Na desetine stoletnih stabala izgorelo je u požaru koji je danas izbio u Baš Buljuku, u ulcinjskoj Maslinadi.
Požar, koji je izbio oko 14.00 časova, brzo se proširio nošen jakim severnim vetrom.
Na licu mesta su pripadnici Službe zaštite i spašavanja, kao i mnogi građani Ulcinja koji nastoje da spreče širenje vatre.
Lokalni mediji prenose da je požar izazvan ljudskom nepažnjom ili je, čak, namerno podmetnut.
Video: YouTube
Info: Blic
Tehnološki najmodernija trafostanica u Srbiji „Kopaonik” 110/35/10 kilovolti puštena je u rad, čime je najveći zimski turistički centar u Srbiji zahvaljujući investiciji „Elektroprivrede Srbije“ dobio uslove za kvalitetnije i pouzdanije snabdevanje električnom energijom. Nova trafostanica ima tri puta veći kapacitet od stare, što je od ključnog značaja i za nove investicije. Vrednost investicije je 9,5 miliona evra, a izvođač radova je kompanija „Simens“.
– Ugrađena je oprema koja je poslednja reč tehnologije „Simensa“, postoji najviši nivo bezbednosti za svakog zaposlenog koji interveniše, ako za tim postoji potreba. Nova trafostanica je izgrađena da bismo sačuvali postojeći obim turizma, stabilizovali napajanje postojećih turističkih objekata, ali i omogućili novim investitorima uslove za ulaganja – naglasio je Grčić.
Trafostanica napona 110 kilovolti, sa izvodima na 35 i 10 kV poslednja je reč tehnologije. Bezbednost je na najvišem nivou, a gubici električne energije su zanemarljivi. Povezana je sa dispečerskim centrom u Kraljevu, odakle se daljinski može upravljati ovim novim energetskim objektom.
Direktor u kompaniji „Simens“ za Adriatik region Srdan Srdanović rekao je da je ta kompanija imala veliku podršku od EPS-a, lokalne samouprave i vlade, kao i da je projekat završen čak osam meseci pre planiranog roka i da je to još jedan u nizu „grinfild“ projekata koji je urađen u saradnji sa EPS-om.
Grčić je objasnio da je trafostanica izgrađena prema svetskim standardima predviđenim za nadmorske visine preko 1.500 metara, što znači da je potpuno zaštićena od svih atmosferskih uticaja.
– Neophodno je da izgradimo kabl od trafostanice „Jošanička Banja“ do trafostanice „Kopaonik“. Time ćemo postići potpunu stabilizaciju u napajanju ovog regiona i više neće morati da se isključuju snežni topovi da bi svi hoteli u špicu sezone imali stabilno snabdevanje strujom, što se dogodilo pre nekoliko godina – dodao je Grčić.
On je najavio da će svi priključci i povezivanja na ostale trafoe biti završeni do kraja 2019. i da će Kopaonik kao turistički centar onda imati potpuno stabilno snabdevanje koje će biti dostojno 21. veka i moderne Srbije. Grčić je najavio i da će u skladu sa politikom vlade i predsednika Srbije Aleksandra Vučića biti nastavljena izgradnja novih objekata i da će otvaranje novih ili obnovljenih trafostanica u svim opštinama u narednih pet godina postati svakodnevnica. On je podsetio da su prošle nedelje u Subotici puštene u rad dve obnovljene velike trafostanice.
Izvor: Elektroprivreda Srbije
Jezera širom Aljaske i Sibira počela su da ispuštaju mehuriće metana, a ovo otpuštanje gasova koji stvaraju efekat staklene bašte zabrinulo je naučnike. Globalno zagrevanje otapa arktički permafrost, štetni gasovi se ispuštaju u atmosferu, ali je loša novost to što se ovaj proces odvija brže od očekivanog.
Prošlog meseca amaerička svemirska agencija NASA objavila je snimak arktičkih jezera punih mehurića koja su posledica malo poznatog fenomena „naglog odmrzavanja“. To se događa kad se permafrost – „večni sneg i led“ odnosno tlo koje je bilo pod ledom hiljadama godina – odledi brže od očekivanog.
