Ko bi rekao da dabrovi mogu dodatno doprineti negativnom trendu globalnog zagrevanja? Međutim, čini se da je tako. Naime, ove ljupke životinje svojim oštrim zubima menjaju arktički pejzaž na način koji ne ide u prilog borbi protiv klimatskih promena.
Dok obaraju drveće i grade brane, preplavljuju doline i formiraju nova jezera, koja neretko zauzimaju površinu od po nekoliko hektara, umanjuju napore čovečanstva da zauzdaju porast temperature. Nova vodena tela pospešuju odmrzavanje permafrostnog tla, što oslobađa velike količine metana u atosferu.
Pored toga, primetan je porast populacije ovih životinja, ali i brana koje su napravili. Kao najprikladniji primer naučnici izdvajaju severozapad Aljaske gde je 2002. godine zabeleženo postojanje samo dve brane koju su ovi vredni glodari napravili, dok ih je 2019. bilo čak 98. Naučnici smatraju da se njihov broj na svake četiri godine udvostručuje.
Svojim načinom života uticali su na promene u oblastima tundre na prostoru Aljaske, gde je vegetacija bujnija, a jezera više nisu zaleđena kao ranije. Ipak, razvijena zajednica dabrova, koji su srećom zaštitćeni od lovokradica na prostoru Sjedinjenih Američkih Država i efekti klimatskih promena, umnogome doprinose topljenju leda.
Pročitajte još:
Naučnici upozoravaju i na potencijalno zanemarivanje problema odmrzavanja i topljenja zaleđenih površina i količine štetnih gasova koji se tokom procesa oslobađaju. Tek će uslediti proučavanje količine emsija ugljen-dioksida i metana iz arktičkih jezera, čemu dodatno doprinose ovakve neočekivane promene u predelu.
