Sove i dabrovi kao komšije Beograđana

Foto-ilustracija: Unsplash (Zdeněk Macháček)

Svi zastaju, zagledaju, slikaju, a bilo je i onih koji su tragom fotografija na društvenim mrežama krenuli u potragu za lokacijom kako bi ih videli uživo. Stanari su ponosni što su dobili nove komšije koje ih podsećaju na čovečuljke u pernatim kaputima.

Osim što preko dana poziraju, noću, kada love, vrlo su korisne. Jedna sova u zimskom periodu, za tri meseca, pojede 8 do 10 kilograma miševa.

„Mislimo da ima dosta jata po Beogradu, znamo jedno jato kod Ušća, jedno jato je na Ratnom ostrvu, kod SIV-a, jedno jato koje je bilo poznato, bilo je i na televiziji snimano“, rekao je, iz iz instituta „Siniša Stanković“ Saša Marinković.

A nekoliko kilometara dalje, na Zemunski kej, bojažljivo, sa Obedske bare, stigli su dabrovi i za sada su tu i ostali.

Bili su istrebljeni pa su se ponovo vratili na naše prostore pre nekoliko godina. Nemaju nameru da prave branu, a i da hoće, nema bojazni, Dunav je širok.

Foto-ilustracija: Unsplash (Robert Ruggiero)

„Tu ima problema sa dabrom pošto ponekad uđe i pravi one brane, mada naš dabar nije kao američki koji pravi one velike brane, ali i on pravi male zajaze, tako da se desi da uđe u polje kukuruza, pa pobere kukuruz da bi napravio branu, pa pravi štete“, dodao je Marinković.

I još retkih gostiju na Zemunskom keju, u jato od oko 180 labudova, koji su tu stari stanari, umešala su se dva crna, stigla čak iz Australije.

Kako bi bili zdravi i lepo se razvijali, ne hranite ih hlebom, već salatom i semenkama, poručuju stručnjaci.

Izvor: RTS

slični tekstovi

komentari

izdvojene vesti