Naučnicima je već dugo poznato da otapajući permafrost ima potencijal da ispusti velike količine metana u atmosferu. Kako se organska materija koja je bila zarobljena u tlu odmrzava, ona se razlaže i raspada ispuštajući ugljenik i metan. Ali, taj proces je bio spor, a ono što naučnici nisu uzeli u obzir je naglo odmrzavanje.
Kad bi se sva količina otpustila u atmosferu, posledice po klimatske promene bi bile ogromne. Ukupno ima oko 1.500 milijardi tona ugljenika zarobljenog u permafrostu, što je skoro dvostruko veća količina od trenutnog ugljenika u atmosferi, naveo je “Njuzvik”.
U prošlosti, kad bi životni oblici zasnovani na ugljeniku umrli na Arktiku, zaledili bi se pre nego što bi imali vremena da se raspadnu. Sada, sa sve višim temperaturama u regionu, mikrobi u tek odmrznutom arktičkom tlu razlažu ova zaleđena organska tela, ispuštajući ugljen-dioksid i metan u atmosferu.
Prema istraživanju NASA-e, naglo odmrzavanje odvija se ispod takozvanih termokrast, odnosno odmrzavajućih jezera. Naučnici su izračunili da je naglo odmrzavanje više nego udvostručilo prethodne procene doprinosa odrmzavajućeg permafrosta globalnom zagrevanju.
Takođe su došli do zaključka da ljudi ne mogu mnogo toga da urade da zaustave ovaj proces. Čak i kad bi smanjili emisije štetnih gasova, naglo odmrzavanje bi nastavilo da ispušta velike zalihe metana u atmosferu.
“Stvari će samo biti gore. Naglo odmrzavanje se već događa, ali trenutno ne stvarno ubrzanom stopom, ali za nekoliko decenija će doći do vrhunca – navela je istraživač Kejti Volter Entoni, koja je proučila oko 300 jezera širom arktičke tundre”, preneo je “Enkoridž dejli njuz”.
Izvor: B92
Rekonstrukcija Topličinog venca juče je zvanično počela, kako je to oglasio zamenik gradonačelnika Goran Vesić, uprkos protivljenju nezadovoljnih stanovnika koji ne žele pretvaranje tog dela grada u pešačku zonu.
Stanovnici ovog dela grada prvi put su saznali za plan da se njihov kraj rekonstruiše tako što su primetili mehanizaciju i radnike. Oni najnezadovoljniji odlučili su da svojim vozilima blokiraju ulicu kako bi onemogućili radove i zatražili su neophodnu dokumentaciju, ali radnici „Beograd puta“ je nisu dostavili.
Radnici su se povukli ali se sutradan pojavila ekipa koja je najavila potkresivanje stabala. Naime u planu je da se poseku drvoredi lipa koji su stari preko 40 godina. Stanare je, naravno ova odluka razljutila i oni smatraju da je projekat koji planira da “sve pretvori u beton” potpuno besmislen. Ni ekipa “Gradskog zelenila” koja je došla da obavi ovaj posao nije imala potreban nalog i dozvole.
Radovi su nakon niza nelogičnih i vrlo verovatno ilegalnih radnji nastavljeni iako ne postoji građevinska dozvola a ceo projekat rekonstrukcije je suprotan važećem urbanističkom planu.
– Drveće ne može tek tako da se seče, bez postojećeg projekta i određenih dozvola. Međutim, ceo projekat nije ni dobio građevinsku dozvolu. Postavljena je gradilišna tabla, gde je investitor Grad Beograd, ali na kojoj nema zakonom propisanog obaveznog podatka – broja građevinske dozvole.
Da dozvola nije ni dobijena, potvrđuje i dokument gradskog Sekretarijata za urbanizam, u kome stoji da se zahtev Sekretarijata za saobraćaj za dobijanje dozvole za radove na ovom području odbija- navodi Starčević.
On podseća i da je građenje bez građevinske dozvole krivično delo kažnjivo zatvorom i novčanim kaznama.
