Danas je u Novom Sadu u 10 sati trebalo da se održi javna rasprava o studiji o proceni uticaja na životnu sredinu projekta izgradnje fabrike guma Linglong. Međutim, javnost je sprečena da učestvuje na javnoj raspravi.
Građani koji su podneli primedbe na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu projekta izgradnje fabrike guma Linglong okupili su se ispred zgrade Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, da, u skladu sa javno objavljenim obaveštenjem, u 10 sati učestvuju na javnoj raspravi o ovoj studiji. Međutim, neimenovani predstavnik Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine, organa koji je bio dužan da obezbedi sprovođenje javne rasprave u skladu sa zakonom, počeo je sa čitanjem spiska „prijavljenih“. Na nekoliko puta ponovljeno pitanje predstavnika RERI-ja na osnovu kog propisa je izdvojio „prijavljene“ službenik nije imao odgovor.
Pročitajte još:
Pod izgovorom da poštuje epidemiološke mere Pokrajinski sekretarijat je pokušao da javnosti ospori i ograniči pravo da svoje mišljenje iznese pred nadležnim organom, nosiocem projekta i izrađivačem studije. Okupljeni građani, predstavnici RERI-ja, Građanskog preokreta i drugih udruženja, zahtevali su da ostvare svoje pravo na učešće u ovim postupcima u skladu sa zakonom i da svi prisustvuju javnoj raspravi. Nadležni organ bio je dužan da za to obezbedi uslove i izabere prostor koji može da primi veći broj zainteresovanih građana. Nije nadležnom organu bilo teško da pretpostavi da će interesovanje građana biti veliko ako se ima u vidu da je za prethodnu studiju stiglo više od 200 primedbi. U Novom Sadu svakako postoji prostor koji, u skladu sa epidemiološkim merama, može da primi više od 50 ljudi. Dovoljno je skrenuti pažnju na to da skupštinska sala AP Vojvodine, u kojoj se bez problema održavaju skupštinske sednice, može da primi više od 100 ljudi, uz poštovanje svih epidemioloških mera.
Postalo je uobičajeno da javne rasprave o proceni uticaja na životnu sredinu prati prisustvo policije, te interesovanje organa reda za ovaj događaj nije izuzetak. Čini se da policija nije naprasno postala zainteresovana za pitanja životne sredine već bi prisustvo policije trebalo da uplaši građane koji su došli da ostvare svoje elementarno građansko pravo. Policija ipak nije radila svoj posao jer nije reagovala na nezakonito postupanje službenika Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine koji je uporno i veoma posvećeno nastojao da građanima objasni da ipak nemaju pravo da uđu na javnu raspravu – osim po nekim novim pravilima i uslovima koje važeći propisi ne poznaju.
Međutim, ovu javnu raspravu obeležila je i jedna nova okolnost – najpre je medijima saopšteno da ne mogu da uđu u salu gde se održava javna rasprava, što je do sada nezabeleženo kršenje slobode medija i prava građana na informisanost. Zatim je predstavnik nadležnog organa, nastavljajući da kreativno tumači propise koji regulišu prava i slobode građana, obavestio medije da mogu da uđu, ali bez kamera. Na kraju, uz opasku „uđite, ali nemojte da pravite cirkus“ medijima je dozvoljeno da prate javnu raspravu.
Pravilnik koji reguliše postupak javne rasprave i prezentacije studije o proceni uticaja vrlo je jasan po pitanju prava na učešće i iznošenje primedbi. Najpre, Pravilnikom je propisano da je nadležni organ dužan da građane obavesti o tačnom vremenu održavanja javne rasprave, te se kreativne ideje o ponavljanju javnih prezentacija u neodređenom vremenu jedino mogu tumačiti kao kršenje propisa. Svi okupljeni građani su u predviđenom roku dostavili primedbe, što ih je bez ikakve dileme kvalifikovalo kao zainteresovanu javnost koja ima pravo da svoje primedbe na javnoj raspravi obrazloži. Bilo kakva naknadna kreativna tumačenja propisa predstavljaju ništa drugo do grubo kršenje propisa.
Studija koja je trebalo da bude predmet javne rasprave koja se održava bez učešća javnosti, sadrži elementarne nedostatke zbog kojih Pokrajinski sekretarijat ima dužnost da istu odbaci kao neurednu. Naime, nosilac projekta nije dostavio uslove zaštite prirode, iako je bio obavezan, nije studijom obuhvatio sve objekte na parceli na kojoj se izvode radovi, iako mu je to izričito naloženo. Najzad, izrađivač studije tvrdi da na predmetnoj parceli nema prethodnih radova iako se jednostavnim obilaskom terena, ili uvidom u centralni registar građevinskih dozvola može utvrditi da investitor već uveliko izvodi radove.
Izvor: RERI
