Kategorija: Blog

Prošlog četvrtka šokirala sam se saznanjem da drveće ima sopstveni puls, a ove uspehom naučnika da sećanja jednog morskog puža prebace u drugog. Ma čekajte, zapravo, šokantna mi je već činjenica da sluzavci s kućicom imaju uspomene! I čega se uopšte sećaju – dece kako im pevaju „Pusti pužu rogove na babine dolove, ako nećeš pustiti, ja ću tebe ubiti, sekirom po glavi, na zelenoj travi!“? Pretnja ubistvom je baš bezveze uspomena, moram priznati.

Da li ste znali da sa drvetom iz komšijinog dvorišta s kojeg ste kao dete možda ponekad „ukrali“ sočnu jabuku imate više zajedničkog nego sa njegovim vlasnikom? Da – za razliku od vrlo verovatno komšije-mrguda koji bi vas vikao i huškao vaše roditelje da vas kazne neprikladno strogo za takvu sitnicu – i vi i ta stara jabuka, uslovno rečeno, imate srce?

Protekle dve nedelje provela sam na pregovorima o klimatskim promenama u Bonu, u Nemačkoj. Upoznala sam se sa političkom perspektivom na globalno zagrevanje, o čemu više možete da čitate na sledećem linku: https://energetskiportal.rs/tag/izvestaji-iz-bona/. I dok su nama, pojedincima, sredstva u borbi protiv klimatskih promena - smanjeni unos mesa ili izbegavanje korišćenja plastičnih kesa - države svoj ugljenični otisak smanjuju potpisivajući konvencije i obrazujući komisije. Jedna od njih je i Međuvladina komisija za klimatske promene (IPCC).

Predmet sporazuma je "da ograniči koncentraciju gasova staklene bašte u atmosferi na nivo koji sprečiti opasno mešanje čoveka u klimatske sisteme". Okvirna konvencija postavlja labave smernice za emisije štetnih materija za pojedinačne države i ne sadrži izvršne mehanizme. Čvršće spone stvaraju se spečifičnim ugovorima koji, prema cilju UNFCCC, određuju dalje akcije (protokoli, sporazumi).

Ekološki otisak predstavlja zbir svih "eko-usluga" koje ljudi "zahtevaju" od određenog područja. Njegova merna jedinica je globalni hektar (gha). Uz trenutne kapacitete, "budžet" naše planete za jednu osobu iznosi 1,7 gha. Odgovarajući na pitanja na linku: http://www.footprintcalculator.org/ brzo i jednostavno možete da izračunate koliki ekološki otisak "utiskujete" svojim svakodnevnim navikama - od prevoza koji koristite, preko tipa stambene jedinice u kojoj živite, do količine mesa koju jedete.

Prvi dan RENEXPO sajma, koji se održava od 24. do 26. aprila u Belexpocentru u Beogradu, protekao je u znaku solarne energije, kao najperspektivnijeg obnovljivog izvora energije i poslovnog izbora poslednjih desetak...

Četvrto savetovanje “OPASAN INDUSTRIJSKI OTPAD, TRETMAN INDUSTRIJSKIH OTPADNIH VODA I KOMUNALNI OTPAD“ održaće se u Subotici,u kongresnoj sali hotela „Galleria“, od 22. do 23. maja 2018. Savetovanje organizuje Udruženje Klaster komora za zaštitu...

Bjelovečka šuma prostire se na granici između Belorusije i Poljske. U prošlosti, poljski kraljevi i ruski carevi ostavljali su je netaknutom kako bi mogli da je koriste za svoje velike lovačke pohode. U sadašnjosti joj preti opasnost. Desničarska vlada u Poljskoj, 2016. godine, je i više nego utrostučila dozvoljenu seču drveta sa ovog jedinstvenog mesta. Kao posledica nemara Poljaka, palo je više od 10 hiljada stabala. U budućnosti, motornim testerama onih koji nisu spremni da za krčenje plate milionski ceh (dakle, ogromnom broju) staće se na put.

Rat klimatskim promenama objavljen je 4. novembra 2016. godine kada je na snagu stupio Pariski sporazum. Njegovi glavni ciljevi, pored ograničavanja globalnog zagrevanja na vrednosti ispod 1,5 stepeni Celzijusa u odnosu na predindustrijsko doba, uključuju ojačavanje kapaciteta država da se suprotstave ovoj pojavi, razvoj zelenih tehnologija i pomoć manje razvijenim, ekonomski slabijim državama u ostvarivanju zajedničkih planova o smanjenju emisija štetnih gasova. Moja država je u rat ušla 29. maja 2017. Na strani protiv zagađivača, naravno.

Napitak koji nas ujutru razbudi, a popodne, serviran uz neku poslasticu, vrati volju za životom. Verovatno su retki od nas, ispijajući svoju dnevnu dozu kafe, razmišljali koliki uticaj na životnu sredinu ona ostavlja za sobom, umesto "Ugh, zar ne postoji neki alternativni ekonomski sistem u kojem ne bismo morali da ustajemo ranom zorom da bismo zaradili novac za hranu?". Ili je osam sati pre podne samo moje poimanje "rane zore" baš kao što je i navedena misao samo moja? Bilo kako bilo, danas se bavim upravo time - koliko jedna naizgled bezazlena navika proizvodi kolateralne štete.

Odlučila sam da u narednom periodu pokušam da usvojim nekoliko ekoloških navika za smanjenje otpada. Kreirala sam sopstveni izazov - nimalo olakšavajući sebi. Ima pet stavki. Hajde da vidimo šta ću raditi, a šta izbegavati da radim, u misiji zaštite životne sredine. Pa da počnem! Ovaj put ne od sledećeg ponedeljka, meseca ili nove godine (čitaj: nikada), već od danas. Da li ćete mi se pridružiti?

Svi umešni poslastičari znaju da za biskvit za Švarcvald tortu treba 7 jaja. Ipak, otkud ona u automobilskim gumama? Da li ste čuli za metaforu "vozi kao po jajima" koja se upotrebljava za spore vozače? Ukoliko se nova naučna otkrića uspešno implementuju u auto-industriju, ona bi mogla da postane relikvija prošlosti - zato što bismo, bilo sporo, bilo brzo, zaista (a ne kao) vozili po jajima.

Šta je to nesrećna ljubav? Kada se kornjača zaljubi u vojnički šlem - ili ptica u betonsku pticu kamenog srca. Krajem januara, uginuo je Najdžel, godinama jedini australijski ganet na novozelandskom ostrvu Mana. Velika bela morska ptica žućkaste glave pronađena je mrtva pored svoje partnerke od betona.

Kako prosečna temperatura na našoj planeti raste, tako se glečeri širom nje "skupljaju". U periodu od 1991. do 2010. godine, prema nalazima Live Science, krivica za 69 odsto topljenja lednika pala je na ljudski faktor. Zagrevanje se u poslednjih osam godina povećalo. I ove godine, kao i mnogih pre, grupa Švajcaraca probiće se do glečera u predelu Roun, noseći sa sobom ogromne bele prekrivače. Pohod je motivisan naporima da se masivni blokovi leda zaštite od nastupajuće letnje vreline.