– Nelegalni projekat otpočinje se lažnim nalogom, samo da bi raskopali ulicu i obeshrabrili građane, onda je izmišljena hitna intervencija, samo da raskopaju
Gradske vlasti najavile su početak rekonstrukcije Topličinog venca kao nastavak ideje o zatvaranju tog dela grada za saobraćaj i pravljenja šire pešačke zone a zamenik gradonačelnika Goran Vesić saopštio je da će radovi trajati 280 dana.
Ovo je samo još jedan od niza primera koji pokazuje da vlasti ne prate urbanistički plan, donose vrlo štetne odluke i sprovode projekte koji su štetni za životnu sredinu, u suprotnosti sa željama i potrebama stanovništva.
Više o ovome možete pročitati na sajtu Danas-a.
Izvor: Danas
Fondacija „Novak Đoković“ u saradnji sa organizacijom „Serbija organika“ realizuje projekat postavljanja organskih bašti u predškolskim ustanovama.
U okviru projekta „Azbuka dobrih navika“ koji realizuje Fondacija „Novak Đoković“ a partner na projektu je Nacionalno udruženje za razvoj organske poljoprivrede „Serbia Organika“ koja je uspostavila i održava „dobre bašte“ u saradnji sa predškolskim ustanovama u Beogradu, Ubu i Svilajncu po svim principima organske proizvodnje.
U ovim baštama deca se upoznaju sa prirodnim procesima i učestvuju u radovima u baštama pod nadzorom vaspitača i stručnjaka Serbia Organike. Važan aspekat ovog projekta je i edukacija vaspitača i roditelja o organskoj proizvodnji kako bi oni dalje prenosili deci stečena znanja i iskustva tokom realizacije projekta.
Deca će s vaspitačima uz stručnu podršku tima Serbia Organike imati prilike i da se upoznaju sa organskom proizvodnjom na organskim gazdinstvima gde će organski proizvođači na licu mesta sa njima podeliti svoja znanja i iskustva stečena u bavljenju ovom proizvodnjom. U cilju unapređenja zdravih navika u ishrani sprovodiće se i radionice kuvanja za roditelje i decu.
„Azbuka dobrih navika“ je pilot program edukacije i praktičnog usvajanja dobrih navika u ishrani u okviru predškolskih ustanova, gde Fondacija ispituje mogućnosti dalje implementacije ovog i sličnih programa u vrtićima širom Srbije.
Cilj projekta je pružanje podrške naporima institucija da predškolske ustanove budu prva stepenica učenja i zdravih navika koje deca stiču.
Izvor: Agrosmart
Razigranog dizajna i visoke funkcionalnosti, “sir od Sunca” (SunMade Cheese) predstavlja punjač za baterijske lampe, upaljače, radio-uređaje i telefone koji radi na Sunčevu energiju. Napravu je konstruisalo preduzeće YOLK koje se bavi solarnom tehnologijom.
Kompanija je odlučna da na inovativne načine unese Sunce u svakodnevne rutine novih generacija. U svoje poslovanje YOLK je uvrstio i komponentu društvene odgovornosti nastojeći da doprinese poboljšanju infrastrukture u državama u razvoju, ali i da okonča dečji rad i da pruži podršku roditeljima da školuju potomke.
Nema sira bez krave, zar ne?
YOLK je iz tog razloga pored sira-punjača razvio i solarne krave. Životinje predstavljaju mnogo veće generatore električne energije a konstruišu se iz dela prihoda preduzeća zarađenog na prethodno pomenutom mlečnom proizvodu. Namenjene su područjima Istočne Afrike sa nerazvijenom energetskom mrežom.
Jedno od petoro dece u ovoj oblasti nije u mogućnosti da ide u školu zato što porodice u svom kućnom budžetu računaju i na dečju zaradu. Krave ne samo da će da napajaju obrazovne institucije, već će đaci moći da prikače baterije za “vime” konstrukcije te će tako, nakon nastave, svojim domovima odneti zalihe čiste energije.
“Sir od Sunca” je odličan način da kod kuće prigrlite ekološki način života, a pri tom pomažete i “osvetlavanje” života afričkih zajednica.
Više o siru i kravi saznajte na: http://yolkstation.com/mission-of-yolk/.
Glavni grad Norveške je odlučan da iz svog centra polako, ali sigurno, protera automobile.
