10.000 novih radnih mesta.

Predstavljeni su i željeni izabrani dobavljači za fotonaponske module i sisteme za skladištenje energije. Oba dobavljača za fotonaponske module koriste najnoviju TopCon tehnologiju, koja omogućava maksimalnu efikasnost i dugotrajan rad modula, sa optimizovanim parametrima za proizvodnju tokom 30 godina. Takođe, odabrani dobavljač za baterijske sisteme koristi naprednu TENER tehnologiju, koja obezbeđuje visoku bezbednost, dug vek trajanja i efikasnost, omogućavajući stabilan i pouzdan rad tokom celog životnog veka projekta.

Katarina Vuinac

Larve kao rešenje za zagađenje i održivu poljoprivredu

Foto: ljubaznošću Borisa Vasiljeva

Mišljenja o insektima neretko su podeljena, protežući se od straha do divljenja. Postoji i podela na one ljude koji ih posmatraju kao štetočine i bezvredna bića i druge koji prepoznaju njihovu važnu ulogu u održavanju zdravih i uravnoteženih eko-sistema. Ipak, treba pomenuti i stručnjake koji izučavajući insekte dolaze do saznanja da od njih mogu da imaju višestruke koristi. Štaviše, neka od ovih malih stvorenja mogu da budu veoma korisna u naporima da se reše određeni ekološki izazovi sa kojima se čovečanstvo suočava. Boris Vasiljev iz firme „Belinda Animals” otkriva kako larve utiču na životnu sredinu i doprinose ekologiji.

Larve velikog brašnara ili TeM larve (lat. Tenebrio Molitor) imaju značajnu ulogu u održivoj proizvodnji hrane za životinje, smanjenju emisija staklene bašte i očuvanju životne sredine kroz razgradnju plastike i proizvodnju organskog đubriva. One se prirodno nalaze u skladištima žitarica i mlinskih proizvoda, a neretko mogu da se nađu i u kućnim uslovima – brašnu.

Naime, ove larve koriste različite biljne otpade, kao što su silosni otpad, lom žitarica, razni ostaci hrane za životinje na gazdinstvu. Takođe, tu je i zeleni biljni otpad poput voća i povrća koje nije za prodaju ili upotrebu, pa čak i stari hleb i drugo. Njihova sposobnost uočava se i u činjenici da, hraneći se biljnim otpadom, koncentrišu proteine u svom telu. U poređenju sa govedima, koja za jedan kilogram prirasta telesne mase emituju čak 2.850 grama gasova staklene bašte, larve emituju samo jedan gram.

U FOKUSU:

Kako zaključuje naš sagovornik, goveda, čije se mesno brašno koristi u ishrani životinja, emituju 2.850 puta više ekvivalent CO2 u odnosu na larve, pritom treba istaći da se larve hrane praktično otpadom koji bi završio na đubrištu.

Foto: ljubaznošću Borisa Vasiljeva

Larve velikog brašnara bogate su proteinima (45–60 odsto suve mase), mastima (30–45 odsto suve mase), zatim vitaminima, omega 3, 6 i 9 masnim kiselinama, kao i vlaknima i mineralima. Ovo ukazuje da je njihov nutritivni sastav bolji nego što je kod drugih komponenti životinjske hrane. Praktično, proteinskim brašnom od larvi mogli bismo potpuno da zamenimo sojinu sačmu i riblje brašno u hrani za živinu, svinje i ribe.

Osim za proizvodnju hrane za životinje, ova bića pronalaze svoje mesto u poljoprivredi, te i za povrtare i voćare. Tokom njihovog uzgoja stvara se stajsko đubrivo, koje je u svetu poznato kao FRASS. To su zapravo ekstrementi larvi, ostaci hrane, košuljice, ostaci uginulih jedinki i drugo, što dalje predstavlja kvalitetno organsko mikrobiološko đubrivo. Njegova primena može da bude u obliku peleta, samo ili uz dodatak mineralnih đubriva u različitim formulacijama.

Govoreći o Srbiji, naš sagovornik navodi da se o uzgoju tenebrio larvi i dalje priča samo u naučnim krugovima. Njihov tim se priprema da organizuje masovne edukacije i obuke za uzgoj ovih larvi, zato što je insekt-protein zvanično odobren za ishranu životinja u Srbiji.

Priredila: Katarina Vuinac

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala EKOLOŠKI TRANSPORT.

