Newsletter Subscribe
Enter your email address below and subscribe to our newsletter
Klimatske promene
Podeli
Toplotni talas doneo nove rekordne temperature okeana
Najviša prosečna temperatura površine okeana na svetu zabeležena je ovog leta. Na Floridi je temperatura dostigla neverovatnih 38°C, Severni Atlantik je dostigao vrhunac u julu, a Sredozemno more zabeležilo je istorijski maksimum od 28,7°C. Postoji više uzroka ovakvog stanja, ali…
Godina loših klimatskih rekorda i apela prirode
Tekuća 2023. godina mogla bi biti upamćena po mnogim oborenim rekordima – ostavljajući svedočanstva brzih, dinamičnih i nepredvidivih promena klime. Godina je počela toplom zimom, sa temperaturama iznad proseka za to doba godine i izostankom snežnog pokrivača, što nije bilo…
Sada je i zvanično: Planeta je u julu doživela najtopliji mesec ikada izmeren, Srbija peti najtopliji jul
Prosečna temperatura u julu bila je za 1,5 stepeni Celzijusa viša u odnosu na predindustrijski period. Posledice su se mogle osetiti širom sveta, od toplotnih talasa i suša, do oluja i poplava Za nama je najtopliji mesec u istoriji merenja…
Ekstremne klimatske promene do kojih dovodi delovanje čoveka prouzrokovale prirodne katastrofe
Do sada nezapamćene katastrofalne kiše i poplave koje su pogodile Sloveniju i zemlje u regionu, su upozorenje na poguban uticaj klimatskih promena na naše živote, društvo i životnu sredinu. WWF izražava iskreno saosećanje sa porodicama žrtava, pogođenim zajednicama, kao i…
Sezona superćelijskih oluja: zašto se one dešavaju, i da li su krivac klimatske promene?
Evropljani će mesec jul pamtiti po razornim olujama koje su, pogotovo u njegovoj drugoj polovini, protutnjale i načinile ogromne štete prvenstveno u poljoprivredi, na infrastrukturi, automobilima, čupale drveće pa čak i odnosile ljudske živote. Oluja koja se razvila 13. jula…
Poremećaj šumskih ekosistema od sredine prošlog veka
Između 1950. i 2019. godine, primetan je porast poremećaja šumskih ekosistema, otkriva jedna studija. Šteta od potkornjaka, požara i drugih izvora uznemiravanja ugrožava ciljeve politike za očuvanje biodiverziteta i životne sredine. Klimatske promene pojačavale su poremećaje, koji ugrožavaju osnovne usluge…
Da li je Grenland osetljiviji na klimatske promene?
Grenland – fascinantna površina, prostranstvo na preko 2.166.000 km². Najveće ostrvo ledene strukture, koje može zavarati i izgledati kao pusta zemlja. Zapravo, Grenland ima raznolik biodiverzitet – nekoliko stotina vrsta biljaka, ptice, foke, kitove i grenlandske ajkule. Pored toga, ima…