“Moramo vratiti grad ljudima, da deca mogu da se bezbedno igraju, da ima klupa za starije”, kaže Hana Markusen sedeći na trgu ispred Gradske kuće, koji je odnedavno zatvoren za saobraćaj.
“A za to moramo ukloniti automobil koji uzima nesrazmerno mnogo prostora”, kaže Markusen, gradska ekološka savetnica, odgovorna za urbani razvoj.
Naravno, ne radi se o potpunoj zabrani saobraćaja automobila u centru od 2019. godine.
Oslo je uveo niz destimulativnih, mada nespektakularnih mera: ukidanje 700 parking mesta, uvođenje zona u centru kroz koje nije moguće proći automobilom, pretvaranje nekih ulica u pešačke, poskupljenje gradske takse za puteve.
Rezultat je da se saobraćaj, uključujući popularne električne automobile, sveo na minimum u zoni od 1,9 kvadratnih kilometara u centru grada, gde živi oko 5.500 ljudi, a radi 120.000.
“Godine 2020. većina automobila biće uklonjena iz centra grada. Osim automobila za invalide, drugih neće biti”, rekla je Hana Markusen.
Umesto njih, šire se bašte kafea, ulične klupe i stolovi, biciklističke staze i parkinzi za bicikle i stanice za njihovo iznajmljivanje.
S titulom “Zelena prestonica Evrope” za 2019. godinu, Oslo računa na čistiji vazduh, na više kulturnih aktivnosti i manje emisije ugljen-dioksida koji namerava da smanji za 95 odsto do 2030. godine.
I drugi gradovi, kaže Markusen, Pariz, Madrid, Brisel i Helsinki napuštaju logiku “sve za automobile”.
Ali ne slažu se svi s tom evolucijom.
“Najtragičnije u tom ratu protiv automobila je što političari napadaju slobodu građana i njihove novčanike”, protestuje Jarle Aabe.
Taj stručnjak za odnose s javnošću izdaje bilten “Da automobilu u Oslu”, a njegova stranica na Fejsbuku ima skoro 23.000 pristalica čiji su komentari ponekad grubi.
“Ljudi strahuju da centar Osla umire, postaje veoma tužno mesto”, kaže on, suprotno zvaničnoj argumentaciji.
“Ne znam kako će se to završiti, ali ne mislim da će biciklisti dolaziti na ulične pozorišne predstave ili plesati u januaru na minus 20 stepeni, po snegu do kolena”, naglašava on.
Biciklisti se, međutim, raduju.
“Biće odlično!”, kaže Khristofer Olsen, fotograf koji svuda po gradu ide biciklom. “Jak je sukob vozača i biciklista”.
“Ali ako potpuno eliminišemo automobil, i dalje treba poboljšati cenu i kvalitet javnog prevoza”, dodaje on.
I tu leži problem. S cenom karte od skoro šest evra, javni prevoz je skup i korisnicima smetaju kašnjenje i kvarovi, posebno kada je vreme hladno.
Nešto više od polovine stanovništva i dalje podržava da u centru grada bude “što je manje moguće automobila”, na šta se neki trgovci mršte.
Nedaleko od Gradske kuće, na trgu zatvorenom za saobraćaj od 1. juna, prodavnica posteljine je očajno prazna.
“Naši klijenti se žale da ne mogu doći”, objašnjava vlasnik Terje Kosma. “Prodajemo robu koja se ne može odneti pod miškom, mnogi zato zavise od automobila.”
Ta prodavnica je do juna imala prihod, a potom ga je nestalo.
Dve susedne prodavnice su već stavile katanac na vrata. Kupci će ubuduće kupovati u posebnim trgovinskim centrima na periferiji grada.
“Restorani, kafei i barovi verovatno imaju dobit, ali ne i specijalizovane prodavnice, gubimo raznolikost”, rekao je Kosma.
Hana Markusen, ekološka savetnica opštine, kaže da ima poverenja.
“S automobilom ili bez njega, morfologija centra grada se vremenom uvek menja”, kaže ona. “Trgovina će nastaviti da napreduje u centrima gradova, gde se kupovina može povezati s odlaskom neku priredbu ili izlaskom u restoran.”
Izvor: Zelena Srbija
Odeljenje inspekcije i komunalne policije Gradske uprave grada Sombora, podseća građane, odnosno vlasnike i korisnike zgrada na obavezu čišćenja prostora i dela javne površine oko svojih zgrada i ispred dvorišnih ograda.
Dolaskom jeseni suočavamo se sa gomilama očišćenog lišća i trave na javnim površinama, a takvi prizori nisu lepi za oko i ruže sliku o zelenom Somboru.
Da takvih prizora ne bi bilo, Odeljenje inspekcije i komunalne policije podseća na odredbe Odluke o uređenju grada koje se odnose na obavezu održavanja i zaštite javnih površina.
U odluci se navodi da je zabranjeno spaljivanje i odlaganje očišćenog lišća, trave, papira i drugog otpada na javnoj površini.
„Vlasnici i korisnici zgrada dužni su da očišćeni otpadni materijal sakupe i deponuju na odgovarajući način u svoje posude za smeće i džakove“, navodi se u obaveštenju Odeljenja komunalne inspekcije i komunalne policije.
Izvor: Grad Sombor
Srpske kompanije prehrambenog sektora dogovorile su, na Međunarodnom sajmu prehrane u Moskvi, nove izvozne poslove vredne više od 10 miliona evra. Potpisana su i tri ugovora, a ovih dana biće realizovane prve isporuke robe iz Srbije na rusko tržište.
Privredna komora Srbije i Razvojna agencija Srbije, uz podršku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji, organizovali su od 17. do 20 septembra tradicionalno predstavljanje proizvodnih programa i izvozne ponude 13 srpskih kompanija na WorldFood Moscow – jednoj od najznačajnijih sajamskih manifestacija u Ruskoj Federaciji i regionu Zajednice nezavisnih država.
Ruski poslovni partneri zainteresovani su za srpsko sveže i prerađeno voće i povrće, mesne prerađevine, mlečne proizvode, sokove, dodatke u prehrani (gluten, dekstrin), kao i investiranje u proizvodnju voća i povrća (sveže salate) u Srbiji sa ciljem izvoza u Rusiji i na druga tržišta.
Ulaganja u nove zasade u Srbiji i stalni rast prinosa uticaće na proširenje kapaciteta proizvodnje, veću zaposlenost i kvantitativno povećanje izvoza voća i povrća u Rusku Federaciju. Srpski izvoznici voća i povrća očekuju postizanje dogovora nadležnih institucija Srbije i Rusije u vezi sa sertifikacijom proizvoda za rusko tržište.
Kvalitet srpskih proizvoda je nesporan, pruža dodatu vrednost i konkurentnu prednost u odnosu na ostalu ponudu, stav je ruskih posetilaca Sajma i budućih kupaca srpskih proizvoda.
Ove godine u okviru WorldFood Moscow 1.600 izlagača iz 62 zemlje okupljene u 44 nacionalna paviljona, predstavilo je svoju ponudu na 53.000m2.
U Kristalnoj dvorani hotela Hajat u Beogradu, 26. septembra 2018. godine, upriličeno je predstavljanje nove kreditne linije za finansiranje zelene ekonomije namenjene stambenom sektoru, GEFF, kao podstrek zelenim investicijama u Srbiji.
Domaćin događaja bila je Žužana Hargitai, direktor regionalne kancelarije za Zapadni Balkan iz Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD). Na listi govornika našli su se ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić, ambasador i šef Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji njegova ekselencija Sem Fabrici, član upravnog odbora EBRD i Violeta Kogalničeanu koja rukovodi odeljenjem za infrastrukturu i energetsku efikasnost u Sekretarijatu Evropske zajednice. Osnovni uvid u GEFF pružila je Veronika Špacapan iz EBRD London. Govorili su i predstavnici partnerskih banaka: Feza Tan ispred UniCredit banke i Nikola Stamenković ispred Erste.
U okviru GEFF programa biće dostupna i bespovratna sredstva i sredstva za procenu energetske efikasnosti. Finansijski podsticaji i tehnička podrška zelenim tehnologijama obezbeđuju se iz sredstava Evropske unije (EU), Saveznog Ministastva finansija Republike Austrije (BMF) i Evropskog zajedničkog fonda za Zapadni Balkan (EWBJF) u okviru Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF).
UniCredit i Erste Bank su prve lokalne finansijske institucije banke koje su pristupile programu kreditnim linijama od po 600 miliona dinara (5,1 miliona evra) namenjenih za kredite građanima Srbije. Oni će moći da konkurišu za kredite ovih partnerskih banaka za investicije u energetski efikasna tehnološka rešenja za svoje domaćinstvo poput novih prozora sa dvostrukim ili trostrukim staklom, kotlova visoke efikasnosti grejanja ili termalnu izolaciju objekta.
Za zajam se mogu prijaviti fizička lica, stambene jedinice, udruženja vlasnika stanova u zgradama ili druga slična tela, pružaoci usluga, dobavljači ili proizvođači pod uslovom da su u njihovu prijavu uključena energetski efikasna rešenja koja se nalaze u onlajn katalogu Tehnološki selektor. Njega možete da pogledate na sledećoj adresi: www.ebrdgeff.com/serbia/ts.
Prihvatljivi projekti obuhvataju finansiranje tehnologije, kao i troškove materijala, dostave i postavljanja do definisanog maksimalnog procenta troška tehnologije.
Tehnološki selektor uključuje sledeće kategorije i mere:
Domaćinstva koja na ovaj način ulože u energetsku efikasnost kvalifikuju se za bespovratna finansijska sredstva koja Evropska unija obezbeđuje u vidu podsticaja do 20% investicije.
Pored Srbije, GEFF za Zapadni Balkan aktivan je i u Albaniji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Bivšoj Jugoslovenskoj Republici Makedoniji i na Kosovu. Ukupan iznos kreditne linije iznosi 85 miliona evra.
Ima 24 godine, i slavan je u svetu, ipak avion boing 777 mora u penziju. To je jedan od najprodavanijih i najprofitabilnijih modela u avijaciji.
Ovaj prvi boing 777 danas koriste kompanije širom sveta.
Međutim, sada, posle toliko godina letenja, prvi 777 imaće svoj poslednji let, i to do muzeja vazduhoplovstva u Arizoni. I biće “penzionisan“ kao vrhunska turistička atrakcija.
Ovaj model, 777-200, sa oznakom B-HNL, bio je na proizvodnim trakama 1994. godine, nakon čega je konačno ušao u komercijalnu upotrebu avio-kompanije Katej pacifik erlajnz u Hongkongu 2000. godine.
Tokom godina u Kateju, imao je 20.519 letova. To je sjajnih 49.687 sati leta. Avion je povučen iz službe u maju 2018. godine.
Boing je odao i priznanje ulozi koju je imao Katej ervejz za razvoj aviona dalekog dometa, njega su potom sledile Britiš ervejz, Amerikan erlajns, Delta erlajns, UA, itd…
Boing trenutno radi na novom izdanju 777 – 777-9 koji bi trebalo da poleti do 2019.
Iz kompanije ističu da original 777 “ima posebno mesto u istoriji avio-kompanije i komercijalne avijacije uopšte”.
San svakog avio-entuzijaste je da poseti Muzej u Arizoni – u njemu se nalazi 150 aviona, a još njih 150 na otvorenom. Ima primerke nekih od najpoznatijih “lepotana”. Posetioci mogu da obiđu i čuveno mesto “gde avioni umiru“, koje se prostire na više od 2.600 hektara.
Izvor: B92
Najmanje 14 evropskih država ne uspeva da ispuni kvotu od 50% reciklaže do kraja ove decenije.
Novi izveštaj Evropske komisije koji je analizirao zakone o otpadu, otkrio je da postoje velike falinke u primeni zakona širom Evrope.
Za 14 zemalja članica prepoznat je rizik da neće ispuniti evropske ciljeve o reciklaži komunalnog otpada, a to su: Bugarska, Hrvatska, Estonija, Finska, Grčka, Mađarska, Latvija, Malta, Poljska, Rumunija, Slovačka i Španija.
Komisija je takođe osmislila potencijalne planove akcija kako bi pomogla ovim članicama da unaprede svoje strategije upravljanja otpadom što podrazumeva efikasniju separaciju otpada, povećanje poreza za spaljivanje otpada i deponovanje na deponije kao i bolje prikupljanje podataka.
U 2016. godini Evropljani su proizveli oko 480kg komunalnog otpada po glavi stanovnika, 46% toga bilo je reciklirano dok je ¼ završila na deponijama.
Podaci nam govore da je komunalni otpad samo 10% ukupnog otpada koji se proizvodi na teritoriji EU ali je jedan od najzahtevnijih za upravljanje zbog svoje raznolikosti, velikog broja proizvođača i fragmentacije odgovornosti.
Nakon ovog izveštaja u planu je da članovi komisije posete zemlje članice koje su označene kao rizične gde će organizovati niz sastanaka na kojima će se razgovorati o izazovima na nacionalnim, regionalnim i lokalnim nivoima.
Karmenu Vela komesar odgovoran za životnu sredinu i ribarstvo izjavio je: „Kako su novi zakoni nedavno usvojene od strane Parlamenta i Saveta ministra, Evropa konačno može da postane lider u upravljanju otpada i dalje da razvije svoju cirkularnu ekonomiju.“
„I dalje postoje diskrepancije širom Evrope ali napredak je obavezan i moguć uz dobru implementaciju akcionih planova propisanih ovim izveštajem.“
Direktiva za upravljanje otpadom je nedavnom ponovo razmotrena kako bi se odredili novi ciljevi za reciklažu a to su 55% do 2025. godine, 60% do 2030. godine i 65% do 2035. godine.
Izvor: energylivenews
Opština Ruma nastavlja akciju uređivanja važnih objekata u seoskim mesnim zajednicama.
Nakon završetka renoviranja zgrade u Dobrincima, u kojoj se nalaze mesna kancelarija, vrtić, prostorije fubalskog kluba i mesne zajednice, radovi su krenuli i u Pavlovcima.
Reč je o kompletnoj unutrašnjoj i spoljnoj sanaciji objekta u kome se nalazi mesna kancelarija Pavlovci i seoska ambulanta. Radove je obišao predsednik Opštine Ruma Slađan Mančić i tom prilikom poručio da se meštani Pavlovaca ne smeju osetiti zapostavljeno i da i najmanje rumsko selo zaslužuje isti tretman kao i druge mesne zajednice u našoj opštini.
– Rekonstruisan je kompletan krov, postavljeni su novi oluci, izvode se radovi na fasadi. Uporedo se radi energetska adaptacija svih unutrašnjih prostorija. Za ove radove smo izdvojili oko 2,2 miliona dinara iz opštinskog budžeta. To verovatno nije konačna cifra, jer tokom obilaska radova doktorka i medicinska sestra iz seoske ambulante su predložile da se napravi i jedna dodatna prostorija u ambulanti, pregrađivanjem zidova, te da je potrebno zameniti i dvoje dotrajalih vrata, izjavio je Mančić i napomenuo da će lokalna samouprava odobriti dodatne radove.
Predsednik Mančić je istakao i da OŠ “Zmaj Jova Jovanović” na raspolaganju ima oko 1,4 miliona dinara i da je Opština Ruma čeka početak radova na jednoj od dve “Zmajeve” područne škole.
– Novac je obezbeđen, mi smo urgirali da radovi na sanaciji područnih škola krenu što pre. Da li će to biti područno odeljenje u Pavlovcima ili u Malim Radincima, na “Zmajevoj” školi je da odluči. Ono što je sigurno ulagaće se u seoske objekte, jer je “Zmajeva” škola u Rumi ušla u program za rekonstrukciju Kancelarije za obnovu i razvoj Republike Srbije, koja će i finansirati radove, rekao je Mančić.
Nacionalni parkovi Crne Gore pripremili su izložbu “Iz riznice Skadarskog jezera” koja je otvorena u JU „Muzeji i galerije Podgorice”, povodom obeležavanja 35 godina od osnivanja Nacionalnog parka Skadarsko jezero.
Na početku svečanosti sve učesnike je pozdravio direktor JPNPCG Elvir Klica i istakao da je Ministarstvo kulture prepoznalo značaj izložbe uključivši je u program manifestacije „Dani evropske baštine” koja ima za cilj da podstiče istraživanja, promoviše i štiti jedinstvene kulturne vrednosti Crne Gore.
Osim raznovrsnosti prirodnih potencijala, kulturno-istorijska prošlost NP Skadarsko jezero ima poseban značaj, prije svega što se upravo na ovom prostoru stvarao crnogorski istorijski i državni identitet.
Čast da otvori izložbu pripala je Neli Savković Vukčević, sekretarki Sekretarijata za kulturu i sport Glavnog grada koja je naglasila da manifestacija „Dani evropske baštine” ima za cilj da jača svest o našem evropskom kulturnom identitetu kroz intenzivniju razmenu znanja o zajedničkom nasljeđu satkanom od svih posebnosti brojnih kultura.
Ona se zahvalila autorki izložbe i Nacionalnim parkovima Crne Gore i svima koji su učestvovali što „pokazuju da je jezero crnogorska i evropska otvorena živa istina”.
Izložba je rezultat posvećenog rada istoričarke umjetnosti Radmile Adžić, stručne saradnice za kulturno-istorijsko nasleđe u JPNPCG.
Autorka se zahvalila pokroviteljima izložbe Ministarstvu kulture, Glavnom gradu Podgorica i Investiciono-razvojnom fondu Crne Gore, kao i JU „Muzeji i galerije Podgorice” na podršci u realizaciji ovog značajnog projekta.
Izložba „Iz riznice Skadarskog jezera” biće otvorena do 14. oktobra ove godine.
Na 28.sednici Opštinskog veća Opštine Bogatić u skladu sa Pravilnikom o kriterijumima i postupku za dodelu pomoći za uklanjanje i ublažavanje posledica nastalih u slučaju vanredne situacije, elementarnih nepogoda i drugih nesreća na teritoriji opštine Bogatić obrazovane su: Komisija za procenu štete na imovini nastalih prirodnom ili drugom nezgodom, Komisija za procenu štete na poljoprivrednom zemljištu nastalih prirodnom ili drugom nezgodom i Komisija za utvrđivanje predloga za dodelu novčane pomoći.
Članovi Opštinskog veća su, između ostalog, dali saglasnost na Odluku o četvrtoj izmeni Programa poslovanja JKP „Bogatić“ Bogatić za 2018.godinu.
Dana 15.09.2018. održana je besplatna radionica za decu pod nazivom ”Avantura Zelembaća.” Cilj radionice je edukacije dece kako da učestvuju u očuvanju svoje životne sredine, kako da poboljšaju svoj učinak, šta ce biti kad porastu i kako će njihove profesije uticati na očuvanje Planete, zašto je bitno da se navike menjaju, da je ZNANJE VELIKA MOĆ i da svoje novostečeno zanje prenesu roditeljima i drugoj deci, da svojim primerom to i pokažu.
Ovaj projekat je pokrenut od strane Ane Svilar, Sretena Filipovića, Bojana Lazovića, Jelene Popović i grupa postdiplomaca sa bioloskog i poljoprivrednog fakulteta.
Učesnici su bili deca osnovnih škola iz Pančeva, ukupno pedeset dečaka i devojčica.
Radionica se odigrala, 15. 09. 2018. na OGLEDNOM DOBRU POLJOPRIVREDNOG FAKULTETA u Radmilovcu. U vremenu od 10:00 do 16:00 h, naša Avantura Zelembaća je obišla staništa zivotinja i biljaka, upoznala se sa ugroženim vrstama istih i načinom života ljudi od početka evolucije do današnjeg dana.
Ovaj projekat su podržali i sponzorisali ERSTE BANKA, program SUPER STE, kao i pekara „Domaće kiflice” iz Pančeva koja je obezbedila obrok za sve učesnike projekta.
Uz divno vreme, dobro raspoloženje i entuzijastične predavače, naša Avantura Zelembaća je protekla fenomenalno, sa željom, kako dečijom tako i divnih predavača, da se avantura ponovi.
Sledeća avantura zakazana je za 6.10. 2018. godine
Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs
©2024 www.energetskiportal.rs