Izložba „PROSTOR GRADA – PROSTOR PRIRODE“

Foto-ilustracija: Unsplash (Mihail Ilchov)

Izložba „Prostor grada – prostor prirode” u organizaciji Zavoda za zaštitu prirode Srbije, predstavlja prikaz zaštićenih područja Beograda, odabranih primeraka dendroflore, spomenika prirode i predela izuzetnih odlika interpretiranih u formi video radova, fotografija i tekstova, kao i eko figura od sekundarnih sirovina na temu zaštićenih životinjskih vrsta koje nastanjuju prostor našeg glavnog grada.

Izložba će za posetioce biti otvorena do 31. Januara 2025. Godine, u Galeriji nauke i tehnike SANU u Beogradu.

Kako je navedeno na zvaničnom sajtu Zavoda za zaštitu prirode Srbije, izložba je organizovana sa ciljem da stanovnike gradskoj prostora podseti na iskonsku vezu sa prirodnim okruženjem, celinom bez koje i sam gubi svoj prirodni, humani lik, čime je zanemarena jedna od suštinskih potreba ljudskog bića, da bude u trajnoj komunikaciji i dodiru sa prirodom.

Na ovaj način Zavod za zaštitu prirode Srbije, publici kroz široka značenja približava žive spomenike Beograda kao, kako se navodi, svedoke prošlosti sa kojima smo povezani kroz istoriju, sećanja, uspomene, predanja i mitove.

Pročitajte još:

Publika će moći da se upozna i sa zaštićenim područjima – zelenim oazama Beograda, odabranim primercima zaštićene dendroflore i životinjskim vrstama Beograda u kontekstu očuvanja, vrednovanja i interpretacije prirodne baštine gradskog prostora.

Na teritoriji grada Beograda nalazi se 45 zaštićenih područja, od čega pet predstavlja predele izuzetnih odlika, 35 spomenike prirode i pet zaštićena staništa. Na izložbi je prikazano njih 12 koja pokazuju raznovrsnot i bogatstvo prirode grada. Predele izuetnih odlika „Veliko ratno ostrvo”, „Ada Ciganlija”, „Kosmaj” i“ Avala”, zatim Spomenike prirode dendrološkog karatera: „Bojčinska šuma”, Botanička bašta „Jevremovac”, „Lipovačka šuma – Dugi rt”, „Topčiderski park”, „Šuma Košutnjak”, „Pionirski park”, „Satblo tise u Zemunskom parka”, „Hrast na Cvetnom trgu”, „Platan kod Miloševog konaka” i „Stablo Ginka na Dedinju”, i dva Spomenika prirode geološkog karaktera „Kalemegdanski rt” i „Miocenski sprud na Tašmajdanu”.

Energetski portal

Balkan Solar Summit 2025 – oblikovanje budućnosti održive energije

Foto: Balkan Solar Summit
Foto: Balkan Solar Summit

Treći po redu Balkan Solar Summit, održaće se u Banja Luci 27. i 28. februara 2025. godine i tom prilikom okupiti više od 500 lidera iz industrije, donosilaca odluka, investitora i stručnjaka iz celog regiona, uključujući Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku, Srbiju, Crnu Goru, Makedoniju Sloveniju i šire.

Cilj događaja jeste oblikovanje budućnosti održive energije, a ove godine, program obuhvata pažljivo odabrane teme koje osvetljavaju najvažnije izazove i mogućnosti za region.

Paneli i predavanja pokrivaju sve aspekte energetske tranzicije – od zelene transformacije kompanija i izazova u strukturi finansiranja projekata do stabilnosti energetskog sistema i potencijala sistema za skladištenje energije.

Diskusije na najvažnije teme vodiće:  Uroš Bojanić EFT, Ranko Goić FRACTAL, Marko Janković CWP Europe, Luka Okuka SCC – Security Coordination Centre, Patar Mitrović Karanovic& Partners, Aldin Međedović UNDP, Vladimir Rajić Integrity Capital kao i brojni drugi istaknuti stručnjaci koji će voditi dinamične i konstruktivne razgovore, nudeći uvide i odgovore na najaktuelnija pitanja energetske tranzicije u regionu.

Pažnja će posebno biti usmerena na praktična iskustva i primere, poput završetka velikih projekata iz obnovljivih izvora energije u regionu, dok će vodeći stručnjaci diskutovati o integraciji obnovljivih izvora u elektroenergetski sistem i ulozi tehnologija poput baterijskih rešenja. Takođe biće istraženi i ključni izazovi kao što je primena CBAM regulative i njene uloge kao podsticaja ili prepreke za dekarbonizaciju.

