Najnovije i najpotpunije istraživanje do sada pokazuje nam da je potrebno ogromno smanjenje proizvodnje mesa kako bismo izbegli posledice klimatskih promena. U zapadnim zemljama potrošnja govedine bi trebalo da opadne za čak 90% i da bude zamenjena mahunarkama.

Istraživanje takođe ukazuje na to da su potrebne drastične promene u poljoprivredi ako želimo da budemo u mogućnosti da kao vrsta prehranimo 10 milijardi ljudi, koliko se očekuje da ih bude na planeti kroz nekoliko decenija.

Proizvodnja hrane već pravi veliku štetu našoj životnoj sredini i to putem gasova staklene bašte koji nastaju kao nusprodukt uzgoja stoke, deforestacije, prekomerne upotrebe vode, izlovljavanja ribe i zagađenja koje nastaje zbog intenzivne poljoprivrede.
Projekcije za budućnost su prilično šokantne i naučnici smatraju da će čovečanstvo imati poteškoće da se održi ako nastavimo ovim putem.

„Prehranjivanje populacije od 10 milijardi ljudi je moguće ali samo ako promenimo način na koji proizvodimo hranu,“ rekao je profesor Johan Rokstrum sa Instituta za proučavanje klimatskih promena u Nemačkoj. „Moramo ozeleniti način na koji proizvodimo hranu, ili ćemo pojesti čitavu planetu, to je na jelovniku,“ rekao je u šali ovaj član istraživačkog tima.

Ova nova studija objavljena je u časopisu Nature i predstavlja dosada najpotpunije istraživanje na ovu temu. Zaključak je da su promene u ishrani kao i u tehnologiji proizvodnje hrane neophodne kako bi se izbegla kriza nedostatka hrane u budućnosti.

Takođe napominje se da je neophodno smanjiti rasipanje hrane. Podsetimo se da 1/3 proizvedene hrane globalno ne bude upotrebljena već završi kao otpad.

Istraživači su zaključili da je potrebno da svi postanemo „fleksaterijanci“ kako bismo ograničili porast globalne temperature na ispod 2 stepena. Fleksaterijanski režim ishrane bi podrazumevao da prosečan stanovnik sveta treba da jede 75% manje govedine, 90% manje svinjetine, da smanji upotrebu jaja za pola i da utrostruči konzumiranje mahunarki i učetvorostruči upotrebu koštunjavog voća. Kada bi se ovo dogodilo smanjili bismo emisije gasova staklene bašte koji dolaze iz uzgoja mesa za pola.

Kako bismo ovo postigli neophodno je da se ljudi edukuju, da se poveća porez na meso i da postoje poreske olakšice za proizvodnju i kupovinu hrane biljnog porekla. Takođe je neophodno promeniti jelovnike u školama i na radnim mestima.

Ono što bi pomoglo smanjenje deforestacije, zagađenja đubrivima i nedostatke vode jesu promene u poljoprivrednim praksama. To podrazumeva povećanje roda na usevima u siromašnijim zemljama, univerzalno skladištenje vode i mnogo opreznija upotreba đubriva. U nekim zemljava ovakve prakse se već implementiraju. Na primer u Holandiji i Izraelu đubriva i voda se koriste na mnogo održiviji način a sve više mladih u mnogim gradovima odbacuje meso kao opciju.

Iako je režim ishrane veoma lična odluka i vrlo ju je teško promeniti neophodne su masovne promene kako bismo osigurali bezbednu budućnost za sve.

Milan Zlatanović

Izvor: theguardian