Home Blog Page 102

FIAT Grande Panda stiže u Evropu u martu 2025. – poznate i cene

Foto: Fiat Grande Panda / Promo

FIAT je zvanično najavio dolazak modela Grande Panda na evropsko tržište u martu 2025. godine. Ovim modelom, FIAT se vraća u B-segment, u kojem je decenijama bio lider sa više od 23 miliona prodatih vozila širom Evrope, navodi se u saopštenju Stelantisa.

Grande Panda je izgrađena na globalnoj multi-energetskoj platformi Stelantisa i dolazi u dve verzije – potpuno električnoj i hibridnoj. Električni model biće dostupan u verzijama Grande Panda La Prima i (Grande Panda) RED, po početnoj ceni manjoj od 25.000 evra. Hibridna verzija nudiće se u tri paketa – Pop, Icon i La Prima, sa početnom cenom ispod 19.000 evra.

Dizajniran u Torinu, Grande Panda crpi inspiraciju iz kultne Pande iz 1980-ih, dok savremena rešenja donose napredne tehnologije. Električna verzija poseduje bateriju od 44 kWh sa dometom do 320 km, kao i elektromotor snage 83 kW (113 KS). Maksimalna brzina električnog modela iznosi 132 km/h, dok ubrzanje od nula do 100 km/h traje 11 sekundi.

Pročitajte još:

Model je opremljen inovativnim integrisanim kablom na uvlačenje za AC punjenje na prednjoj strani, koji omogućava dopunu baterije od 20 do 80 odsto za nešto više od četiri sata. Alternativno, kupci mogu odabrati port za punjenje pozadi sa snagom od 11 kW, koji omogućava isto punjenje za dva sata i 50 minuta. Standardno je uključen i DC port za brzo punjenje od 100 kW, koji omogućava dopunu od 20 do 80 odsto za samo 27 minuta.

Grande Panda će se u prodajnim salonima širom Evrope naći od marta 2025. godine. Poseban fokus stavljen je na pristupačnost, jednu od ključnih vrednosti brenda, omogućavajući kupcima da učestvuju u električnoj tranziciji po prihvatljivoj ceni.

Energetski portal

Javni poziv za rekultivaciju nesanitarne deponije u Pirotu – u planu izgradnja solarne elektrane

Foto-ilustracija: Pixabay (Prylarer)

Regionalna deponija Pirot raspisala je javni poziv za izradu projekta sanacije i rekultivacije nekadašnje nesanitarne deponije u ovom gradu. Plan je da se na njenom mestu izgradi solarna elektrana, čime bi se degradirana površina stavila u funkciju proizvodnje čiste energije.

Kako je navedeno u tehničkoj dokumentaciji javnog poziva, nesanitarna deponija nalazi se u okviru sadašnje industrijske zone, na oko 400 metara udaljenosti od najbližih stambenih objekata. Bila je u upotrebi od 1990. do 2013. godine, a nakon otvaranja Regionalne deponije Pirot 2013. godine, lokacija više nije korišćena za odlaganje otpada.

Blizina reke Nišave, koja se u najužem delu nalazi na svega 100 metara od deponije, dodatno naglašava potrebu za adekvatnim sanacionim merama u cilju prevencije negativnog uticaja na životnu sredinu.

Pročitajte još:

Kako bi bilo sprečeno širenje neprijatnih mirisa i raznošenje lakog otpada pod uticajem vetra, naslage su mestimično prekrivane glinovitim i zemljanim materijalom. Telo deponije sada je većim delom prekriveno zemljanim slojem i obraslo niskom vegetacijom.

Površina zahvaćena otpadom prostire se na oko pet hektara, dok sloj deponovanog otpada dostiže dubinu od 10 metara.

Osnovni cilj javnog poziva je pronalaženje optimalnog tehničkog rešenja za sanaciju i rekultivaciju lokacije, kao i njenu dalju namenu. Grad Pirot planira da primenom principa održivog razvoja na ovoj lokaciji instalira solarne panele, čime bi Pirot postao još jedan pozitivan primer ekološki odgovornog upravljanja resursima. Pored izgradnje solarne elektrane, rekultivisana površina može se koristiti i za druge privredne, poslovne ili komercijalne namene.

Rok za podnošenje prijava je 10. februar 2025. godine do 11 časova.

Energetski portal

Ulaganja u nuklearnu energiju u zamahu, ali ne izostaju izazovi – šta Srbija može da uradi

Foto-ilustracija: Unsplash (marko-sun)

Nuklearna energija, globalno gledano, pokriva 10 odsto svetske potrošnje struje. Našoj zemlji potrebno je da razvija nuklearnu nauku da bi u budućnosti razmatrala uvođenje nuklearne energije, napominje Đorđe Lazarević, naučni saradnik u Institutu „Nikola Tesla”.

U svetu je aktivno više od 420 nuklearki i ove godine proizvodnja nuklearne energije biće rekordna. To ukazuje najnoviji izveštaj Međunarodne agencija za energetiku u kojem se savetuje da do kraja decenije nuklarne investicije treba duplirati jer potrošnja struje raste.

Naučni saradnik u Institutu „Nikola Tesla” Đorđe Lazarević rekao je za RTS da će usled rastućih potreba za čistom energijom, nuklearna energija kao provereno čisti izvor energije biti sve više razmatrana i uvođena u zemljama gde je to moguće.

„U prilog tome govori činjenica da se sve više koriste električni automobili, veštačka inteligencija, data centri, tj. da je potražnja za energijom sve veća i veća, a u narednoj deceniji biće veća nego ikad pre, tako da će nuklearna energija imati šansu da poveća procenat učešća u dobijanju električne energije”, objašnjava Lazarević.

Pročitajte još:

Ekspanzija ulaganja u izgradu reaktora – šta su izazovi

Ulaganje u izgradnju novih reaktora je u ekspanziji. Više od 40 zemalja planira da proširi nuklearne kapacitete, a trenutno se grade 63 nova reaktora, najviše u Kini, Americi, ali i u Evropi.

Govoreći o izazovima, Lazarević kaže da, kada su u pitanju velike elektrane nove generacije, na Zapadu su često probijani rokovi za njihovu izgradnju, ali i projektovana cena izgradnje – to je ključni izazov da se u budućnosti problem prevaziđe.

Kada su u pitanju mali modularni reaktori, izazov je da se konačno sa koncepta projekata pređe na izgradnju malih modularnih reaktora, koji će biti primamljiviji jer su manja početna ulaganja, i svešće se na privatne investitiore.

Prema njegovim rečima, velike tradicionalne elektrane su naša realnost, one se grade i uvode u pogon.

Razvoj nuklearne nauke u Srbiji

Našoj zemlji potrebno je da razvija nukelearnu nauku da bi u budućnosti razmatrala samo uvođenje nuklearne energije, napominje Lazarević.

„S obzirom na sve veće potreba za energijom, a sa smanjenim rezervama uglja u zemlji, sigurno da nuklearna energija, odnosno elektrana može da bude jedna od opcija za zadovoljavanje nacionalnih potreba za električnom energijom, kao i toplotnom energijom”, zaključio je Lazarević.

Tekst u celosti pročitajte ovde. 

Izvor: RTS

Kanjon reke Vučjanke proglašen za spomenik prirode

Foto: Ministarstvo zaštite životnesredine

Vlada Republike Srbije donela je odluku o proglašenju Spomenika prirode „Kanjon reke Vučjanke”, čime je dodatnih 49 hektara stavljeno pod zaštitu. Ovaj izuzetno vredan prirodni prostor nalazi se na teritoriji grada Leskovca, u Južnom Pomoravlju, i obuhvata oblasti sa režimima zaštite prvog, drugog i trećeg stepena.

Kanjon reke Vučjanke važi za jedan od najlepših kanjona u Srbiji. Njegova nepristupačnost omogućila je očuvanje prirodnog ambijenta bez značajnog ljudskog uticaja. Strme obale krase raznolike geološke, geomorfološke, florističke i faunističke karakteristike, a područje poseduje i bogato kulturno nasleđe. Na osnovu ovih vrednosti, ispunjeni su svi kriterijumi za zaštitu u statusu spomenika prirode.

Reka Vučjanka ima poseban značaj kao jedan od najvažnijih vodotokova planine Kukavice, gde i izvire, ali i kao značajna pritoka reke Veternice u Leskovačkom polju.

Pročitajte još:

Bogatstvo flore ovog područja ogleda se u prisustvu 52 drvenaste vrste, od kojih je 10 endemičnih, retkih, reliktnih ili ugroženih. Među najznačajnijima su brekinja (Sorbus torminalis), poljski brest (Ulmus minor), breza (Betula pendula), brdski brest (Ulmus montana) i divlja kruška (Pyrus pyraster). Na relativno maloj površini evidentiran je 161 biljni takson, što dodatno potvrđuje njegovu prirodnu vrednost.

Fauna je takođe raznolika – zabeleženo je 11 vrsta vodozemaca (od kojih je 10 zaštićeno), devet vrsta gmizavaca i čak 60 vrsta ptica. Posebno su značajni ihtiološki predstavnici poput potočne pastrmke (Salmo trutta) i potočne mrene (Barbus balcanicus), koji ukazuju na visok kvalitet i očuvanost vodenih ekosistema.

Ovim proglašenjem, Kanjon reke Vučjanke dobija status važne prirodne i ekološke celina, koja zaslužuje posebnu pažnju i odgovorno upravljanje u cilju njenog dugoročnog očuvanja.

Energetski portal

Turska premašila solarni cilj za 2025. godinu – kapacitet udvostručen za 2,5 godine

Foto-ilustracija: Pixabay (_leoneil)

Turska je udvostručila svoj solarni kapacitet za samo dve i po godine, čime je već krajem 2024. godine premašila zacrtani cilj za 2025. godinu, navedeno je u izveštaju globalnog energetskog analitičkog centra Ember.

Od jula 2022. godine, čak 94 odsto rasta kapaciteta solarne energije dolazi iz instalacija namenjenih sopstvenoj potrošnji. Zahvaljujući tome, ukupni kapacitet solarne energije porastao je sa 9,7 GW na više od 19 GW do kraja 2024. godine. Poređenja radi, prethodno udvostručavanje kapaciteta trajalo je više od četiri godine (između 2018. i 2022), dok je najnoviji rast ostvaren za samo dve i po godine, što potvrđuje ubrzanje razvoja sektora obnovljive energije u Turskoj.

Kako bi održala ovaj zamah, Turska planira dalju ekspanziju kroz solarne panele na krovovima, hibridne sisteme, plutajuće solarne elektrane i sisteme za skladištenje energije, otvarajući nove mogućnosti za nastavak rasta.

Pročitajte još:

Pored povećanja kapaciteta, u poslednje dve i po godine solarne elektrane proizvele su ukupno 52 TWh električne energije, što je činilo šest odsto ukupne potrošnje zemlje. Zahvaljujući tome, smanjen je uvoz prirodnog gasa, čime je izbegnut trošak od 5,4 milijarde dolara. Samo u 2024. godini, povećana proizvodnja solarne energije smanjila je uvoz gasa za 1,7 milijardi dolara, što predstavlja rast uštede od 22 odsto u odnosu na prethodnu godinu, uprkos padu cena prirodnog gasa za 18 odsto u 2024.

Kombinovana proizvodnja solarnih i vetroelektrana u poslednje dve i po godine omogućila je izbegavanje troškova uvoza prirodnog gasa u vrednosti od čak 15 milijardi dolara, što doprinosi energetskoj nezavisnosti Turske i smanjenju oslonca na fosilna goriva.

Turska takođe ima spremne projekte za skladištenje energije vetra i sunca ukupnog kapaciteta 33 GW, što višestruko premašuje trenutni zvanični cilj od 2,1 GW do 2030. godine. Ovi kapaciteti dodatno postavljaju temelje za nastavak snažnog rasta obnovljivih izvora energije i ambicioznije energetske planove u budućnosti.