Pored toga, biće organizovan i prateći događaj pod nazivom „Od otpada do energije i dekarbonizacija“, na kojem će vodeće kompanije iz EU predstaviti inovativna rešenja za pretvaranje otpada u energiju, koja su njihove gradove svrstala među energetski najodrživije u svetu.

Balkan Solar Summit 2025 predstavlja priliku za učenje i razmenu ideja, ali i platformu za povezivanje sa ključnim akterima i pokretanje konkretnih projekata. Njime se postavljaju novi standardi u promociji održivih rešenja i poziva sve koji žele biti deo budućnosti zelene energije da se pridruže.

Više informacija dostupne su ovde.

Energetski portal

Norveška: 9 od 10 prodatih automobila u 2024. bili su električni

Foto-ilustracija: Unsplash (Mikita Karasiou)

Norveška je i tokom 2024. nastavila da prednjači u prelasku na električna vozila, ostvarivši impresivan udeo od 89 odsto električnih automobila među svim novim putničkim vozilima.

Prema podacima Norveške uprave za informisanje o putevima (OFV), od ukupno 128.691 novoregistrovanog putničkog automobila, njih 114.400 su električni automobili. To predstavlja rast od 1,4 odsto u odnosu na 2023. godinu, kada je udeo električnih vozila bio 82,4 odsto.

Direktor OFV-a, Ejvind Solberg Torsen, istakao je da je ovaj rezultat jasna poruka vladi da je neophodno nastaviti sa podsticajima za kupovinu električnih automobila.

„Mnogi novi i uzbudljivi brendovi i modeli automobila stižu u Norvešku 2025. godine. Ako se podsticaji održe, prodaja novih automobila može dodatno dobiti zamah i doprineti postizanju cilja za 2025, kada bi svi novi putnički automobili trebalo da budu vozila sa nultom emisijom”, rekao je Torsen.

Pročitajte još:

Tokom pojedinih meseci 2024. godine, udeo električnih automobila premašio je 90 odsto. Septembar je zabeležio rekordnih 96,4 odsto električnih vozila među novim registracijama. U decembru je registrovano 13.652 novih automobila, što je povećanje od 12,1 odsto u odnosu na decembar 2023. godine, pri čemu je 85,5 odsto vozila bilo električno.

Tesla je zadržala lidersku poziciju na tržištu sa udelom od 18,9 odsto, dok su je sledili Folksvagen, Tojota, Volvo i BMV. Kineski brendovi, iako još uvek u fazi zauzimanja pozicija na tržištu, uspeli su da kolektivno osvoje 10 odsto udela.

„Uprkos mnogim novim markama i modelima, većina kupaca ostaje lojalna brendovima koje poznaje. Biće uzbudljivo videti kako će kineski automobili proširiti svoj uticaj u 2025. godini”, dodao je Torsen.

Norveška ima ambiciozan cilj da do 2025. godine svi novi putnički automobili budu vozila sa nultom emisijom. Sa trenutnim udelom od 89 odsto, zemlja je na korak od postizanja ovog cilja. Iako nijedna druga država nije blizu ovako visokog udela električnih vozila, nastavak podrške elektrifikaciji ostaje ključan za dalji napredak.

Energetski portal

Vozim bezbedno na struju

Foto-ilustracija: Pexels (David Gallie)

Kako elektromobilnost donosi određene prednosti o kojima se svakodnevno piše i govori, neophodno je osvetliti i razmatrati poteškoće, nepoznanice i dileme koje bude zabrinutost kada je u pitanju ista tema. Porast električnih i hibridnih automobila u svetu otvara pitanja bezbednosti, pre svega u slučaju požara.

Iako je ukupni rizik od požara kod ovih vozila manji nego kod konvencionalnih automobila, zapaljivost baterija predstavlja ogroman izazov. Teškoće u gašenju požara ovog tipa i mogućnost njihovog ponovnog izbijanja ostaju krucijalni bezbednosni problemi na polju e-mobilnosti. Iz tog razloga odlučili smo da porazgovaramo sa Zoranom Đorić, menadžerkom „Vozim na struju”, kako bi nam objasnila šta se to ne sme zanemariti kod automobila na baterije.

„Statistika kaže da se na 10.000.000 električnih vozila registruje oko 500 požara, što znači da je verovatnoća od požara automobila čak 29 puta manja kod električnih vozila u odnosu na vozila sa SUS motorima”, objašnjava Zorana.

Foto: Vozim na struju

Zabrinjavajuće je to što, iako je verovatnoća dosta manja, kada dođe do toga, reakcija zahteva daleko veću brzinu nego kod tradicionalnih vozila. Požar u slučaju e-vozila razvija se brže i odgovor hitnih službi nije moguć u tako kratkom vremenskom okviru. Osim toga, ne može se primeniti isti princip gašenja vatre kod ove dve vrste automobila. Tradicionalna vozila je moguće gasiti kao što se takvi požari inače tretiraju, dok se e-vozilima pristupa metodom hlađenja baterije.

Stoga, tačno je i neminovno da će svet, pa i naša zemlja morati da se prilagođavaju i da razvijaju nove i efikasnije tehnologije u cilju bezbednosti, iako je razvoj istih već otpočeo u svetu. Najbitnije je da ljudi koji se odluče na vozilo na baterije u ovu oblast zakorače sa potrebnim znanjem o rukovanju. Jedna od stvari koju je potrebno znati jeste da svako vozilo poseduje takozvani Emergency Sheet, gde je jasno naznačena pozicija sigurnosnih prekidača koji vozilo stavljaju u beznaponsko stanje.

U FOKUSU:

Emergency Sheet kod električnih automobila sadrži informacije neophodne za sigurno postupanje u slučaju nesreće, uključujući lokaciju baterije, instrukcije za isključivanje glavnih električnih prekidača radi smanjenja rizika od električnog šoka, tačke koje su sigurne za rezanje vozila kako bi se olakšale spasilačke operacije, kao i preporuke za efikasno gašenje požara, zbog čega je i hitnim službama ovo primaran dokument. Korisnik takođe treba biti upoznat i sa indikatorskim lampama, koje se u velikoj meri razlikuju od vozila sa SUS motorom, upozoravajući na vreme na određene kvarove ili stanja koja mogu ugroziti korisnika.

„Nova tehnologija je pred nama, električna vozila su sadašnjost, sve ih je više na ulicama i naših gradova. U ljudskoj prirodi je otpor prema svemu nepoznatom, ali nas to ne amnestira od poznavanja bezbednosnih sistema i svega što je neophodno da znamo kako bismo na prvom mestu sačuvali svoje živote, a zatim i druge. Potrebno je da, nakon što postanemo vlasnici jednog električnog vozila, naučimo da prepoznamo upozorenja i u skladu sa tim se zaštitimo od eventualnih posledica”, upozorava Zorana.

Stručne obuke

Tim „Vozim na struju” bavi se e-mobilnošću poslednjih šest godina, prevashodno kroz tehničko osvajanje. Oni su organizovali Prvu baterijsku konferenciju, Međunarodni simpozijum o e-mobilnosti, ali su posle određenog vremena došli do zaključka da moraju da pruže još više, zbog čega je nastala Green Drive Academy, čiji je cilj da kroz obuke pruži više uvida u sisteme, tehničke detalje, medicinske aspekte, predoči opasnosti i uputi na razlike koje postoje u odnosu na tradicionalna vozila.

Tim čine licencirana lica za održavanje i popravke električnih vozila, sudski veštaci, inženjeri mašinstva i elektrotehnike, ali i medicinski tim, koji je zadužen za zdravlje i preporuke vezane za zaštitu. Zorana za kraj poručuje da je elektromobilnost stigla i da se moramo upoznati sa svim aspektima koje ona nosi sa sobom, uz savet „budimo odgovorni”.

Priredila: Milica Vučković

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala EKOLOŠKI TRANSPORT.

1...105106107...1,671Page 106 of 1,671

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
1
2
3
4
5
6
7
Events for 30th November
No Events
Events for 1st December
No Events
Events for 2nd December
No Events
Events for 3rd December
No Events
Events for 4th December
No Events
Events for 5th December
No Events
Events for 6th December
No Events
8
9
10
11
12
13
14
Events for 7th December
No Events
Events for 8th December
No Events
Events for 9th December
No Events
Events for 10th December
No Events
Events for 11th December
No Events
Events for 12th December
No Events
Events for 13th December
No Events
15
16
17
18
19
20
21
Events for 14th December
No Events
Events for 15th December
No Events
Events for 16th December
No Events
Events for 17th December
No Events
Events for 18th December
No Events
Events for 19th December
No Events
Events for 20th December
No Events
22
23
24
25
26
27
28
Events for 21st December
No Events
Events for 22nd December
No Events
Events for 23rd December
No Events
Events for 24th December
No Events
Events for 25th December
No Events
Events for 26th December
No Events
Events for 27th December
No Events
29
30
31
1
2
3
4
Events for 28th December
No Events
Events for 29th December
No Events
Events for 30th December
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs