Vojvodina je najmanje pošumljeno područje u Evropi, ispod sedam odsto. Iako joj nedostaje duplo više šuma – da bi dostigla evropski prosek, u pokrajini se godinama beleži pad pošumljavanja.
Atar Opštine Temerin ima pošumljenost ispod jedan odsto, a slično je u još njih 14 u Vojvodini, ali samo jedna – Srbobran, ima Plan pošumljavanja. Više od 20 organizacija prikuplja potpise sa ciljem da se izmenama nekoliko zakona opštine obavežu da sade šume.
„Do 2000 godine je u Srbiji pošumljavano 2.500 godišnje hektara znači za jednu godinu. Sada evo vidite u Vojvodini, koja je najmanje pošumljena za ovih osam godina je podignuto 1.500 novih šuma“, rekla je Dragana Arsić iz Mreže organizacija „Pošumimo Vojvodinu“.
Opštine zemljište izdaju poljoprivrednicima, jer šume prve prinose daju tek za 15 godina, ali stručnjaci upozoravaju da njihov nedostatak nanosi štetu poljoprivredi, godišnje i do nekoliko miliona dinara, ali i povećava zagađenje u gradovima.
„Poljoprivreda kao delatnost ne može opstati i bez drveća, mislim na šumsko drveće, konkretno na pojaseve. Poznato je da smo izloženi dejstvu vetra. Vetar isušuje površinski sloj zemljišta. Nekada, kada duva jako i odnosi deo zemljišta. Štetno utiče na biljke, isušuje ih i biljke su fiziološki slabe“, kaže prof. dr Saša Orlović sa Instituta za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu.
Pročitajte još:
- ZA POŠUMLJAVANJE VOJVODINE 155 MILIONA DINARA
- POKRENUTA PETICIJA „POŠUMIMO VOJVODINU“
- KOLIKO SMO OČUVALI ŠUME, TOLIKO SMO BRINULI O ŽIVOTNOJ SREDINI
„Tada dolazi do pokretanja ogromnih količina čestica zemljišnog materijala i premeštanja na neka neželjena mesta, kao što su gradovi, sistem kanala Dunav – Tisa – Dunav, i da se sa tim česticama kreće i ogromna količina polutanata“, ovjasnio je prof. dr Ratko Ristić sa Šumarskog fakulteta.
Šume smanjuju i efekte klimatskih promena, temperature u gradovima ali i atarima. Da bi dostigla donji minimum pošumljenosti od 14 posto, Vojvodini nedostaje čak 180.000 hektara novih šuma.
„To bi na nivou za 1,5 do dva procenta smanjilo obradive površine, tamo gde se to podiže, ali bi za 15 do 20 procenata povećalo prinose“, dodao je prof. Ristić.
Predlaže se podizanje pojaseva uz reke, kanale i puteve, što je još od 60 tih godina bila praksa u Vojvodini, a sadili su ih gorani. Devedestih mnogi su isečeni i nisu obnovljeni.
„Od kada je to dodeljeno javnim preduzećima „Srbijašume“ i „Vojvodinašume“, gorani mogu da budu partneri u zajedničkim akcijama i mi se trudimo da u tome učestvujemo, ali to više nije na onom nivuou kako je bilo nekada“, izjavila je Dušica Milenković ispred Pokreta gorana.
Plan pošumljavanja pokrajne istekao je prošle godine i nije ispunjen, a novi već tri godine nije izrađen. Pokrajinska vlada godišnje iz budzeta izdvaja 60 miliona dinara za nove šume, ali je za 10 godina utrošeno manje od polovine ovih sredstava.
Izvor: RTS