Milena Maglovski

Ekstremni vremenski uslovi ugrožavaju ishranu u Latinskoj Americi i Karibima

Foto-ilustracija: Unsplash (Ender Vatan)
Foto-ilustracija: Unsplash (andras kovacs)

Latinska Amerika i Karibi su dva regiona koja su najviše izložena ekstremnim vremenskim prilikama u svetu, nakon Azije. Ove delove planete često pogađaju poplave i oluje, ali i suše zbog čega trpi poljoprivredna proizvodnja. Ekstremne vremenske prilike negativno utiču na sve dimenzije proizvodnje hrane, pokazao je to Izveštaj o regionalnom pregledu bezbednosti hrane i ishrane za 2024. godinu, koji se odnosi na proizvodnju, transport i pristup hrani.

Najmanje 20 zemalja (74 odsto analiziranih) suočava se sa visokom učestalošću ovih događaja, što ukazuje na značajnu izloženost, dok se 14 zemalja (52 odsto) smatra ranjivim, jer je verovatnije da će doživeti povećanu neuhranjenost. Uticaj ekstremnih vremenskih prilika dodatno pogoršavaju uporni strukturalni problemi, uključujući sukobe, ekonomska usporavanja, krize i osnovni faktori kao što su visoki nivoi nejednakosti, nedostatak pristupa zdravim navikama i nezdravim prehrambenim okruženjima.

Pročitajte još:

Prema izveštaju, između 2019. i 2023. godine, zastupljenost neuhranjenosti povećala se za 1,5 odsto u zemljama pogođenim klimatskom varijabilnošću i ekstremima. Glad je zahvatila 41 milion ljudi u regionu 2023. godine. To predstavlja smanjenje za 2,9 miliona ljudi u odnosu na 2022. i 4,3 miliona u odnosu na 2021. godinu. Međutim, uprkos regionalnom napretku, i dalje postoje razlike među podregionima. Prevalencija gladi porasla je tokom poslednje dve godine u Karibima, dostigavši 17,2 odsto, dok je ostala relativno stabilna u Mezoamerici, na 5,8 odsto.

Uprkos svemu, ovaj region je pokazao blagi napredak drugi uzastopni put. Ukupno 187,6 miliona ljudi u regionu iskusilo je nesigurnost u ishrani, što je 19,7 miliona manje nego u 2022. i 37,3 miliona manje nego u 2021. godini.

Izveštaj takođe naglašava da nesigurnost u ishrani disproporcionalno pogađa određene populacione grupe, poput ruralnih zajednica i žena. Rodna razlika u Latinskoj Americi i Karibima ostaje veća od globalnog proseka.

„U Latinskoj Americi i Karibima, jedno od desetoro dece mlađe od pet godina živi sa niskim rastom. Neuhranjenost i prekomerna telesna težina koegzistiraju u regionu, pogoršani visokom izloženošću i ranjivošću na klimatske događaje u najpogođenijim zajednicama. Ova dvostruka opterećenost neuhranjenosti svakodnevno preti punom razvoju dece”, rekla je Karin Hulshof, regionalna direktorka UNICEF-a za Latinsku Ameriku i Karibe.

Energetski portal

Mikrobi u akciji: Prirodni borci protiv zagađenja vazduha

Foto: ChatGPT

Zamislite ovo: bilioni mikroba neprestano rade na tome da uklone otrovne gasove iz vazduha, a da toga nismo ni svesni.

Naučnici sa Univerziteta Monaš u Melburnu otkrili su da mikrobi koriste enzim nazvan CO dehidrogenaza kako bi trošili ugljen-monoksid (CO) i koristili ga za sopstveni opstanak. Ovaj smrtonosni gas, koji svake godine dospeva u atmosferu u količini od preko dve milijarde tona, delimično se neutralizuje zahvaljujući mikrobima, koji potroše oko 250 miliona tona godišnje. Na taj način, oni ne samo da preživljavaju već i pomažu u smanjenju zagađenja, a time i globalnog zagrevanja.

„Ovaj enzim koriste bilioni mikroba u zemljištu i vodi. Oni troše ugljen-monoksid za sopstveni opstanak, ali nam u tom procesu nenamerno pomažu”, objašnjava Ešli Krop, koautorka studije.

Sa druge strane, vodeći autor studije, dr Dejvid Gilet, naglašava da je ovo fantastičan primer mikrobne genijalnosti – kako je život pronašao način da nešto otrovno pretvori u korisno.

Foto-ilustracija: Pixabay

„Ovi mikrobi pomažu u čišćenju naše atmosfere”, kaže dr Gilet. „Njihova aktivnost suprotstavlja se zagađenju vazduha, koje svake godine odnosi milione života, a istovremeno smanjuje globalno zagrevanje, budući da je ugljen-monoksid indirektno gas staklene bašte.”

Iako je malo verovatno da će ovo otkriće biti direktno iskorišćeno za borbu protiv emisija CO, ono produbljuje naše razumevanje atmosferskih procesa i omogućava nam da bolje predvidimo kako će planeta reagovati na buduće promene.

Razmišljajući o ovom otkriću, shvatila sam koliko zapravo malo znamo o mikrobima i njihovoj ulozi u našem ekosistemu. Ugljen-monoksid je veoma opasan gas koji nastaje sagorevanjem fosilnih goriva, šumskim požarima i vulkanskim erupcijama. On je bez boje i mirisa, ali se vezuje za hemoglobin u krvi brže od kiseonika, zbog čega može izazvati ozbiljna trovanja, pa čak i smrt. Međutim, mikrobi su razvili način da ga koriste kao izvor energije, čime pomažu u održavanju hemijske ravnoteže u atmosferi.

Iako nas mikrobi mahom asociraju na nevidljive organizame koji uzrokuju brojne bolesti, oni su zapravo osnova života na Zemlji! Jeste li znali da proizvode polovinu kiseonika koji udišemo? Da, upravo su mikroorganizmi u okeanima, poput cijanobakterija, odgovorni za veliki deo kiseonika na našoj planeti. Osim toga, igraju ključnu ulogu u razgradnji otpada, reciklaži hranljivih materija i čak u procesu fermentacije hrane koju svakodnevno konzumiramo.

Zahvaljujući istraživačima poput onih iz Melburna, počinjemo bolje da razumemo koliko su mikrobi značajni za našu planetu. Iako ne možemo direktno koristiti njihovu sposobnost razgradnje ugljen-monoksida za rešavanje problema zagađenja, ovo saznanje može pomoći u modeliranju budućih ekoloških strategija. Zamislite svet u kojem možemo podstaći određene mikrobe da efikasnije uklanjaju zagađivače iz atmosfere!

Milena Maglovski 

EU Kompas konkurentnosti – strateški okvir za inovacije, dekarbonizaciju i sigurnost

Foto-ilustracija: Unsplash (Maximalfocus)

Evropska unija suočava se sa izazovima koji prete da ugroze njen dugoročni ekonomski rast i konkurentnost na globalnoj sceni. Zbog toga je Evropska komisija predstavila Kompas konkurentnosti (eng. EU Competitiveness Compass) kao prvi veliki strateški okvir u njenom mandatu, sa ciljem da obezbedi da Evropa postane lider u oblasti budućih tehnologija, usluga i čistih proizvoda. Istovremeno, Kompas ima za cilj da ujedno učini Evropu prvim kontinentom koji će postići klimatsku neutralnost.

Prisećanja radi, Mario Dragi, bivši predsednik Evropske centralne banke, dobio je zadatak od Evropske komisije da pripremi izveštaj o njegovoj ličnoj viziji budućnosti evropske konkurentnosti. Izveštaj je objavljen prošle godine, a u njemu su obrađeni izazovi sa kojima se industrije i kompanije suočavaju na jedinstvenom tržištu, naročito u poslednje dve decenije, kada EU nije uspela da održi korak sa drugim velikim ekonomijama. Ono što je posebno važno istaći jeste da Dragi izveštaj (eng. Draghi report) postavlja tri oblasti koje će biti ključne za budući rast EU: inovacije, dekarbonizacija i sigurnost.

Kompas konkurentnosti upravo je razvijen u odnosu na pomenuti izveštaj, razvijajući konkretne pristupe i mere kako bi se napredak u tri postavljene ključne oblasti realizovao.

Kada je reč o prvoj oblasti, EU mora ponovo da pokrene motor inovacija, stvarajući prostor za mlade startapove, promovišući industrijsko liderstvo u sektorima visokog rasta zasnovanim na dubokim tehnologijama, i šireći tehnologije kroz mala i srednja preduzeća. Komisija će u odnosu na to predložiti inicijative poput AI gigafabrika i Primeni AI za razvoj i primenu veštačke inteligencije u ključnim sektorima.

Foto-ilustracija: Pixabay (distelAPPArath)

Govoreći o oblasti dekarbonizacije, visoke i nestabilne cene energije Kompas ističe kao najveće izazove. Predstojeća inicijativa Evropske komisije pod nazivom Čisti industrijski dogovor postaviće pristup za dekarbonizaciju koji će biti zasnovan na konkurentnosti, kako bi Evropska unija postala atraktivna lokacija za proizvodnju, uključujući i energetski intenzivne industrije. Pored toga, njime će se promovisati čista tehnologija kao i novi kružni poslovni modeli. Akcioni plan za pristupačnu energiju smanjiće cene energije i troškove, dok će Zakon o ubrzanju industrijske dekarbonizacije ubrzati izdavanje dozvola za sektore u tranziciji. Kompas predviđa takođe i specijalizovane akcione planove za energetski intenzivne sektore poput čelika, metala i hemije, koji su ključni za evropski proizvodni sistem, ali su najranjiviji u ovom procesu dekarbonizacije.

Na kraju, u oblasti smanjenja zavisnosti i povećanja bezbednosti, EU će zavisiti od efikasnih partnerstava. EU već ima najveću mrežu trgovinskih sporazuma, koja obuhvata 76 zemalja. Kako bi nastavila dodatno ojačavanje lanca snabdevanja i unapredila nezavisnost, Kompas predviđa nova takozvana Čista trgovinska i investiciona partnerstva koja će osigurati snabdevanje sirovinama, čistom energijom i održivim gorivima. Takođe, revidiraće se pravila o javnim nabavkama unutar EU, kako bi se omogućilo da prednost imaju evropske kompanije, posebno za kritične sektore i tehnologije.

Pročitajte još:

Horizontalni faktori za konkurentnost

Pored tri pomenute ključne oblasti, Kompas konkurentnosti se oslanja na pet horizontalnih faktora koji su neophodni za održavanje konkurentnosti u svim sektorima.

Prvi predstavlja pojednostavljenje, odnosno smanjenje administrativnih prepreka, što će omogućiti lakši pristup EU fondovima i ubrzanje procedura za donošenje administrativnih odluka. Kompas postavlja kao cilj smanjenje administrativnog opterećenja za preduzeća za najmanje 25 odsto, a za mala i srednja preduzeća najmanje 35 odsto.

Drugi je smanjenje barijera za jedinstveno tržište kroz modernizaciju okvira upravljanja, uklanjanjem barijera unutar EU i sprečavanjem stvaranja novih. Takođe, Komisija će procese postavljanja standarda učiniti bržim i pristupačnijim, posebno za mala, srednja i nova preduzeća.

Finansiranje konkurentnosti je treći horizontalni faktor, koji je značajan zato što EU nema efikasno tržište kapitala koje štednju pretvara u investicije. U tom smislu, Komisija će predstaviti inicijativu za štednju i ulaganja u EU, sa ciljem kreiranja novih štednih i investicionih proizvoda, podsticanja rizničnog kapitala i obezbeđivanja nesmetanog protoka investicija. Prilagođeni budžet EU pojednostaviće pristup fondovima u skladu sa prioritetima Unije.

Promovisanje veština i kvalitetnih poslova predstavlja naredni faktor. Osnova konkurentnosti Evrope su njeni ljudi. Da bi se osigurala usklađenost između veština i zahteva tržišta rada, Komisija će predstaviti inicijativu za izgradnju Unije veština. Ova inicijativa biće fokusirana na ulaganje u obrazovanje, učenje odraslih i celoživotno učenje, stvaranje veština za budućnost, zadržavanje veština, pravednu mobilnost, privlačenje i integraciju kvalifikovanih talenata iz inostranstva, kao i priznavanje različitih vrsta obuke, kako bi ljudi mogli da rade širom EU.

Na kraju ističe se i bolja koordinacija politika na EU i nacionalnom nivou. Komisija će uvesti Alat za koordinaciju konkurentnosti, koji će omogućiti saradnju među državama članicama u implementaciji zajedničkih ciljeva politike EU na oba nivoa, zatim identifikovati prekogranične projekte od evropskog interesa i nastaviti sa reformama i ulaganjima.

Katarina Vuinac

Ubrzanje projekata vetroelektrana na moru u Velikoj Britaniji

Foto-ilustracija: Freepik (frimufilms)

Vlada Velike Britanije odlučila se za jačanje kapaciteta za proizvodnju čiste energije, usmeravajući se na ubrzanje izgradnje projekata vetroelektrana na moru. Mere su osmišljene da se prevaziđu dugogodišnja infrastrukturna ograničenja i ubrza razvoj obnovljivih izvora energije.

U nedavno objavljenom saopštenju Vlade, najavljeni su planovi za realizaciju do trinaest velikih projekata vetroelektrana na moru, sa ciljem proizvodnje do 16 GW električne energije. Radi se o količini ekvivalentnoj ukupnoj proizvodnji energije iz gasnih elektrana u zemlji tokom prethodne godine.

Ukoliko bi se projekti realizovali, to bi otvorilo hiljade radnih mesta i podstaklo investicije vredne između 20 i 30 milijardi funti u sektor čiste energije u Velikoj Britaniji.

Pročitajte još:

Kako prateći ekološki izazovi ne bi ostali zanemareni, posebno oni koji se tiču uticaja na morska staništa, vlada planira da uspostavi nove ili proširi postojeće zaštićene morske oblasti. To će omogućiti brže odobravanje projekata uz istovremeno obezbeđivanje adekvatne ekološke kompenzacije, čime se eliminišu prethodna kašnjenja koja su ometala razvoj.

Troškovi uspostavljanja i upravljanja zaštićenim morskim oblastima finansiraće se kroz Fond za oporavak mora, koji će se napajati sredstvima investitora u vetroelektrane na moru. 

Dodatne reforme upravljanja podvodnom bukom najavljene su kao deo šireg plana za prelazak na sistem čiste energije do 2030. godine.

Energetski portal

Zaustavljena izgradnja mHE „Janjina J-1” zbog potencijalnog ugrožavanja životne sredine

Foto-ilustracija: Unsplash (Lucas Cetti)
Foto-ilustracija: Unsplash (Marcus Ganahl)

Ministarstvo za prostorno uređenje građevinarstvo i ekologiju Republike Srpske nije odobrilo Studiju uticaja na životnu sredinu za projekat izgradnje male hidrolektrane „Janjina J-1” na reci Janjini, u opštinama Čajniče i Novo Goražde, instalisane snage od 4,473 MW, a nosioca projekta Hidroelektrane „Bistrica” d.o.o. Foča, čime je ova reka sačuvana od uništenja.

Projekat je podrazumevao ucevljivanje preko tri kilometra reke koja bi kroz tunel i cevovod bila odvojena od svog prirodnog toka, a sam biološki minimum u njenom koritu bio bi nedovoljan, čime bi se znatno ugrozio postojeći ambijent i stanište postojećih vrsta. Brana visine preko pet metara stvorila bi veću akumulaciju koja bi uzvodno značajno izmenila mikroklimatske karateristike područja.

Centar za životnu sredinu je učestvovao u komentarisanju Studije uticaja na životnu sredinu i aktivno pratio slučaj, i još početkom prošle godine poslali smo jasnu argumentaciju da bi gradnjom hidroelektrane na reci Janjini došlo do devastiranja područja ove reke. U Studiji uticaja su korišćeni stari podaci koji nisu ažurirani preko 20 godina i koji, s obzirom na promene u proticaju reke i generalno – s obzirom na uticaj klimatskih promena, ne mogu biti relevantni.

Pročitajte još:

„Ukazali smo i na činjenicu da bi uticaj ove hidroelektrane na ihtiofaunu, a posebno na salmonidne vrste riba, bio znatan, jer bi se smanjio prostor koji je prirodno stanište ovih vrsta, a uz to je važno stanište za mrest. Takođe bi se narušio ambijent postojećih prirodnih dobara na području opštine Čajniče i onemogućilo bi se dalje održivo korišćenje reke i okolnog područja u čijem su obuhvatu lokacije koje bi potencijalno u budućnosti mogle biti zaštićena područja”, kažu u Centru za životnu sredinu.

Dodaju da su neadekvatni hidrološki podaci za sliv Janjine i potencijalni uticaj na staništa, upravo komponente koje su prepoznate od strane Ministarstva kao razlog za ocenu studije kao neadekvatne. Rok za dostavu nove argumentacije i dokaza produžavao se tri puta, i sva tri puta je zahtev investitota odbijen. Time se postupilo ispravno u ovom procesu, dok reka Janjina ostaje slobodna, kao i druge slobodno-tekuće reke u našoj zemlji, koje se sa razlogom nazivaju Plavo srce Evrope.

Male hidroelektrane, osim što su ekonomski neisplative, prave veliku štetu tokom svoga rada na životnu sredinu, ostavljajući nedovoljno vode u koritima reka, ili potpuno prazna korita, te dovode do smanjenja ribljeg fonda, i na kraju onemogućavaju građanima održivo korišćenje reka, a posebno uništavaju staništa i prirodno vredna područja.

Energetski portal

EPCG potpisala važan memorandum o kupoprodaji energije iz VE „Bijela”

Foto-ilustracija: Pixabay (n-k)

Elektroprivreda Crne Gore (EPCG) i londonska kompanija Alcazar Energy Partners II HoldCo Limited (AEP) potpisali su Memorandum o razumevanju, čime su zvanično započeti pregovori o ugovoru za kupoprodaju električne energije iz budućeg vetroparka „Bijela” u opštini Šavnik, čiji je investitor i vlasnik AEP.

Milutin Đukanović, predsednik Odbora direktora, rekao je da je ovo još jedan dokaz da je Crna Gora na dobrom putu da na najbolji način iskoristi veliki energetski potencijal zemlje u oblasti obnovljivih izvora energije.

Uspostavljanje ovakvih strateških partnerstava ima izuzetnu važnost za budućnost energetske stabilnosti Crne Gore, rekao je Ivan Bulatović, izvršni direktor EPCG, dodajući da je to ključno za održiv ekonomski razvoj zemlje.

Iz Uprave AEP-a ističu da ovo partnerstvo predstavlja i potvrdu posvećenosti razvoju održivih i finansijski održivih infrastrukturnih projekata na Zapadnom Balkanu.

Pročitajte još:

Projekat vetroelektrane „Bijela” predviđa instaliranje kapaciteta od 118,8 MW, a cilj ove saradnje je usmeren na usklađivanje uslova za prodaju proizvedene električne energije EPCG-u. Ovaj Memorandum predstavlja osnovu za početak pregovora o budućem Ugovoru o kupoprodaji električne energije (PPA), koji bi trebalo da bude završen u narednom periodu, navodi se na sajtu EPCG.

Obe strane su se saglasile da, u roku od 90 dana od dana potpisivanja, nastoje da postignu detaljan dogovor o uslovima za zaključivanje PPA-a. Iako ovaj Memorandum o razumevanju nema obavezujuću pravnu snagu, on jasno izražava volju obe strane da nastave pregovore i rade na razvoju ovog važnog energetskog infrastrukturnog projekta.

Energetski portal

FIAT povlači dva modela iz prodaje u Srbiji zbog rizika od povreda

Foto: Wikipedia/Norbert Aepli, Switzerland, Geneva Motor Show

Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine povuklo je sa domaćeg tržišta dva modela marke FIAT, i to „Pandu” i „500” zbog, kako navode, grešaka pri vožnji u rikverc i rizika od povreda.

Kako je saopšteno na stranici Ministarstva NEPRO na kojoj objavljuju proizvode koji se povlače sa tržišta zbog određenih defekata, na pojedinim vozilima zadnje svetlo, kamera za vožnju unazad i zadnji parking senzori ne mogu biti uključeni tokom vožnje unazad. Zbog ovog nedostatka može doći do poruke o grešci, koja se pojavljuje na insturment tabli, i povreda učesnika u saobraćaju.

„Kampanja opoziva SR 6748 podrazumeva proveru datuma proizvodnje prekidača za vožnju unazad i, po potrebi, njegovu zamenu”, navedeno je na stranici NEPRO.

Oba modela putničkih vozila proizvodena su 2023. godine, FIAT „Panda” u Italiji, a FIAT „500” u Poljskoj.

Energetski portal

Škriljci kao nov potencijal u energetskom sektoru Kazahstana

Foto-ilustracija: Unsplash (dmitry-sumskoy)
Foto-ilustracija: Unsplash (kate-ibragimova)

Kazahstan je nedavno najavio potpuno nov korak u energetskom sektoru – početak komercijalne eksploatacije škriljaca. Radi se o metodi dobijanja nafte koja se razlikuje od uobičajenih praksi. Škriljci, vrsta stene, imaju visok sadržaj organske materije i zbog toga se koriste za dobijanje škriljčane nafte i gasa. Međutim, hidrokarboni u škriljcima nisu tek tako dostupni u rezervoarima, već su na neki način zaglavljeni unutar stene.

Kazahstan se odlučuje za pokretanje ovog projekta, čiji je početak planiran već za ovu godinu, prvenstveno zbog privrednih i finansijskih izazova u zemlji bogatoj energentima, kako prenose strani mediji.

Nafta i gas već čine znatan udeo u kazahstanskom BDP-u, čak oko jedne petine. Ipak, nafta iz škriljaca predstavlja sasvim novu šansu za diverzifikaciju izvora. U tom cilju, moraće biti primenjene tehnološki zahtevne metode poput hidrauličnog frakturiranja, kako bi se došlo do dubljih geoloških slojeva i mogućnosti izvlačenja nafte koja se ranije smatrala nedostupnom.

Pročitajte još:

Suština metode jeste ubrizgavanje mešavine vode, peska i određenih hemikalija kroz bušotinu pod izuzetno visokim pritiskom. Na taj način stvaraju se pukotine u stenama, kroz koje nafta i gas mogu da iscure na površinu stene. Ipak, ova tehnologija često izaziva polemiku — dok jedni naglašavaju energetsku dobit i povećanu ekonomsku nezavisnost, drugi upozoravaju na moguće narušavanje životne sredine, rizik od potresa i zagađenje podzemnih voda.

Uprkos tim dilemama, sve je očiglednije da Kazahstan ulaže velike napore kako bi pronašao način da održi stabilnost tržišta i poveća investicione prilike. U zemlji već postoje dogovorene kvote za eksploataciju nafte kroz članstvo u OPEC+, s obzirom da zemlja obiluje energentima, ali ova metoda otvara dalje mogućnosti.

Energetski portal

Kako do efikasnog finansiranja zelene tranzicije u Srbiji?

Foto: UNDP

Kako bi doprineli stvaranju održivog finansijskog okvira koji će omogućiti efikasniju zelenu tranziciju u Srbiji, Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), Delegacija Evropske unije u Srbiji, Ministarstvo zaštite životne sredine i Evropska investiciona banka (EIB) organizovali su prošle nedelje u Beogradu konferenciju o mogućnostima i preprekama za pospešivanje finansiranja zelene tranzicije. Događaj je organizovan u saradnji sa Udruženjem banaka Srbije (UBS), a okupio je predstavnike/ce nadležnih državnih institucija, komercijalnih banaka, međunarodnih finansijskih institucija, međunarodnih organizacija i privrede.

Na konferenciji je bilo reči o unapređenju koordinacije između finansijskog i poslovnog sektora koja je neophodna u procesu zelene tranzicije, uspešnim mehanizmima zelenog finansiranja koji su već primenjivani u Srbiji, kao i o glavnim pravcima za unapređenje regulatornog okvira za finansiranje ove tranzicije.

Državna sekretarka Ministarstva zaštite životne sredine, Sandra Dokić poručila je da je to Ministarstvo potpuno posvećeno daljem unapređenju politika i zakonodavnog okvira koji će omogućiti brži i efikasniji prelazak na zelenu ekonomiju, kroz olakšavanje pristupa finansijskim sredstvima za zelene projekte.

„Platforma Zelena agenda u Srbiji je odličan model, kako za mobilisanje zelenih investicija, tako i za udruživanje neophodnih finansijskih sredstava. Do sada smo zajednički ostvarili značajan napredak, jer smo podigli interesovanje privrede, ali i lokalnih samouprava i javnih preduzeća za projekte zelene ekonomije, a sada je neophodno obezbediti dodatnu podršku radi ubrzanja ovih investicija”, izjavila je Dokić.

Ona je dodala da je Ministarstvo spremno da u narednom periodu intenzivno radi na razvoju institucionalnih kapaciteta, povezivanju relevantnih institucija i aktera, uspostavljanju procedura i definisanju sveobuhvatnog nacionalnog mehanizma zelenog finansiranja, što uključuje državne institucije, međunarodne finansijske institucije i komercijalne banke, ali i privredu i javni sektor.

Pročitajte još:

Šef Regionalnog centra EIB za Zapadni Balkan, Damjan Sorel, naveo je EU za Zelenu agendu u Srbiji kao primer inicijative za ubrzavanje zelenih investicija, navodeći da će projekti koji su podržani u okviru ove inicijative pomoći privredi zemlje i malim i srednjim preduzećima da postanu otporniji na razorne efekte klimatskih promena.

„Ovo je posebno važno za lokalne kompanije, od kojih 10 odsto već beleži gubitke usled prirodnih katastrofa. Međutim, zbog nedostatka pristupa finansiranju, stručnosti u razvoju zelenih projekata i pogodnih praksi zelenog upravljanja, nisu dovoljno spremni da uključe klimatske aspekte u upravljanje poslovanjem. Tehnička podrška koju EIB pruža bankama u okviru EU za Zelenu agendu će pomoći da se inovativne i ekološki prihvatljive ideje pretvore projekte koji mogu da dobiju finansiranje”, izjavio je Sorel.

Foto: Damjan Sorel /UNDP

Na konferenciji su identifikovane i konkretne potrebe privrede, finansijskog sektora i državnih institucija za unapređenjem njihovih veština za bolje korišćenje i raspodelu dostupnih sredstava za aktivnosti i projekte koji doprinose zelenoj tranziciji. Takođe, razmatrani su najbolji načini za prepoznavanje i odobravanje finansiranja zelenih projekata. Konferencija je ukazala i na korake koje je potrebno preduzeti kako bi se efikasnije koristili fondovi namenjeni zelenim inicijativama.

Svoja iskustva sa „zelenim” finansiranjem na događaju su podelili predstavnici kompanija Nelt DOO, Zorka-Keramika DOO i Steel Impex DOO, koji uz podršku inicijative EU za Zelenu agendu u Srbiji uspešno sprovode svoje inovativne zelene projekte.

Ova inicijativa je od 2022. godine obezbedila mentorsku podršku i sufinansiranje u iznosu od 4.17 miliona dolara za sprovođenje inovativnih zelenih projekata širom Srbije. Svaki dolar donatorske podrške privukao je skoro šest dolara iz drugih izvora, uključujući i sopstvena sredstva korisnika. Na taj način je do sada uloženo preko 30 miliona dolara, što čini oko 15 odsto svih procenjenih zelenih ulaganja u Srbiji.

Projekat „EU za Zelenu agendu u Srbiji”, uz tehničku i finansijsku podršku Evropske unije i u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine, sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u saradnji sa Švedskom i Evropskom investicionom bankom, uz dodatna finansijska sredstva koja su obezbedile vlade Švedske, Švajcarske i Srbije.

Izvor: UNDP

Reciklaža kao ključ održivog razvoja

Foto: Sekopak
Foto: Sekopak

Sekopak, kao vodeći operater sistema upravljanja ambalažnim otpadom u Srbiji, već više od 18 godina doprinosi očuvanju životne sredine kroz inovacije, odgovorno poslovanje i efikasnu reciklažu. Kompanija, koja je svojim radom postavila visoke standarde u industriji, ne samo da pomaže u smanjenju ekološkog otiska već i aktivno edukuje građane i poslovne subjekte o značaju održivosti i reciklaže.

Violeta Belanović, generalna direktorka Sekopaka, otkriva nam na koji način kompanija implementira odgovoran pristup poslovanju, kako vidi razvoj sektora upravljanja ambalažnim otpadom u Srbiji i koje su ključne inovacije koje oblikuju budućnost reciklaže i zaštite životne sredine.

Šta za vas predstavlja odgovoran pristup u poslovanju i na koji način to implementirate u kompaniji Sekopak?

– Odgovoran pristup poslovanju za Sekopak znači aktivno doprinositi očuvanju životne sredine kroz inovacije, transparentan rad i saradnju sa ključnim partnerima. Kao operater sistema upravljanja ambalažnim otpadom, naša misija je da omogućimo efikasan i održiv sistem upravljanja ambalažnim otpadom i u tome smo podrška svim našim saradnicima koji su deo sistema. Tokom 18 godina poslovanja, poslali smo na reciklažu preko milion tona ambalažnog otpada, što direktno doprinosi smanjenju emisije ugljen-dioksida i razvoju cirkularne ekonomije u Srbiji.

Kroz sve ove godine puno smo pričali o svim benefitima reciklaže i održivosti poslovanja. Da to nisu samo reči, potvrdili su i oni koji se bave analizom društvene odgovornosti kompanija. EcoVadis je dodelio Sekopaku zlatni sertifikat za društvenoodgovorno poslovanje i na taj način smo se našli u društvu pet odsto kompanija u svim kategorijama koje zahtevaju visoke kriterijume društvene odgovornosti. Pored toga, Sekopak je jedna od prvih kompanija koja je uvela nove ISO standarde iz oblasti cirkularne ekonomije.

U FOKUSU:

Kako vidite razvoj sektora za upravljanje ambalažnim otpadom i reciklažu ambalaže u Srbiji?

– U poslednjih nekoliko godina svedočimo značajnom napretku u sektoru upravljanja ambalažnim otpadom. Prošle godine usvojeni su novi ciljevi za smanjenje komunalnog ambalažnog otpada, koji dodatno opterećuju operatere, ali i postavljaju izazove koji nas podstiču na unapređenje sistema. Trenutno se u Srbiji reciklira 67 odsto ambalažnog otpada, što je dobar rezultat, posebno uzimajući u obzir da je sistem uspostavljen pre samo 14 godina. Postizanje ovih ciljeva zahteva sinergiju svih aktera kako bismo osigurali održivost sistema. Primećujemo veliku zainteresovanost svih strana, a uskoro će biti jasnije kako će sistem funkcionisati, nakon usvajanja Uredbe o utvrđivanju Plana smanjenja ambalažnog otpada za period od 2025. do 2029. godine.

Koje su inovacije u oblasti reciklaže i zaštite životne sredine najvažnije za vašu kompaniju?

– I kada sve odlično funkcioniše, jako je važno da postavljamo pitanje kako možemo da budemo bolji. Da nismo težili inovacijama, ne bismo bili tu gde jesmo, lider u industriji već devetu godinu zaredom. Jedna od inovacija u Srbiji koju je Sekopak pokrenuo jesu reciklomati u koje su građani Novog Sada, Kragujevca, Aranđelovca i Niša do sada ubacili preko 500.000 ambalažnih jedinica, što potvrđuje potencijal novih tehnologija. Kroz projekte koji podrazumevaju pametnu reciklažu puno smo učili i i dalje učimo jer se i tehnologija kontinuirano unapređuje. Osim toga, ulažemo u digitalne kanale komunikacije, poput TikToka, kako bismo privukli pažnju mlađih generacija. Smatramo da inovativan pristup komunikaciji i edukaciji igra ključnu ulogu u motivaciji građana da se uključe u reciklažu.

Intervju vodila: Milica Radičević

Intervju u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ODGOVORNO POSLOVANJE

Mađarska će uskoro dostići 300.000 solarnih sistema u domaćinstvima

Foto-ilustracija: Pixabay (NxTide)

Mađarska teži da dostigne vodeću ulogu u proizvodnji i skladištenju zelene energije u domaćinstvima, industrijskim zonama i vozilima. Jedan od projekata kojim Vlada podržava porodice jeste Napenergia Plus program na koji su zahtevi za subvencije mogli da se podnose od januara prošle godine do 15. januara 2025. godine.

Kako se navodi na sajtu Ministarstva energetike Mađarske, državna pomoć pokriva dve trećine troškova nabavke i ugradnje solarnih panela i sistema za skladištenje energije. Do sada je 20.745 prijavljenih dobilo subvencije u ukupnom iznosu većem od 85 milijardi forinti, što iznosi oko 220 milina evra. Od tog broja, 40 odsto učesnika je već isplaćeno u ukupnom iznosu od 18,8 milijardi forinti, što iznosi približno 48 miliona evra.

U okviru dosad završenih projekata instalirani su solarni sistemi ukupne snage 27,6 megavata, uz kapacitet za skladištenje energije od 44,8 megavat-časova.

Pročitajte još:

U Mađarskoj je 2010. godine imala oko 290 solarnih sistema veličine pogodnih za domaćinstva, a prema podacima sa kraja 2024. godine, njihov broj se povećao za hiljadu puta. Zahvaljujući Napenergia Plus programu, broj ovakvih sistema uskoro će dostići broj od 300.000, uglavnom na krovovima porodičnih kuća.

Ova zemlja ide korak dalje i od 20. januara ponovo je otvorila program za energetsku obnovu domaćinstava, uz olakšane uslove. To znači da će za prijavu biti potrebno manje papirologije, a takođe će moći da učestvuje veći broj ljudi.

Energetski portal

1...101102103...1,671Page 102 of 1,671

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
1
2
3
4
5
6
7
Events for 30th November
No Events
Events for 1st December
No Events
Events for 2nd December
No Events
Events for 3rd December
No Events
Events for 4th December
No Events
Events for 5th December
No Events
Events for 6th December
No Events
8
9
10
11
12
13
14
Events for 7th December
No Events
Events for 8th December
No Events
Events for 9th December
No Events
Events for 10th December
No Events
Events for 11th December
No Events
Events for 12th December
No Events
Events for 13th December
No Events
15
16
17
18
19
20
21
Events for 14th December
No Events
Events for 15th December
No Events
Events for 16th December
No Events
Events for 17th December
No Events
Events for 18th December
No Events
Events for 19th December
No Events
Events for 20th December
No Events
22
23
24
25
26
27
28
Events for 21st December
No Events
Events for 22nd December
No Events
Events for 23rd December
No Events
Events for 24th December
No Events
Events for 25th December
No Events
Events for 26th December
No Events
Events for 27th December
No Events
29
30
31
1
2
3
4
Events for 28th December
No Events
Events for 29th December
No Events
Events for 30th December
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs